Klikeri

Kliker je mala sferična igračka koja se koristi u igri klikeri. Javljaju se u više različitih boja i šara i najčešće su napravljeni od stakla, gline, ahata ili kristala. Uobičajena veličina im je 1.25 cm (½ inča), mada mogu da variraju u veličinama od 0.635 cm (¼ inča) do 7.75 cm (3 inča). Neki umetnički klikeri mogu biti veliki i do 30 cm (12 inča). Klikeri se sakupljaju i iz kolekconarskih razloga, a pojedini primerci se na Internetu prodaju po ceni od 1.000 do 1.500 €.



wikipedija

Стакленац, пуњенац, порцеланац, троперац, дрвенац, пластиканац (пластиканер), xомба, малиша... Све су то врсте кликера. Има их још много који би нам звучали познато, али међу њима нема каменца, а први кликери су још у камено доба били, наравно, од камена. Археолози, историчари и етнолози успели су да сазнају да су кликери прављени за забаву и игру, али нису сазнали каква су била правила те игре.

У првом веку пре наше ере, у време цара Августа,. кликери су били веома омиљени. Тада је направљен први кликер од мермера. Било је то баш у време римског освајања Британије (на енглеском се мермер каже марбле, те одатле и енглески назив за кликере). Данас би ти мермерни кликери на тржишту вредели доста, а тржиште кликера уопште није за занемаривање, поготово кад се ради о колекционарима. Из тог времена сачувано је мало кликера и они у колекционарским круговима вреде толико да нам се заврти у глави. Ретки су колекционари који поседују кликере из античког доба (они се углавном чувају у музејима), али они који их имају, процењују их на вредност једног новог аутомобила високе класе.

Следећи степен у развоју кликера десио се заједно с изумом стакла. По неким изворима, први кликери од стакла потичу из Венеције и прављени су од данас чувеног муранског стакла. Али, у време када су се појавили сматрало се да су сувише слаби за тадашње потребе игре. Вероватно су били на гласу као данас пластиканери, јефтини, лако ломљиви и сувише лаки у поређењу са порцеланцима. Међутим, стакленци из Мурана временом су ипак стекли славу захваљујући својој лепоти.

Кад смо као деца у школском играли кликере, стакленци су били убедљиво најјефтинији. Заправо, једино је њих било у продаји у киосцима и трафикама, а били су ми најлепши. Пуњенци, којих није било код нас и набављали су се из иностранства, углавном из Италије, били су вредни зато што су ретки, али ни издалека тако лепи као троперци, четвороперци и нарочито петоперци. Мада су и они могли да задиве када је бели порцелан био прошаран неком занимљивом комбинацијом боја. Али, то се ретко дешавало. Пуњенци (односно порцеланци), углавном су били прилично једноставни и веома ретко су изазивали дивљење својим изгледом, чешће утиском да потичу из неких других крајева.

Павле Ћосић / politikin-zabavnik.co.rs

The game of marbles by William Henry Knight

Paul Charles Chocarne-Moreau