Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Džordž Bernard Šo

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Džordž Bernard Šo    Sub 3 Maj - 23:34

Džordž Bernard Šo
(26. jul 1856 – 2. novembar 1950)



Ne pokušavaj da živiš zauvek. Nećeš uspeti.

Najčitaniji muzički i pozorišni kritičar svoje generacije, „savest Engleske“ (verovatno zato što je bio Irac), vizionar i mistik, socijalista i idealista, a istovremeno cinik i oštar kritičar društva, Džordž Bernard Šo je u savremenoj umetničkoj istoriji, ipak, ostao najpoznatiji kao dramski pisac. Pisao je do duboke starosti, napisavši preko šezdeset pozorišnih komada. Veći deo života bio je vegetarijanac i nikada nije pio alkohol niti kafu.

Životinje su mi prijatelji... a ja ne jedem svoje prijatelje.

Džordž Bernard Šo rođen je u Dablinu 26. jula 1856. godine (iste godine kada i Sigmund Frojd), kao treće i najmlađe dete (i jedini dečak), od oca Džordža Kara Šoa i majke Lusinde Elizabete Šo, koja je bila 16 godina mlađa od svog supruga. Porodica Šo pripadala je nižem irskom protestantskom plemstvu. Džordž stariji bio je neuspešni trgovac i težak alkoholičar, pa je porodica živela u tzv. otmenom siromaštvu (kovanica kojom se želi reći da su živeli teško, sa malo sredstava, ali ne baš u bedi). Upravo zbog očeve sklonosti ka alkoholu, Šo mlađi je odlučio da život provede kao trezvenjak. Sa zvaničnim obrazovanjem, Bernard je završio u svojoj šesnaestoj godini. Potom se okušao se kao agent u agenciji za prodaju zemljišta, ali iako je savesno obavljao svoj posao, nikad ga nije voleo i ubrzo ga napušta.

Malo znanja je opasno, ali taj rizik moramo preuzeti, jer naše velike glave samo malo znanja i mogu da podnesu.

Šoova majka je 1872. godine napustila svog supruga. Otišla je zajedno sa učiteljem muzike, Džordžom Vandelerom Lijem (koji je boravio u kuću Šoovih od 1866. godine) i svoje dve ćerke u London. Izdržavala se držeći časove pevanja. Godine 1876. Bernard se pridružio majci i sestri (pošto je mlađa sestra u međuvremenu umrla), sa željom da postane pisac. Ovaj period u životu Bernarda Šoa bio je ispunjen velikim frustracijama i siromaštvom, jer se svaki pokušaj da se izvuče iz beznađa završavao teškim neuspehom. Istovremeno, živeći u Londonu pokušavao je da produbi svoje znanje, provodeći dane u čitaonici Britanskog muzeja, nadajući se da će na taj način doprineti kvalitetu svojih radova, a samim tim i uspehu.

Život nije pronalaženje sebe. Život je stvaranje samoga sebe.

Godine 1879. ponudio je različitim izdavačima svoj prvi roman, „Nezrelost“, ali je glatko odbijen. Ista sudbina zadesiće i sve naredne romane. Ni muzička kritika (koju je pisao pod imenom jednog porodičnog prijatelja), ni drugi (retko) objavljivani članci, ni posao u telefonskoj kompaniji nisu potrajali, niti su doprineli poboljšavanju teške materijalne situacije.

Celoga života zapljuskivali su me talasi naglašenih osećanja i svaki korak napred koji sam učinio, učinio sam uprkos njima.

Veliki ruski i svetski pisac, Fjodor Dostojevski, umro je1881. godine, iste godine u Berlinu su u saobraćaj pustili prvi električni tramvaj, a samo godinu dana kasnije nemački bakteriolog, Robert Koh, izolovao je bakteriju koja izaziva tuberkulozu. Evropa se nalazila na pragu dvadesetog veka, ideje socijalizma su jačale, a Bernard Šo otkrivao i proučavao dela Karla Marksa. Nakon što je prisustvovao jednom od predavanja H.F. Lestera, Šo iste godine odlučuje da postane vegeterijanac, izjavljujući: „Čovek moje duhovne snage ne jede leševe“.

