Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Onore de Balzak

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 21:41







Onore de Balzak (fr: Honoré de Balzac) (Tur, 20. maj 1799 - Pariz, 17. avgust 1850) je francuski romanopisac koji se smatra začetnikom realizma.

Balzakova porodica prelazi da živi u Pariz 1814. godine. Njegovo pohađanje Pravnog fakulteta u Parizu poklapa se sa početkom francuske restauracije. Ulazio je u različite poslovne poduhvate koji su mu umesto zarade donosili samo gubitke i dugove. Propao je u poslu sa slovolivnicom i štamparijom. Posle tog finansijskoj sloma dugovi će ga pratiti čitav život.

Svom prezimenu je dodao plemićko de 1830. godine. Od tada se potpisuje sa Onore de Balzak.

Poljska plemkinja, Evelina Hanska, sa svog imanja u Verhovnji, u Ukrajini,započinje prepisku sa Balzakom 1832. godine. Iz prepiske sa zagonetnom "Strankinjom" koja se divi Balzakovim delima, razvija se obostrana ljubav. Sa gospođom Hanskom sastaje se najpre u Švajcarskoj, zatim u Beču i Petrogradu. Nakon što je postala udovica 1842. godine, gospođa Hanska odbija ruku Balzaka. Sa njom će putovati po Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Belgiji. Venčaće se sa gospođom Hanskom 1850. godine u Berdičevu, u Ukrajini.

Bio je predsednik Društva književnika. Dva puta se kandidovao za Francusku akademiju. Prvi put (1839.) je povukao kandidaturu u korist Vikotora Igoa, a drugom prilikom (1849.) dobija samo dva glasa.

"Ljudska komedija" (La Comédie humaine) zajednički je naziv za njegove romane, međusobno povezane, u kojima nastoji da pruži sliku o svom vremenu, društvenim i istorijskim, filozofskim kretanjima, da prikaže život svih društvenih klasa i slojeva, da osvetli tajne čovekove psihe. Balzak je prvi upotrebio mehanizam vraćanja istih likova kroz svoje knjige kako bi izrazio jedinstvo društva koje slika. U predgovoru «Ljudske komedije» (objavljen 1842. godine) naglašava da će to biti istorija koju su zaboravili toliki istoričari, istorija naravi. Predvideo je da Ljudska komedija» sadrži 137 dela, ali je stigao da napiše 91 delo. Tom broju se mogu dodati još tri romana koje nije predvideo prvobitnim planom. U broj od 94 dela ne ulaze «Golicave priče» ni Balzakovi mladalački romani apisani pre 1829. godine. U svom Katalogu dela koja će sadržati «Ljudska komedija», Balzak predviđa sledeću podelu:

* Prvi deo: Studije naravi, razvrstane po temama u šest grupa:

1. Prizori iz privatnog života (Čiča Gorio),
2. Prizori iz provincijskog života (Evgenija Grande, Izgubljene iluzije),
3. Prizori iz pariskog života (Sjaj i beda kurtizana, Rođaka Beta, Rođak Pons),
4. Prizori iz političkog života (Poslanik iz Arsija),
5. Prizori iz vojničkog života (Šuani),
6. Prizori iz seoskog života (Ljiljan u dolu).

* Drugi deo: Filozofske studije – Šagrinska koža, Traganje za apsolutnim.
* Treći deo: Analitičke studije sadrže samo jedno delo koje nije roman već ogled «Fiziologija braka»

Iz želje za novcem i slavom pisao je ono šta je smatrao popularnim, i čime bi mogao da privuče širi krug čitalaca. Često je pisao i po 16 sati dnevno uz pomoć svijeće i kafe ne bi li što prije objavio svoje djelo. Ovakvo pisanje ezultovalo je time da većina njegovih djela daje utisak nedovršenosti i neurednosti, ima greške u tekstu, a ojedini djelovi su površni ili nedovršeni.

Iako je odrastao daleko od Pariza Balzak je dosta vezan za ovaj grad. Svoja najbolja djela je napisao u Parizu ili o Parizu.

Onore de Balzak i Gistav Flober imali su veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste: Gi de Mopasan, Karl Hajsmans, i u Engleskoj Džordž Eliot.

Izvor:Wikipedia















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 23:24

Ako čovjek zaroni do dna naslade, iznijeti će odande više šljunka nego bisera

Arhitekti svoje greške pokrivaju mermerom, liječnici zemljom, a žene dekolteom.

Bračna veza je visoka škola altruizma.

