Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Onore de Balzak

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85796

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 21:41







Onore de Balzak (fr: Honoré de Balzac) (Tur, 20. maj 1799 - Pariz, 17. avgust 1850) je francuski romanopisac koji se smatra začetnikom realizma.

Balzakova porodica prelazi da živi u Pariz 1814. godine. Njegovo pohađanje Pravnog fakulteta u Parizu poklapa se sa početkom francuske restauracije. Ulazio je u različite poslovne poduhvate koji su mu umesto zarade donosili samo gubitke i dugove. Propao je u poslu sa slovolivnicom i štamparijom. Posle tog finansijskoj sloma dugovi će ga pratiti čitav život.

Svom prezimenu je dodao plemićko de 1830. godine. Od tada se potpisuje sa Onore de Balzak.

Poljska plemkinja, Evelina Hanska, sa svog imanja u Verhovnji, u Ukrajini,započinje prepisku sa Balzakom 1832. godine. Iz prepiske sa zagonetnom "Strankinjom" koja se divi Balzakovim delima, razvija se obostrana ljubav. Sa gospođom Hanskom sastaje se najpre u Švajcarskoj, zatim u Beču i Petrogradu. Nakon što je postala udovica 1842. godine, gospođa Hanska odbija ruku Balzaka. Sa njom će putovati po Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Belgiji. Venčaće se sa gospođom Hanskom 1850. godine u Berdičevu, u Ukrajini.

Bio je predsednik Društva književnika. Dva puta se kandidovao za Francusku akademiju. Prvi put (1839.) je povukao kandidaturu u korist Vikotora Igoa, a drugom prilikom (1849.) dobija samo dva glasa.

"Ljudska komedija" (La Comédie humaine) zajednički je naziv za njegove romane, međusobno povezane, u kojima nastoji da pruži sliku o svom vremenu, društvenim i istorijskim, filozofskim kretanjima, da prikaže život svih društvenih klasa i slojeva, da osvetli tajne čovekove psihe. Balzak je prvi upotrebio mehanizam vraćanja istih likova kroz svoje knjige kako bi izrazio jedinstvo društva koje slika. U predgovoru «Ljudske komedije» (objavljen 1842. godine) naglašava da će to biti istorija koju su zaboravili toliki istoričari, istorija naravi. Predvideo je da Ljudska komedija» sadrži 137 dela, ali je stigao da napiše 91 delo. Tom broju se mogu dodati još tri romana koje nije predvideo prvobitnim planom. U broj od 94 dela ne ulaze «Golicave priče» ni Balzakovi mladalački romani apisani pre 1829. godine. U svom Katalogu dela koja će sadržati «Ljudska komedija», Balzak predviđa sledeću podelu:

* Prvi deo: Studije naravi, razvrstane po temama u šest grupa:

1. Prizori iz privatnog života (Čiča Gorio),
2. Prizori iz provincijskog života (Evgenija Grande, Izgubljene iluzije),
3. Prizori iz pariskog života (Sjaj i beda kurtizana, Rođaka Beta, Rođak Pons),
4. Prizori iz političkog života (Poslanik iz Arsija),
5. Prizori iz vojničkog života (Šuani),
6. Prizori iz seoskog života (Ljiljan u dolu).

* Drugi deo: Filozofske studije – Šagrinska koža, Traganje za apsolutnim.
* Treći deo: Analitičke studije sadrže samo jedno delo koje nije roman već ogled «Fiziologija braka»

Iz želje za novcem i slavom pisao je ono šta je smatrao popularnim, i čime bi mogao da privuče širi krug čitalaca. Često je pisao i po 16 sati dnevno uz pomoć svijeće i kafe ne bi li što prije objavio svoje djelo. Ovakvo pisanje ezultovalo je time da većina njegovih djela daje utisak nedovršenosti i neurednosti, ima greške u tekstu, a ojedini djelovi su površni ili nedovršeni.

Iako je odrastao daleko od Pariza Balzak je dosta vezan za ovaj grad. Svoja najbolja djela je napisao u Parizu ili o Parizu.

Onore de Balzak i Gistav Flober imali su veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste: Gi de Mopasan, Karl Hajsmans, i u Engleskoj Džordž Eliot.

Izvor:Wikipedia















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85796

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 23:24

Ako čovjek zaroni do dna naslade, iznijeti će odande više šljunka nego bisera

Arhitekti svoje greške pokrivaju mermerom, liječnici zemljom, a žene dekolteom.

Bračna veza je visoka škola altruizma.

Brak se mora neprestano boriti protiv nemani koja sve proždire – protiv navike.

Čovjek nerado postaje prijatelj neke žene, ako već može da joj bude ljubavnik.

Dobar brak bi bio između slijepe žene i gluhog muškarca.

Kad nas ljube, žene nam opraštaju sve, čak i naše zločine. A kad nas ne ljube, ne opraštaju nam ništa. Čak ni naše vrline.

Kada bismo znali strahotu i težinu laži, progonili bismo je ognjem prije nego druge zločine.

Tko bi mogao odrediti granice gdje slast prelazi u bol, a gdje je bol još slast.

Tko može upravljati jednom ženom, može upravljati i jednim narodom.

Tko traži odlikovanje, nije ga zaslužio, a tko ga je zaslužio, njemu nije potrebno.

Lopov počinje time što predstavlja da laž naliči na istinu, a završava time što istina naliči na laž.

Ljubav je jedna strast koja ne priznaje ni prošlost ni budućnost.

Ljubav je kao rat: započinješ kada želiš, a napuštaš kada iznemogneš!

Ljubav je poezija čula.

Ljubav radije umre nego životari.
Ljubavnik ima sve vrline i sve mane koje mužu nedostaju

Ljudi jednako preuveličavaju i sreću i nesreću: nikad nismo ni tako sretni ni tako nesretni kako se to govori.

Misao nije ovisna o našoj volji.

