Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Miloš Crnjanski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45923

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Čet 5 Dec - 9:10

Crnjanski je bio rođeni pesnik

To je pesnik koji je snažno obeležio – i pesmama, i poemama, i manifestima, i komentarima 
– srpsku liriku 20. veka i usmerio, zadugo, njen razvoj, istakao je Jovan Delić na 
međunarodnom skupu.






Na Filološkom fakultetu u Beogradu počeo je s radom trodnevni međunarodni naučni skup na temu: „Miloš Crnjanski: poezija i komentari”, koji povodom 120-godišnjice rođenja Miloša Crnjanskog, organizuju Filološki fakultet, Institut za književnost i umetnost iz Beograda i Matica srpska iz Novog Sada.

On je jedini od nas rođeni pesnik, rekao je Ivo Andrić za Miloša Crnjanskog i taj sud je ostao važeći do danas, podsetio je Jovan Delić, u uvodnom izlaganju. Kada se pomene ime Miloša Crnjanskog, po pravilu, prva asocijacija je – rođeni pesnik, makar se govorilo i o njegovim romanima i putopisima. Kako je to moguće kada Crnjanski ima samo jednu zbirku pesama: „Liriku Itake” (1919), i kada njegov celokupni opus u sferi lirske poezije iznosi 78 pesama, ubrajajući tu i sve tri poeme.

Nedvosmisleno je jasno da je reč o izuzetnoj, jedinstvenoj pojavi u srpskoj književnosti. To je pesnik koji je snažno obeležio – i pesmama, i poemama, i manifestima, i komentarima – srpsku liriku 20. veka i usmerio, zadugo, njen razvoj. Ali, i svojim neobičnim i, uglavnom, nesrećnim životom. Malo je ko tako, svojim životom, potvrdio svoja osećanja sveta i čoveka u njemu, kao Miloš Crnjanski.

Jovan Delić ne veruje mnogo u uticaje savremenika na poeziju Miloša Crnjanskog: ni Nemaca – ekspresionista, ni Francuza, ni Rusa, ni Italijana, mada on spominje futuriste. Srodnosti mogu biti tipološke, mogu biti, i jesu, znak duha vremena, ali na Crnjanskog je, svakako, uticala velika književnost antike, renesanse i baroka, i, možda, još više, stara književnost Dalekog istoka, poezija Kine i Japana. Ključne knjige koje su uticale na Crnjanskog jesu japanska i kineska lirika, „Odiseja”, „Don Kihot” i Mikelanđelovi „Soneti”.

Osim Kazanovinih „Memoara” i Floberovog „Novembra”, teško da se još nešto može imenovati da je ostavilo snažan trag na Crnjanskog. To nikako ne znači da, kao znalac svetskih jezika, nije čitao evropske savremenike. Njegova poezija jeste u znaku evropske avangarde. Kada je reč o srpskoj tradiciji – Crnjanski se oslanja na romantizam: Branka Radičevića i Lazu Kostića, pre svih.

Crnjanski je dvadesetih godina prošlog veka, objavio dve knjige prevoda kineske i japanske poezije: „Antologiju kineske lirike” (1923) i „Pesme starog Japana” (1928). Radovan Vučković je pokušao da odgovori na pitanje u kakvom su odnosu te dve antologije prema pesničkom delu i poetici Miloša Crnjanskog.

Pesnik je pre toga napisao svoje najznačajnije programske tekstove i pesme u zbirci „Lirika Itake” (1919), a čitalac ima utisak da su ta ostvarenja nastajala pod uplivom prevođenja kineskih i japanskih pesnika. A nije bilo tako. Crnjanski je imao afiniteta prema tom tipu poezije koji je preovlađujući još u prvoj deceniji 20. veka.

Tada je u književnosti evropske avangarde naglo porastao interes za daleke istočne književnosti. Taj put sledili su i mlađi srpski pisci, među kojima je bio i Miloš Crnjanski, kao najznačajniji.

U izvanrednoj ljubavnoj pesmi „Mizere”, objašnjava Aleksandar Petrov, pesnik se dokazuje kao internacionalni i, u društvenom smislu, revolucionarni pesnik: „Sećaš li se, noćne su nam tice,/ i lopovi i bludnice, bili nevini.// Stid nas beše domova cvetnih,/ zarekli smo se ostati nesretni,/ bar ja i ti”.

Završetak je antiutopijski. Pesma je napisana u Beču, 1918, posvećena je: „za studentesu Idu Lotringer”. Ni ljubav avangardnog pesnika ne poštuje državne granice i nacionalne okvire. I ova pesma, naglašava Petrov, dokaz je da je Crnjanski bio veliki evropski pesnik, jedan od najvećih koji su u Evropi stvarali za vreme Prvog svetskog rata i u prvoj godini posle njegovog završetka.

