Zvezde olimpijskih igara

Elizabeta Lipa - ženski Redgrejv




Rumunka je najuspešnija veslačica svih vremena. Lipa je osvojila 5 zlata, 2 srebra i jednu bronzu na šest takmičenja na Olimpijskim igrama. Ono što je Stiv Redgrejv kod veslača, Lipa je među veslačicama.

Ona je u Los Anđelesu slavila sa 19 godina, a njeni podvizi postaju posebni kada se zna da je pobedila na igrama u četiri različite discipline.

U osmercu je trijumfovala u Atlanti, Sidneju i Atini, kada se i povukla u 40. godini.

Boris Šahlin - čovek zvani medalja


Ruski gimnastičar je do Moskve 1980. bio sportista sa najviše medalja. On je osvojio 13 medalja na igrama od 1956. do 1964.

Bio je neprikosnoven gotovo deceniju, a čak 10 puta je bio i svetski prvak.

Završio je karijeru u 35. godini i to zbog srčanog udara.Dugo nakon toga je radio kao funkcioner u ruskoj olimpijskoj federaciji, a zatim i kao profesor na univerzitetu u Kijevu.

Mat Bjondi - naslednik




Naslednik Marka Š*pi*ca* u bazenu.

Ovaj poznati Amerikanac je 1984. osvojio zlato u štafeti 4 x 400 slobodnim stilom, a onda je eksplodirao u Seulu osvojivši sedam medalja, od toga čak pet zlata.

Pojavio se u Barseloni gde je bio član dve američke štafete koje su osvojile zlata, a okitio se i srebrom u disciplini 50 metara slobodnim stilom. Mat Bjondi je učestvovao na tri Olimpijade osvojio osam zlatnih medalja, dva srebra i jednu bronzu.

Poznat je po lošoj proceni na igrama u Seulu 1988. kada je za stotinku izgubio šesto zlato zbog toga što nije još jednom zamahnuo pred ciljem. Osvojio je i šest zlata na svetskim prvenstvima, a sa uspehom je na univerzitetu igrao i vaterpolo.

Aleks Nemov - džentlmen




Na samo dve Olimpijade, u Atlanti i Sidneju uspeo je da osvoji 12 medalja. Učestvovao je na igrama u Atini 2004. ali nije uspeo da ponovi herojstvo iz Australije.

Inače on je bio poznat kao gimnastičar koji je najbolji na najvećim takmičenjima, a 2004. su njegovi navijači izazvali prekid razjareni odlukama, odnosno ocenama sudija.

Na kraju se sam Nemov pozvao publiku da se umiri zbog ostalih takmičara, ali ostala je jednodušna ocena da je tada teško oštećen i da zbog sudija nije osvojio medalju.

Savao Kato - japansko čudo




Najuspešniji japanski olimpijac u istoriji, uz Takaši Onoa, na tri Olimpijade uspeo da osvoji 12 medalja u gimnastici.

U Meksiku 1968. je osvojio tri zlata, u Minhenu isto toliko, u Montrealu dva, a uz osam pobeda, ima tri srebra i jednu bronzu.

On spada među deset sportista u istoriji koji su na igrama osvojili 8 i više medalja.

Nađa Komaneči - perfektnih 10




Legendarna Rumunka, najpoznatija po perfektnoj izvedbi u Montrealu kada je osvojila maksimalnu ocenu deset.

Jedna od najpoznatijih gimnastičarki svih vremena, ukupno je osvojila pet zlata, tri srebra i dve bronze, a povukla se već u 19. godini i to kao heroj socijalističkog rada, što je priznanje koje je dobila od Nikolaja Čaušeskua.

Diktator je ipak bio sumnjičav pa joj je zabranjeno da napušta Rumuniju nakon što su njeni treneri i fizioterapeut prebegli tokom turneje u Americi.

Nekoliko nedelja pre sloma režima prebegla je preko Mađarske i Austrije u Ameriku gde i danas živi.

Kristin Oto - kao kometa...




Čudna karijera Istočne Nemice koja je učestvovala samo na jednim igrama i to 1988. u Seulu.

Ali, kakav je to nastup bio, osvojila je šest zlatnih medalja, i naredne godine se povukla. Kasnije su procurele informacije o dopingu od strane njenih koleginica iz tima, ali je ona opovrgla da je znala da je dopingovana.