Mladost imamo da bi činili gluposti, a starost da bi za tim glupostima žalili!

Muža će najbolje osvetiti ženin ljubavnik.

Nevaljalci su veliki junaci u ljubavi.

Nezahvalni smo možda samo zato što nismo u mogućnosti da se odužimo.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85796

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 23:25

Ništa nije tako u stanju da ražalosti ženu kao povrijeđena sujeta: nikad
još nisam vidio loše obučenu ženu da je ljubazna i raspoložena.

Običnomu puku,dubina je neshvatljiva. Odatle možda proizlazi divljenje naroda prema svemu onome što ne razumije.

Ništa ne može dublje rastužiti od nezaslužena priznanja, a iz kojega je čovjeku nemoguće da se podigne.

Prva ljubav jedne žene je nešto dragocjeno. Kasnija ljubakanja imaju nečeg iskonskog.

Raskoš u osjećanjima,to je poezija siromaha; bez tog bogatstva šta bi ljubav bila za njih?

Ružnoća nad ljepotom ima tu prednost što ljepota prolazi, a ružnoća ostaje.

Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85796

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 23:26

Slava je sunce mrtvih

Starac je čovjek koji je završio svoj ručak i gleda druge kako jedu.

Tvrdičenje počinje onde gdje prestaje sirotinja.

U životu su najgore one parnice koje vodimo sami sa sobom.

Zakoni su paučina kroz koju prolaze velike muhe, a u koju se hvataju male.

Zapamtite: od svih rana, neizlječive su samo one koje zadaje jezik, pogled, podsmijeh i prezrenje.

Žena je kraljica svijeta i ropkinja želja.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85796

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 23:28

Vi, koji ste po pravu svakoga Rafaela i svakoga Pita već bili veliki pjesnik u dobu kad su ljudi još tako mali, vi ste se, kao Šatobrijan, kao svi istinski talenti, borili protiv zavidljivaca koji hvataju busiju iza stubaca u novinama ili se kriju u novinskom podzemlju. I zato želim da vaše pobjedonosno ime doprinese pobijedi ovog djela koje vam posvećujem, i koje bi, prema mišljenju izvjesnih ličnosti, bilo čin smjelosti isto toliko koliko i pripovijetka puna istine. Zar ne bi i novinari, kao markizi, finansijeri, ljekari i državni tužioci, pripadali i Molijeru i njegovom pozorištu? Zašto bi onda LJUDSKA KOMEDIJA, koja castigat ridendo mores, obišla jednu silu, kad pariska štampa ne obilazi nijednu od njih? Sretan sam, gospodine, što mogu da se nazovem Vaš iskreni poštovalac i prijatelj, de Balzak. (O Viktoru Igou)















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85796

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Avg - 23:29

Žena je muškarcu ono, što on iz nje učini.

Žene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo.

Žene su uvijek iskrene čak i onda kad su licemjerne jer se povode za nekim prirodnim osjećajem.

Život muškarca je slava, život žene - ljubav.















Nazad na vrh Ići dole
lunja-lica

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 82

Učlanjen : 28.06.2013


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 1 Jul - 22:21

 
             Pisao je brzo i to je radio bez prestanka i do 16 sati. Jedine pauze koje je imao je da bi popio nekoliko desetina šolji kafa dnevno. Kafa ga je održavala budnog i kafa ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit za hranu, odvela u preranu smrt. Od svih velikih pisaca koji su umrli od pića, Balzakovo piće koje ga je došlo glave bila je – kafa.

             Balzakovo detinjstvo nije bilo baš najsrećnije. Njegova majka nije poklanjala mnogo pažnje svom prvencu te je Onore poslat u jedan internat na školovanje. Kasnije je završio je prava na Sorboni i nakon diplomiranja radio je tri godine kao pisar, a onda je u svojoj dvadesetoj godini, 1819, odlučio da se zaključa u jednoj sobi u potkrovlju i posveti se pisanju literature. Od tog trenutka prošle je deset godina pre nego što je izgradio svoju reputaciju kao književnik.

            Bio je onižeg rasta, nešto malo viši od 170 santimetra, debeo, bio je alav što se hrane tiče, i kopao je nos na javnim mestima. Najlepša i najskupocenija odeća koju je nosio na njemu je izgledala jadno, jednostavno – nije bio privlačan. Međutim, da bi osvojio društvo oko sebe bilo je potrebno samo da počne da govori. Reči su mu bile njegov šarm. Tokom života primio je oko 12.000 pisama od svojih obožavateljki, a u mnogima od njih bile su otvoreni predlozi za seksualne avanture, od kojih je on pojedine i prihvatio.

            Počeo je, najverovatnije, da piše jer je hteo da bude slavan a slava bi mu donelo novac i žene, dve stvari koje je najviše cenio. Zabeleženo je da je govorio da su žene „dobro postavljeni sto koji čoveku izgleda drugačije pre i posle jela“. Većinu svojih ljubavnih avantura započinjao je rečima „Nikada nisam imao majku. Nisam upoznao majčinu ljubav“.

            Mlade ga devojke nisu naročito privlačile. Nije ih izbegavao, ali su ga mnogo više uzbuđivale žene u zrelim godinama. Bio je nevin tokom prvih godina svog pisanja, ali ga je u 23. godini u svet seksualne žudnje uvela Lora de Berni, gospođa od 45 godina koja je već bila baka. Gospođa de Berni bila je tipičan izbor plodonosnog pisca – starija usamljena žena. A uprkos njegovim mnogobrojnim neverstvima njihovi su odnosi trajali tokom 15 godina.

            Balzak se takođe postarao za Vojvotkinja od Abranta, bogatu udovicu koju je upoznao 1825. kada je ona imala 40 godina. Osim svog bogatstva, kojim je platila nešto Balzakovih dugova, Vojvotkinja je bila privlačna i zbog činjenice da je prethodno bila ljubavnica austrijskog kancelara Meterniha.