Robert Hodel govorio je o koherenciji teksta u lirici Miloša Crnjanskog, a pre svega u „Lirici Itake”. Njegovo osnovno pitanje bilo je zašto doživljavamo pesmu, pogotovu kratku pesmu, kao koherentan tekst.

Hodel je, takođe, primetio da je rečenica Crnjanskog, za razliku od drugih ekspresionista, dublja i duža, i da se po tome približava Andrićevoj rečenici u „Ex Pontu” i „Nemirima”. Ovo se odnosi i na njegove pesme, naročito „Stražilovo”, i cikluse „Nove senke” i „Stihovi ulica” iz „Lirike Itake”.


Najveće novine u srpski pesnički jezik, smatra Aleksandar Milanović, Crnjanski je, nesumnjivo, uneo na sintaksičkom nivou, postupcima ritmičke segmentacije i parcelacije rečenice, o čemu je pisano odlično, i mnogo, pre svega, u studijama Novice Petkovića. Poezija prvog srpskog posleratnog avangardnog pesnika donela je novi pesnički izraz, lišen radikalnih jezičkih eksperimenata.
Petar Pijanović se bavio poetikom i ideologijom „Vidovdanskih pesama” Miloša Crnjanskog. U ideološkom ključu – „Vidovdanske pesme”, ili njihov pretežni deo, mogle bi se učiniti kao poetska opsena, odnosno rani lirski jadi, možda i gresi mladog nihiliste i apatrida Miloša Crnjanskog. No, u poetičkom ključu, ceo taj ciklus, doneo je novinu u jeziku i ritmu, u tonu i pesničkim slikama, u novoj misli i senzibilitetu.
Ni zajedljivi Krleža nije to mogao da previdi. Zato mladom liriku Crnjanskom, u svom polemičkom tekstu, priznaje glasno: „Govorio je nadareno i neposredno, davao je signale, osjećalo se da u njegovim riječima plove slike kao lađe na sretnome vjetru i da imaju talenta u jedrima”.
Naučni skup nastavlja sa radom danas u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu.


Z. Radisavljević

objavljeno: 05.12.2013.

politika.rs
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 32

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Pon 20 Jan - 16:27

Trag

Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...
puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Čet 30 Jan - 21:00

LJUBAVNICI

Niko nas neće podeliti više,
na dobre i grešne.
Tajni smo kao grane snežne,
a sve što je staro u ljubavi,
plače sve tiše.
Još malo samo, pa ćemo
sumorni, sa osmehom tužnim,
u strastima ružnim, stati,
bolni, bledi, umorni.
U bilju, ili nečem drugom,
moćnom, nad proplankom jedne šume mlade,
naći ćemo opet svoje nade.

U mirisnom nebu noćnom.
Nade svih koji se bolno smeše.
I, kad, opet, kao večni cvet,
nad telima umornim, nebesa zaplave.
I zagrljaj opet bude svet,
kao zlato oko svete glave,
sa tamjana mirisom sumornim,
nećemo znati koji greh to beše,
među gresima što ko oblaci plove,
što nam ta tela i duše dade divne i nove.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Čet 30 Jan - 21:01

MRAMOR U VRTU

Kad ćutke sedaš
do nogu mojih i gledaš,
jesenje puteve sumorne,
a usta ti poblede malo kriva
od bola,
ja osetim da si živa.
Mrtva si mi gola.
Koža me tvoja puna tankih žila
seti kako sred razvalina
poprskanih muškom krvlju
već hiljade godina
zmije puze na žene mramorne.
Dojke sa pupom kao kap vina
na beloj ruži punoj mesečina,
sete me smrti.
Tada, zalud širim grane
na tebe golu.
Sve mi se čini zbog tebe je jesen
i čim zaspim
u ludoj će strasti i bolu
iz tvojih cvetova mlečnih
jedna kap u jesen da kane.
Nada mnom se u lišću svelom
udi tvoji zasijati,
mrtvi, mramorni, večni.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Čet 30 Jan - 21:01

PESMICA


Reci, kad bi moj osmeh bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led

Kad bih još jednom
mogao da volim…

Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i život bio manje lud?

Ili bih i tad kao sad
morao da se smešim i razbolim,
i da umrem?

Kad bih još jednom
osetio da volim, volim?








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Čet 10 Apr - 17:08

Priča

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.

U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45923

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Sre 4 Jun - 1:46






Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.

Rastuži li nas kakav bledi lik,
što ga izgubismo jedno veče,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega teče!

Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,
dušu nam uvija, sve tešnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavičaja, trešnje.

Probudimo se noću i smešimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledenegore, blago, rukom.

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45923

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Sre 6 Avg - 16:31



Raskošna lirika Miloša Crnjanskog

Posle međunarodnog naučnog skupa o delu Miloša Crnjanskog, koji je održan početkom
decembra prošle godine, iz štampe je sada izašao i zbornik radova "Miloš Crnjanski:
poezija i komentari", u izdanju Instituta za književnost i umetnost, Filološkog fakulteta
i Matice srpske.






Ovaj zbornik bavi se uglavnom poezijom, izostavljajući epske forme velikog srpskog pisca,
 među tumačima odavno privilegovane. Projektom poetičkih istraživanja rukovodio je profesor
Jovan Delić, a urednik zbornika je Dragan Hamović, prenose Novosti.

- Mada je Crnjanski ostvaren u različitim žanrovima, a granice žanrova je kao avangardist
neprestano pomerao, poezija je oblast u kojoj je najpre stekao ime i status književnog
prevratnika. "Lirika Itake" bila je među prvim oglašenjima nove pesničke generacije, izašle
 iz strahota Prvog svetskog rata - kaže za "Novosti" Hamović.

Crnjanski je, po njegovim rečima, posle "Lirike Itake", težište svog pisanja preneo na prozu:

Ona je bila prožeta neponovljivim lirskim činiocem, ali su njegova potonja lirska ostvarenja po
 pravilu imala status književnog događaja. A značila su i pomeranja u razvojnom putu njegove
 lirske poetike, u smeru postavangardnih odlika. Poeme i krug pesama objavljenih u periodici
dvadesetih godina, predstavljaju prelaznu fazu između radikalizma "Lirike Itake" i pozne lirske
 sinteze koju oličava "Lament nad Beogradom". Novu dimenziju u sagledavanju poetičke samosvesti
 Crnjanskog omogućava nam izdanje "Itaka i komentari", ali i, iznad svega, opsežna esejistička
zaostavština, svedočanstvo o pesnikovim književnim pogledima. Zaseban tematski prostor jesu i
 mesto i uticaj lirike Crnjanskog u periodu obnove modernizma posle Drugog svetskog rata,
kada je, u procesu legitimisanja neoklasične koncepcije, bila na ozbiljnoj proveri. Zbornik je okupio
 ukupno četrdeset radova, čiji su autori tumači iz više zemalja i različitih naučnih naraštaja.
 Radovi su podeljeni u sedam segmenata. Razmatraju se poetička funkcija komentara uz
 liriku Crnjanskog, kontekst u kom je pesnik delovao, naročito prekretna zbirka "Lirika Itake",
ključni tematski prostori i prožimanja sa drugim žanrovima, kao i pojedinačne poeme, uz
 komparativne i tekstološke teme.

U Zborniku zastupljeni: Aleksandar Petrov, Svetozar Koljević,
 Radovan Vučković, Dušan Ivanić, Miloslav Šutić, Robert Hodel,
Vesna Cidilko, Rozana Morabito, Aleksandar Jovanović, Bojan Jović,
 Petar Pijanović, Ala Tatarenko, Bojana Stojanović Pantović, Tihomir
 Brajović, Gorana Raičević, Kajoko Jamasaki, Persida Lazarević di
 Đakomo, Slobodan Vladušić, Vladimir Gvozden, Aleksandar Milanović...


Na pitanje kako danas doživljavamo i cenimo Crnjanskog, zauzima li ovaj pisac mesto koje
 zaslužuje, Hamović odgovara:

- Crnjanski ipak odoleva, jer je prvorazredna, nacionalna i univerzalna književna vrednost. Bez
obzira na poznati nemar naše sredine spram velikana. Bez obzira na kulturne politike što b
i da iskrive, razore našu već pomućenu samosvest. A Crnjanski je dugo bio na udaru i delio
udes najboljih svoga naroda u podmuklo doba titoizma. Ali čitaoci i dalje reaguju na njegovu
 raskoš, svako ima svog privilegovanog Crnjanskog, i književna pravda se zbiva. Koliko je pak
 "srpsko stanovište" Crnjanskog ugrađeno u glavne tokove naših kretanja u vremenu drugo je
 pitanje - o čemu odavno govore upućeniji od mene.





