Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Beogradske priče - anegdote i gluposti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Ned 23 Feb - 0:27



Када је Бог стварао свет, у један шешир је ставио цедуље са називима свих будућих професија и заната. Свако је извукао своју цедуљу, па су тако настали лекари, ратари, трговци… али један је човек закаснио и за њега није остао ниједан папирић. Тада Бог рече да свако откине комадић своје цедуљице и да га да несрећнику који је закаснио на расподелу. Када је овај спојио своје комаде, настала је професија – новинар.

Управо новинар „Новости“ Ранко Тодоровић, својевремено је смислио мудру дефиницију нашег битисања: „Живот је као пиво. До пола пена, а од пола – горко!“.

Омашке

Омашке су тек биле сјајне, па су новинари умели да направе поголеме глупости. Тако је, на пример, током поплава у Власотинцу својевремено дописник послао извештај у којем је писало како је „поплавни талас висок шест метара, што значајно отежава кретање пешака по улицама“. У току једног штрајка глађу у једној фабрици, „Новости“ су послале дописника чији извештај никако није стизао. Када су га увече панично позвали из редакције, одговорио је да је задоцнио „јер су га штрајкачи задржали на вечери“.


srbininfo.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Ned 23 Feb - 0:32

Колико је сати?

Ова прича једна је врста оде и сећања на смицалице које су радили новинари нашег листа, мада је сигурно да их је било и у свим другим редакцијама. Београдски новинари увек су били посебна прича…

Из разумљивих разлога нека имена нећемо помињати, као што је име нашег сјајног покојног колеге који је својевремено био у гадној завади са женом. Како су престали да разговарају, очували су комуникацију искључиво путем порука које су лепили на фрижидер, па је муж знао где му је ручак, а жена где су потрепштине које је овај купио на пијаци.

Наш јунак требало је једног јутра службено да путује у иностранство, и залепио је писамце на фрижидер у којем је упозорио супругу да га буди у шест сати, како не би пропустио авион.

Када се пробудио у пола десет, избезумљен је пришао фрижидеру, као да му је он нешто крив. На њему је писало: „Устај, шест је сати!“








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Ned 23 Feb - 0:33

На другој страни, пре неколико деценија у Словенији, тим новинара био је задужен да прати некакав догађај који је трајао данима.

Како су вечери проводили са словеначким колегама, било је неминовно да ноћи буду „преливене“ великим залихама доброг пића, а јутарњи мамурлук се појављивао као гадна и тешка последица.

У то време су чак и новинари имали пара, па је наш репортер склопио изузетан механизам за трежњење. Наиме, и сада је познато да хирурзи, пилоти и остале бранше које воле да попију, а то не смеју ујутру да покажу, као прву јутарњу церемонију узимају дозе чистог кисеоника.

Елем, тога се сетио и искусни дописник, и све онако мамуран сео је на авион који је из Љубљане летео за Скопље. Тамо је „издрамио“ да му није добро и затражио је маску са кисеоником која је постојала изнад сваког седишта.

Омах по слетању у Скопље узео је карту у супротном смеру и поновио „исти поступак“. Већ по подне је био у Љубљани, потпуно трезан, без мамурлука и чио за нове задатке, а богме и нову посету кафани и „мокрој браћи“.









Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Ned 23 Feb - 0:37

Један од наших дописника имао је најкраћи брак у историји домаћег новинарства. На дан венчања цело славље било је преливено неумереним дозама пића, али се младожења ипак на време сетио како би ваљало да се посвети брачним обавезама, јер, боже мој, ипак је то прва брачна ноћ. Будући да се све одвијало у једном хотелу, а тамо беше дуг ходник, са сличним собама нанизаним једна до друге, наш затетурани колега бануо је код куме у собу, и не знајући тачно шта ради, почео је да ради управо то.

Недуго затим су кумин муж и невеста згрожени банули у собу и то је, отприлике, био крај овог брака.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Ned 23 Feb - 0:41

ВЛАСТА И ТИТО

Дуго се у „Новостима“ говорило „један је Власта“. Био је то Власта Поповић, легендарни репортер и ватрени љубитељ чашице. Умео је маестрално да напише о свему чега се ухватио, а којечега се „хватао“. Тако је у доба бомбардовања 1999. године извештавао са брода речне морнарице, и те ноћи је упознао капетана који је био велики поклоник „лика и дела“ друга Тита, чију је слику држао на зиду.