Kapitalizam je uništio našu veru u efikasnu vlast iza koje se ne krije lični interes, potpomognut silom.

Godine 1884, dve godine pre no što će u Čikagu štrajkovati 40.000 radnika, zahtevajući bolje uslove rada, Šo učestvuje u osnivanju Društva Fabijanaca, čiji član je, između ostalih, bio i pisac Herbert Džordž Vels. Oba pisca su slala jedan drugom kopije svojih novih knjiga, čim bi se pojavile. Ovo je bila britanska socijalistička obrazovna organizacija, koja je promovisala društvene reforme, zalažući se za postepene promene, a ne za revoluciju, kao druge socijalističke grupe. Ova skupina igrala je važnu ulogu u osnivanju britanske Laburističke stranke. Šo se zalagao za ukidanje privatnog vlasništva, za promene izbornog sistema, vodio je kampanju za pojednostavljenje pravopisa i reformu engleskog alfabeta (kod nas je čuvena njegova izjava da je srpska ćirillica najsavršenije pismo na svetu). Uključio se u svaki aspekt aktivnosti društva, a najviše kao urednik jednog od klasika britanskog socijalizma, naslovljenog – „Fabijanski esej o socijalizmu“ (1889).

Demokratija se stara da nama upravlja upravo onakva vlada kakvu zaslužujemo.

Godine 1885. u Njujork je stigao Kip slobode, poklon francuskih Slobodnih zidara, a Džordžu Bernardu Šou umire otac, na čijoj sahrani nije prisustvovao niko iz porodice. Ovo je veoma važna godina u životu budućeg velikog dramskog pisca i predstavlja neku vrstu prekretnice, jer zahvaljujući svom prijatelju, Vilijamu Arčeru, Šo počinje da sarađuje sa nekoliko časopisa. Prvo piše književne recenzije za časopis „Pall Mall Gazete“, a potom i muzičke kritike za magazine „World“ i Star“, da bi pravu reputaciju i popularnost stekao pišući kolumnu kao pozorišni kritičar za „Saturday Review“. Njegov stil se razlikuje od stila ostalih kritičara: on je izuzetno oštar, često ironičan, uvek duhovit. On napada zastarelo britansko pozorište, izveštačenost radnje i likova i zalaže se za realističan, ibzenovski tip teatra. Njegova karijera konačno dobija uzlaznu liniju, koju više neće napuštati.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 3 Maj - 23:35

... Ako ljudi postignu manje od najboljeg, a to manje je istovremeno i rđavo i samodopadljivo, ja ih mrzim, gnušam ih se, gadim, čeznem da ih raščerečim i da ih u komadima razbacam po pozornici ili podijumu.

Godine 1888. u Brazilu je ukinuto ropstvo, a godinu dana kasnije u Parizu je otvarena Ajfelova kula; Sjedinjene američke države preuzele su Filipine od Španije, a Bernard Šo je vredno radio na svom prvom u nizu pozorišnih komada, koji neće imati dug vek na sceni, drami pod imenom „Kućevlasnici“ (koju je završio 1892. godine). Danas je čuvena anegdota, po kojoj je Šo poslao pozivnice za svoju novu predstavu Vinstonu Čerčilu (s kojim je bio u političkom neprijateljstvu) sa tekstom: „Poštovani gospodine! Šaljem vam dve ulaznice. Jednu za vas, a drugu za bilo kog vašeg prijatelja – ako ga imate!“ Čerčil mu je odgovorio: „Poštovani gospodine! Vraćam vam ulaznice i srdačno zahvaljujem. Na žalost, na premijeru ne mogu doći, ali doći ću na reprizu – ako je bude!“



Moja reputacija raste sa svakim novim neuspehom.

U ovoj drami, Šo slika dobronamernog mladog Engleza koji se zaljubljuje, a onda otkriva da bogatstvo njegovog budućeg tasta potiče od eksploatacije siromašnih. Šo se grozio veštačkih zapleta i konvencionalnih likova koji su vladali tadašnjim engleskim pozorištem, pa je tok svoje priče okrenuo u suprotnom smeru i umesto očekivane pobede morala, junak drame pronalazi izgovor za ignorisanje neugodne istine, dajući tako celokupnom delu tipičan ironičan, šoovski ton. Šo u svojim delima neprestano ismeva licemerje, malograđansku konvencionalnost, tupu poslušnost mase, a sve to na duhovit način, izlažući podsmehu generale, bogate magnate, bankare, lekare, pokondirene žene iz viših klasa, britansku arogantnost, uopšte dokoličarsko društvo koje je okrenuto jedino sticanju imetka i moći.