Brak se mora neprestano boriti protiv nemani koja sve proždire – protiv navike.

Čovjek nerado postaje prijatelj neke žene, ako već može da joj bude ljubavnik.

Dobar brak bi bio između slijepe žene i gluhog muškarca.

Kad nas ljube, žene nam opraštaju sve, čak i naše zločine. A kad nas ne ljube, ne opraštaju nam ništa. Čak ni naše vrline.

Kada bismo znali strahotu i težinu laži, progonili bismo je ognjem prije nego druge zločine.

Tko bi mogao odrediti granice gdje slast prelazi u bol, a gdje je bol još slast.

Tko može upravljati jednom ženom, može upravljati i jednim narodom.

Tko traži odlikovanje, nije ga zaslužio, a tko ga je zaslužio, njemu nije potrebno.

Lopov počinje time što predstavlja da laž naliči na istinu, a završava time što istina naliči na laž.

Ljubav je jedna strast koja ne priznaje ni prošlost ni budućnost.

Ljubav je kao rat: započinješ kada želiš, a napuštaš kada iznemogneš!

Ljubav je poezija čula.

Ljubav radije umre nego životari.
Ljubavnik ima sve vrline i sve mane koje mužu nedostaju

Ljudi jednako preuveličavaju i sreću i nesreću: nikad nismo ni tako sretni ni tako nesretni kako se to govori.

Misao nije ovisna o našoj volji.

Mladost imamo da bi činili gluposti, a starost da bi za tim glupostima žalili!

Muža će najbolje osvetiti ženin ljubavnik.

Nevaljalci su veliki junaci u ljubavi.

Nezahvalni smo možda samo zato što nismo u mogućnosti da se odužimo.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 23:25

Ništa nije tako u stanju da ražalosti ženu kao povrijeđena sujeta: nikad
još nisam vidio loše obučenu ženu da je ljubazna i raspoložena.

Običnomu puku,dubina je neshvatljiva. Odatle možda proizlazi divljenje naroda prema svemu onome što ne razumije.

Ništa ne može dublje rastužiti od nezaslužena priznanja, a iz kojega je čovjeku nemoguće da se podigne.

Prva ljubav jedne žene je nešto dragocjeno. Kasnija ljubakanja imaju nečeg iskonskog.

Raskoš u osjećanjima,to je poezija siromaha; bez tog bogatstva šta bi ljubav bila za njih?

Ružnoća nad ljepotom ima tu prednost što ljepota prolazi, a ružnoća ostaje.

Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 23:26

Slava je sunce mrtvih

Starac je čovjek koji je završio svoj ručak i gleda druge kako jedu.

Tvrdičenje počinje onde gdje prestaje sirotinja.

U životu su najgore one parnice koje vodimo sami sa sobom.

Zakoni su paučina kroz koju prolaze velike muhe, a u koju se hvataju male.

Zapamtite: od svih rana, neizlječive su samo one koje zadaje jezik, pogled, podsmijeh i prezrenje.

Žena je kraljica svijeta i ropkinja želja.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 23:28

Vi, koji ste po pravu svakoga Rafaela i svakoga Pita već bili veliki pjesnik u dobu kad su ljudi još tako mali, vi ste se, kao Šatobrijan, kao svi istinski talenti, borili protiv zavidljivaca koji hvataju busiju iza stubaca u novinama ili se kriju u novinskom podzemlju. I zato želim da vaše pobjedonosno ime doprinese pobijedi ovog djela koje vam posvećujem, i koje bi, prema mišljenju izvjesnih ličnosti, bilo čin smjelosti isto toliko koliko i pripovijetka puna istine. Zar ne bi i novinari, kao markizi, finansijeri, ljekari i državni tužioci, pripadali i Molijeru i njegovom pozorištu? Zašto bi onda LJUDSKA KOMEDIJA, koja castigat ridendo mores, obišla jednu silu, kad pariska štampa ne obilazi nijednu od njih? Sretan sam, gospodine, što mogu da se nazovem Vaš iskreni poštovalac i prijatelj, de Balzak. (O Viktoru Igou)















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 23:29

Žena je muškarcu ono, što on iz nje učini.

Žene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo.

Žene su uvijek iskrene čak i onda kad su licemjerne jer se povode za nekim prirodnim osjećajem.

Život muškarca je slava, život žene - ljubav.