b92.net
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 2 Dec - 19:51

NEKE ISTINE O MILOŠU CRNJANSKOM
Citat :
(Mihael Jurman: Još neke istine o Milošu Crnjanskom. „K.K. Branko Ćopić“, Beograd, 2009)
Me­di­ta­ci­je i la­men­ta­ci­je o kla­si­ku srp­ske knji­žev­no­sti i pi­scu va­ne­vrop­skih li­te­rar­nih do­stig­nu­ća – Mi­lo­šu Cr­njan­skom kao da su dav­no is­pi­sa­ne i ute­me­lje­ne. Uz Ivu An­dri­ća, Me­šu Se­li­mo­vi­ća, De­san­ku Mak­si­mo­vić, Bran­ka Ćo­pi­ća, Do­bri­cu Ćo­si­ća, Da­ni­la Ki­ša, Bo­ri­sa­va Pe­ki­ća, Mi­lo­ra­da Pa­vi­ća i još ne­kih, Cr­njan­ski je sam vrh na­še na­ci­o­nal­ne li­te­ra­tu­re i kul­tu­re. Sva­ko vra­ća­nje u smi­slu afir­ma­ci­je po­e­to­lo­škog ti­pa o auto­ru – pe­sni­ku, pri­po­ve­da­ču, ro­man­si­je­ru, pu­to­pi­scu, dram­skom pi­scu i ese­ji­sti – Cr­njan­skom, kao da bi bi­lo su­vi­šno, ka­da se zna da je autor Ita­ke, Stra­ži­lo­va, Lju­ba­vi u To­ska­ni, pa pri­po­ve­dač i pu­to­pi­sac  Dnev­ni­ka o Čar­no­je­vi­ći­ma, Se­o­bi i Dru­ge knji­ge Se­o­be – sve do ka­pi­tal­nog ro­ma­na Ro­man o Lon­do­nu, ostva­rio je go­to­vo mak­si­mum svog kre­a­tiv­nog da­ra, osta­viv­ši onim dru­gim, sa­mo di­vlje­nje i po­nos pre­ma nje­go­voj stva­ra­lač­koj lič­no­sti.

Me­đu­tim, kao lič­nost-čo­vek ne­mir­nog du­ha, pr­zni­ca, ve­li­ki avan­tu­ri­sta u ži­vot­nim i ide­o­lo­škim stre­mlje­nji­ma, Cr­njan­ski je za­ni­mlji­va lič­nost, pa se i nje­go­vo vi­še­go­di­šnje emi­grant­sko otu­đe­nje, iz ze­mlje ali ne i od svo­ga na­ro­da, mo­že shva­ti­ti kao vid svo­je­vr­sne po­me­re­no­sti od usta­lje­nih po­na­ša­nja (B. M. Mi­hiz), da bi sve svo­je gre­he mla­do­sti i za­blu­de ne­sa­vr­še­nog po­gle­da na lju­de i svet, ipak, jed­no­ga da­na do­veo u ra­van rav­no­te­že i vra­ća­njem u pla­vi krug za­vi­čaj­ne Sr­bi­je, po­mi­rio ljud­ska i ži­vot­na is­ku­še­nja.

U ru­ko­pi­su – sa­da ne­ve­li­koj knji­zi se­ća­nja i do­ku­men­tar­nih is­ka­za do­ga­đa­ja, ko­ja ba­ca­ju sve­tlo uglav­nom na Mi­lo­ša Cr­njan­skog kao čo­ve­ka, i emi­gran­ta, i ne­ga­to­ra bes­kom­pro­mi­snog ko­mu­ni­stič­kog si­ste­ma, auto­ra Mi­ha­e­la Jur­ma­na pod na­slo­vom Još ne­ke isti­ne o Mi­lo­šu Cr­njan­skom,  o ko­ji­ma je autor pi­sao, pri­se­ća­ju­ći se pi­šče­vog emi­gran­stva u En­gle­skoj u svo­jim knji­ga­ma (uglav­nom sa osvr­tom na nje­gov emi­grant­ski ži­vot i te­ške da­ne oko nor­mal­ne eg­zi­sten­ci­je). Ta­ko­đe, Mi­hael Jur­man, naš ko­nzul u Tr­stu, di­plo­ma­ta u Be­ču, Ri­mu i ge­ne­ral­ni kon­zul u San Ma­ri­nu, si­tu­i­rao je uvek svo­ja tvr­đe­nja na re­le­vant­nim či­nje­ni­ca­ma. Kao uva­že­ni kon­zul i opu­no­mo­će­ni mi­ni­star (SFRJ) u po­me­nu­tim ze­mlja­ma, ča­sno je i uz di­rek­ti­ve pretpo­sta­vlje­nih, gra­dio mo­sto­ve na­še ta­da­šnje dr­ža­ve, a u isto vre­me, za­ni­mao se i za nje­ne ugled­ne kul­tur­ne emi­sa­re, ka­kav je bio Mi­loš Cr­njan­ski. To sve­do­če broj­ni Jur­ma­no­vi na­pi­si u na­šim gla­si­li­ma, ko­je autor ove knji­ge do­sled­no ci­ti­ra.

