Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Mihail Jurjević Ljermontov

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45964

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Pon 20 Okt - 13:18

DVA VEKA OD ROĐENjA LjERMONTOVA

 Otkrivao svetu neviđene lepote


Da se nije bavio slikanjem i grafikom samo uzgred, može se sa sigurnošću reći da bi
postao veliki slikar. Njegovi crteži su neobično izražajni i dinamični, platna koloristički
bogata.


Autoportret

NIJE slučajno što je Lav Tolstoj govorio da bi taj oficir, samo da je proživeo još koju godinu više, sve njih (njega, Dostojevskog, Gončarova, Turgenjeva, Čehova...) - zadenuo za pojas. To se odnosilo na Mihaila Ljermontova (1814-1841) čiju je 200-godišnjicu rođenja Miodrag Sibinović, veliki znalac i prevodilac ruske književnosti, obeležio knjigom "Dva veka Ljermontova", u izdanju "Interpresa". U knjizi je ne samo još jednom ukazano na vrhunske domete ovog pisca, već i na njegov izuzetno zanimljiv slikarski rad o čemu se veoma malo zna.
Delo Ljermontova prihvaćeno je u razvijenijim kulturama širom sveta, i to vrlo brzo. Samo godinu dana pošto je objavljen "Junak našeg doba" već se, 1841. pojavio u Nemačkoj kada su izašli i prvi prevodi njegovih pesama kao i jedna poema. U Francuskoj ga pominju i prevode već od 1843, sledeće godine i u Londonu, a samo tokom nekoliko decenija 19. veka poema "Demon" objavljena je u tri prevoda. Na teme Ljermontove poezije i proze komponovano je više od 2.500 muzičkih dela, od kojih 50 opera, 10 baleta, više od 50 simfonijskih poema i kantata, muzika za filmove i pozorišne predstave, kao i veliki broj romansi. I to traje do današnjih dana.
- Uvek samosvojan, i kad se nadovezivao na evropske prethodnike i savremenike, Ljermontov je, poput Puškina, udarao temelje ili gradio mostove za spajanje ruske sa tokovima tada moderne evropske književnosti, da bi ruska književnost ubrzo postala jedna od vodećih svetskih. Počelo se argumentovano govoriti o njegovom stvaralačkom uticaju ispoljenom u romanima Dostojevskog, pripovetkama i romanima Tolstoja, ili dramama Čehova - ističe Sibinović.
A živeo je samo nepunih 27 godina i za to vreme stigao da napiše više od 500 pesama, 27 poema, pet drama, niz kraćih proznih dela, jedan roman. Završio je vojnu školu u Sankt Peterburgu, postao oficir i učestvovao u nekoliko bitaka. Na veliku scenu ruske književnosti stupio je pesmom "Puškinova smrt" zbog čije je političke sadržine proteran iz prestonice na Kavkaz. Već tada se pokazao kao izraziti liričar, a ukupno gledano, njegova poezija rezultira iz tragičnog sukoba između bezmerne latentne lepote života i banalnog čovekovog življenja u konkretnoj svakodnevici. Najznačajniji su njegovi stihovi o otadžbini, slobodi, ljubavi, usamljenosti.


Jedro


Junaci njegovih poema su snažne ličnosti koje se ne mire sa sudbinom i u neposrednoj su vezi sa aktuelnim društvenim događajima. Tako naprimer "Balada o trgovcu Kalašnjikovu" predstavljala je svojevrsni odjek odnosa ruske progresivne inteligencije prema apsolutizmu i teroru ruskog cara Nikolaja I.
Ističući da u Ljermontovim pesmama nema ničega što ne bi bilo aktuelno u životu i današnjeg čoveka, Sibinović podseća na ocenu Dostojevskog koju je zabeležio njegov prijatelj i stalni partner u šahu Konstantin Opočinin: "Kakav talenat!... Sve njegove pesme su kao nežna, čudesna muzika. Dok ih izgovaraš, osećaš i nekakvo fizičko zadovoljstvo. A kakva je to riznica pesničkih slika i likova, misli zadivljujućih čak i za mudraca".


Varvara Lopuhina

...........
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45964

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Pon 20 Okt - 13:23

....