Nazad na vrh Ići dole
lunja-lica

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 82

Učlanjen : 28.06.2013


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Jul - 22:21

 
             Pisao je brzo i to je radio bez prestanka i do 16 sati. Jedine pauze koje je imao je da bi popio nekoliko desetina šolji kafa dnevno. Kafa ga je održavala budnog i kafa ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit za hranu, odvela u preranu smrt. Od svih velikih pisaca koji su umrli od pića, Balzakovo piće koje ga je došlo glave bila je – kafa.

             Balzakovo detinjstvo nije bilo baš najsrećnije. Njegova majka nije poklanjala mnogo pažnje svom prvencu te je Onore poslat u jedan internat na školovanje. Kasnije je završio je prava na Sorboni i nakon diplomiranja radio je tri godine kao pisar, a onda je u svojoj dvadesetoj godini, 1819, odlučio da se zaključa u jednoj sobi u potkrovlju i posveti se pisanju literature. Od tog trenutka prošle je deset godina pre nego što je izgradio svoju reputaciju kao književnik.

            Bio je onižeg rasta, nešto malo viši od 170 santimetra, debeo, bio je alav što se hrane tiče, i kopao je nos na javnim mestima. Najlepša i najskupocenija odeća koju je nosio na njemu je izgledala jadno, jednostavno – nije bio privlačan. Međutim, da bi osvojio društvo oko sebe bilo je potrebno samo da počne da govori. Reči su mu bile njegov šarm. Tokom života primio je oko 12.000 pisama od svojih obožavateljki, a u mnogima od njih bile su otvoreni predlozi za seksualne avanture, od kojih je on pojedine i prihvatio.

            Počeo je, najverovatnije, da piše jer je hteo da bude slavan a slava bi mu donelo novac i žene, dve stvari koje je najviše cenio. Zabeleženo je da je govorio da su žene „dobro postavljeni sto koji čoveku izgleda drugačije pre i posle jela“. Većinu svojih ljubavnih avantura započinjao je rečima „Nikada nisam imao majku. Nisam upoznao majčinu ljubav“.

            Mlade ga devojke nisu naročito privlačile. Nije ih izbegavao, ali su ga mnogo više uzbuđivale žene u zrelim godinama. Bio je nevin tokom prvih godina svog pisanja, ali ga je u 23. godini u svet seksualne žudnje uvela Lora de Berni, gospođa od 45 godina koja je već bila baka. Gospođa de Berni bila je tipičan izbor plodonosnog pisca – starija usamljena žena. A uprkos njegovim mnogobrojnim neverstvima njihovi su odnosi trajali tokom 15 godina.

            Balzak se takođe postarao za Vojvotkinja od Abranta, bogatu udovicu koju je upoznao 1825. kada je ona imala 40 godina. Osim svog bogatstva, kojim je platila nešto Balzakovih dugova, Vojvotkinja je bila privlačna i zbog činjenice da je prethodno bila ljubavnica austrijskog kancelara Meterniha.

            Markiza de Kastri, jedna od najlepših aristokratkinja Francuske tog vremena, odbila je Balzakova udvaranja. Ona je bila jedna od retkih koja nije mogla da svari njegovu ružnoću. Njeno odbijanje teže je pogodilo pisca-zavodnika koji je tada imao 33 godine i čiji su se dugovi nagomilavali. Osvetio joj se tako što ju je ismejao u svom romanu Vojvotkinja od Lanžea.

            Nenadano, primio je pismo iz Ukrajine potpisano sa „Strankinja“. Balzak je odmah odgovorio i „Strankinja“ je otkrila svoj identitet. Bila je to Poljakinja Evelina Hanska, udata za jednog barona. Godinu dana nakon prvog pisma njih dvoje su se tajno sastali u Švajcarskoj. Ostali su zaljubljeni iako su jedan drugom izgledali deblji nego što im se to dopadalo. Godinama su razmenjivali ljubavna pisma i Evelina mu je obećala da će se udati za njega čim njen ostareli muž umre. S vremena na vreme sretali bi su u raznoraznim mestima Evrope.

            Iako u ozbiljnoj vezi sa baronicom, Balzak nije sebi uskraćivao druge ljubavne avanture. Sa Mari Luiz di Fresne, tada 24 godine staroj, imao je dete. Istovremeno je imao dvomesečnu aferu sa u ono vreme veoma raskalašnom „božanskom lepoticom“ Lejdi Elinboraf. Imao je i petogodišnju ljubavnu vezu i sa Francuskinjom Sarom Lavel, ženom jednog grofa. Ona je galantno izmirila dobar deo njegovog duga, a i rodila mu dete. Balzaku nisu bile strane ni prostitutke. Ponekad i po dve u isto vreme.

