Život je dok ja jesam. 
Prije i poslije me baš ne tangira tu mač. 

Dozivljaji i lijepi trenutci su atributi zivota. Zivot kao zivot je na neki nacin programiran, kuci poso-poso kuci.Hocu da kazem i nije nesto posebno ga zivjeti. Momenat, zagrljaj, najljepsi trenutci itd. Radi toga se isplati i zivjeti. Ovo ostalo, placati reziju,stan, struju,vodu,porez itd. E to nije u mojim ocima zivot, nego vise izkoristavanje ljudskih osobina.
Mozda je i cijena svemu tome, i babe kazu..ni kod baba nema dzabe.

OTKLJUČAVANJE MISTERIJE NASTANKA ŽIVOTA

Da li je život na Zemlji proizvod slučajnih procesa koji su se odigravali u toku dugog vremenskog razdoblja, ili se iza svega nalazi inteligentni pokretač? "Otključavanje misterije nastanka života" istražuje ovo uvek aktuelno pitanje i u naučnu misao uvodi revolucionarnu ideju o tzv. "inteligentnom dizajnu".
Sve je veći broj naučnika širom sveta koji više ne veruju u uobičajena objašnjenja o slučajnom nastanku života, već smatraju da uvidom u funkcionisanje organizama, a posebno žive ćelije, dobijamo obilje dokaza o svrhovitosti i dizajnu.

Život je ludilo naduveno od laži - L.F. Selin

Zivot je zabluda o nacinu postojanja.

Zivot je prevara duse da se useli u telo.

tamoneki    

Eto, u životu je , na žalost tako: trnje dobijaju živi, a ruže mrtvi. 


Anatole France




Jedino bogatstvo je život.


Henry David Thoreau

Zivot je period pre smrti. 

tamoneki 

Život je težak. Ovo je velika istina. Jedna od najvećih. Ovo je velika istina, jer kada jednom sagledamo ovu istinu, mi je prevazilazimo. Kada zaista shvatimo da je život težak – kada to stvarno jednom shvatimo i prihvatimo – tada on prestaje da bude težak. Kada jednom prihvatimo činjenicu da je život težak, ona nam postaje nevažna.
Većina ne shvata u potpunosti ovu istinu. Umesto toga, oni manje više neprekidno kukaju kako su njihove teškoće posebna vrsta pošasti, koja se nekim čudom okomila upravo na njih ili na njihove porodice, pleme, klasu, naciju, rasu, pa čak i vrstu, nikako na druge. Ovo kukanje mi je veoma poznato jer sam i ja imao svoj udeo u njemu.
Život predstasvlja niz problema. Da li želimo da kukamo nad njima ili da ih rešavamo i da naučimo svoju decu da ih rešavaju?
Disciplina je osnovno orudje za rešavanje životnih problema. Bez discipline ne možemo ništa rešiti. Samo uz odredjenu dozu discipline možemo rešiti odredjene probleme. Sa totalnom disciplinom možemo rešiti sve probleme.
Ono što čini život teškim je to što je proces suočavanja sa problemima i njihovo rešavanje veoma bolan. Problemi u zavisnosti od prirode, izazivaju žalost, tugu, očajanje. Ovo su neprijatna osećanja, često veoma neprijatna, ponekad podjednako jaka kao i najintenzivniji fizički bol. Upravo zbog bola koji sukobi i dogadjaji izazivaju u nama, mi ih zovemo problemi. Pošto život postavlja pred nas beskrajan niz problema, on je uvek težak, pun je bola ali i radosti.
Ipak, život poprima smisao u čitavom procesu suočavanja i rešavanja problema. Problemi su oštra granica izmedju uspeha i neuspeha. Problemi podstiču u nama hrabrost i mudrost. Zbog problema mi nentalno i duhovno sazrevamo. Kada želimo da ohrabrimo razvoj i neustrašivost ljudskog duha, mi izazivamo i podstičemo ljudsku sposobnost za rešavanje problema, kao što u školi namerno deci postavljamo probleme za rešavanje. Kao što je rekao Bendžamin Frenklin: “One stvari koje su bolne, poučne su”. Ovo je razlog zbog koga mudri ljudi uče da ne strepe već da rado prihvataju probleme i bol koji oni donose.
Većina nas nije tako mudra. Strahujući od bola koji prati probleme skoro svi mi, u većoj ili manjoj meri, trudimo se da ih izbegnemo. Mi oduglovačimo u nadi da će oni sami nestati. Ignorišemo ih, zaboravljamo i pravimo se da ne postoje. Upotrebljavamo i droge da bi ih što lakše ignorisali i da bismo otupelošću zaboravili uzrok bola. Težimo da zaobilazimo probleme umesto da se suočavamo sa njima. Trudimo se da se iz njih izvučemo umesto da ih otpatimo do kraja.
Tendencija da se izbegavaju problemi i emotivna patnja koju oni nose osnova je celokupne mentalne bolesti. Pošto svi mi posedujemo u većoj ili manjoj meri ovu tendenciju, svi smo manje ili više mentalno oboleli. Neki od nas će ići do zapanjujućih granica da bi izbegli svoje probleme ili patnju koju oni podrazumevaju udaljavajući se od svega dobrog ili razumnog da bi pronašli lakši izlaz, izgradjujući kao utočište veoma složen svet mašte, koji ponekad u potpunosti isključuje stvarnost. Karl Jung je to lepo rekao: “Neuroza je uvek zamena za legitimnu patnju.”