No, ka­ko se ljud­ska mi­šlje­nja če­sto su­če­lja­va­ju sa isti­na­ma dru­gih, po­ja­vom Jur­ma­no­vih tek­sto­va, ka­ko u knji­ga­ma ta­ko i u po­je­di­nač­nim na­pi­si­ma ni­su od­go­va­ra­li ne­kim no­vi­na­ri­ma, po­li­tič­kim moć­ni­ci­ma, do­la­zi­lo je i do su­ko­ba oko isti­ne o Cr­njan­skom i nje­go­vom po­vrat­ku u ze­mlju. Ti na­pi­si su se po­ja­vlji­va­li u Po­li­ti­ci, Ilu­stro­va­noj po­li­ti­ci, Bor­bi, Knji­žev­nim no­vi­na­ma i dru­gde. Auto­ri, ko­ji su neo­ba­ve­šte­no hte­li da po­tru ne­ke Jur­ma­no­ve  isti­ne o Cr­njan­skom, bi­le su uvre­dlji­ve za iskre­nog Slo­ven­ca, ko­ji je ver­no oba­vljao svoj di­plo­mat­ski po­sao i za­la­gao se za na­še  lju­de od kre­di­bi­li­te­ta, ko­ji tre­ba da se po­sle emi­gra­ci­je slo­bod­no i bez mr­lje vra­te u do­mo­vi­nu i ta­mo na­sta­ve svoj ži­vot. Čak, ta­kve su­ge­sti­je su ka­zi­va­le po­dat­ke: da će im bi­ti omo­gu­ćen nor­ma­lan ži­vot u do­mo­vi­ni, da će mo­ći da stek­nu krov nad gla­vom, a da će nji­hov knji­žev­ni rad bi­ti mak­si­mal­no po­što­van i, na­rav­no, ka­da je reč o Cr­njan­skom, i vred­no afir­mi­san.

Ta­kvi na­pi­si o Jur­ma­no­vim  iskre­nim po­da­ci­ma o na­či­nu vra­ća­nja Cr­njan­skog u do­mo­vi­nu, nje­go­ve strep­nje, dvo­u­mlja i stra­ho­vi, pa i ko je Cr­njan­skog iz Tr­sta pre­ve­zao u Opa­ti­ju u vi­lu Sr­đe Pri­ce, is­po­lja­va­li su i jav­no pi­sa­li M. Pe­ša­ko­vić i T. Ni­ko­lov­ski. Zdu­šno i za­vi­čaj­no, bez re­zer­ve, pi­še u svo­joj knji­zi Mi­hael Jur­man, bi­li su uz nje­ga Stan­ka i Jo­van Ve­se­li­nov, raz­u­me se i Mo­ša Pi­ja­de, Sr­đa Pri­ca, Ru­di Jan­hu­ba, pa Alek­san­dar Ran­ko­vić, za­tim mno­gi knji­žev­ni­ci, me­đu ko­ji­ma, pr­ven­stve­no, Ta­na­si­je Mla­de­no­vić i dru­gi. Oni su zna­li šta zna­či vra­ća­nje u svo­je gne­zdo, jed­nog spi­sa­telj­skog ve­li­ka­na, ge­ni­jal­nog ro­man­si­je­ra Ro­ma­na o Lon­do­nu i Se­o­ba. Za­ni­mlji­vo je, na­po­mi­nje Jur­man, da Ko­ča Po­po­vić, ta­da­šnji mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va, ni­je bio odu­še­vljen dvo­u­mlje­njem Cr­njan­skog da se vra­ti u ze­mlju, što tvr­di Mi­len­ti­je Pe­ša­ko­vić.

Knji­ga Još po ne­što o Mi­lo­šu Cr­njan­skom ne do­ti­če se ni u jed­nom seg­men­tu tek­sta nje­go­vog knji­žev­nog de­la. Autor Jur­man ni­je hteo da bu­de ni  kri­ti­čar ni este­ti­čar. Nje­ga je in­te­re­so­va­la go­la či­nje­ni­ca, ono što se i ka­ko de­ša­va­lo sa Cr­njan­skim i nje­go­vim po­vrat­kom u Be­o­grad. To in­te­re­so­va­nje se, do­du­še, če­sto pre­tva­ra­lo u epi­zo­dič­ne op­ser­va­ci­je: ka­ko se u pu­tu od Tr­sta do Opa­ti­je po­na­ša Cr­njan­ski – ho­će li ga sa­če­ka­ti u vi­li Sr­đan Pri­ca – da li će u Lon­do­nu mir­no do­ži­ve­ti nje­gov po­vra­tak su­pru­ga Vi­do­sa­va – Vi­da – kao i to sa ka­kvim će ga osme­hom pri­mi­ti ze­mlja­ci, sa­da u no­voj i druk­či­joj Ju­go­sla­vi­ji, ko­ju je ostra­šće­no kao pro­tiv­nik ta­da­šnjeg re­ži­ma na­pu­stio i otu­đio se u ino­stran­stvu?!