            Muž Eveline Hanske umro je 1841. godine i Balzak, čije je zdravlje popuštalo, bio je spreman da se skrasi. Evelina, koja se nalazila u drugom stanju s Balzakovim detetom, odbila je da se uda za njega.

            Onore, mada u već lošem zdrastvenom stanju, se uselio kod druge ljubavnice – Luiz Brinjol. Približavao se smrti i na njega se sažalila Evelina koja je pristala da se uzmu 17 godina nakon njihovog prvog kontakta. Onore de Balzak umro je pet meseci kasnije. Evelina Hanska je u trenutku njegove smrti spavala u susednoj sobi.

            Sumiranjem Balzakovog seksualnog života ukazalo bi se sledeće: istovremeno je imao po dve i više ljubavnica, orgije mu nisu bile strane, plaćao je za seks sa prostitutkama, imao je ljubavnice koje su bile 20 ili više godina starije od njega, upražnjavao je seksualne odnose sa ženama od po 20 ili više godina mlađim od njega… Ako se uzme u obzir, a to je ipak najvažnije u Balzakovom životu, da je on pre svega bio plodonosan pisac, postavlja se pitanje kako je sve to uspevao da uradi. Gde je nalazio vremena. Uobičavao je da započne pisanje, obučen u belu kaluđersku odoru, u ponoć. Pisao je brzo i to je radio bez prestanka i do 16 sati. Jedine pauze koje je imao je da bi popio nekoliko desetina šolji kafa dnevno. Kafa ga je održavala budnog i kafa ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit za hranu, odvela u preranu smrt. Od svih velikih pisaca koji su umrli od pića, Balzakovo piće koje ga je došlo glave bila je – kafa.
Nazad na vrh Ići dole
anahaoss

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 11

Učlanjen : 12.08.2013


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 12 Avg - 8:51

obozavam ovog pisca. toliko ima divnih knjiga.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Čet 29 Jan - 0:20

Raskoš u osećanjima, to je poezija siromaha; bez tog bogatstva šta bi ljubav bila za njih?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Čet 29 Jan - 0:21

Zapamtite: od svih rana, neizlečive su samo one koje zadaje jezik, pogled, podsmijeh i prezrenje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Čet 29 Jan - 0:21

Ljubav radije umre nego da životari.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Čet 29 Jan - 0:21

Dobar brak bi bio između slepe žene i gluvog muškarca.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Uto 9 Jun - 8:59

"Sad znam sve. Što budete hladnije računali, to ćete dalje stići. Udarajte bez milosti, pa će vas se svi bojati.
I muškarce i žene uzimajte samo kao poštanske konje koje ćete ostavljati
da crkavaju na svakoj postaji, i tako ćete doći na vrhunac svojih
želja.
Vidite, vi ovdje nećete nikad postati ništa ako ne budete našli muškarca koji vas zanima.
Treba da bude mlad, bogat, otmjen.
Ali ako gajite kakav duboki osjećaj, skrijte ga kao blago; ne dajte da ga itko nasluti, jer ste inače propali.
Više ne biste bili krvnik, postali biste žrtva.
Ako ikad budete voljeli, dobro čuvajte svoju tajnu! Nikad je ne odajte
nikome prije nego dobro proučite pred kime ćete otvoriti srce.
Da biste već sada spasili tu ljubav koja još ne postoji, naučite da se čuvate ovdašnjeg svijeta."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 31 Avg - 11:43

Ružnoća nad lepotom ima tu prednost što lepota prolazi, a ružnoća ostaje.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 31 Avg - 11:43

Zakoni su paučina kroz koju prolaze velike muhe, a u koju se hvataju male.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 31 Avg - 11:44

Žene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 31 Avg - 11:47

Kada bismo znali strahotu i težinu laži, progonili bismo je ognjem pre nego druge zločine.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Ned 11 Sep - 18:22