Priroda Ljermontovu nije dala samo pesnički dar i zadivljujuću muzikalnost, već i istinski talenat slikara i grafičara - crtača, o čemu njegov poznati biograf Iraklij Andronikov piše:
- I da se nije bavio slikanjem i grafikom samo uzgred, već profesionalno, sistematski, može se sa sigurnošću reći da bi postao veliki slikar. Njegovi crteži su neobično izražajni i dinamični, slikarska platna koloristički bogata. Ona odišu duhom njegove poezije. Nema sumnje u to da je Ljermontovu pesniku i Ljermontovu prozaisti često pomagalo oko slikara. I nije se rađalo mnogo pisaca koji bi ne samo tako lepo "čuli" svet, već ga i videli tako obuhvatno, tako živopisno, koji bi umeli tako da uhvate kretanje, igru svetlosti i tame.


Konj na slobodi

Njegove omiljene slike su breza u pukotini razvaline, meteor, suza, opali list, razbijeni čun, oblaci, more, jedro, kao i portreti prijatelja, poznanika i velikih ljudi iz različitih zemalja i epoha. Često je crtao na marginama svojih pesničkih rukopisa. Tako je kraj pesme "Stance" načinio portret Jekatarine Suškove koja ga je inspirisala da napiše čitav ciklus pesama sa izjavama ljubavi. Godine 1830. zamislio je romantičarsku tragediju "Španci" sa uverenjem da u njegovim venama postoji koja kap španske krvi. Radeći na tom delu naslikao je tri portreta u akvarelu devojke koju je nežno voleo Varvare Lopuhine ili Varenke, kako su je zvali među prijateljima. U nju se zagledao posle preseljenja u Peterburg ali je posle tri godine do nje stigao glas da ga je opčinila druga, zbog čega se, ništa mu ne rekavši, udala za čoveka koga nije volela.


Portret neznanca


Kao crtač Ljermontov je, prema mišljenju Andronikova, najuspeliji i najoriginalniji u radu na koricama rukopisa nezavršenog romana "Vadim":
- Kao u nepredvidivom okruženju sabijeni su tu likovi, čas nestajući u gomili, čas izranjajući iz nje iznova i iznova. Ljermontovljevo pero je neobično smelo, slobodno, jednim ili dvama potezima označava glave, figure, neobične arabeske koje se spajaju u složenu kompoziciju. Iz tog crteža zrači bezgranična fantazija i romantičarska sloboda.
Crtajući seljake predstavljao ih je sa velikim osećanjem za njihovu tešku sudbinu, dok je ličnosti iz visokog društva prikazivao sasvim drugačije, gotovo karikaturalno. Tanano je dočaravao "tišinu" ruske prirode a ovekovečio je i bitku na Valeriku u kojoj sam učestvovao i o njoj napisao i sjajnu pesmu.


Uspomena na kavkaz
Ljermontovljevi crteži i slike nisu nešto čime je oficir na putu razbijao dosadu. Njih treba smatrati svojevrsnim pesnikovim beležnicama, delom njegovog nadahnutog, upornog rada. One su istinski slikarski dnevnik života i pesnikovog pređenog puta. U tom bogatstvu veliki pesnik je mnogo toga stvorio u progonstvu. Gde god bio, što god bi mu sudbina donosila, on je svetu otkrivao neviđene lepote, pažljivo ponirući u taj svet pronicljivim pogledom genijalog pesnika i izvrsnog slikara - zaključuje Andronikov.
CELA IZLOŽBA - JEDAN SAT
- KADA je 1941. godine pripremana jubilarna Ljermontovljeva izložba, sakupili smo njegove slike i izložili ih zajedno u jednoj sali - seća se Andronikov. - Kako su samo zaigrale, kako su blesnule Ljermontovljeve boje, kako se romantičan i istovremeno verodostojan, mnogostruk i nov pesnikov lik ukazao onima koji su tu izložbu stigli da vide! Ona je bila otvorena samo jedan sat, a onda je počela njena hitna evakuacija...

novosti.rs
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Pet 31 Okt - 13:27

18.septembra 2014. u okviru „Zlatiborske pesničke vatre“ na zlatiborskom Šumnatom brdu kod spomenika partizanskim ranjenicima streljanim 1941. godine, neobičan prizor: oko velike logorske vatre ,se okupilo 30 pisaca iz 22 zemlje, da obeleže 200. godišnjicu od rođenja Mihaila Jurjeviča Ljermontova.
Pisci iz Azerbejdžana, Belorusije, Bugarske, Velike Britanije, Grčke, Irana, Italije, Kanade, Makedonije, Nemačke, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Turske, Francuske, Hrvatske, Češke, Švedske, Republike Srpske i Srbije odali su počast „pesniku Kavkaza“.