Jur­ma­no­va knji­ga je pi­sa­na spon­ta­no i mir­no. Vre­me je, po mi­šlje­nju auto­ra, naj­me­ri­tor­ni­ji su­di­ja. On je, ta­ko­đe smi­ren i is­po­ved­no ta­čan i po­šten. Sto­ga će ova knji­ga pa­žlji­vom či­ta­o­cu – do­bro do­ći, a ko­re­ni bu­du­ćim pro­u­ča­va­o­ci­ma de­la Mi­lo­ša Cr­njan­skog ko­ji, ma­da do­sta is­tra­žen, ipak ni­je sa­svim ot­kri­ven.

Ne kri­je li se vred­nost ove knji­ge dvo­ji­ce ne­ka­kvih Slo­ve­na­ca, ka­ko ih je jed­nom pri­li­kom ogla­sio, po­ma­lo ma­li­ci­o­zno naš vr­sni i lu­cid­ni sa­ti­ri­čar i afo­ri­sta Bra­na Crn­če­vić, u onoj po­zna­toj Mi­hi­zo­voj mi­sli: da ni pi­sci, a ni kri­ti­ča­ri ni­ka­da ne mo­gu da do­spu do dna isti­ne ka­da su u pi­ta­nju lič­no­sti i nji­ho­va de­la, jer im to ne omo­gu­ća­va­ju ne­spret­nost ili ne­u­hva­tlji­va in­tu­i­ci­ja?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 2 Dec - 19:56

Uspavanka

Kad šuma svene
ostaće nad njom zvezde rumene.
Ponećeš svud, pošla ma kud,
samo srce svoje gorko.
Vetar studeni puše, ne stidi se mene
nema duše,
ni zakona, ni časti
nad bolom ima vlasti
još samo telo golo.
Sve što sam voleo
umrlo je vičući ime moje
a ja mu ne mogah pomoći.
Zbaci odelo svoje,
U celoj zvezdanoj noći
jedina radost nad bolom
u telu tvom je golom.
Sve nam dopušta tuga.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 2 Dec - 19:57

Zdravica

Zdravo, svete, bledi ko zimski dan
u strahu.
Još je veseo narod jedan
u krvi, pepelu i prahu.
Vijaj oblake proletne, rumene,
pitaj ih za raj.
Ne treba nam žena kad cveta, ni kad vene.
Ne bacamo decu u zvezdan beskraj.
Za naša srca ništa nije dosta.
Za naša srca ništa ne osta.
Dok jedan od nas na zemlji diše:
da ni jedan vrt ne zamiriše.
Da živi groblje!
Jedino lepo, čisto i verno.
Da živi kamen i ruševine!
Prokleto što cveta u visine.
Mi smo za smrt!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Pet 2 Jan - 18:39

Reci, kad bi moj osmah bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led.

Kad bih još jednom
mogao da volim...

Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i život bio manje lud?

Ili bih i tad kao sad
mogao da se smešim i razbolim,
i da umrem?

Kad bih još jednom
osetio da volim, volim?

Miloš Crnjanski








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 27 Jan - 15:50

Uživanja koja je imao sa mnom činiće mu se sada još privlačnija, jer sam ga bila pustila da se muči svojom žudnjom. Ponizila sam ga do skota pre no što sam klonula, pa čemu sad ovaj prekor kojim bunim samu sebe? I on je bio samo slučaj, da bih najposle opet zadovoljila tu potrebu duše koja mi se stalno vraća, da se uzvisim, da čeznem. Nisam više mogla da odolim toj želji, a ne njegovim pogledima. Nikad me neće zaboraviti. Voleće me, jer sam svirepa. U njegovoj uspomeni ne samo moje bele grudi, nego i moja nepristupačnost biće znaci savršenstva i, skoro, božanstva. Patiće, ne samo zato što neće moći da uživa sa mnom časove ludila i zanosa, nego i zato što neće znati, bez mene, čime više da zavara dušu.