Francuski romanopisac i po mnogim kritičarima, ključna figura realizma, istoričar naravi francuskog društva - Onore de Balzak(20.maj 1799.-18.avg 1850.) jedan je od najplodonosnijih autora prve polovine 19.veka i hroničar jedne epohe postojanja francuskog društvenog miljea. Pred kraj života omiljen, slavljen i ovenčan članstvom u Francuskoj akademiji i Društvu književnika, svoj spisateljski put započeo je grčevitim pokušajima pisanja na malom tavanu porodične kuće, na mestu gde su u sukobu između roditeljskih težnji i završene advokature i stremljenja ka stvaranju savršenog dela, izronile prve misli i prvi redovi "nejakih, nedovoljno dobrih" romana koje će Balzak, u svom perfekcionizmu, odbaciti kao nedostojne i potpisati ih tuđim imenima. Tek deset godina kasnije, jedan roman kao sinteza njegove težnje ka idealnom i stvaralački zrelom, otvoriće mu vrata književnog sveta i doneti mu zasluženu pozitivnu kritiku. Ali ni one negativne nije se pribojavao - objašnjavao ju je rečima da je baš ona znak revolucionarnosti i istinitosti dela o kojem se sudi. A takva su bila baš sva njegova.
"Devojka sa zlatnim očima" poslednji je deo trilogije "Priča o trinaestorici" i poput mnogih njegovih romana, objedinjenih u celinu zvanu Ljudska komedija, bavi se strastima, porocima, zaverama, usponima i padovima francuske buržoazije i iznad svega - psihologijom mase. Baš zato u I glavi, "Pariske fizionomije", pisac nastoji da pruži svoj uvid o duši Pariza, o naravi njegovih žitelja, o osobinama i karakterima svakog građanina Pariza ponaosob. I tu se prvi put može osetiti jasan ton prezira sa kojem Balzak govori o stanovnicima ovog grada ali i cele Francuske, smatrajući buržoaziju najnižom od svih društvenih klasa, skorojevićima lišenim svakog osećaja za duhovnost i ispravnost, za lepotu i etiku
" Nekoliko opservacija o duši Pariza mogu objasniti uzroke njegove mrtvačke fizionomije koja ima samo dva doba: ili mladost ili prevremenu ostarelost; mladost - uvelu i bez boje, starost - našminkanu u želji da bude mlada. "
" Koja duša može ostati velika, čista, moralna, plamenita pa, prema tome, koje lice može ostati lepo u posrtanju na koje se nailazi prilikom izvođenja zanata koji vas primorava da sagledate veličinu ljudske bede, da je analizirate, merite, procenjujete, da se njome bavite? "
" Umetničko lice je uvek preterano, ono se uvek nalazi iznad ili ispod konvencionalnih crta da bi ga glupaci smatrali idealom lepog. "

"Neobično srećna avantura", druga je glava ovog romana u kom se razvija priča o ljubavi, strasti i smrti poput mreže razapete između Anri de Monsea, mladića podjednako darovanog i srećom i lepotom i nenadanim bogatstvom i gospođice Pakite Valdes, devojke sa zlatnim očima, muze starih i požudne mete mladih Parižana, misteriozne stanarke još misterioznije palate De San Real. U borbi za zadovoljenjem svoje želje ka uživanju u telesnoj ljubavi sa Pakitom, Anri de Monse učiniće sve kako bi dokučio tajnu devojke sa zlatnim očima nesvestan da će otvaranjem te Pandorine kutije, otvoriti grobnicu jednoj mladoj duši, pronaći ključ svoje prošlosti i natovariti preteško breme na svoju, odveć opterećenu savest. Kroz dijaloge likova i piščeve opservacije, može se osetiti više nego očigledna Balzakova zgađenost ženskim rodom, njegov prezir i želja za uniženjem i poniženjem žena kao, po njemu, slabijeg i "glupljeg" pola. Postavlja se pitanje da li je to posledica njegovog načina života prožetog isključivo seksualnim avanturama i razvratnošću i činjenice da je ostao osakaćen za ljubav majke pa samim tim nesposoban da sentimentalnu ljubav sa nekom drugom ženom spozna ili je njegov prezir deo sveukupnog besa usmerenog prema društvu koje je oduvek težilo samo dvema stvarima - zlatu i zadovoljstvu, a čija je moć ipak počivala u rukama lepih žena, predstavnicama tog površnog društva.

 Kod mladića, ljubav je najlepše od svih osećanja, ona učini da život procveta u duši, ona svojom solarnom energijom razvija najlepše inspiracije i njihove najveće misli; prvenci u svemu dobijaju poseban značaj. Kod zrelih ljudi, ljubav postaje strast: snaga vodi zloupotrebi. Kod staraca, ona se prevara u porok: nemoć vodi do ekstrema. "