“Sve ove medalje me ne podsećaju na drogu, nego na težak rad”, rekla je Kristin koja radio kao sportski novinar na nemačkoj televiziji.

Džim Torp - sportista veka




Heroj starog vremena i najuniverzalniji sportista svog doba, pre prvog svetskog rata.

Amerikanac je osvojio zlatne medalje u pentatlonu i dekatlonu na OI 1912. On je bio i bejzbol igrač, a nastupao je i za ekipe u američkom fudbalu i košarci.

S obzirom da je dobijao novac za svoje igre, mada ne neke značajne sume, posle 1912. bilo mu je zabranjeno da se takmiči na igrama.

Bavio se sportom do pete decenije svog života, a ABC ga je proglasio sportistom veka ispred Ovensa, Alija, Bejba Ruta i Majkla Džordana.

Nikolaj Adrijanov - ruska legenda




Ovaj ruski gimnastičar je do pojave Majkla Felpsa bio najuspešniji olimpijac svih vremena. Andrijanov je osvojio 15 zlatnih medalja, od toga 7 zlatnih.

Na večnoj listi gimnastičara sa najviše medalja na OI i svetskim prvenstvima je na drugom mestu iza Vitalija Ščerba.

Svoju vladavinu počeo je u Minhenu 1972. i završio u Moskvi 1980.

Čitao je na igrama u SSSR olimpijsku zakletvu, a bio je oženjen sa Ljubovnom Burdom koja je i sama dvostruka olimpijska pobednica. Kasnije je trenirao gimnastičare Japana, a umro je prošle godine posle duge i teške bolesti.

Džesi Ovens - noćna mora "arijevaca"




Jedan od najpoznatijih sportista svih vremena. Ovaj crni sprinter je osvojio četiri zlata 1936. u nacističkoj Nemačkoj, i rastužio i Adolfa Hitlera koji ga je posmatrao kao niže biće.

On ni u svojoj zemlji nije dobio priznanje za ono što je uradio, a bilo je primetno ignorisanje nakon uspeha u Berlinu.

Pojavljivale su se priče da se Hitler sa njim ipak pozdravio posle pobede nad 100 metara, ali to nikada nije potvrđeno.

Kasnije je posle rata bio sprečen da se takmiči kao amater jer je trčao u komercijalne svrhe, kao i učestvovao u nekim reklamnim kampanjama. Tek pred kraj života je dobio pravo priznanje postavši ambasador dobre volje, a bezuspešno je pokušavao da odgovori svoje zemljake pred svoj kraj da ne bojkotuju igre u Moskvi.

Mark Špic - sedam zlata




Model za generacije plivača posle njega, njegovih sedam zlata iz Minhena 1972. prevazišao je Felps na prošlim igrama. Špic je i u Meksiko Sitiju četiri godine pre toga osvojio dva zlata, ukupno je 11 puta bio na podijumu.

Povukao se već 1972. nakon pomenutog fantastičnog rezultata, a manje je poznato da je u petoj deceniji života pokušao da izbori plasman na OI u Barseloni, nedostajale su mu dve sekunde da ispuni olimpijsku normu.

Glumio je u reklamama, pokušavao da se probije u Holivudu, a bio je i narator u nezavisnom Tarantinovom filmu iz 2006. u kome je tema bila čuvena vaterpolo utakmica između Rusa i Mađara 1956. godine u Melburnu, poznata kao “Krv u vodi”.

Karl Luis - najveći u istoriji




Verovatno najbolji atletičar svih vremena. Niko nikada nije tako dominirao u sprinterskim disciplinama, ali i skoku udalj.

Ako su mu na Olimpijskim igrama kada je ponovio podvig Džesija Ovensa i osvojio četiri zlata prigovarali da nije imao konkurenciju Rusa i zemalja istočnog bloka, on je u Seulu uzvratio sa sa pobedom na 100 metara, srebrom na dva puta dužoj deonici i naravno zlatom u skoku udalj.

Četiri godine kasnije u Barseloni je osvojio novo zlato u skoku udalj, kao i prvo mesto u štafeti 4 x 400 metara.

Zaokružio je fantastičnu karijeru pobedom u skoku udalj, svojim četvrtim zlatom u ovoj disciplini u Atlanti.