            Markiza de Kastri, jedna od najlepših aristokratkinja Francuske tog vremena, odbila je Balzakova udvaranja. Ona je bila jedna od retkih koja nije mogla da svari njegovu ružnoću. Njeno odbijanje teže je pogodilo pisca-zavodnika koji je tada imao 33 godine i čiji su se dugovi nagomilavali. Osvetio joj se tako što ju je ismejao u svom romanu Vojvotkinja od Lanžea.

            Nenadano, primio je pismo iz Ukrajine potpisano sa „Strankinja“. Balzak je odmah odgovorio i „Strankinja“ je otkrila svoj identitet. Bila je to Poljakinja Evelina Hanska, udata za jednog barona. Godinu dana nakon prvog pisma njih dvoje su se tajno sastali u Švajcarskoj. Ostali su zaljubljeni iako su jedan drugom izgledali deblji nego što im se to dopadalo. Godinama su razmenjivali ljubavna pisma i Evelina mu je obećala da će se udati za njega čim njen ostareli muž umre. S vremena na vreme sretali bi su u raznoraznim mestima Evrope.

            Iako u ozbiljnoj vezi sa baronicom, Balzak nije sebi uskraćivao druge ljubavne avanture. Sa Mari Luiz di Fresne, tada 24 godine staroj, imao je dete. Istovremeno je imao dvomesečnu aferu sa u ono vreme veoma raskalašnom „božanskom lepoticom“ Lejdi Elinboraf. Imao je i petogodišnju ljubavnu vezu i sa Francuskinjom Sarom Lavel, ženom jednog grofa. Ona je galantno izmirila dobar deo njegovog duga, a i rodila mu dete. Balzaku nisu bile strane ni prostitutke. Ponekad i po dve u isto vreme.

            Muž Eveline Hanske umro je 1841. godine i Balzak, čije je zdravlje popuštalo, bio je spreman da se skrasi. Evelina, koja se nalazila u drugom stanju s Balzakovim detetom, odbila je da se uda za njega.

            Onore, mada u već lošem zdrastvenom stanju, se uselio kod druge ljubavnice – Luiz Brinjol. Približavao se smrti i na njega se sažalila Evelina koja je pristala da se uzmu 17 godina nakon njihovog prvog kontakta. Onore de Balzak umro je pet meseci kasnije. Evelina Hanska je u trenutku njegove smrti spavala u susednoj sobi.

            Sumiranjem Balzakovog seksualnog života ukazalo bi se sledeće: istovremeno je imao po dve i više ljubavnica, orgije mu nisu bile strane, plaćao je za seks sa prostitutkama, imao je ljubavnice koje su bile 20 ili više godina starije od njega, upražnjavao je seksualne odnose sa ženama od po 20 ili više godina mlađim od njega… Ako se uzme u obzir, a to je ipak najvažnije u Balzakovom životu, da je on pre svega bio plodonosan pisac, postavlja se pitanje kako je sve to uspevao da uradi. Gde je nalazio vremena. Uobičavao je da započne pisanje, obučen u belu kaluđersku odoru, u ponoć. Pisao je brzo i to je radio bez prestanka i do 16 sati. Jedine pauze koje je imao je da bi popio nekoliko desetina šolji kafa dnevno. Kafa ga je održavala budnog i kafa ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit za hranu, odvela u preranu smrt. Od svih velikih pisaca koji su umrli od pića, Balzakovo piće koje ga je došlo glave bila je – kafa.
Nazad na vrh Ići dole
anahaoss

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 11

Učlanjen : 12.08.2013


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Pon 12 Avg - 8:51

obozavam ovog pisca. toliko ima divnih knjiga.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34344

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Čet 29 Jan - 0:20

Raskoš u osećanjima, to je poezija siromaha; bez tog bogatstva šta bi ljubav bila za njih?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34344

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Čet 29 Jan - 0:21

Zapamtite: od svih rana, neizlečive su samo one koje zadaje jezik, pogled, podsmijeh i prezrenje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34344

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Čet 29 Jan - 0:21

Ljubav radije umre nego da životari.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34344

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Čet 29 Jan - 0:21

Dobar brak bi bio između slepe žene i gluvog muškarca.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34344

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Uto 9 Jun - 8:59

"Sad znam sve. Što budete hladnije računali, to ćete dalje stići. Udarajte bez milosti, pa će vas se svi bojati.
I muškarce i žene uzimajte samo kao poštanske konje koje ćete ostavljati
da crkavaju na svakoj postaji, i tako ćete doći na vrhunac svojih
želja.
Vidite, vi ovdje nećete nikad postati ništa ako ne budete našli muškarca koji vas zanima.
Treba da bude mlad, bogat, otmjen.
Ali ako gajite kakav duboki osjećaj, skrijte ga kao blago; ne dajte da ga itko nasluti, jer ste inače propali.
Više ne biste bili krvnik, postali biste žrtva.
Ako ikad budete voljeli, dobro čuvajte svoju tajnu! Nikad je ne odajte
nikome prije nego dobro proučite pred kime ćete otvoriti srce.
Da biste već sada spasili tu ljubav koja još ne postoji, naučite da se čuvate ovdašnjeg svijeta."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 31 Avg - 11:43

Ružnoća nad lepotom ima tu prednost što lepota prolazi, a ružnoća ostaje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 31 Avg - 11:43

Zakoni su paučina kroz koju prolaze velike muhe, a u koju se hvataju male.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 31 Avg - 11:44

Žene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 31 Avg - 11:47

Kada bismo znali strahotu i težinu laži, progonili bismo je ognjem pre nego druge zločine.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Ned 11 Sep - 18:22