Postao sam član redakcije novog dnevnog lista kao pisac uvodnika. Moji podvizi na ovom polju izazvali su užas i pometnju, pa je moj predlog da pažnju usmerim ka muzičkoj kritici bio pozdravljen s neizrecivim olakšanjem, pošto se za taj posao povremeno ludilo smatralo preimućstvom.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 3 Maj - 23:37

I sledeća drama, „Zanat gospođe Vorn“, prožeta je istim tonom. Dramu je napisao 1893, ali je ona postavljena na scenu tek 1902. godine, pošto je viši dvorski komornik, dramski cenzor, odbio da izda licencu. Tema je organizovana prostitucija: heroina, mlada, obrazovana žena, otkriva da se njena majka bavi organizovanjem bordela širom Evrope. Ponovo na uštrb morala odlučuje ekonomski faktor, pa se devojka miri sa postojećim stanjem, jer je to jedini način da zadrži sopstvenu materijalnu sigurnost. Kao što je to slučaj sa većinom Šoovih drama i ovo je drama ideja.

Cenzura se završava sa logičkim savršenstvom po kojem ljudi smeju da čitaju samo one knjige koje niko ne želi da čita.

Svoje prve drame Šo je nazvao „neprijatnim“, jer je pomoću njih želeo da suoči gledaoce sa neprijatnim činjenicama. Pošto one nisu nailazile na dobar prijem, Bernard se okrenuo pisanju tzv. „prijatnih“ drama. Godine 1898. sabrao je drame iz jedne i druge grupe i objavio ih pod zajedničkim naslovom „Prijatne i neprijatne drame“. Opšte je poznata stvar da su predgovori dramama koje je Šo pisao podjednako važni koliko i same predstave, jer su oni više nalik esejima u kojima autor obrazlaže svoje stavove, a koji često nemaju veze sa dramom uz koju su štampani.

Mašta je početak stvaranja. Prvo izmaštate ono što želite, potom postajete ono što ste zamislili, i na kraju stvarate ono što ste postali.

Drama iz grupe „prijatnih“ – „Kandida“ – bavi se pitanjima: šta žene očekuju od svojih supružnika i koliko ima istine u tvrdnji da iza svakog uspešnog muškarca stoji njegova lepša polovina. Kandida, zamišljena kao „snažna žena“ toga doba, dakle kao ona na kojoj počiva kako porodica, tako i uspeh njenog supruga, suočena je sa teškim izborom kada u njen život iznenada uđe mladi i strastveni pesnik. Njen suprug je poštovani sveštenik – vredan, ali dosadan čovek, čije se ideje uklapaju u čudnu filozofiju hrišćanina-socijaliste – dok je pesnik njegova sušta suprotnost, osoba koja Kandidu svojim stihovima i životnom filozofijom vodi u prelepe izmaštane svetove, daleko od suvoparne svakidašnjice. Iako zaljubljena u oba čovek, Kandida ipak ostaje verna svešteniku, jer procenjuje da je on slabiji, odnosno da mu je potrebnija kao podrška u njegovim nastojanjima.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 3 Maj - 23:38

Pametne i zgodne žene ne žele da glasaju; one dopuštaju muškarcima da vladaju sve dok one vladaju njima.


Godine 1891. napisao je esej „Suština Ibzenizma“, ne skrivajući svoje divljenje prema ovom velikom i darovitom stvaraocu. Uostalom, sa pisanjem drama je počeo tek pošto se upoznao sa delima Henrika Ibzena, iz kojih je shvatio da je umetnost najefikasnije oruđe moralne propagande. Ipak, uočljive su razlike u pristupu i kreiranju likova kod ova dva pisca: dok Ibzen insistira na emocionalnoj složenosti, Šo se fokusira na intelekt, smatrajući da tek kada čovek počne ispravno da koristi svoje umne potencijale može promeniti i samoga sebe, dakle postati moralno biće koje, samim tim, stvara moralno društveno uređenje.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 3 Maj - 23:39

Mnogi urednici ne veruju da se to može postići. Ali većina urednika i ne zna kako se uređuje.