Miloš Crnjanski – Kap španske krvi








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Čet 21 Maj - 9:29

Putnik

Idem slobodno,
niko mi nije odneo
da ljubim tužnu moć.
Raširim ruke, ali ne u zore
nego u more i noć.

Osmehom ulazim, stigo ma kud,
u tužne i bolne jave.
Kad volim meni i gresi svud
nebesa pletu,
oko radosno pognute glave.

Ostavljam bolnim osmehom san,
Da prođe i ode i mre.
Ljubav je put beskrajan
Na kom je dozvoljeno sve.

Ne žalim ni tebe ni sebe ja,
i smešim se na daljine.
Umor mi samo u očima sja,
i sve što ištem od tebe
to je: časak-dva
tišine, tišine.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 17 Nov - 17:24

Groteska

Zidajte hram
beo kao manastir
Nek sece u njemu Mesec sam
i place noc i mir.


A na hram dizite crnu
sfingu naroda mog.
Nek se sve zvezde sto jezde osvrnu
za osmeh cudovista tog.


Zidajte hram
beo kao manastir.
Nek sece u njemu Mesec sam
i place noc i mir.


U hramu nad Milosem i Markom
uokvirte zlatom na oltaru zarkom
pecate plave i rumene,
zute i crne i sarene.
Pecate plave i rumene,
zute i crne i sarene,
ljubicaste i zelene.


Pecate ustava i prava,
zakona i statuta,
privilegija hiljadu puta,
obecanja i fermana,
pohvala sa svih strana,
naroda mog:
da vidi Bog.


Zidajte hram
beo kao manastir.
Nek sece u njemu Mesec sam
i place noc i mir.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 17 Nov - 17:24

Mizera

Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko našeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l noć na tebe svile prospe?
Jesi li se digla među gospe?
Gde si sad Ti?



Voliš li još noću ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,
što škripi.



Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.



O, ne voli, ne voli ništa,
ni knjige, ni pozorišta,
ko učeni.
Kažeš li nekad, iznenada,
u dobrom društvu, još i sada,
na čijoj strani si?



O, da l se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli
po kiši?



Sećaš li se, noćne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.



Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.
Gde si sad Ti?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 17 Nov - 17:24

Nova serenata

Draga,tenorista vise nema.
Na mesecu ne drema
Don Huan vise.
Na glavi mi nije perjanica crna,
ni ruka puna bisernih zrna,
a noc ne mirise.

Na mrtvima sam proveo mladost,
tvoj mladez na dojci nije radost,
koja je nekad bila.

Pa ni na tebi nije vise svila,
sa ljudima radis ceo dan,
za ljubav ne cekas da cveta jorgovan,
ne gledas sa tornja za mnom.

Ali nikad nisam zbog tebe plako,
niti sam nasao u ljubavi pako,
kao otrov u cvetutamnom.

Glava ti je bleda i cista,
niko nezna kako tuzno bese,
kad si mi dosla bleda i strasna,
vita kao dete,i precista.

U mraku samo kada mi ides,
a oci ti se bolno smese,
cini mi se idee mi krasna
prosta sirota mati bozja








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 17 Nov - 17:25

Vetri


Ne grli cvetne poljane moj glas.
Nikad me nisi čula još da ječim,
nikad me nisi videla da klečim,
nikad u mojim očima pljusnuo nije
begunac talas.

Daleko je ono što, daleko,
što moje zdravlje pije.
Često zazvoni u noći, mirisno i meko.
Često je kao sunčana morska stena,
na kojoj sja jedini kamen koji cveta: mir.

Smrt moja zavisi od pevanja tica,
a nemam ja doma, ni imena.
Daleko negde stoje vite jele, snežna lica,
radi njih mi je majko drago da si poštena.

Moje vruće usne ne žude više
živa devojačka prebela tela.
Noću kad lutam u senci grada,
kraj raspeća, baština i groblja,
ne žudim za sinom,
ne odanem za roblja.

Vetri će mesto mene kličići da jezde.
u vrtlogu kamenja i neba pašće, krikom,
u zavejane, mlade jele, i posuće im krila,
dahom našim, što će se slediti u zvezde,
negde... gde nisam bio... i gde nisi bila.

Pod nebom, u ledu rumenom, gde zora spi,
disaće jele što disasmo mi
i stišaće zvezde osmehom i snagom,
što ih je vetrova talas,
odneo sa nas, odneo sa nas.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 17 Nov - 17:25

Zivot


Sve to ne zavisi od mene.


Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.


I, vidis, to utesi me.


Ne zavisi od mene.


Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.


Ne, ne od mene.


Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 17 Nov - 17:26

Smiraj


Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana...


Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.


Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udara me.