U poslednjoj glavi nazvanoj "Snaga krvi", pisac odmotava klupko svoje zavere ali i plete novo koje će zauvek ostati zamotano velom tajne i prikrivenog ubistva. Možda je poenta koja se može izvući baš ta da svaki porok i razvratnost vode u umiranje - duše, tela ili intelekta a možda i onog najtananijeg i najsvetijeg što posedujemo - savesti i osećanja. Da li je svaka idealna lepota osuđena na propast i da li samo moralno nečisti ostaju da traju? Da li je ropstvo samo fizička kategorija ili smo u gorem zatvoru onda kada nas um i inteligencija ograničavaju?
Onore de Balzak nije stigao da nam da odgovore. Prerano otišavši, poput svakog izvanrednog autora, ostavio nam je brojna pitanja otvorena. Da razmislimo, da shvatimo, da osvestimo. I prenesemo dalje, zarad lepote, života i sjaja u nekim drugim očima.
I zarad psihologije mase.
Moramo pod nju potpadati ali joj ne moramo i pripadati.









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 12 Okt - 20:08

Nastade trenutak, dakle…


Nastade trenutak, dakle, kada se ta jadna devojka držala samo zahvaljujući svojoj duševnoj snazi i kad je njena fizička snaga bila na izmaku. Sveštenik izračuna taj trenutak sa strahovitom pronicljivošću vična čoveku, kakvom su se služili nekada dželati u svojoj veštini da udaraju na muke. On nađe svoju štićenicu u vrtu, na jednoj klupi, pored jedne čardaklije koju je milovalo aprilsko sunce; izgledalo je da joj je hladno i da se time greje, njene drugarice su s brigom i nežnošću gledale njeno bledo, nalik na bledilo uvele trave, njene oči divokoze na umoru i njen stav tužne devojke. Estera ustade i brzo pođe u susret Špancu, a ta živost je odavala koliko je u njoj bilo malo života i – recimo i to – malo volje za životom. Ta jadna boemika, ta uplašena ranjena lasta i po drugi put pobudi sažaljenje Karlosa Herera. Taj natmureni sveštenik, kojim se bog svakako služio samo za svoje osvete, dočeka bolesnicu s osmehom u kojem je bilo isto tako gorčine koliko i blagosti, isto toliko osvete koliko i milosrđa. kako se bila navikla na razmišljanja i povučenost živeći u manastiru, Estera i podrugi put oseti da je obuzima osećanje nepoverenja kad ugleda svog sveštenika; al, kao i prvi put, nju umiriše njegove reči…

Onore de Balzak, „Sjaj i beda kurtizana“








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sub 11 Mar - 19:09

Onore de Balzak
(20. maj 1799. – 18. avgust 1850.)

Piše: Milan Balinda – Odlomci iz knjige u nastajanju

Pisao je brzo i to je radio bez prestanka i do 16 sati. Jedine pauze koje je imao je da bi popio nekoliko desetina šolji kafa dnevno. Kafa ga je održavala budnog i kafa ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit za hranu, odvela u preranu smrt. Od svih velikih pisaca koji su umrli od pića, Balzakovo piće koje ga je došlo glave bila je – kafa.

Balzakovo detinjstvo nije bilo baš najsrećnije. Njegova majka nije poklanjala mnogo pažnje svom prvencu te je Onore poslat u jedan internat na školovanje. Kasnije je završio je prava na Sorboni i nakon diplomiranja radio je tri godine kao pisar, a onda je u svojoj dvadesetoj godini, 1819, odlučio da se zaključa u jednoj sobi u potkrovlju i posveti se pisanju literature. Od tog trenutka prošle je deset godina pre nego što je izgradio svoju reputaciju kao književnik.

Bio je onižeg rasta, nešto malo viši od 170 santimetra, debeo, bio je alav što se hrane tiče, i kopao je nos na javnim mestima. Najlepša i najskupocenija odeća koju je nosio na njemu je izgledala jadno, jednostavno – nije bio privlačan. Međutim, da bi osvojio društvo oko sebe bilo je potrebno samo da počne da govori. Reči su mu bile njegov šarm. Tokom života primio je oko 12.000 pisama od svojih obožavateljki, a u mnogima od njih bile su otvoreni predlozi za seksualne avanture, od kojih je on pojedine i prihvatio.

Počeo je, najverovatnije, da piše jer je hteo da bude slavan a slava bi mu donelo novac i žene, dve stvari koje je najviše cenio. Zabeleženo je da je govorio da su žene „dobro postavljeni sto koji čoveku izgleda drugačije pre i posle jela“. Većinu svojih ljubavnih avantura započinjao je rečima „Nikada nisam imao majku. Nisam upoznao majčinu ljubav“.