Francuski romanopisac i po mnogim kritičarima, ključna figura realizma, istoričar naravi francuskog društva - Onore de Balzak(20.maj 1799.-18.avg 1850.) jedan je od najplodonosnijih autora prve polovine 19.veka i hroničar jedne epohe postojanja francuskog društvenog miljea. Pred kraj života omiljen, slavljen i ovenčan članstvom u Francuskoj akademiji i Društvu književnika, svoj spisateljski put započeo je grčevitim pokušajima pisanja na malom tavanu porodične kuće, na mestu gde su u sukobu između roditeljskih težnji i završene advokature i stremljenja ka stvaranju savršenog dela, izronile prve misli i prvi redovi "nejakih, nedovoljno dobrih" romana koje će Balzak, u svom perfekcionizmu, odbaciti kao nedostojne i potpisati ih tuđim imenima. Tek deset godina kasnije, jedan roman kao sinteza njegove težnje ka idealnom i stvaralački zrelom, otvoriće mu vrata književnog sveta i doneti mu zasluženu pozitivnu kritiku. Ali ni one negativne nije se pribojavao - objašnjavao ju je rečima da je baš ona znak revolucionarnosti i istinitosti dela o kojem se sudi. A takva su bila baš sva njegova.
"Devojka sa zlatnim očima" poslednji je deo trilogije "Priča o trinaestorici" i poput mnogih njegovih romana, objedinjenih u celinu zvanu Ljudska komedija, bavi se strastima, porocima, zaverama, usponima i padovima francuske buržoazije i iznad svega - psihologijom mase. Baš zato u I glavi, "Pariske fizionomije", pisac nastoji da pruži svoj uvid o duši Pariza, o naravi njegovih žitelja, o osobinama i karakterima svakog građanina Pariza ponaosob. I tu se prvi put može osetiti jasan ton prezira sa kojem Balzak govori o stanovnicima ovog grada ali i cele Francuske, smatrajući buržoaziju najnižom od svih društvenih klasa, skorojevićima lišenim svakog osećaja za duhovnost i ispravnost, za lepotu i etiku
" Nekoliko opservacija o duši Pariza mogu objasniti uzroke njegove mrtvačke fizionomije koja ima samo dva doba: ili mladost ili prevremenu ostarelost; mladost - uvelu i bez boje, starost - našminkanu u želji da bude mlada. "
" Koja duša može ostati velika, čista, moralna, plamenita pa, prema tome, koje lice može ostati lepo u posrtanju na koje se nailazi prilikom izvođenja zanata koji vas primorava da sagledate veličinu ljudske bede, da je analizirate, merite, procenjujete, da se njome bavite? "
" Umetničko lice je uvek preterano, ono se uvek nalazi iznad ili ispod konvencionalnih crta da bi ga glupaci smatrali idealom lepog. "

"Neobično srećna avantura", druga je glava ovog romana u kom se razvija priča o ljubavi, strasti i smrti poput mreže razapete između Anri de Monsea, mladića podjednako darovanog i srećom i lepotom i nenadanim bogatstvom i gospođice Pakite Valdes, devojke sa zlatnim očima, muze starih i požudne mete mladih Parižana, misteriozne stanarke još misterioznije palate De San Real. U borbi za zadovoljenjem svoje želje ka uživanju u telesnoj ljubavi sa Pakitom, Anri de Monse učiniće sve kako bi dokučio tajnu devojke sa zlatnim očima nesvestan da će otvaranjem te Pandorine kutije, otvoriti grobnicu jednoj mladoj duši, pronaći ključ svoje prošlosti i natovariti preteško breme na svoju, odveć opterećenu savest. Kroz dijaloge likova i piščeve opservacije, može se osetiti više nego očigledna Balzakova zgađenost ženskim rodom, njegov prezir i želja za uniženjem i poniženjem žena kao, po njemu, slabijeg i "glupljeg" pola. Postavlja se pitanje da li je to posledica njegovog načina života prožetog isključivo seksualnim avanturama i razvratnošću i činjenice da je ostao osakaćen za ljubav majke pa samim tim nesposoban da sentimentalnu ljubav sa nekom drugom ženom spozna ili je njegov prezir deo sveukupnog besa usmerenog prema društvu koje je oduvek težilo samo dvema stvarima - zlatu i zadovoljstvu, a čija je moć ipak počivala u rukama lepih žena, predstavnicama tog površnog društva.

 Kod mladića, ljubav je najlepše od svih osećanja, ona učini da život procveta u duši, ona svojom solarnom energijom razvija najlepše inspiracije i njihove najveće misli; prvenci u svemu dobijaju poseban značaj. Kod zrelih ljudi, ljubav postaje strast: snaga vodi zloupotrebi. Kod staraca, ona se prevara u porok: nemoć vodi do ekstrema. "

U poslednjoj glavi nazvanoj "Snaga krvi", pisac odmotava klupko svoje zavere ali i plete novo koje će zauvek ostati zamotano velom tajne i prikrivenog ubistva. Možda je poenta koja se može izvući baš ta da svaki porok i razvratnost vode u umiranje - duše, tela ili intelekta a možda i onog najtananijeg i najsvetijeg što posedujemo - savesti i osećanja. Da li je svaka idealna lepota osuđena na propast i da li samo moralno nečisti ostaju da traju? Da li je ropstvo samo fizička kategorija ili smo u gorem zatvoru onda kada nas um i inteligencija ograničavaju?
Onore de Balzak nije stigao da nam da odgovore. Prerano otišavši, poput svakog izvanrednog autora, ostavio nam je brojna pitanja otvorena. Da razmislimo, da shvatimo, da osvestimo. I prenesemo dalje, zarad lepote, života i sjaja u nekim drugim očima.
I zarad psihologije mase.
Moramo pod nju potpadati ali joj ne moramo i pripadati.

Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34344

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 12 Okt - 20:08

Nastade trenutak, dakle…


Nastade trenutak, dakle, kada se ta jadna devojka držala samo zahvaljujući svojoj duševnoj snazi i kad je njena fizička snaga bila na izmaku. Sveštenik izračuna taj trenutak sa strahovitom pronicljivošću vična čoveku, kakvom su se služili nekada dželati u svojoj veštini da udaraju na muke. On nađe svoju štićenicu u vrtu, na jednoj klupi, pored jedne čardaklije koju je milovalo aprilsko sunce; izgledalo je da joj je hladno i da se time greje, njene drugarice su s brigom i nežnošću gledale njeno bledo, nalik na bledilo uvele trave, njene oči divokoze na umoru i njen stav tužne devojke. Estera ustade i brzo pođe u susret Špancu, a ta živost je odavala koliko je u njoj bilo malo života i – recimo i to – malo volje za životom. Ta jadna boemika, ta uplašena ranjena lasta i po drugi put pobudi sažaljenje Karlosa Herera. Taj natmureni sveštenik, kojim se bog svakako služio samo za svoje osvete, dočeka bolesnicu s osmehom u kojem je bilo isto tako gorčine koliko i blagosti, isto toliko osvete koliko i milosrđa. kako se bila navikla na razmišljanja i povučenost živeći u manastiru, Estera i podrugi put oseti da je obuzima osećanje nepoverenja kad ugleda svog sveštenika; al, kao i prvi put, nju umiriše njegove reči…

Onore de Balzak, „Sjaj i beda kurtizana“








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sub 11 Mar - 19:09

Onore de Balzak
(20. maj 1799. – 18. avgust 1850.)

Piše: Milan Balinda – Odlomci iz knjige u nastajanju

Pisao je brzo i to je radio bez prestanka i do 16 sati. Jedine pauze koje je imao je da bi popio nekoliko desetina šolji kafa dnevno. Kafa ga je održavala budnog i kafa ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit za hranu, odvela u preranu smrt. Od svih velikih pisaca koji su umrli od pića, Balzakovo piće koje ga je došlo glave bila je – kafa.

Balzakovo detinjstvo nije bilo baš najsrećnije. Njegova majka nije poklanjala mnogo pažnje svom prvencu te je Onore poslat u jedan internat na školovanje. Kasnije je završio je prava na Sorboni i nakon diplomiranja radio je tri godine kao pisar, a onda je u svojoj dvadesetoj godini, 1819, odlučio da se zaključa u jednoj sobi u potkrovlju i posveti se pisanju literature. Od tog trenutka prošle je deset godina pre nego što je izgradio svoju reputaciju kao književnik.

Bio je onižeg rasta, nešto malo viši od 170 santimetra, debeo, bio je alav što se hrane tiče, i kopao je nos na javnim mestima. Najlepša i najskupocenija odeća koju je nosio na njemu je izgledala jadno, jednostavno – nije bio privlačan. Međutim, da bi osvojio društvo oko sebe bilo je potrebno samo da počne da govori. Reči su mu bile njegov šarm. Tokom života primio je oko 12.000 pisama od svojih obožavateljki, a u mnogima od njih bile su otvoreni predlozi za seksualne avanture, od kojih je on pojedine i prihvatio.

Počeo je, najverovatnije, da piše jer je hteo da bude slavan a slava bi mu donelo novac i žene, dve stvari koje je najviše cenio. Zabeleženo je da je govorio da su žene „dobro postavljeni sto koji čoveku izgleda drugačije pre i posle jela“. Većinu svojih ljubavnih avantura započinjao je rečima „Nikada nisam imao majku. Nisam upoznao majčinu ljubav“.

Mlade ga devojke nisu naročito privlačile. Nije ih izbegavao, ali su ga mnogo više uzbuđivale žene u zrelim godinama. Bio je nevin tokom prvih godina svog pisanja, ali ga je u 23. godini u svet seksualne žudnje uvela Lora de Berni, gospođa od 45 godina koja je već bila baka. Gospođa de Berni bila je tipičan izbor plodonosnog pisca – starija usamljena žena. A uprkos njegovim mnogobrojnim neverstvima njihovi su odnosi trajali tokom 15 godina.

Balzak se takođe postarao za Vojvotkinja od Abranta, bogatu udovicu koju je upoznao 1825. kada je ona imala 40 godina. Osim svog bogatstva, kojim je platila nešto Balzakovih dugova, Vojvotkinja je bila privlačna i zbog činjenice da je prethodno bila ljubavnica austrijskog kancelara Meterniha.

Markiza de Kastri, jedna od najlepših aristokratkinja Francuske tog vremena, odbila je Balzakova udvaranja. Ona je bila jedna od retkih koja nije mogla da svari njegovu ružnoću. Njeno odbijanje teže je pogodilo pisca-zavodnika koji je tada imao 33 godine i čiji su se dugovi nagomilavali. Osvetio joj se tako što ju je ismejao u svom romanu Vojvotkinja od Lanžea.

Nenadano, primio je pismo iz Ukrajine potpisano sa „Strankinja“. Balzak je odmah odgovorio i „Strankinja“ je otkrila svoj identitet. Bila je to Poljakinja Evelina Hanska, udata za jednog barona. Godinu dana nakon prvog pisma njih dvoje su se tajno sastali u Švajcarskoj. Ostali su zaljubljeni iako su jedan drugom izgledali deblji nego što im se to dopadalo. Godinama su razmenjivali ljubavna pisma i Evelina mu je obećala da će se udati za njega čim njen ostareli muž umre. S vremena na vreme sretali bi su u raznoraznim mestima Evrope.

Iako u ozbiljnoj vezi sa baronicom, Balzak nije sebi uskraćivao druge ljubavne avanture. Sa Mari Luiz di Fresne, tada 24 godine staroj, imao je dete. Istovremeno je imao dvomesečnu aferu sa u ono vreme veoma raskalašnom „božanskom lepoticom“ Lejdi Elinboraf. Imao je i petogodišnju ljubavnu vezu i sa Francuskinjom Sarom Lavel, ženom jednog grofa. Ona je galantno izmirila dobar deo njegovog duga, a i rodila mu dete. Balzaku nisu bile strane ni prostitutke. Ponekad i po dve u isto vreme.