Godine 1898. umro je Luis Kerol, engleski pisac i matematičar, a Bernard Šo se oženio Šarlotom Pejn-Taunšend, irskom naslednicom i prijateljicom Beatris i Sidni Veb, suosnivačima Društva Fabijanaca. Iako je ovaj brak u javnosti doživljavan kao srećan, Šo je često povezivan sa drugim ženama, a danas je poznata njegova vatrena korespodencija sa nekima od njih. Verovatno osećajući da se prodao radi materijalne egzistencije, Bernard će kasnije napisati dramu „Čovek i nadčovek“, u kojoj delimično oslikava sopstveni život, a verovatno zbog toga postaje i ogorčeni protivnik braka. Postoji nekoliko anegdota u kojima on sasvim jasno izražava svoj stav: jednom su ga upitali da li se slaže da su brakovi sklopljeni petkom nesrećni, a on je odgovorio: „Naravno da se slažem. A zašto bi petak bio izuzetak?“ Ili, kada mu je mlada i lepa glumica napisala vatreno pismo, u kojem izražava svoju želju da sa njim ima dete koje će biti lepo kao ona i pametno kao on, on joj je odgovorio: „A šta kao bude glupo kao vi, a lepo kao ja?“

To je, pazite, čista istina, a ne ekstravagantnost koju sam prigodno izmislio. Dodajem ovo uveravanje zato što - premda uvek mogu postići da moje nastranosti izgledaju uverljivo - ne mogu to isto postići i sa istinom.



Godine 1901. u Parizu je otvorena prva izložba devetnaestogodišnjeg španskog slikara, Pabla Pikasa, a u Londonu na scenu postavljena drama Bernarda Šoa, „Cezar i Kleopatra“, koja predstavlja njegovo prvo veliko delo. Kleopatru je prikazao kao razmaženo i poročno šesnaestogodišnje derište, a ne tridesetosmogodišnju zavodnicu, kako je to učinio Šeskpir. Cezar je usamljeni čovek i više filozof nego vojnik.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 3 Maj - 23:40

Oh, tigar će vas voleti. Nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani.

Dok 1903. godine Panama proglašava nezavisnost od Kolumbije, a u Španiji se nacionalizuje crkvena imovina i ukidaju se crkvene škole, Šo piše dramu „Čovek i nadčovek“ (1903), u kojoj objašnjava svoju filozofiju, po kojoj „životna sila“ unutar čoveka uvek teži ka višoj formi postojanja, koja se postiže putem napredovanja duha. Mnogi u naslovu dela vide uticaj nemačkog filozofa, Fridriha Ničea i njegovu priču o nadčoveku, ali treba znati da je i Niče bio samo još jedna karika u nizu, te da je priča o nadčoveku daleko starija. Heroj u drami teži ličnom, duhovnom usavršavanju i suprostavljen je materijalističkim pogledima heroine. Na kraju, heroj je ipak prinuđen da poklekne, da bolno prihvati poraz i stupi u brak sa heroinom, lažno prepoznajući u njoj moćni instrument „životne sile“ za kojom je tragao, smatrajući da postojanje i sudbina ljudske rase, u krajnjoj instanci, leži u reproduktivnim organima žena. Zanimljivo je da je Šo samo jedan u nizu stvaralaca, koji su se u ovom periodu, na različite načine, bavili nekom vrstom „životne sile“. Najpoznatija manifestacija ove sile je sigurno sila „vril“, o kojoj je pisao engleski političar, pisac i kritičar, baron Edvard Džordž Bulver-Liton, koji je u svom delu „Rasa koja dolazi“ pisao o ogromnoj civilizaciji koja živi u unutrašnjosti Zemlje i daleko je naprednija od civilizacije koja živi na površini, jer je otkrila tajnu silu, nazvanu „vril“, koja omogućava ljudskoj duši da manifestuje neslućene potencijale. U Nemačkoj je, nešto kasnije, stvoreno i tajno društvo po imenu Društvo Vril, koje je učestvovalo u stvaranju nacističkog pokreta i podržavalo Hitlera. Šo, očigledno, nije išao u tom pravcu, niti je zamišljao silu kojom bi se porobljavalo, već se bavio skrivenim talentima duše, koji bi nas sve zajedno mogli uzdići i preobraziti u vrednije individue. Mada je na površini ovo komedija manira vezanih za ljubav i novac, ova drama je dala šansu Šou da istraži intelektualnu klimu novog veka sa serijom rasprava; u njoj beži od određenih elemenata realizma, pravi gotovo opersku atmosferu, a treći čin „Don Žuan u paklu“, od tog perioda često se izvodi nezavisno.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 3 Maj - 23:41