А Властиној породици су комунисти одузели много тога, па га Власта баш није волео. У бесу, узео је слику са зида кабине и бацио је у Дунав. У бесу је капетан узео Власту и бацио га за сликом.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Ned 23 Feb - 0:44

Није то било све. Власта је пратио и прве кораке „озбиљног маркетинга“ на овим просторима, па је тако написао причу о посетиоцима приватизованог хотела у једној бањи. Како су новопечени „маркетингаши“ уводили светска правила пословања, тако су свим гостима који су их походили те године послали срдачне новогодишње честитке.

Не лези враже, чешће су их добијале њихове супруге него сами гости, а бањски излет је најчешће био љубавно гнездо за оне који су хтели своје љубавнице да одведу далеко од очију својих супруга. Уследило је безброј „новогодишњих“ развода.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Ned 23 Feb - 0:45

Власта је иначе био посебан љубитељ питбул теријера, за које је говорио да су „настали укрштањем свиње, пацова и крокодила“, а неизмерно је оплакивао затворене београдске кафане.

Како је у Светогорској улици била затворена једна од њих, а на њеном месту је никла банка, Власта се упутио „стазом слонова“ на своје проверено место. Пришао је шалтеру и наручио вињак и малу киселу.

На запрепашћену констатацију „шалтеруше“: „Ово је банка!“, Власта је одушевљено узвратио: „Сјајно! Јуче је било две банке!“.

Управо из тог порива Власта је био и аутор најбоље дефиниције страха од затвореног простора. Према његовом мишљењу, „клаустрофобија је када прилазиш кафани у којој ти дају да пијеш на црту, али се плашиш да је затворена.“








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Ned 23 Feb - 0:48

БОРА И „КОМАДИ“
Невиђене су приче легендарног Борислава Комада, човека који је пратио суђење усташким убицама у Шведској, кога су хапсили неколико пута, због неутажене новинарске радозналости, који је ослобађао наше затворенике из турских затвора и дружио се са Гадафијем и легендарном Долорес Ибарури – Ла Пасионаријом.

Када је једна наша девојка из Словеније утамничена у Турској, крајем седамдесетих година (тада смо били иста држава) јер је преносила дрогу, настала је једна од необичних Комадових прича. Девојка је тврдила да јој је намештено, али то јој није помогло.

Комад је у то време одлазио у Истанбул са нашом фудбалском делегацијом, због једне утакмице, а тамо је упознао кћер Кемала Ататурка, на коју је оставио утисак врхунског шармера и професионалца (што је одвајкада и био). Испричао јој је тужну причу о нашој заточеници и замолио за помоћ.

У исто време, у прилог му је ишао несвакидашњи догађај. Тих година је Драган Пантелић, наш репрезентативни голман био највећа европска звезда, бранио је за тим света, али највећи утисак у Турској био је гол који је дао с гола на гол дегажирајући лопту из свог казненог простора. Комад каже да је у турском националном дневнику тај догађај био репризиран чак седам пута!

И, тако, наш новинар вешто поведе и „Пантера Панту“ у Турску и представи га управнику затвора, где је робијала наша несрећна земљакиња. Управник је био толико поносан што је управо у његовој канцеларији Пантелић, да га је два сата молио да му покаже како је „одвалио“ по лопти, а да је потпуно игнорисао све остале који су били присутни.

Укратко, после инсистирања Ататуркове кћери и нагле одобровољености управника затвора, наша Југословенка је ослобођена робије, а Бориславова прича је, у комадима, направила прелеп мозаик.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Ned 23 Feb - 0:49

ПЛАВИ ВОЗ

Када је умро Јосип Броз у Љубљани „плави воз“ је ковчег са његовим телом довезао до Београда, где је и сахрањен. У возу су били само специјални полицајци, гардисти који су стајали поред ковчега и – Борислав Комад!