Muž Eveline Hanske umro je 1841. godine i Balzak, čije je zdravlje popuštalo, bio je spreman da se skrasi. Evelina, koja se nalazila u drugom stanju s Balzakovim detetom, odbila je da se uda za njega.

Onore, mada u već lošem zdrastvenom stanju, se uselio kod druge ljubavnice – Luiz Brinjol. Približavao se smrti i na njega se sažalila Evelina koja je pristala da se uzmu 17 godina nakon njihovog prvog kontakta. Onore de Balzak umro je pet meseci kasnije. Evelina Hanska je u trenutku njegove smrti spavala u susednoj sobi.

Sumiranjem Balzakovog seksualnog života ukazalo bi se sledeće: istovremeno je imao po dve i više ljubavnica, orgije mu nisu bile strane, plaćao je za seks sa prostitutkama, imao je ljubavnice koje su bile 20 ili više godina starije od njega, upražnjavao je seksualne odnose sa ženama od po 20 ili više godina mlađim od njega… Ako se uzme u obzir, a to je ipak najvažnije u Balzakovom životu, da je on pre svega bio plodonosan pisac, postavlja se pitanje kako je sve to uspevao da uradi. Gde je nalazio vremena. Uobičavao je da započne pisanje, obučen u belu kaluđersku odoru, u ponoć. Pisao je brzo i to je radio bez prestanka i do 16 sati. Jedine pauze koje je imao je da bi popio nekoliko desetina šolji kafa dnevno. Kafa ga je održavala budnog i kafa ga je, najverovatnije, uz nekontrolisan apetit za hranu, odvela u preranu smrt. Od svih velikih pisaca koji su umrli od pića, Balzakovo piće koje ga je došlo glave bila je – kafa.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sub 11 Mar - 19:12

Da li ste znali da je francuski pisac Onore de Balzak pio oko 50 šoljica kafe na dan, kako bi mogao da piše, jer je pisao i po 16 sati dnevno, ne bi li što pre objavio svoje delo.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sub 11 Mar - 19:14

Godine 1657. kralj Čarls II Stjuart zabranio je sve „kafiće“, odnosno mesta u kojima se služila kafa, jer je smatrao da se tu ljudi okupljaju da bi stvarali zavere protiv njega i svrgli ga sa vlasti. Međutim, očigledno je da Čarls II Stjuart nije pio kafu, jer bi onda znao da za ispijanje kafe u društvu nisu potrebni nikakvi posebni razlozi. Mada, opravdano je strahovao od ispijanja kafe, jer ona itekako ume da da energiju ljudima, razbistri im misli i motiviše ih, pokrene na akciju, a to nijedan kralj ne voli.
Pisci i kafa

Legenda kaže da je Onore de Balzak pio i do 60 šoljica kafe dnevno. Kafa je bila njegovo „gorivo“ koje mu je pomagalo da neverovatno brzo piše neverovatno mnogo stranica. Postoji i legenda da je Volter pio do 40 šoljica kafe dnevno, ali da je voleo da pije mešavinu kafe i čokolade. Seren Kjerkegor je pio crnu kafu sa mnogo šećera, a posedovao je i prilično veliku kolekciju šolja za kafu. L. Frenk Baum, autor romana Čarobnjak iz Oza, pravio je kafu tako da kašičica kroz nju ne može da propadne, što znači da je koristio mnogo mleka i šećera. Margaret Atvud prezire čaj i priznaje samo kafu za pravi napitak.
Ko je još obožavao kafu?

U čast ovom čudesnom napitku Bah je 1732. godine komponovao kantatu sa nazivom Kafa. Priča se i da je Betoven bio veliki ljubitelj kafe. Naime, on je želeo da njegov napitak bude napravljen od tačno 60 zrna kafe koje je često sam prebrojavao da bi se uverio da nema greške. Ko god je gledao seriju Tvin Piks mogao je da primeti ljubav likova prema kafi. Dejvid Linč, kreator ove serije, toliko je veliki ljubitelj kafe, da je pokrenuo sopstvenu proizvodnju, i to organske kafe.
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30749

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 20 Sep - 22:48

Onore de Balzak je francuski romanopisac, jedan od ključnih stvaralaca realizma.

Pisao je o ženama, o ljubavi i bio je u stanju da 16 h u toku dana bez prestanka piše. Voleo je kafu, jer ga je držala budnim, i u toku dana mogao je da ispije oko 50 šoljica ovog ukusnog napitka. Pored velike strasti prema kafi, imao je još jednu strast - voleo je prelepe nezavisne žene. Njega nisu privlačile mlade lepotice, ali je „gubio glavu“ za zrelim damama nakon tridesete. 

Ovo su njegovi čuveni citati:
„Nemogućnost da napravi ljubavnicu od svoje žene dokazuje samo inferiornost njenog muža. Jedna osoba mora biti u mogućnosti da pronađe sve žene u jednoj ženi.“
„Žena koja se smeje svom suprugu više ne može da ga voli.“
„Žena zna lice voljenog čoveka, kao što mornar poznaje otvoreno more.“

„Ljubomoran čovek ne sumnja u svoju suprugu, već u sebe.“
„Niko ne voli ženu zbog mladosti ili zrelosti, zbog lepote ili ružnoće, zbog gluposti ili inteligencije; ne voli je ni zbog čega, već jednostavno zato što je voli.“
„Svako ko može upravljati ženom lako će se nositi sa državom.“
„Muškarac gubi ako ne pobedi. Žena pobeđuje ako ne izgubi ništa.“

„Žena voli da osvoji čoveka koji pripada drugoj“
„Niko ne postaje prijatelj žene ako ne može biti njen ljubavnik.“
„Apsurdno je misliti da čovek ne može uvek biti srećan sa istom ženom. Ovo je isto kao kada bi dobrom muzičaru bilo potrebno nekoliko violina da svira na koncertu.“
„Žena pripada čoveku koji će je spasiti od problema.“