Devet zlata i jedno srebro, neverovatan rezultat na četiri OI, uz to bio je i desetak puta svetski prvak. Luis je zanimljivo uspeo da se kvalifikuje i za igre u Moskvi i to u skoku udalj kao i štafeti 4 x 100. Nije učestvovao zbog bojkota Amerikanaca.

Međunarodni Olimpijski Komitet ga je proglasio za sportistu veka, on to verovatno i jeste u muškoj konkurenciji, jedina koja ima impresivnije rezultate na igrama od njega je gimnastičarka Larisa Latunjina.

Larisa Latunjina - "najtrofejnija"




Nikada niko nije osvojio više medalja na igrama, ona ih ima 18. Ruska gimnastičarka je učestvovala na OI u Melburnu, Rimu i Tokiju, treba reći da je bila pionir u dominaciji Rusije u gimnastici.

Ima 9 zlatnih medalja, 5 srebra i 4 bronze.

Imala je velike rivalke u Agneš Keleti iz Mađarske i Časlavskoj iz Čehoslovačke. Zanimljivo da je Latunjina osvojila medalje u svim disciplinama u kojima se takmičila, osim u jednoj kada je bila četvrta.

Radila je kasnije kao trener sovjetske reprezentacije, a na OI u Moskvi bila je predsednik organizacionog odbora za takmičenje u gimnastici, pa je i tako ostala vezana za igre.

Majkl Felps - osam zlata




Ako je suditi po onome što je napravio na dva takmičenja na OI on je najbolji sportista u istoriji. U Sidneju je uzeo šest zlata i dve bronze, u Peking osam zlatnih medalja, oborio je rekord Marka Š*****.

Uz sebe ima i 39 svetskih rekorda, još jedna kategorija u kojoj je uspeo da pobedi Š*****. Felps naravno predstavlja otvorenu knjigu, u Londonu bi mogao da postane najtrofejniji olimpijac.

Zbog toga više ništa nećemo reći o Amerikancu, jer njegova karijera traje.

Vasilij Aleksejev - osam godina dominacije




Sovjetski dizač tegova je dominirao u Minhenu i Montrealu. Na tim OI on je osvajao zlato u teškoj kategoriji, ali nije stigao do het trika u Moskvi pred domaćin navijačima.

Poznat je bio po specifičnim metodama treninga, koje se razlikuju od tradicionalnih, a zanimljivo da je tokom karijere rušio svetski rekord neverovatnih 80 puta.

Osam godina Aleksejev je bio nepobediv na evropskim i svetskim prvenstvima, nikada niko nije tako vladao u ovom sportu.

Aleksandar Kareljin - Ruski medved




“Ruski medved”, “Eksperiment”, “Aleksandar Veliki” je ruski rvač grčko – rimskim stilom i najbolji borac u istoriji ovog sporta.

Svoju dominaciju je pokazao na OI u Seulu, Barseloni, Atlanti, a bio je neporažen od 1987. do 2000. kada ga je u Sidneju u finalu dobio Amerikanac Gardner.

U šest godina nije protivnicima dozvolio ni jedan poen, karijeru je završio 2000. godine posle čega je ušao u politiku i postao član Dume na listi Ujedinjene Rusije.

Teofilo Stivenson - nepobedivi




Legendarni kubanski teškaš je dominirao na OI u Minhenu, Montrealu i Moskvi. Osvojio je tri zlata u teškoj kategoriji, na žalost nikada nismo saznali da li bi bio nadmoćan u borbama u profesionalnom boksu.

Za Stivensona kažu da je udarao kao teškaš, bio brz poput Alija, ali i krupniji od najboljeg boksera u istoriji.

Bio je neporažen 11 godina, dominirao u amaterskom boksu, uz tri zlata na OI isto toliko je puta bio svetski prvak, a izgubio je jedino u Minhenu od Damjanija koji je prekinuo njegovu strašnu seriju.

Majkl Džonson - rekorder




Legendarni američki sprinter, čovek koji je obeležio jedno razdoblje svetske atletike. Osvojio je četiri zlata na OI 1992. 1996. 2000. a zanimljivo da je u Barseloni bio glavni favorit na 200 metara, ali se otrovao hranom.

Na tim igrama se oporavio tek na kraju, dovoljno brzo da uzme zlato u štafeti 4 x 400.

Džonson je u Atlanti osvojio dva prva mesta, na 200 i 400 metara, u ovoj prvoj disciplini je srušio rekord Pjetra Menee star 17 godina. U Sidneju je ponovo slavio na 400 metara, peto zlato je osvojio u štafeti, ispostavilo se da su gotovo svi članovi tog sprinterskog tima bili dopingovani osim Džonsona.