Новинар је имао елегантан балон-мантил, који су у то време често носили полицајци у цивилу. Ушао је у воз, лежерно, као што би то учинио сваки полицајац, и тако није изазивао никакву сумњу међу онима који су то заиста били. Зато су „Новости“ имале „тешку ексклузиву“ са Титовог последњег путовања.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Ned 23 Feb - 0:50

Елегантно и прецизно

Комад је био кандидат и за Гинисову књигу рекорда јер је 35 година непрекидно био председник комисије за избор Златне трубе у Гучи. Са друге стране, многе дипломате су умеле да се збуне на оштре опаске Борислава Комада, мада су, на крају, признавали да је наш новинар у праву. Тако, Комад себи никад није дозволио да напише Бил уместо Вилијем Клинтон, Блера је потписивао са Ентони… На питање које су умели да му поставе људи из дипломатског кора јасно је одговарао: „Нису ми они никакви интимуси да их зовем надимком. Једно је што их не волим, али сасвим друго што сам озбиљан новинар и зовем их правим именом“.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sub 12 Apr - 7:40

Kako je beogradski seljak greškom postao rimski car?

U pisanim izvorim zabeleženo je da je Varonijan rođen kao seljak na gradskoj teritoriji Singidunuma (danas Beograd), gde mu je rođen i sin Jovijan, koji će kasnije postati zapovednik carske garde, a potom i car



Flavije Jovijan vladao je od 26. juna 363 do 17. februara 364, godine, ukupno 236 dana na rimskom prestolu.


Jovijanov prethodnik, na rimskom prestolu, Julijan, teško je ranjen u jednoj borbi sa Persijancima, a potom umro 26. juna 363. godine u okolini današnjeg Bagdada, u Iraku.

Kako saopštava Amijan Marcelin, viši vojni zapovednici većali su, posle smrti Julijana, koga da proglase za cara. Ali, kako se većanje oteglo, određena grupa vojnika izvikala je za novog cara Jovijana i odenula ga carskim purpunim plaštom.



Ostali vojnici pomislili su da se kliče oporavljenom caru Julijanu, a ne novoizabranom Jovijanu. Kad su uvideli grešku vojnicima je ostalo da oplaču bivšeg cara Julijna i da prihvate, i oni i viši oficiri, Jovijana za cara.

Isti hroničar navodi da je Jovijan bio “toliko visok i krupan da se dugo nije mogla naći vladarska odeća koja bi mu odgovarala. Izraz lica bio mu je veseo, a oči sive. Jovijan je bio skromnog obrazovanja, dobroćudan, ali nezajažljiv u jelu i uživao je u vinu i ženama”.

Ako je srećno došao do vlasti Jovijan je nesrećno umro. Naime, jednog jutra u gradu Dadastani, u Maloj Aziji, našli su ga ujutru mrtvog u krevetu.

Njegovi savremenici iznose dve predpostavke o smrti Jovijana. Prva je da je umro od isparenja sveže okrečenih zidova, a po drugima trovanjem od lošeg uglja koji je ložen u peći carske odaje.

(M. B.)








Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sub 14 Jun - 12:08

Let na čarobnom ćilimu


Prošlost našeg prestonog grada nije samo istorija ratova, zločina, sukoba i osvajanja. Bilo je u njemu i mirnih dana, obične gradske svakodnevice, ali i događaja koje bismo mirne duše mogli da svrstamo i u čuvenu Riplijevu rubriku „Verovali ili ne“



Gostionica kod Srpske krune

U rano proleće 1896. godine u Beogradu je duvala jaka košava. Upravo tada je opravljan krov na jednom od najlepših zdanja toga vremena, hotelu „Kruna”, današnjoj biblioteci grada Beograda na kraju Knez Mihailove ulice. Kako je tih dana padala i kiša, majstori su prekrili krov velikom ceradom. Međutim, kako je u svojoj knjizi „Spomenar o starom Beogradu“ zapisao Nikola Trajković, u trenutku kad se na krovu zatekao samo jedan čovek, neki nesrećnik Stojan, košava je tako snažno udarila da je u vazduh ponela i ceradu i majstora.

Kao na čarobnom ćilimu, vetar je nosio svoj neobičan teret, preneo ga preko Save i blago spustio u drugu državu, na područje današnjeg Novog Beograda, negde kraj današnjeg Tošinog bunara. Za divno čudo, Stojan, kome hroničari nisu zapamtili ni prezime, ostao je nepovređen, ali toliko zbunjen i uplašen da dugo nije mogao dođi sebi. Austrougarski graničari, koje inače nisu trpeli nelegalne prelaske granice, i sami zatečeni neobičnim događajem, pustili su unezverenog čoveka da se vrati kući, a ceradu su, uredno spakovanu i zajedno s njim, vratili u Srbiju.