„Ružnoća nad lepotom ima tu prednost što lepota prolazi, a ružnoća ostaje.“
„Žene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo.“
„Dobar brak bi bio između slepe žene i gluvog muškarca.“
„Ljubavnik ima sve vrline i sve mane koje mužu nedostaju.“








Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9548

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 2 Maj - 14:54

Izgubljene iluzije ( odlomak iz prvog dela )

PRVI DEO
DVA PESNIKA

U doba okad počinje ova pripovetka, Stenhopova presa i valjci za prevlačenje štamparskom bojom još se nisu upotrebljavali u malim provinciskim štamparijama. I pored poslovnih veza koje održava sa pariskom tipografijom, Angulem se još služio drvenim presama kojima jezik duguje za
izraz „da presa zaškripi", koji više ne može da se upotrebi. Tamošnje zaostalo štamparstvo još je upotrebljavalo kožne valjke natopljene štamparskom bojom, kojima je jedan od radnika na presi premazivao slova. Pokretna ploča na koju se polaže okvir ispunjen slovima, i povrh koga se stavlja list hartije, bila je još od kamena i s pravom je nosila ime mermera. Nesite mašinske prese danas su sasvim potisnule taj mehanizam kojem, i pored njegove nesavršenosti, dugujemo za lepe knjige jednog Elzevira, jednog Plantena, jednog Alda i jednog Didoa, te je potrebno pomenuti te starinske sprave prema kojima je Žerom-Nikola Sešar gajio neku sujevernu ljubav, pošto one imaju svoju ulogu u ovoj dugačkoj običnoj priči.

Taj Sešar bio je nekada radnik na presi, koje slovoslagači, na svojem štamparskom jeziku, nazivaju medvedima. Taj nadimak su dobili zacelo zato što se stalno kreću tamo amo, od suda sa bojom do prese, i od prese do suda sa bojom, a to prilično potseća na kretanje medveda u kavezu. Da im ne ostanu dužni, medvedi su slagače prozvali majmunima, zato što ta gospoda neprestano skakuću vadeći slova iz njihove sto pedeset i dve male pregrade.


U strašno doba 1793, Sešar, kome je tada bilo otprilike pedeset godina, bio je oženjen. Njegove godine i bračno stanje izbaviše ga od onog velikog kupljenja vojnika koje je gotovo sve radnike odvelo u vojsku. Stari radnik na presi ostao je sam u štampariji, čiji je sopstvenik, inače zvani dobričina, malo pre toga umro ostavivši za sobom udovicu bez dece. Činilo se da preduzeću preti neposredna opasnost: medved sam nije bio u stanju da se pretvori u majmuna; jer, kao radnik na presi, nikad nije znao ni čitati ni pisati. Ne obzirući se na njegovu nesposobnost, jedan narodni predstavnik, u žurbi da rasturi lepe odluke Konventa, proizveo je radnika na presi za štampara, a njegovu tipografiju uzeo za državu. Pošto je primio tu opasnu diplomu, građanin Sešar obeštetio je udovicu svoga gazde tim što joj je predao ušteđevinu svoje žene, kojom je otkupio štampariju za polovinu njene vrednosti. To nije bilo sve. Trebalo je bez pogrešaka i bez odlaganja štampati republikanske dekrete. U toj nezgodi, Žerom-Nikola Sešar imao je sreću da naiđe na jednog marsejskog plemića koji nije hteo ni da beži u inostranstvo, da ne bi izgubio imanje, ni da se pokazuje živ, da ne bi izgubio glavu, a koji je mogao da dođe do hleba samo tako ako se prihvati nekog posla. G. grof de Mokomb uz me dakle skromnu bluzu provincijskog faktora: sam je slagao, čitao i ispravljao odluke kojima se osuđuju na smrt građani koji skrivaju plemiće; medved, koji je postao dobričina, umnožavao je te odluke, i lepio ih; i oni obojica ostadoše živi i zdravi.

Godine 1795, pošto je vihor Terora prošao, Nikola Sešar morao je da traži drugog pomagača koji bi mogao da bude i slagač i korektor i faktor. Jedan opat, docnije vladika pod Restauracijom, a koji je tada odbio da položi zakletvu, zamenio je grofa de Mokomb sve do dana kad je prvi konsul ponovo uspostavio katoličku veroispovest. Grof i vladika našli su se docnije na istoj klupi u Gornjem domu. Ako godine 1802 Žerom-Nižola Sešar nije znao ni čitati ni pisati bolje nego 1793, on se bio toliko zanimao da je mogao plaćati faktora. Štamparski radnik, koji se tako malo brinuo o svojoj budućnosti, postao je strašilo za svoje majmune i za svoje medvede. Tvrdičenje nastaje tamo gde siromaštvo prestaje. Onoga dana kad se štamparu ukazala mogućnost da se obogati, interes je razvita u njemu materijalno shvatanje njegovog položaja, ali shvatanje gramzivo, nepoverljivo i pronicivo. Njegova praksa rugala se teoriji. On se izveštio da jednim pogledom odmeri cenu jedne strane ili jednoga lista prema svakoj vrsti slova. Svojim neukim mušterijama dokazivao je da je rad sa krupnim slovima skuplji nego sa malima zato što su ona teža;ako su bila u pitanju mala slova, govorio je da se sa njima radi teže. Pošto je slaganje bilo onaj deo štamparskog posla u kojem se on nije nimalo razumevao, toliko se bojao da se ne prevari, da je uvek zaključivao pogodbe sa lavovskom dobiti. Ako su mu slagači radili na sat, on ih nije puštao iz očiju. Ako je saznao da se neki proizvođač nalazi u novčanoj neprilici, kupovao je njegovu hartiju u bescenje i slagao je na gomilu. I tako je već u to doba, bio sopstvenik kuće u kojoj se štamparija nalazila odvajkada. Imao je sreću u svemu: ostao je udovac i imao samo jednog sina; njega je dao u školu u mestu, ne toliko da ga obrazuje koliko da spremi sebi zamenika; postupao je s njim strogo, da bi produžio trajanje svoje očinske vlasti; i, o raspustu, davao mu je da raspoređuje slova u pregrade, govoreći mu neka nauči da zarađuje, kako bi jednoga dana mogao da se oduži svome jadnom ocu koji se satire da bi njega podigao.