Mlade ga devojke nisu naročito privlačile. Nije ih izbegavao, ali su ga mnogo više uzbuđivale žene u zrelim godinama. Bio je nevin tokom prvih godina svog pisanja, ali ga je u 23. godini u svet seksualne žudnje uvela Lora de Berni, gospođa od 45 godina koja je već bila baka. Gospođa de Berni bila je tipičan izbor plodonosnog pisca – starija usamljena žena. A uprkos njegovim mnogobrojnim neverstvima njihovi su odnosi trajali tokom 15 godina.

Balzak se takođe postarao za Vojvotkinja od Abranta, bogatu udovicu koju je upoznao 1825. kada je ona imala 40 godina. Osim svog bogatstva, kojim je platila nešto Balzakovih dugova, Vojvotkinja je bila privlačna i zbog činjenice da je prethodno bila ljubavnica austrijskog kancelara Meterniha.

Markiza de Kastri, jedna od najlepših aristokratkinja Francuske tog vremena, odbila je Balzakova udvaranja. Ona je bila jedna od retkih koja nije mogla da svari njegovu ružnoću. Njeno odbijanje teže je pogodilo pisca-zavodnika koji je tada imao 33 godine i čiji su se dugovi nagomilavali. Osvetio joj se tako što ju je ismejao u svom romanu Vojvotkinja od Lanžea.

Nenadano, primio je pismo iz Ukrajine potpisano sa „Strankinja“. Balzak je odmah odgovorio i „Strankinja“ je otkrila svoj identitet. Bila je to Poljakinja Evelina Hanska, udata za jednog barona. Godinu dana nakon prvog pisma njih dvoje su se tajno sastali u Švajcarskoj. Ostali su zaljubljeni iako su jedan drugom izgledali deblji nego što im se to dopadalo. Godinama su razmenjivali ljubavna pisma i Evelina mu je obećala da će se udati za njega čim njen ostareli muž umre. S vremena na vreme sretali bi su u raznoraznim mestima Evrope.

Iako u ozbiljnoj vezi sa baronicom, Balzak nije sebi uskraćivao druge ljubavne avanture. Sa Mari Luiz di Fresne, tada 24 godine staroj, imao je dete. Istovremeno je imao dvomesečnu aferu sa u ono vreme veoma raskalašnom „božanskom lepoticom“ Lejdi Elinboraf. Imao je i petogodišnju ljubavnu vezu i sa Francuskinjom Sarom Lavel, ženom jednog grofa. Ona je galantno izmirila dobar deo njegovog duga, a i rodila mu dete. Balzaku nisu bile strane ni prostitutke. Ponekad i po dve u isto vreme.

Muž Eveline Hanske umro je 1841. godine i Balzak, čije je zdravlje popuštalo, bio je spreman da se skrasi. Evelina, koja se nalazila u drugom stanju s Balzakovim detetom, odbila je da se uda za njega.

Onore, mada u već lošem zdrastvenom stanju, se uselio kod druge ljubavnice – Luiz Brinjol. Približavao se smrti i na njega se sažalila Evelina koja je pristala da se uzmu 17 godina nakon njihovog prvog kontakta. Onore de Balzak umro je pet meseci kasnije. Evelina Hanska je u trenutku njegove smrti spavala u susednoj sobi.

Sumiranjem Balzakovog seksualnog života ukazalo bi se sledeće: istovremeno je imao po dve i više ljubavnica, orgije mu nisu bile strane, plaćao je za seks sa prostitutkama, imao je ljubavnice koje su bile 20 ili više godina starije od njega, upražnjavao je seksualne odnose sa ženama od po 20 ili više godina mlađim od njega… Ako se uzme u obzir, a to je ipak najvažnije u Balzakovom životu, da je on pre svega bio plodonosan pisac, postavlja se pitanje kako je sve to uspevao da uradi. Gde je nalazio vremena. Uobičavao je da započne pisanje, obučen u belu kaluđersku odoru, u ponoć. Pisao je brzo i to je radio bez prestanka i do 16 sati. Jedine pauze koje je imao je da bi popio nekoliko desetina šolji kafa dnevno. Kafa ga je održavala budnog i kafa ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit za hranu, odvela u preranu smrt. Od svih velikih pisaca koji su umrli od pića, Balzakovo piće koje ga je došlo glave bila je – kafa.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sub 11 Mar - 19:12

Da li ste znali da je francuski pisac Onore de Balzak pio oko 50 šoljica kafe na dan, kako bi mogao da piše, jer je pisao i po 16 sati dnevno, ne bi li što pre objavio svoje delo.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sub 11 Mar - 19:14

