Olimpijske priče

Malo pažnje



Finac Volmari Iso Holo je svakako jedan od najboljih trkača u disciplini „stipl čez“, odnosno trci sa preprekama.

Na Olimpijadi u Los Anđelesu, onoj iz 1932. ubedljivo je vodio i bio na pragu svetskog rekorda. Međutim, kada je prošao kroz cilj, nije se čulo zvono za kraj trke, pa je Finac nastavio da trči.

Sudije su bile nepažljive, tek nakon što je pretrčao još 460 metara, Isa Holo je čuo zvono. Tako su mu upropastili svetski rekord, jer su bili zabavljeni gledanjem takmičenja u skoku sa motkom.

Isa Holo je slavio i četiri godine kasnije u Berlinu, sudije su ovoga puta bile koncentrisane na trku, pa je finski atletičar uz zlato oborio i svetski rekord!

Bez zaljubljivanja molim!



Predstavljati Kinu na Olimpijskim igrama u stonom tenisu je samo po sebi prečica do medalje. Retko stonoteniseri iz ove zemlje gube na igrama, a u Pekingu su, na prošloj Olimpijadi pokupili praktično sve medalje.

Svakako da je kineski šampionat pravi pakao, pa je do olimpijske vize veoma teško doći, zbog ogromnog broja sjajnih igrača.

Medalja vam je garantovana, ako se ne zaljubite. Naime, trener Kai Ženšua je eliminisao četvoro igrača iz olimpijskog tima, jer su se zaljubili.

„U olimpijskoj godini morate da se žrtvujete. Ništa ne sme da stane na put sportskoj ambiciji“, objasnio je svoju odluku.

Bai Jing, 19 – godišnja igračica se zabavljala sa najboljim igračem sveta Ma Linom, dok je dve godine mlađa Fan Jing bila u vezi sa trećim kineskim reketom Vang Haom.

Mrtav čovek trči



Beti Robinson je 1928. postala prva olimpijska šampionka u sprintu. Ona je nadmoćno osvojila zlato u trci na 100 metara. Međutim tri godine kasnije je doživela tešku avionsku nesreću.

Proglašena je mrtvom, prenešena kod pogrebnika, ali su u poslednji čas ustanovili da je živa. Bila je u komi sedam meseci, probudila se, uspela da se oporavi, iako je bila u kolicima.

Žena heroj nije mogla da se savija, odnosno da kreće iz niskog starta, što ju je onemogućilo da učestvuje u sprinterskim trkama, ali ne i u štafeti. Ona je, verovali ili ne, na OI u Berlinu osvojila zlato u trci 4 x 100 metara.



sportske.

Oficir i džentlmen


Henri Pirs, ili „Bobi“ kako su ga zvali je bio prvi veslač koji je odbranio titulu na Olimpijskim igrama. Zanimljivo da je kao jedini sportista predstavljao Australiju na igrama u Amsterdamu.

Tokom trke, put mu je preprečila porodica, patka sa pačićima. Džentlemen Pirs je propustio ovu družinu, ali je imao vremena da stigne svog francuskog rivala i da se okiti zlatom.

Četiri godine kasnije u Los Anđelesu, pošto mu je nakon mnogo peripetija dozvoljeno da učestvuje, nadmoćno je odbranio titulu, a zatim otišao u profesionalnce. Bavio se profesionalno rvanjem, postao i vojnik u Kanadi, a zbog onoga što je uradio na igrama u Holandiji, možemo ga nazvati „oficirom i džentlemenom“.

Kad je pobeda poraz


Svi znamo ko je Džo Frejzer, ali gotovo niko ko je Baster Matis. Matis je na izbornom takmičenju za Olimpijske igre 1964. u kvalifikacijama pobedio boksersku legendu Džoa Frejzera.

Nevolja je što se tom prilikom povredio, tačnije polomio je prst, pa nije ni video Tokio 1964. Umesto njega je otputovao Frejzer i osvojio zlato u teškoj kategoriji.

Bizarno je da je i sam Frejzer polomio prst na olimpijskom turniru, ali mu to nije smetalo da osvoji zlato. Matis je kasnije u profesionalnom boksu imao šansu da se osveti, ali je izgubio duel za titulu protiv Frejzera, nokautom u 11. rundi. Borili su se za upražnjeni tron nakon što je Aliju oduzeta titula.

Ništa nije prepreka



Jedan od najvećih olimpijskih šampiona u istoriji je svakako Džordž Ajzer. Ovaj Amerikanac je sa drvenom nogom uspeo da na Olimpijadi 1904. godine u Sent Luisu osvoji šest medalja u gimnastici, od toga tri zlata.