Kad je opat otišao, Sešar izabra za faktora onoga od svoje četvorice slagača koga mu je budući vladika označio kao čoveka isto toliko poštenog koliko i okretnog. Radeći tako dobričina je bio u stanju da sačeka čas kad će njegov sin moći da upravlja preduzećem koje će se tada proširiti u mladim veštim rukama.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9548

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    Sre 2 Maj - 14:54

David Sešar se odlično učio u liceju u Angulemu. Mada je medved, koji je uspeo bez znanja i bez vaspitanja, prilično prezirao nauku, Sešar otac poslao je sina u Pariz da se tamo usavrši u štamparskoj veštini; ali, rekavši mu da ne računa na očinsku kesu, vatreno mu je preporučivao da zgrne što više novca u gradu koji je on nazivao rajem za radnike, jer je u tome boravku u gradu mudrosti zacelo video sredstvo da postigne ono što sam želi. I učeći zanat, David je dovršio svoje obrazovanje u Parizu. Faktor kod braće Dido postao je učen čovek. Krajem 1819 godine, David Sešar je napustio Pariz gde nije potrošio ni jednu jedinu paru svog oca koji ga je pozivao da se vrati, da bi njemu predao vođenje poslova. Štamparija Nikole Sešara bila je tada vlasnik jedinoga lista koji je izlazio u okrugu, i u kojem su objavljivani sudski oglasi i raspisi upravne i crkvene vlasti. Ta tri izvora prihoda trebalo je da obezbede veliko bogatstvo jednome mladom i preduzimljivom čoveku.
Upravo u to doba, braća Koante, proizvođači hartije, kupili su drugu štampariju koja je postojala u Angulemu, i kojoj je dotle stari Sešar umeo da onemogući svako poslovanje, zahvaljujući ratnim prilikama koje su, za vreme Carstva, ugušile svaki industrijski polet; iz toga razloga, on nije ni hteo da je kupuje, i njegovo tvrdičenje bilo je uzrok propasti za staru štampariju. Čuvši za tu vest, stari Sešar je radosno pomislio da će borbu koja će nastati između njegovog preduzeća i braće Koante voditi njegov sin, a ne on.
— Ja bih u njoj podlegao, rekao je u sebi; ali će se iz nje izvući mladić koji je izučio zanat kod g. g. Dido.
Sedamdesetogodišnjak je čeznuo za trenutkom kad će moći da živi po svojoj volji. Ako se malo razumevao u štamparskoj veštini, on je zato važio kao izvanredno sposoban u umetnosti koju su radnici navivali „čuturografija", u umetnosti koju je jako cenio božanstveni pisac Pantagruela, ali koja se iz dana u dan sve više zanemaruje zato što je progone takozvana društva trezvenosti. Žerom-Nikola Sešar, veran sudbini koju mu je namenilo njegovo ime , bio je obdaren neutoljivom žeđi. Njegova žena je dugo zadržavala u pristojnim granicama tu strast prema muljanom grožđu, sklonost tako prirodnu kod medveda, da ju je g. de Šatabrijan primetno i kod pravih medveda u Americi; ali su filozofi zapazili da se navike iz mladosti vraćaju pojačane u čovekovoj starosti. Sešar je potvrđivao taj moralni zakon: što je bivao stariji, to je sve više voleo da pije. Njegova strast ostavila je na njegovom medvećem licu tragove koji su ga činili originalnim: nos mu je dobio razmere i oblik velikog A najkrupnijega tipa, a njegova dva obraza, prošarana žilicama, ličila su na lišće vinove loze, puno ljubičastih, purpurnih i često šarenih ispupčenja; rekli biste da je to lice ogromna gomoljika obavijena jesenjim vinovim lišćem. Zaklonjene dvema debelim obrvama nalik na dva žbuna pokrivena snegom, njegove male sive oči, u kojima je svetlucalo lukavstvo tvrdičluka koji je u njemu ubijao sve, čak i očinsko osećanje, zadržavale su svoju bistrinu i u pijanstvu. Njegovo teme, ćelavo i glatko, ali okruženo prosedom kosom koja se još kovrčila, potsećalo je maštu na franjevca iz Lafontenovih priča. Bio je omalen i trbušat, kao mnogi od onih starinskih žižaka koji troše više ulja nego stenjka, jer preterivanje u čem bilo vodi telo putem koji mu je svojstven. Od pića, kao i od nauke, debeo čovek se još više goji, a mršav postaje još mršaviji. Žerom-Nikola Sešar nosio je već trideset godina poznati trorogi šešir opštinskih časnika, koji se u nekim krajevima još viđa na glavi opštinskog dobošara. Prsnik i čakšire bili su mu od zelenkastog baršuna. Nosio je još jedan stari mrk dugačak kaput, šarene pamučne čarape i cipele sa srebrnim kopčama. To odelo, po kojem se još poznavao radnik u građaninu, toliko je odgovaralo njegovim porocima i njegovim navikama, toliko je izražavalo njegov život, da se činilo kao da se dobričina i rodio u njemu: ne biste ga mogli zamisliti bez tih haljina kao ni luk bez njegove ljuske.










Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Onore de Balzak    

Nazad na vrh Ići dole
 
Onore de Balzak
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Onore de Balzak
» " EUGENIA GRANDET " HONORE DE BALZAC
» Onore de Balzac
» Čiča Goriot - Honore de Balzac
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-