Nedostatak novca je koren svakog zla.

Godine 1905. piše dramu „Major Barbara“, (po kojoj će kasnije biti snimljen i film), baveći se načelima fabrika oružja, koje žele sebe da prikažu kao izrazito religiozne, kao i hipokrizijom Armije spasa, čiji patronati su upravo fabrikanti oružja i proizvođači viskija.

Nauka nikada ne reši neki problem a da ne stvori deset novih.



„Lekar u nedoumici“ (drama je na scenu postavljena 1906. godine), predstavlja satiru medicinske profesije, baveći se uvek aktuelnim zloupotrebama medicine, koja se koristi za lično bogaćenje. Bilo da su u pitanju pojedinci ili farmaceutske kompanije, cilj je uvek isti – iskoristiti strah ljudi radi prodavanja bilo lekova bilo kvazi-lekova, radi sticanja ogromnog novca. U dramskim delima koja su usledila Šo se okrenuo ka nečemu što bi se moglo nazvati ozbiljna farsa; intelektualna komedija sa njegovim uobičajenim živim dijalozima, u koju uvodi nerealistične elemente, koje će kasnije potpunije istražiti.

Ona je izgubila veštinu konverzacije, ali nažalost, ne i moć govora.

Dve godine posle smrti Lava Nikolajeviča Tolstoja, na scenu je postavljena drama „Androkle i lav“ (1912), u kojoj se Šo bavi pravom i lažnom verskom ezgaltacijom. Ovo je filozofska drama o ranom hrišćanstvu. U ovom delu Šo kroz različite likove prikazuje različita shvatanja hrišćanstva, naročito ističući razliku između prvobitnog, ranog hrišćanstva i verovanja i ponašanja aktuelne Rimokatoličke crkve.

Niko ne veruje da Biblija kaže ono što misli: svi veruju da ona govori ono što oni misle.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 3 Maj - 23:43

U godini rođenja Albera Kamija, 1913. Šo piše svoje remek-delo, najzabavniji i najpopularniji dramski komad - „Pigmalion“. Tvrdio je da je ovo didaktička drama o fonetici, ali iako je atipični heroj, Henri Higins, po zanimanju fonetičar, ovo je satira engleskog klasnog sistema.

Razuman čovek pokušava da se prilagodi svetu; nerazumna osoba istrajava u pokušajima da svet prilagodi sebi. Stoga sav napredak leži u rukama nerazumnih ljudi.

Po izbijanju Prvog svetskog rata, Bernard prestaje sa pisanjem drama i piše pamflet „Zdrav razum o ratu“, u kojem ne pravi razliku između Velike Britanije i njenih saveznika i Nemaca, nazivajući ih sve zločincima. Traži dogovor i sklapanje mira. Njegovi antiratni govori postali su ozloglašeni u javnosti i postao je meta mnogobrojnih kritika, doživljavajući istu sudbinu kao njegov kolega, pisac, Herman Hese, koji je pokušao da bude glas zdravog razuma na suprotnoj strani.

Manjina je ponekad u pravu, ali većina uvek greši.

Godine 1919. Bernard Šo je završio dramu pod naslovom „Kuća slomljenih srca“ (na scenu postavljena 1920.) u kojoj prikazuje duhovno bankrotstvo svoje generacije, koju smatra odgovornom za ratna krvoprolića. Šo je smatrao da „moderna civilizacija naginje ka tome da dobronamerne, darežljive i savesne ljude učini nepotrebnim, a zle, sebične i obožavatelje novca moćnim“, te je stoga u svom delu, kroz glavne likove i prikazao do čega dovodi takav odnos prema ljudima i društvu.