- Imamo isti kulturni kod, na isti način shvatamo lepotu otadžbine, neba i poezije, pa će ova manifestacija postati deo budućnosti i tradicije - rekao je Mihail Ljermontov, najbliži potomak velikog ruskog pesnika, doktor kulturologije i član Javne komore Ruske Federacije.
Stihove Ljermontova govorili su Nikolaj Burljajev, glumac i reditelj filma o velikom pesniku, glumci Jelena Nikolaevna Barzova, Ljiljana Blagojević, Biljana Đurić, Divna Marić, Slobodan Ljubičić i Momčilo Murić. Operski pevači Aleksandar Stamatović i Galina Perić, kao i trubači dobitnici „Zlatne trube“  upotpunili su neobičan pesnički skup.


Potomak slavnog pesnika,i imenjak slavnog Ljermontova na Zlatiboru








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Sre 18 Feb - 21:20

Mihail Ljermontov - Prosjak

Vasilij Tropinin - Stari prosjak

Kraj vrata manastira sveta
Trese se ispružena ruka.
To prosjak vapi, slab i setan
Od gladi, žeđi i od muka.

Za koru hleba moli jadnik,
Oko mu piju jadi pusti;
Al’ neko tada kamen hladni
U ispruženu ruku spusti.

Tako ja prosih ruku tvoju,
Dok suze kapahu polako;
I ti se svetlu nadu moju
Obmanula zauvek tako.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Pon 23 Feb - 10:49

NE, TI SAD NISI...

Ne, ti sad nisi više ona - koja
Osvajaše me nekad; nit' ljepota
Privlači mene! To je - bol života
I izgubljena zalud mladost moja.

I kad, ponekad, očaram se tobom,
Gledajuć željno u oči ti sjajne,
Ja tada vodim razgovore tajne,
Ali ne s tobom već sa samim sobom.

Sa slikom one drugarice mlade,
Čije se crte u tvom liku skriše,
S ustima koje ne govore više
I sa očima - blijeskom mrtve nade!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Pon 23 Feb - 10:50

STJENA

Oblak zlatni zanoćio
Na grudima đžina - stjene;
A jutrom rano otplovio
Azurom vaseljene...

Al' stjena vlažna postala je...
Sve dane i sve noći
Tuži - jer sama ostala je
Plačuć u samoći.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Pon 23 Feb - 10:50

RASTALI SMO SE

Rastali smo se. - No lik lijepi taj
I još u srcu nosim svom,
Ko lijepih dana odblijesak i sjaj,
Ko ljubav - dušu miluje mi njom.

Strastima drugim predadoh se sam...
Al' vječno ja se sjećam lika tvog:
Napušten hram je ipak osto hram.
Odbačen idol ipak osta - bog!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Sre 25 Mar - 22:09

А.О. СМИРНОВОЈ

Без вас бих хтео рећи вам много,
Крај вас бих хтео слушати вас;
Но ви ћутећи гледате строго,
И ја сав збуњен изгубим глас.

И шта сад? Речју неискусном
Занети ум ваш није ми лако;
И све би то сад смешно било,
Кад не би тужно било тако.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Sre 25 Mar - 22:10

ГРОФИЦИ РОСТОПЧИНОЈ

Ја верујем да рођени смо
Под истом звездом ја и ви,
И стазом истом ишли ми смо,
Обмануше нас исти сни.

Збрисале су страсти мутне
Узвишен циљ што ми је дан,
И ја, сред борбе узалудне,
Заборавих свој давни сан.

Страх ме да сву дам слободу,
Растанка вечног чувши час,
Страх ме да сни ми луди оду
Куд и тај издајнички глас...