Rezultat je poništen i mada je postojala mogućnost da zadrži zlato, nije želeo, a poznato je da je veoma razočaran činjenicom da su se njegovi drugovi koristili nedozvoljenim sredstvima. Jedan od njih, Antonio Petigru je izvršio samoubistvo 2010. godine.

Hubert Van Inis - strelac



Za ovog Belgijanca vezana je potpuna dominacija u gađanju lukom i strelom u prvih 20 godina prošlog veka.

On je u Parizu 1900. pobedio u dve streljačke discipline, u jednoj bio drugi, a takmičio se i u Antverpenu dve decenije kasnije, kada je osvojio četiri zlata i dva srebra, što ga čini sigurno najtrofejnijim olimpijcem na svetu u ovoj disciplini.

Gao Ling - majstor reketa



Ova Kineskinja je najuspešnija olimpijka u badmintonu, u Sidneju 2000. je osvojila zlato u miksu i bronzu u dublu, dok je u Atini dodala novu pobedu i jedno drugo mesto.

Na svetskim šampionatima je u parovima bila neprikosnovena, igrala je sa različitim partnerima, najtrofejnija je igračica u istoriji

Tereza Edvards - prva košarkaška dama




Slavna američka košarkašica, koja je bila najmlađi član olimpijskog tima 1984. Tada je osvojila svoju prvu od četiri zlatne medalje na OI, a ima i jednu bronzu, iz Barselone 1992.

Čak devet godina je provela u inostranstvu, po mnogima najbolja košarkšica u istoriji se oprostila tek prošle sezone, a čitala je olimpijsku zakletvu na igrama u Atlanti 1996.

Boje Amerike je branila na 19 takmičenja, osvojila je ukupno 14 zlata, što je neverovatan podatak.

Pre dve godine je postala član košarkaške kuće slavnih.

Feliks Savon - kubanska škola




Još jedan legendarni kubanski bokser, uz Savona i Papa jedini čovek u istoriji boksa koji je tri puta bio olimpijski prvak.

Savon je izgubio svega dvadesetak borbi u životu i to najviše kao početnik, a bio je najbolji u Barseloni, Atlanti i Sidneju. Posle trijumfa 2000. se povukao sa ringa u 33. godini.

Boksovao je u teškoj kategoriji, bio i šest puta svetski prvak, a kao trener kubanskih boksera učestvovao je na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine.

Laslo Pap - neporaženi




Legendarni Mađar je prvi bokser u istoriji sa tri olimpijska zlata, njegov podvig ponovili su Kubanci Stivenson i Savon.

Pap je posle drugog svetskog rata dominirao u srednjoj kategoriji, osvojio je titule na Olimpijadama u Londonu, Helsinkiju i Melburnu. Dva puta je bio amaterski prvak Evrope, a od 1957. kao profesionalac je imao nekoliko sjajnih pobeda, postao je i evropski prvak, ali je morao da se bori u Beču jer Mađarska nije dozvoljavala profesionalni boks.

Država mu nikada nije dozvolila da se bori za svetsku titulu, zabranili su mu šezdesetih izlazak iz zemlje.

Pap je ostao neporažen, ima samo dve nerešenje borbe.

Gao Jingjing - skok




Kineska skakačica u vodu koja se povukla prošle godine.

Na OI u Sidneju, Atini i Pekingu je dominirala u skokovima u vodu, osvojila je ukupno šest medalja, četiri zlata i dva srebra.

Gao Jingjing je bila u nemilosti države nakon raznih reklama koje je snimala i čak morala da vrati novac kako bi učestvovala u Pekingu 2008. gde je u dve discipline odbranila zlata iz Atine.

Rajner Klimke - doktor



Ovaj doktor je najuspešniji olimpijac u konjičkom sportu. Nemac je dominirao na igrama, ukupno je osvojio šest zlata i dve bronzane medalje u dresuri. Počeo je svoj niz u timskoj konkurenciji u Tokiju 1964. a završio u Seulu 1988.

Njegova riznica bi bila još bogatija da Zapadna Nemačka nije bojkotovala igre u Moskvi 1980.

Klimke je šest puta bio svetski prvak, a ima i osam evropskih titula.