Statistika dokazuje da oni koji se odviknu od jela, umiru.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 3 Maj - 23:43









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 3 Maj - 23:46

Kako bi našao odgovor na post-ratni pesimizam, Šo je napisao pet povezanih drama-parabola objavljenih pod jednim imenom „Povratak u Metuzalem“ (1921), u kojima istražuje ljudsko napredovanje od Rajskog vrta do naučno fantastične budućnosti. Uprkos nekim fantastičnim scenama, ciklus je neujednačen po pozorišnim vrednostima i retko je izvođen.

Mi nismo mudri zahvaljujući sećanju na prošlost, već zbog odgovornosti prema budućnosti.

Kanonizacija Jovane Orleanke koja se desila 1920. godine, nanovo je pobudila staru Šoovu želju da napiše dramu o njoj. Tako nastaje remek-delo „Sveta Jovanka“ (prvi put odigrana 1923. godine), u kojem glavnu junakinju ne tretira samo kao katoličku svetiteljku i mučenicu, već od nje pravi kobinaciju mističarke, jeretičke svetiteljke i nadahnutog genija. Njena smrt obuhvata paradoks čovečanstva, koje ubija svoje svece i heroje i to će i nastaviti da čini sve dok visoki moralni kvaliteti ne postanu sastavni deo svakog čoveka. Uspeh ove drame doneo mu je Nobelovu nagradu za književnost 1925. godine (koju je nameravao da odbije, ali je na nagovor svoje supruge ipak prihvatio, jer ga je ona ubedila da nagrada nije samo njegov lični uspeh, već doprinos celokupnoj irskoj književnosti; ipak, na kraju, prihvativši nagradu, nije prihvatio i novčani iznos, već ga je preusmerio za prevode švedske književnosti na engleski jezik).



Ne mogu oprostiti Alfredu Nobelu što je izumeo dinamit, ali samo je đavo u ljudskom obličju mogao izumeti Nobelovu nagradu.

Razvijajući drame u kojima se bavi moralnim načelima, drame prepune intelektualnih konflikta, oživljavajući komediju manira i rizikujući sa farsom i teatrom neverice, Šo je u značajnoj meri doprineo oblikovanju tadašnje pozorišne scene.

Moć ispravnog posmatranja stvari uobičajeno nazivaju cinizmom oni ljudi koji tu moć nemaju.

Nastavio je sa pisanjem i kada je prešao devedestu godinu. Njegova poslednja dela okrenuta su samospoznaji i samorealizaciji, u čemu je pronalazio odgovor na krizu u koju je Evropa sve dublje upadala. I ranije se bavio ovim temama, ali sada im je prišao tragikomično i sa nerealističnom ekstravagancijom koje su bile na stazi između antičkog grčkog komediografa Aristofana i Ibzena, koji mu je ostao doživotni uzor. Ostaće upamćen i kao najzajedljiviji pamfletista još od Svifta, najčitaniji muzički kritičar u Engleskoj, najbolji pozorišni kritičar svog vremena, te čudesni predavač i esejista koji se bavio političkim, ekonomskim i društvenim temama.

Preminuo je 2. novembra 1950. godine.

Koristi svoje zdravlje do maksimuma. Zbog toga ono postoji. Potroši sve pre svoje smrti; nemoj da nadživiš samoga sebe.

Dragan Matić








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 3 Maj - 23:48

Razum sputava sve one čiji duh nije dovoljno
snažan da mu se odupre.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Ned 4 Maj - 0:00

Ne možete naučiti klizati, a da ne budete smešni.
Životni led je klizav.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Ned 4 Maj - 0:01

Razuman čovek prilagođava sebe svetu.
Nerazuman prilagođava svet sebi, zato sav
napredak čovečanstva zavisi od nerazumnog čovjeka.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Ned 4 Maj - 0:02

Tajna očajnika je u tome što ima dovoljno slobodnog
vremena da premišlja da li je sretan ili nije.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Ned 4 Maj - 1:11