Tad se dizem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 17 Nov - 17:26

Anici Savićevoj

Kentavrima besnim malje u nosu
zatreptaše žudno, kopita im rosu
u mračne šume kad jurnuše dalje
ludim trkom sa viših pleća na kobile
prosu, po travi bludno.

Tvrđava zlatna gorela je i urlala.
Na žaru lomača jadra su buktala,
ropska vam mirisna tela
bludnim su vriskom nudeći se gola
pala, vijajući se oko mača.

Mostovi tanki zlatili se i sjali,
ko meseci na reci sa neba pali.
A kad ste prošle u svili,
narod je klečo, i prašinom se
vitlali stegovi i sveci.

Monasi strasni goli se sekli,
kraj buktinja strašni, i klekli
u ćilim vaših tela što krv i miro proli
na oštar šljunak, kojim su boli
i pekli rane kolena prašnih.

Mudraci su nagnuti vam u pleći
crtali čudne brojke, otkrivali sveći
u odećama crnim tajne, koje sluti
samo kamen drag, i vaš cvet
crveneći kao alem pakla sa dojke.

Tad se rodi jedan koji vam telo
žalio istom žalošću neveselo
kao duh, on ga diže u prah medan,
providan, jutarnji, što bez traga

celo nebo rađa jezom čistom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 17 Nov - 17:26

Devojka


Rađanja su, zvezde u jezerima,
nemoćan sjaj u životu.
A suzan pogled mlade majke,
slab, kao ruža u ćupu železnom.

Sa žena plodnih, pijanih vinograda,
iz kojih jastrebovi izleću u jesen,
naša bi tela, golubovi beli,
u beskraj, bez žalosti, iščezla.

Tek Ti kad ideš, pođe bol,
u hodu tvome, probuđenom kamenu,
tajanstveni šum peska što tone,
nečujan, na dno voda drhćućih.

Tek tad sine vazduh u rasuti prah,
kroz rešetke srebrne tvojih rebara,
da nam osvetli povorku voćaka,
što idu i zru, da mogu svenuti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 17 Nov - 17:27

Poslanica iz Pariza

Život vaš i telesa još su tvrda
a zidanja krivudava, neoprezna,
no ja vas mirno gledam sa brda
i znam što još niko ne zna.

Tela će vam se izgubiti
i krv biti sve tanja i tanja;
zanemeli ćete ljubiti
vrhove cvetnih trešanja.

Dolazim skoro a doći će i dan
kad će dosadanje biti svejedno,
kad će i vaš dah biti iskidan
i strešćete se već jednom čedno...

Sa osmehom jutarnjim jednom i vi
zaigrati, sa srebrnim lukom,
u bezdan nebesa biserno sivi,
sa Šara,
sa Velebita,
sa Fruške gore.

Zatrešću višnje iznemoglom rukom,
na gradove vaše bele,
da ućutkam jednom drečeće gajde
i pijanke nevesele.

Osetićete da i vama ide san
i stojati pod nebom suzno goli;
i leći ćete i vi u travu zvezdanu,
gde ništa više ne boli...

Ispuniće se pesničke ludosti,
i, kad prva proletnja noć zaplavi,
videću ja još vas i život kako igrate,
na nebesima, a ne na javi








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 17 Nov - 17:27

Rastanak kod Kalemegdana

Rastali smo se
i sišli iz grada.
Kao dve suze, kad naporedo kanu,
sa naboranog lica.

Na vodi su nas čekale lađe.
Tvoja ode prva.
Moja je obilazila ostrva.

Sedeo sam poguren i crn,
pust,
kao Mesečeva senka.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    Uto 17 Nov - 17:27

Idem slobodno,
niko mi nije odneo,
da ljubim, tužnu moć.
Rasirim ruke, ali ne u zore
nego u more i noć.

Osmehom ulazim, stig'o ma kud,
u tužne i bolne jave.
Kad volim, meni i gresi svud
nebesa pletu,
oko radosno pognute glave.

Ostavljam bolnim osmehom san,
da prodje i ode i mre.
Ljubav je put beskrajan
na kom je dozvoljeno sve.

Ne žalim ni tebe ni sebe ja,
i smešim se na daljine.
Umor mi samo u očima sja,
i sve sto istem od tebe
to je: časak-dva
tišine, tišine.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Miloš Crnjanski    

Nazad na vrh Ići dole
 
Miloš Crnjanski
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Miloš Crnjanski
» Miloš Crnjanski
» MILOŠ CRNJANSKI " DNEVNIK O ČARNOJEVIĆU "
» Seobe - Miloš Crnjanski
» MILOŠ CRNJANSKI " SEOBE "
Strana 2 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-