Ovo je samo jedna od istinitih priča iz prošlosti Beograda, koja bi, verujemo, i danas zaslužila da se nađe na naslovnoj strani mnogih novina i časopisa. A bilo ih je, naravno, znatno više. Prošlost Beograda nije samo istorija ratova, zločina, sukoba i osvajanja. Bilo je u njemu i mirnih dana, obične gradske svakodnevice, ali i događaja čija bi neobičnost, zanimljivost, ponekad i bizarnost, verujemo, i danas privukli pažnju svetske javnosti. O glavnom gradu Srbije pisali su njegovi savremenici, ali i brojni strani putopisci koji su ovde stizali u raznim vremenima i različitim povodima. Divili su se njegovoj lepoti i geografskom položaju, upoznavali i opisivali njegove ljude, ali se neretko i čudili njihovim običajima i načinu života.

Čudili se stranci Beograđanima, ali i ovi njima. Nakon oslobođenja od Turaka, sredinom 19. veka, mnogi strani pustolovi požurili su u našu zemlju, želeći, valjda, da otkriju i ovaj, doskora tajanstveni i nedostupni deo Evrope. Većina „turista“ doživela je Srbiju kao zemlju primitivnog naroda, zaostale privrede i nerazvijene kulture, pa su se, shodno tome, mnogi tako i ponašali. Uspomenu na jedan takav događaj sačuvao je i Kosta Hristić u svojoj knjizi „Zapisi starog Beograđanina“.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sub 14 Jun - 12:10

Gosti golišavi, konobari goli

Zbilo se to, piše Hristić, u leto 1857. godine. Gostioničar i vlasnik otmene kafane „Srpski kralj“ Steva Mirković bio je uredan i veoma ispravan čovek, mada pomalo prek. Neki putnici Englezi, čekajući na odlazak lađe iz Beograda, odseli su upravo u njegovoj kafani. Kako je tih dana vladala velika vrućina, a Englezi smatrali da se ovde, na Orijentu, ne moraju pridržavati osnovnih pravila pristojnosti, jednog dana dođoše na ručak u veoma neprikladnom izdanju: samo u majici i gaćama. S obzirom da učtiva upozorenja nisu urodila plodom, a manje fine metode nisu bile dopuštene jer smo tada, baš kao i sada, imali krhke diplomatske odnose s Britanskom imperijom, Steva se dosetio kako da razularene Engleze, makar i na krajnje orijentalan način, „nauči pameti“.

Pozvao je momke koji su ih služili za stolom, naredio im da odu u svoje sobe i da se skinu potpuno goli i da tako, nagi, nastave da služe „uvažene“ goste. Ugledavši konobare u rajskom kostimu, s tanjirima jela i bokalima pića, posramljeni gosti skočili su kao opareni, ostavili i ručak i kafanu, pa i sam Beograd, i prvom lađom utekli preko granice, za Zemun. Ne znamo koliko je ova vaspitna metoda doprinela da se slika o Srbima i Srbiji promeni u svetu, ali je za ove goste, očigledno, imala poučan značaj.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sub 14 Jun - 12:11

Stari Beograd imao je i svoj naročiti praznik, jednu domaću svetkovinu koja se slavila u blizini nekadašnje crkve Svetog Marka na Tašmajdanu. Bogomolja je bila mala i neugledna, ali je u ono vreme bila privlačnija čak i od Saborne crkve. A kako je to nekad izgledalo, valjalo bi malo bliže objasniti. Prostor u blizini današnjeg Doma narodne skupštine nekada se zvao marvena pijaca ili, prosto, Batal-džamija. Tu je doterivana na prodaju sitna i krupna stoka, seno i druge potrebe, a celo polje bilo je pokriveno šašom, senom i balegom. Batal-džamija je bila visoka, veoma ugledna bogomolja, u svoje vreme možda i najlepša džamija u Beogradu. Nažalost, kasnije je znatno oštećena. Vrh minareta je bio odrubljen, ali je čanak oko minareta ostao čitav. Njen krov, godinama zasipan zemljom i prašinom, bio je pokriven trnjem i travuljinom. Srušena je krajem sedamdesetih godina 19. veka.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sub 14 Jun - 12:11

Veselje na groblju



Kafana ''?''