Put kojim se redje ide – M.Scot Peck

Ceo život provedemo želeći da nešto dostignemo, sledeći snove, verujući da ćemo kad to dobijemo postati srećni. ali nije tako. Život je u putu, ne na kraju. Nije važno koliko je lepo produhovljeno je ono čemu težimo. Poslednja stanica je smrt. ako ne umemo da budemo srećni, da budemo bolji, da budemo onakvi kakvi želimo da budemo u putu, nećemo to postići ni na kraju. Život je prepun blaga za kojim ljudi jure to su sve one stvari za koji oni veruju da će im doneti sreću a za koje se uglavnom ispostavi da su varke i ponekad kad dostigne ono za čim je toliko žudeo, čovek se zatekne samo s prazninom u rukama.


Horhe Molist,”Prsten”

Svako od nas ocekuje neverovatna iznenadjenja koja donosi zivot. Cak i onaj koji to nikada ne prepozna. Skrivena ispod njegovih misli, jeste ideja koja ce mu u jednom trenutku doneti, odnekud, najneverovatniji poklon, koji ce sve promeniti i uciniti njegov zivot uzbudljivim i zabavnim kakav nikada nije bio.
I kada se nadjemo pred osobom koju smo, kako nam se cini, prepoznali, mislimo da je on ili ona to cudesno iznenadjenje koje smo ocekivali.
- A nije?
- Tacno. Ponekad uvidimo da smo napravili pogresnu identifikaciju. Ali ako se to ne dogodi, posle nekog vremena pocinjemo da mislimo kako osoba koju smo prepoznali nije sama po sebi cudesno iznenadjenje, nego je posrednik.
- Sta hoces da kazes?
- Da ima moc da nam otvori skrivena vrata, da oslobodi put duz hodnika i kroz sobe i baste, do kojih nikada ne bismo stigli sami, iako smo ih zamisljali.
- A nije tako?
- Ponekad jeste. Na pocetku, barem. Ulazimo, zaista, u ocaravajuce sobe i baste.
- A zatim?
- Dogadja se, skoro uvek, da jedno od njih ili oboje pocnu da stavljaju namestaj u sobe i cajne stocice i stolice u baste i veoma brzo, njihova energija biva potrosena na ove aktivnosti prisvajanja i organizovanja prostora. Umesto da nastave dalje prema drugim sobama i bastama, zaustavljaju se u prvima koje su otkrili i opremaju ih.
- I onda?
- Onda pocnu da se ponavljaju postupci, pa i prizori, sve dok jedno od njih ili oboje ne izgube entuzijazam i zadovoljstvo i paznju. Zaboravljaju zadovoljstvo koje su imali kada su stigli do one prve sobe ili prve baste. Zaboravljaju kako je bilo cudesno kad su ih nasli.
- I sta se dogadja?
- Ostaju tu, kao da se nalaze na jedinom mestu na svetu gde bi mogli biti. Cak i da je udobno i lepo, ali samo to. I posle nekog vremena, jedno od dvoje, pocinje da se oseca zatvorenim i pocinje da trazi vrata da izadje. Na pocetku ih samo otvori. Zatim izadje malo napolje. A onda, iznenada, nestaje. Onaj drugi ili ona druga, ostaje tu sa svojim namestajem i ne shvata bas najbolje sta se zaista dogodilo.
- Kakva tuga.
- Da.
- Ali nije neizbezno, zar ne?
- Ne. Zavisi od prepoznavanja. Da li je bilo autenticno ili ne.

Andea de Karlo – Pravi život

Svi mi znamo sto je to uopce zivot, no sumnjam da puno neznaju kako da ga zive.

Život je večita borba .

Na nama je koji ćemo put odabrati.Onaj koji je trnovit ali lep i koji ispunjava čoveka u svim poljima,ili onaj koji je brz,ali kratko traje.
No,drugi put više na ovu temu.

Ipak je život dar i treba ga što kvalitetnije provesti.

Moze se zivot i sa lotom usporediti ili imas sve tocne brojeve ili ih nemas. Ali to neznaci ako dosad nemas sve brojeve da ih neces nikad imati. Postoji uvjek realna sansa da ipak dodju tocni brojevi.

Živeti je najredja i najlepša stvar na svetu.
Većina ljudi samo postoji u svom životu...i to je sve..cela njihova priča.
Srećni su samo oni koji su na vreme obogatili svoja sećanja da mogu uvek iz njih zahvatiti nešto lepo i kada im je teško i kada ih lomi život...
Oni i od danas znaju napraviti lepu uspomenu za sutra, i tako do kraja...a u tome je smisao ispunjenog života.
Tada nema za čim da se kaješ, da žališ, jer znaš da si živeo.

very nice post od Emelie 

umetnost ako razumeš da svet ne postoji zbog tebe, da si ti njegov mali delić, svetu važan ili nevažan, ali sebi najvažniji, umetost da se smestiš kako najbolje znaš i umeš i da u tome uživaš 

djubre

Nepravedan je zivot 100%, zasto? Neznam.