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Ned 4 Maj - 1:12

Žene koje misle jesu žene na koje se obično ne misli.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Ned 4 Maj - 1:13

Nijednu tajnu nećete bolje sačuvati od one koju svako nagađa.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Ned 4 Maj - 1:13









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Ned 4 Maj - 1:14









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Ned 4 Maj - 1:14









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 28 Mar - 13:21

“Ako nekad, jureći za srećom, nađete tu sreću, vi ćete, kao i ona starica što je tražila naočale, otkriti da vam je sreća sve vrijeme bila na nosu.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 28 Mar - 13:21

“Doživjeti istinsku radost života znači pridonijeti onom cilju koji i sami smatramo veličanstvenim, biti snaga prirode umjesto grozničave, sebične, sitne duše.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 28 Mar - 13:21


  • “Ko ne može promjeniti svoje misli, ne može promjeniti ništa.”
  • “Kritiku nekog je najpogodnije činiti pred ogledalom.”
  • “Ljudi koji kažu da se nešto ne može učiniti, ne bi trebali prekidati ljude koji to već čine.”
  • “Ljudi nisu mudri u srazmjeri sa svojim iskustvom, već sa svojom sposobnosti da iskustvo prime.”
  • “Mladost je potraćena na mlade.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 28 Mar - 13:22


  • “Moć pravilnog posmatranja, oni koji je ne posjeduju uglavnom zovu cinicizam.”
  • “Moj način zbijanja šale je da kažem istinu. To je najsmješnija šala na svijetu.”
  • “Mozak budale pretvara filozofiju u ludoriju, nauku u praznovjericu i umjetnost u pedanteriju. Otuda univerzitetsko obrazovanje.”
  • “Muškarci priželjkuju sve ono što nemaju, a žene samo ono što imaju druge žene.”
  • “Naposlijetku, i pogrešan put uvijek vodi negdje.”
  • “Neka vam pravilo bude da svom djetetu nikad ne dadnete knjigu koju ni sami ne biste pročitali.”
  • “Ne možete naučiti klizati a da ne budete smiješni… Životni led je klizav.”
  • “Ne zna ništa – misli da zna sve! Očigledno če imati karijeru političara.”
  • “Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast.”
  • “Nikad ne odoli iskušenju: probaj sve, a čvrsto zadrži ono što je dobro.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    Sub 28 Mar - 13:22


  • “Opasno je da budete iskreni ako niste i glupi. “
  • “Pitanja na koja je najteže dati odgovor jesu ona čiji je odgovor očigledan.”
  • “Pohlepa za novcem je izvor svega zla.”
  • “Potrudite se da dobijete ono što volite, jer će vas inače prisiliti da volite ono što dobijete.”
  • “Razuman čovjek prilagođava se svijetu, nerazuman čovjek uporno pokušava da svijet prilagodi sebi i tako cjelokupan progres zavisi od nerazumnog čovjeka.”
  • “Sva ljubav na svijetu čezne da progovori, samo se ne usuđuje, jer je strašljiva! To je tragedija svijeta.”
  • “Šutnja je najsavršeniji izraz prezira.”
  • “Šta će reći historija? Historija će, gospodine, lagati kao i obično.”
  • “Vječni se rat vodi između onih koji su na svijetu zato da iz njega izvuku što veću korist i onih koji su tu zato da život na Zemlji učine što ugodnijim za sve ljude.”
  • “Zli su ljudi oni koji ne znaju za ljubav i zato ne znaju ni za stid. Oni imaju snage tražiti ljubav – jer je ne trebaju i imaju hrabrosti nuditi je – jer nemaju što dati.”
  • “Žene naviknute da misle su žene na koje se obično ne misli.”
  • Život izjednačuje sve ljude: smrt otkriva istaknute.”
  • “Život nije pronalaženje sebe, život je stvaranje sebe.”
  • Životinje su moji prijatelji… a ja ne jedem svoje prijatelje.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Džordž Bernard Šo    

Nazad na vrh Ići dole
 
Džordž Bernard Šo
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Bernard Shaw
» Džordž Gordon Bajron
» Bernard BUFFET
» Džordž Orvel
» George Michael
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-