Godine 1657. kralj Čarls II Stjuart zabranio je sve „kafiće“, odnosno mesta u kojima se služila kafa, jer je smatrao da se tu ljudi okupljaju da bi stvarali zavere protiv njega i svrgli ga sa vlasti. Međutim, očigledno je da Čarls II Stjuart nije pio kafu, jer bi onda znao da za ispijanje kafe u društvu nisu potrebni nikakvi posebni razlozi. Mada, opravdano je strahovao od ispijanja kafe, jer ona itekako ume da da energiju ljudima, razbistri im misli i motiviše ih, pokrene na akciju, a to nijedan kralj ne voli.
Pisci i kafa

Legenda kaže da je Onore de Balzak pio i do 60 šoljica kafe dnevno. Kafa je bila njegovo „gorivo“ koje mu je pomagalo da neverovatno brzo piše neverovatno mnogo stranica. Postoji i legenda da je Volter pio do 40 šoljica kafe dnevno, ali da je voleo da pije mešavinu kafe i čokolade. Seren Kjerkegor je pio crnu kafu sa mnogo šećera, a posedovao je i prilično veliku kolekciju šolja za kafu. L. Frenk Baum, autor romana Čarobnjak iz Oza, pravio je kafu tako da kašičica kroz nju ne može da propadne, što znači da je koristio mnogo mleka i šećera. Margaret Atvud prezire čaj i priznaje samo kafu za pravi napitak.
Ko je još obožavao kafu?

U čast ovom čudesnom napitku Bah je 1732. godine komponovao kantatu sa nazivom Kafa. Priča se i da je Betoven bio veliki ljubitelj kafe. Naime, on je želeo da njegov napitak bude napravljen od tačno 60 zrna kafe koje je često sam prebrojavao da bi se uverio da nema greške. Ko god je gledao seriju Tvin Piks mogao je da primeti ljubav likova prema kafi. Dejvid Linč, kreator ove serije, toliko je veliki ljubitelj kafe, da je pokrenuo sopstvenu proizvodnju, i to organske kafe.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25844

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 20 Sep - 22:48

Onore de Balzak je francuski romanopisac, jedan od ključnih stvaralaca realizma.

Pisao je o ženama, o ljubavi i bio je u stanju da 16 h u toku dana bez prestanka piše. Voleo je kafu, jer ga je držala budnim, i u toku dana mogao je da ispije oko 50 šoljica ovog ukusnog napitka. Pored velike strasti prema kafi, imao je još jednu strast - voleo je prelepe nezavisne žene. Njega nisu privlačile mlade lepotice, ali je „gubio glavu“ za zrelim damama nakon tridesete. 

Ovo su njegovi čuveni citati:
„Nemogućnost da napravi ljubavnicu od svoje žene dokazuje samo inferiornost njenog muža. Jedna osoba mora biti u mogućnosti da pronađe sve žene u jednoj ženi.“
„Žena koja se smeje svom suprugu više ne može da ga voli.“
„Žena zna lice voljenog čoveka, kao što mornar poznaje otvoreno more.“

„Ljubomoran čovek ne sumnja u svoju suprugu, već u sebe.“
„Niko ne voli ženu zbog mladosti ili zrelosti, zbog lepote ili ružnoće, zbog gluposti ili inteligencije; ne voli je ni zbog čega, već jednostavno zato što je voli.“
„Svako ko može upravljati ženom lako će se nositi sa državom.“
„Muškarac gubi ako ne pobedi. Žena pobeđuje ako ne izgubi ništa.“

„Žena voli da osvoji čoveka koji pripada drugoj“
„Niko ne postaje prijatelj žene ako ne može biti njen ljubavnik.“
„Apsurdno je misliti da čovek ne može uvek biti srećan sa istom ženom. Ovo je isto kao kada bi dobrom muzičaru bilo potrebno nekoliko violina da svira na koncertu.“
„Žena pripada čoveku koji će je spasiti od problema.“

„Ružnoća nad lepotom ima tu prednost što lepota prolazi, a ružnoća ostaje.“
„Žene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo.“
„Dobar brak bi bio između slepe žene i gluvog muškarca.“
„Ljubavnik ima sve vrline i sve mane koje mužu nedostaju.“








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    

Nazad na vrh Ići dole
 
Onore de Balzak
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Onore de Balzak
» " EUGENIA GRANDET " HONORE DE BALZAC
» Onore de Balzac
» Čiča Goriot - Honore de Balzac
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-