Nedaleko od nje, pored južne strane današnje crkve Svetog Marka na Tašmajdanu, bila je i mala Palilulska crkva oko koje su bile i grobnice znamenitih ljudi iz tog vremena - Tome Vučića Perišića, Ilije Kolarca, Miše Anastasijevića i mnogih drugih. U blizini, „zalutao“ u cincarski deo groblja i obrastao u korov, smestio se i grob Đure Daničića, a s druge strane, kraj istočnih zidova crkve, počivao je i Josif Pančić. Kada je umro, 1888. godine, sahrane se više nisu obavljale na ovom mestu, ali je prema njemu učinjen izuzetak. Sahranjen je u drvenom sanduku od „njegove“ omorike, upravo one koje je našao na Tari.
Baš ovde, u porti crkve i njenoj okolini, o Markovdanu je održavana već pomenuta svetkovina o kojoj je, s ushićenjem i velikim čuđenjem, pisao i Roman Zmorski, poljski književnik i revolucionar. Pripreme za praznik trajale su nekoliko dana. Podizane su klupe za sedenje, ražnjevi za prasiće i jaganjce, kopane su rupe za paljenje prangija. Svetkovina je počinjala Božjom službom koju je držao mitropolit beogradski, a kojoj su prisustvovali i najviši državni činovnici, popečitelji, savetnici i najugledniji građani. Nakon toga je kretala muzika, pištale zurle, gruvale prangije, treštali talambasi... Razdragani građani poskakivali su od radosti i ubrzo raširili veliko narodno kolo. Međutim, naroda je bilo mnogo, a prostora malo. Ništa zato nije smetalo da se kolo razvije i na samom groblju, na kojem su drugi već okretali ražnjeve i po grobnicama prostirali čaršave na kojima će obedovati.
Sve ovo je ostavilo dubok utisak na gosta iz Poljske. Teško je reći i objasniti, pisao je Zmorski, koliko neobičan i uzbudljiv prizor pruža ta vreva života i veselja na tužnom staništu smrti. To je, na neki način, prezriv izazov mladosti koja se večito obnavlja, bačen strašnoj kraljici uništenja, izazov koji po svojoj ideji podseća na pagansko potapanje Mažane u poljskom narodu i među drugim slovenskim plemenima, koji su nekada obavljani uz pesmu i igru.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sub 14 Jun - 12:14

Kelnerski račun umesto pasoša

Roman Zmorski se čudio našim običajima, a Luj Leže, francuski slavista i književnik, našim propisima. U Srbiju je stigao 1870. godine, ali dalje od beogradskog keja nije mogao, sve dok nije pokazao putne isprave. Proputovao je, zabeležio je, širom Evrope, ali ga niko i nigde nije pitao ni ko je, ni odakle je. Sem toga, uvređeni gost je morao dva dana da se zadrži u Beogradu, koliko je trajala provera dokumenata, pa tek onda da se uputi dalje, ka unutrašnjosti Srbije. Ono što ga je, po svemu sudeći, najviše ljutilo je činjenica su ti isti Srbi, potpuno nesmetano, bez pasoša i viza, slobodno putovali širom seta. U međuvremenu se, očigledno, štošta promenilo.
Tadašnje srpske vlasti su ovaj zakon uvele jer je zemlja bila „preplavljena" raznim sumnjivim došljacima, smutljivcima i špijunima, pa je bilo važno da se zna ko i kakvim poslom dolazi. Nažalost, bio je traljavo sproveden, što su brojni stranci naveliko koristili. Naime, žandarmi, kojima su predavane putne isprave, retko su znali strani jezik, često su bili i nepismeni, pa im je bilo lako podvaliti. Dovoljno je bilo predati bilo kakvu presavijenu hartiju, s nekom nalepljenom taksom ili pečatom, pa mirno nastaviti svojim putem.
Konstantin Jiriček, koji je Beograd posetio 1874. godine, tvrdi da je u jednoj zgradi konzulata video hrpu kelnerskih računa, poštanskih potvrda, stočnih pasoša, priznanica i drugih dokumenata, koje su stranci predavali žandarmu umesto putnih isprava. Iako je od tada prošlo više od jednog veka, dosledna primena zakona u praksi je nešto što, očigledno, i danas predstavlja glavobolju našim vlastima.
Većinu ovih događaja istorija neće zapamtiti. Ipak, verujemo da ih vredi pomenuti, jer će i oni, na sebi svojstven način, svedočiti o vremenima prošlim, o nekadašnjim ljudima i uslovima u kojima su živeli i stvarali.