Тако два вала сложно журе
Пустињом морском, попут пара
Слободног, што га случај ствара;
Гони их заједно дах буре;

Но кад-тад раставиће њих
На разне обале, у власти
Камена прса хриди злих...
Без ганућа и без страсти,

Хладноће своје неизбежне,
Носе свој роман растужени,
И своје вечне игре нежне.
Свој бурни шум, сјај позајмљени.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Sre 25 Mar - 22:15

И ПУСТО И ТУЖНО

И пусто, и тужно, и никог руку да ти даде
Кад је душа сва распета...
Жеље! Та нашто залуд и жеље и наде?
Кад најбоља беже лета!

Љубити – кога? Ради љубљења зар вреди труда,
Кад вечне љубави није.
Погледаш у се – прошлости ни од куда:
Тек бол се у радости крије.

Страсти? Увек је та наслада болесна и луда
Пред умом ништавилу пала.
А живот, кад погледаш хладно око себе свуда,
Пуста је и глупа шала.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Sre 25 Mar - 22:16

КАД ПЕВА

Кад пева – звуци се истопе
У пољубу усне занесене,
Кад гледа – небеса се склопе
У божанске очи само њене.

Било да тек гипко закорачи,
Или да ти дражесно говори –
Она увек осећањем зрачи
Тако чедним као зрак кад зори.

С руског препевао Анђелко Заблаћански








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Sre 25 Mar - 22:20

ТЕБИ

1.
Па збогом ! – Сад нисмо већ двоје,
И задњи пут стежемо руке;
Па збогом ! – Сад срце је слободно твоје .
Тек с другим га чекају муке.
Ја знам да ће пориви бола
Још једном овладати њиме,
Кад допре му истина гола
И сазна за умрлог име.

2.
Постоје ти звуци што пламте,
Од охолог света скривени –
Ал' они се вечито памте:
Ко живот су с душом сливени;
У њима сни минули стоје,
Ко гроб што све занавек прима;
Разуме их једино двоје,
И двоје задрхти пред њима !

3.
За трен смо ми заједно били,
Шта вечност пред њиме сад вреди !
Сву сласт смо за трен тај ми пили,
И спалили пољубом једним;
И збогом ! – Та љубав је наша,
И зато без жалости бежи:
Јер крај нам се чинио страшан,
Ал' сусрет би био још тежи!

1832.

Превео М. Сибиновић








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Sub 28 Mar - 13:01

NE JA TE TAKO VATRENO NE VOLIM

Ne, ja te tako vatreno ne volim,
Ljepota tvoja ne blista za mene:
U tebi svoje prošle patnje ljubim
I mlade svoje dane izgubljene.

U času kad te zadivljeno gledam,
S očima tvojim kad svoj pogled spojim,
Tajanstvenom se razgovoru predam,
Ali ne s tobom, već sa srcem svojim.

Ja s drugom zborim, koje više nema,
U tvome liku tražim crte njene,
U živim ustima - usta davno nijema,
U očima ti - sjaj ugasle zjene.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Sub 28 Mar - 13:07

KAD ONA PJEVA 

Kad ona pjeva - glas se topi
Ko poljupci joj na usnama.
Kad gleda - ko da pogled popi
Svu modru radost neba sama;

Kad ide - sve u sklad se spaja
I riječ joj, što se grlu ote -
Sve puno čuvstva, izražaja,
Sve puno čedne joj ljepote.

1837.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Uto 5 Maj - 8:42

I pusto, i tuzno, i nikog da ruku ti dade
kada je dusa raspeta...
Zelje! ... Ta nasto zaludne zelje i nade?
A leta beze - najbolja leta!

Ljubiti... al koga? ... Privremeno - ne vredi truda,
a vecne ljubavi nema.
Pogledas u sebe - proslosti tamo ni traga:
tu bol i radost je nema.

Strasti? - Uvek je naslada bolesna i luda
pred umom u nista pala.
A zivot, kad hladno pogledas oko sebe svuda,
pusta je i glupa sala.