Bio je najbolji na vratilu, razboju i penjanju uz konopac. Nogu je izgubio trenirajući nekoliko meseci pred Olimpijske igre.

Gotovo sto godina kasnije, u Pekingu Natali du Toa južnoafrička plivačica se takmičila sa protezom, izgubila je nogu 2001. u saobraćajnoj nesreći.

Austrijska dreserka Lis Hartel je osvojila dva srebra 1948. i 1952. iako je bila paralizovana od kolena nadole. Nije mogla sama da se popne na konja, ali joj to nije smetalo da dođe do drugog mesta na dva takmičenja na OI.

Što se Oskara Pistorijusa tiče, verujemo da nije potrebno da ga posebno predstavljamo.

Olimpijac traži zemlju za koju bi nastupao


Nije lako naći se na Olimpijskim igrama, a slučaj Žamil Aldame govori da je ponekad teško naći i zemlju pod čijom zastavom ćete se takmičiti.

Ova Kubanka je predstavljala domovinu u troskoku u Sidneju 2000. godine. Onda se udala za škotskog državljanina i zatražila naravno pasoš Ujedinjenog Kraljevstva.

Stvari su išle sporo, administracija je strogo poštovala propise, pa je bilo jasno da će propustiti igre u Atini. Nastala je grozničava trka sa vremenom, nisu pomogli ni apeli kraljevske atletske federacije, pa je Aldame ostala bez zemlje koju će predstaviti.

Vođena parolom „snađi se“, uspela je da dobije državljanstvo Sudana koji je vapio za olimpijskom medaljom. Međutim Aldame, iako jedan od favorita u troskoku nije uspela da skoči dalje od petog mesta. Istina kasnije je u tri navrata postala afrički šampion, a nije je bilo na igrama u Pekingu.

U međuvremenu je dobila Britansko državljanstvo, a ove godine osvojila i Svetsko prvenstvo u dvorani za Veliku Britaniju.

Bolje ikad nego nikad



Hajg Prist je takmičeći se za SAD u skokovima u vodu, 1920. u Antverpenu osvojio bronzanu medalju. Nije mu bilo dovoljno, pa je na nagovor kolega iz tima, odnosno zbog opklade ukrao i olimpijsku zastavu.

Pomenuta zastava korišćena je od prvih modernih igara 1896. u Atini. S obzirom na krađu u Belgiji, za naredne je sašivena nova sa olimpijskih krugovima koja je korišćena do 1988.

Međutim, Prist je vratio originalnu zastavu i to Samaranu početkom ovog veka. Američki olimpijac je priznao u 103. godini života da i dalje ima zastavu i vratio je Međunarodnom olimpijskom komitetu, uz izvinjenje, posle punih 80 godina!

Ali to su samo dva piva...


Prvi zvanični slučaj dopinga vezan je za par piva.

Naime Hans Gunar Lijenvol je postao prva žrtva odluke MOK da stane na put dopingu. Sve se desilo u Meksiku 1968. a greh nesrećnog Šveđanina su bile par flaša piva.

Švedski takmičar u pentatlonu je „sručio“ par flaša kako bi se smirio pred streljačke discipline, suspendovan je, pa je njegova reprezentacija izgubila bronzanu medalju.

Desetak sportista je koristilo sredstva za smirenje na ovim igrama, kako je otkriveno, ali ona nisu bila na listi zabranjenih supstanci, dok alkohol jeste. Tako je Lijenvol ušao u istoriju kao prvi olimpijac koji je eliminisan zbog „dopinga“.

Ljudski torpedo


Ako ste mislili da je Jan Torp jedini „Torpedo“ koji je obeležio Olimpijske igre, varate se.

Alberto Bralja je Italiji doneo zlato u gimnastici na igrama 1908. godine. No, nakon toga je teško živeo, nije imao prihode pa je prihvatio ponudu iz cirkusa, da bude „ljudski torpedo“.

Ispaljivali su ga iz topa, zaradio je nekoliko puta i teže povrede, a veliki udarac je bila odluka da ne može da se takmiči u gimnastici 1912. jer je „profesionalac“, radi u cirkusu. Ipak, razum je prevladao, MOK je na kraju popustio, pa je Bralja 1912. godine u Stokholmu osvojio još dva zlata, a onda nastavio da radi u cirkusu.

Bralja je kasnije kao trener gimnastičke reprezentacije sa Italijom osvojio zlato u ekipnoj konkurenciji na OI u Los Anđelesu 1932. a, ako vam je ime poznato, stadion u Modeni koja je svojevremeno igrala u Seriji A par sezona nosi ime ovog gimnastičara.