Vlastimir Krstić








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sub 18 Okt - 11:40

Beogradske priče: Terazije bile bara, a Zeleni venac – groblje


Kako su nastajali najprometniji delovi Beograda, a kako oni izgledaju u objektivu posle više od veka. Danas najpoznatiji trgovi grada pre samo dva veka bili pustopoljine, a od pre sto godina dobijaju obrise velegrada


Danas je teško zamisliti kasabu, poput one koja je nekada postojala na mestu sadašnjeg velegrada. Pogotovo što su današnji delovi Beograda, poput Terazija ili Zelenog venca, bili periferija, ma koliko to danas čitaocu čudno izgledalo.

Još u Miloševo vreme postojao je Šanac koji smo nasledili od Turaka. To je bio kanal pun ustajale vode koji je opasavao grad, a bio je ograđen palisadama, vrstom drvene ograde čiji šiljci su pretili nepoznatom gostu da dopre unutar grada.

Sama varoš počinjala je kod Stambol-kapije, dakle na mestu koje se nalazilo ispred današnjeg Narodnog pozorišta. To je bio ondašnji kraj varoši, odakle se nadovezivao Smederevski drum, koji se dalje prostirao današnjim Bulevarom kralja Aleksandra.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sub 18 Okt - 11:43

„Predvarošice“

Kako beleži dr Dušan Popović, „tek iza Šanca nalazila su se predgrađa, ili „predvarošice“. To su, u prvo vreme, bile Terazije, Savinac ili Vračar i Palilula.

Terazije su dobile ime po delu turskog vodovoda koji se nekada nalazio na ovom mestu, i po turskoj reči za vagu, u ovom slučaju „vododelnicu“ - i sada nosi ime. U prvo vreme, kada su turske vlasti u prvi sumrak zatvarale Stambol-kapiju, oni koji bi krenuli na Terazije, da natoče vodu, bili bi u grdnoj nevolji ukoliko zakasne. Jer, ako bi u prvi sumrak Turci zatvorili kapiju, zadocneli Beograđani ostajali bi prepušteni psima lutalicama i noćnoj nemilosti.

Knez Miloš je hteo da širi varoš van Šanca, kako bi naselio Srbe u okolinu grada kojim je konačno zavladao.


Posebno interesantne su hronike dr Popovića koji kaže kako je „Miloš imao motivaciju da mu se varoš ne zapali, pa je naredio da svi kovači budu iseljeni iz grada i da ih nasele na Terazije“.

Razlog je bio u tome što su kovači svojim mehovima rasipali varnice nad gradom, pa su često izbijali požari, pogotovo jer su kuće bile nesolidno sazdane, od nesolidne, drvene građe.

- Tako su kovači dobili besplatno placeve na Terazijama - beleži dr Popović. - Ipak, to je bila toliko daleka periferija grada, da su se ovi vatreno bunili, a Miloš je, sklon svojim „merama“, mnoge kovače i zatvarao ili im određivao batine, zato što nisu pristajali na taj korak.

Kada su kovači, na kraju, prihvatili Terazije kao svoje odredište, pošto im je knez „pomogao“ da se odluče bičem i apsom, varoš je počela da se širi tako što su, već 1832. godine, kolari molili da se „i njima dadu, izvan varoši, na Terazijama, placevi, kao što su dani i kovačima“.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sub 18 Okt - 11:44

Prvo mesto za pokojnike

Najstarije srpsko groblje nalazilo se u kraju od Varoš kapije prema Zelenom vencu, sa obe strane Gospodske ulice, koja je posle ponela ime Brankova. Ovo groblje je 1835. godine preneto na Tašmajdan, gde je iste godine nastala prva, mala Crkva Svetog Marka.

Sa izvora koji su se nalazili ispod hotela „Moskva“, nekada se voda slivala ka Zelenom vencu, Prizrenskom ulicom, i kako beleže hroničari, stvarala „poveću baru“ tako da se za prelaz preko nje upotrebljavao čamac.