"I pusto i tuzno", Ljermontov








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Čet 4 Jun - 13:51

U svim djelima
koje sam da sada čitala imaju neka pitanja na koja ni mi nikada nećemo
moći odgovoriti, tj. pitanja koja ćemo odnijeti u grob neriješena. Ovo
djelo govori o tome dali netko vjeruje da mu je sudbina već određena,
ili je sve ono što nam se dogodi puka slučajnost. Pisac je u ovom djelu
upotrijebio jednu vrlo posebnu metodu kako dokazati dali je čovjeku
sudbina unaprijed određena ili je ona samo slučajnost, a to je prikazao
kao okladu između Pečorina i poručnika Vulića. Pisac je u jednom djelu
djela otvorio pitanje da li čovjek može predvidjeti sudbinu, da li je to
očito na njegovom licu. Može li se sudbina mijenjati, može li netko
izbjeći on što mu je suđeno!? U ovom djelu mi možemo samo pročitati opis
poručnika Vulića, jer pisac piše u prvome licu i piše samo o svojim
unutarnjim osobinama, šta je volio u mladosti…

Kratki sadržaj:
Djelo
počinje tako da pjesnik govori o tome kako mu se samo jednom dogodilo
da dva tjedna provede u kozačkom naselju. Navečer su uvijek igrali
karte, jednu večer kad im je to dosadilo počeli su razgovarati o tome
dali netko vjeruje u sudbinu ili ne. Neki su govorili da postoji popis u
kojem piše čas naše smrti, ali ga nitko nije vidio. Uto jedan srpski
poručnik ustane od stola i predloži da dokaže kako je sudbina u pitanju a
ne samo slučajnost. Kad je pitao tko želi to isprobati na vlastitoj
koži,
nitko nije imao hrabrosti, a Pečorin je predložio okladu.
Pečorin je tvrdio da na poručnikovu licu vidi pečat skore smrti, i to
iznio,a poručnik je tvrdio da neće uskoro umrijeti. Tada je oficir ustao
od stola i krenuo u drugu sobu gdije je stajao obješen jedan pištolj, i
uzeo ga. Kad su svi vidjeli namjere poručnika pale su još neke oklade.
Poručnik je uzeo pištolj i uperio ga sebi u glavu i opalio, ali u tom
trenutku u pištolju nije bilo metaka. Radi dokaza da u pištolju ima
metaka opalio je jedan hitac u zrak ali tada je pištolj opalio. Nakon
završene oklade svi su se vratili svojim kućama, Pečorin je živio u
jednom malom stančiću. Zaspao je pred zoru,
ali ga je u četiri sata
ujutro probudilo neko lupanje na prozoru. Javili su mu da je poručnik
Vulić ubijen. Ubio ga je jedan pijani kozak sa sabljom. Nakon tog
događaja kozak se zatvorio u jednu kuću na kraju sela. Pečorin
je rekao kozačkom kapetanu neka zabavi kozaka, a da će on ući u kuću. Pečorin je ušo kroz prozor u kuću i uspio uhvatiti kozaka.

Analiza poručnika Vulića:
“Vanjština poručnika Vulića potpuno je odgovarala njegovu značenju.
Visok rast i tamna put, crna kosa, crne prodorne oči, prevelik ali pravilan
nos – njegova nacionalna značajka, tužan i hladan osmijeh što mu je
vječito lebdio na usnama, sve to kao da mu se uskladilo samo da mu
može dati pečat posebna stvora, koji ne može imati iste misli i strasti kao
oni koji mu je usudosudio za drugove. Bio je hrabar, govorio je malo ali
oštro; nikom nije povjeravao svoje osobne i obiteljske tajne; gotovo
nikad nije pio vina, nikad se nije udvarao mladim kokinjama…”
(str. 152.)
Pitanja koje je Ljermontov postavio u djelu Fatalist na koja nećemo moći nikad odgovoriti:

»…I, ako je zbilja sve preodređeno, zašto nam je onda dana volja, razum?
Zašto moramo odgovarati za svoje postupke ?« (str. 151)

Jeli naša sudbina već određena ili je to samo slučajnost?
»Vi tražite dokaze – predlažem vam da na sebi iskušamo može li čovjek
po svojoj voli raspolagati svojim životom, ili je svakome od nas naprijed
određen kobni trenutak… Tko hoće da proba?
– Hajde da se kladimo – rekoh u šali.
– Kako?
– Tvrdim da sudbine nema – rekoh istresući na stol dvadeset zlatnika,
sve što sam imao u džepu.« (str. 153)

Može li netko predvidjeti nečiju smrt?
»Zagledah mu se u oči, ali on odčeka moj ispitljivi pogled mirno i netrmice
i osmjehne se blijedim usnama; ali,unatoč njegovoj hladnokrvnosti,
učinilo mi se da vidim pečat smrti na njegovu blijedom licu.