Nekad, kako je beležio dr Popović, na „Zelenom vencu nalazila se dvokatna kuća, a u njoj manja gostionica, na kojoj se nalazio od lima izrađen venac, ofarban zelenom bojom, pa je po ovoj firmi prozvan i ovaj kraj - Zeleni venac“.

Nekako slično pisao je i Vojin Puljević, govoreći kako je, „na mestu gde je nekada bilo groblje, na Zelenom vencu, ostala samo stara grobljanska kafana, koja je i dobila ime po vencima, kojima su kićeni grobovi“.

Mnogo decenija kasnije, ovo mesto postalo je saobraćajno čvorište našeg grada. Stare beleške govore da je i nekada bilo suđeno da oni koji dolaze u Beograd, ili izlaze iz njega, imaju neizbežni kontakt sa Zelenim vencem. Tako su, u Miloševo vreme, korišćena uglavnom volujska kola, jer je „sredstava za prevoz bilo sasvim malo“. Na ovakvim kolima su se prevozile, od svog konaka do Manojlove bašte kneginja Ljubica, i Tomanija, žena Jevrema Obrenovića“. U blizini je bila i Germanova bašta, na samom kraju današnje Brankove ulice, gde su njih dve umele da svrate na pivo.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sub 18 Okt - 11:45

POZORIŠTE NA ZELENOM VENCU

Odbor za izgradnju pozorišta na Zelenom vencu formiran je 1851. godine, i tada je počelo sakupljanje novca za ovo zdanje. Prema beleškama tadašnjih istoričara, bila su aktuelna dva projekta, jedan Italijana Kasana, a drugi Čeha Jana Nevole.

- Odbor je usvojio Kasanov plan - beleži dr Popović. - Međutim, teren je bio vrlo podvodan. Doneta je odluka da se temelji postave na šipovima, ali i posle zabadanja 2.000 hrastovih šipova pojavljivala se voda. Tako su 1853. godine radovi obustavljeni, jer više nije bilo novčanih sredstava, a i ceo posao se ispostavio kao opasan, jer su se na ozidanim delovima pokazale pukotine.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sub 18 Okt - 11:46

„ROSIJA“ I „MOSKVA“


Današnji hotel „Moskva“ nosio je prvobitno ime Palata „Rosija“ i to je bila zgrada istoimenog osiguravajućeg društva iz ruskog glavnog grada. Izgradnja ovog zdanja započeta je 1905. godine, a okončana 1906, kada je ovo bila najveća privatna zgrada u ondašnjoj Srbiji.

novosti








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Čet 11 Dec - 15:45

Дудини голубови

Уочи прошлог Европског првенства у кошарци у Литванији, Душану Дуди Ивковићу десио се малер: на небу изнад Србије нестало му је, чак, 45 голубова високолетача.

С покојним старијим братом Слободаном – Пивом, одавно се прочуо као страствени голубар.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sre 4 Mar - 20:55

Тин Ујевић, за опкладу, везаних очију, проба разна вина и погађа:
Citat :
„Црно, преклањска берба. Донели сте га од Гинића. Сићевачко, лањско, троше га код Трандафиловића и Три сељака. Смедеревско, овогодишње, није најбоље. Виноград окренут југозападу…”
А онда му у чаши донесу воду. Песник проба и каже:
Citat :
„Ово никада нисам пио”.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sre 4 Mar - 20:57

Јован Дучић је, као дипломата, често долазио у Београд и одседао у хотелу. Једном га пријатељ упита
Citat :
„Дука, што стално одседаш по хотелима, кад можеш у Београду себи да купиш кућу”?
А песник одговори:
Citat :
„Шта ће ми кућа, у Београду ћу добити улицу”.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   Sre 4 Mar - 20:59

Путовао Бранко Ћопић некуд авионом. Време лоше, летелица се тресе. Да би одагнао страх, песник спева песмицу:
Citat :
„Боже, иже јеси на небеси
ако ми се што год деси
ти удеси да ја паднем
у наручје стјуардеси”.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Beogradske priče - anegdote i gluposti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Beogradske priče - anegdote i gluposti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Beogradske priče - anegdote i gluposti
» ŠALJIVE ANEGDOTE IZ CRNE GORE..
» Jelenine bajke i priče
» Ljubavne priče
» Net priče..istina ili laž..?
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja :: Gradovi :: Beograd-