Imao je pravo! – Ja sam jedini shvatio zagonetno značenje tih riječi jer
su se mene ticale, i nehotice sam bio prorekao nevoljniku njegovu
sudbinu; instinkt me nije prevario – dobro sam zapazio na njegovu
izmjenjenu licu pečat skore smrti.« (str. 158)

Može li čovjek izbjeći sudbinu?
»Da, šteta je tog čovjeka… Koji ga je vrag tjerao da noću razgovara s
pijancem! Uostalom, valjda mu je tako suđeno…« (str. 160)

Mihail Jurjevič Ljermontov (1814 - 1841). Kao i Puškin, pripada vremenu
romantizma. Kako je u djetinjstvu stekao znanje iz engleskog jezika , pa
je čitao u orginalu Šekspira i Bajrona, to je i na njega uticao
genijalni predstavnik romantizma, Bajron. Još u petnaestoj godini on
piše pjesme i žalostan je što "čovjek stenje u ropstvu i
lancima..."****** je vojnu školu i bio oficir. Slično Puškinu, i on je
poginuo u dvoboju sa jednim od svojih školskih drugova. Iako je živio
svega 27 godina, ostavio je dosta veliki broj pjesničkih djela. Veća su
mu djela: Demon, Izmail-bej, Mciri i roman Junak našeg doba. Odlikuje se
čistom i dubokom poezijom; on je svakako jedan od najvećih liričara.

NE, TI SAD NISI..

Ne, ti sad nisi više ona - koja
Osvajaše me nekad; nit' ljepota
Privlači mene! To je - bol života
I izgubljena zalud mladost moja.

I kad, ponekad, očaram se tobom,
Gledajuć željno u oči ti sjajne,
Ja tada vodim razgovore tajne,
Ali ne s tobom već sa samim sobom.

Sa slikom one drugarice mlade,
Čije se crte u tvom liku skriše,
S ustima koje ne govore više
I sa očima - blijeskom mrtve nade!

STJENA

Oblak zlatni zanoćio
Na grudima đžina - stjene;
A jutrom rano otplovio
Azurom vaseljene...

Al' stjena vlažna postala je...
Sve dane i sve noći
Tuži - jer sama ostala je
Plačuć u samoći.

RASTALI SMO SE

Rastali smo se. - No lik lijepi taj
I još u srcu nosim svom,
Ko lijepih dana odblijesak i sjaj,
Ko ljubav - dušu miluje mi njom.

Strastima drugim predadoh se sam...
Al' vječno ja se sjećam lika tvog:
Napušten hram je ipak osto hram.
Odbačen idol ipak osta - bog!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   Sre 14 Sep - 17:54

I PUSTO I TUŽNO

I pusto, i tužno, i nikog da ruku ti dade
kada je duša raspeta...
Želje! ... Ta našto zaludne želje i nade?
A ljeta bježe - najbolja ljeta!

Ljubit... al koga? ... Privremeno - ne vrijedi truda,
a vječne ljubavi nema.
Pogledaš u se - prošlosti tamo ni traga:
tu bol i radost je nijema.

Strasti? - Uvijek je naslada bolesna i luda
pred umom u ništa pala.
A život, kad hladno pogledaš oko sebe svuda,
pusta je i glupa šala








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Mihail Jurjević Ljermontov   

Nazad na vrh Ići dole
 
Mihail Jurjević Ljermontov
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Mihail Ljermontov
» Mihail Jurjević Ljermontov
» Junak našeg doba - Mihail Jurjevič Ljermontov
» Mihail Ljermontov
» Mihail Ljermontov - JUNAK NAŠEGA DOBA
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-