Dan zaljubljenih - Faun, St.Valentin i Sv.Trifun

Dan zaljubljenih - Faun, St.Valentin i Sv.Trifun



Nasuprot onome sto se danas misli, Dan zaljubljenih je zapravo prastari praznik - 14. februar stari Rimljani su slavili boga Fauna, zastitnika pastira.


Faun i Valentin

Pri tome bi kao blagoslov za srecnu i bogatu ljubav zaljubljeni par prskali krvlju zrtvenog jareta. U hriscanskoj epohi Valentin, mucenik iz III veka n.e. bio je svetitelj koga su postovale mlade devojke nesrecne u ljubavi. Kada je imperator Klaudijus II odlucio da su neozenjeni muskarci bolji vojnici od onih koji imaju zene i porodicu, zabranio je brak mladim muskarcima koji bi bili njegovi potencijalni vojnici.

Valentin je uvideo koliku nepravdu ovim svojim postupkom cini imperator, pa je resio da i pored svega nastavi da vencava mlade ljubavnike u tajnosti. Kada su ove njegove aktivnosti bile otkrivene, Klaudijus je naredio da ga ubiju. Ubijen je 14. februara 269. godine nove ere. Legenda kaze da je Valentin pre smrti poslao oprostajnu poruku slepoj tamnicarovoj cerki – u pismu je bio zuti safran sa potpisom „od tvog Valentina u znak zahvalnosti za toplini koju je pokazala prema njemu“. Dogodilo se cudo i devojka je progledala. Od tada potice poznata tradicija da muskarci pisu zenama slatke poruke.

Sv. Trifun

Poreklo praznika je mozda ipak obavijeno velom tajni, ali to ne sprecava ljude da veruju da je Valentin bio heroj, jedna jako znacajna, i iznad svega, romanticna figura. U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan pripada sv. Trifunu.

S pojavom zapadne mode kod nas je opsteprihvaceno slavlje Dana zaljubljenih, dakako najpopularniji je medju mladim ljudima od 17-e do 25-e godine, izuzetnu vaznost mu pridaju i mladi parovi kojima ima gotovo isti status kao godisnjica, oni preko 35. godina ga smatraju neinteresantnom novatarijom. Najcesce se poklanja cvece, i to ruze, kazu da je prodaja i do tri puta veca ovaj dan, potom bobonjere, plisane igracke, kozmetika, neki se odlucuju da svoju voljenu zaprose bas na ovaj dan, ali ne retko se zbog muske zaboravnosti i zavrsi veza na ovaj dan.



I tako, i ljubav zvanicno ima svoj dan, iako bi trebalo da traje koliko i sam zivot. Mirisljava pisma su davno izasla iz mode, e-mail cestitke su odnele pobedu, pa i ako pripadate onoj drugoj starosnoj grupu ili ste gledista da je to pomodarstvo, zaboravite se na dan i neka vam znamenje 14. februara posluzi kao slagvort za obnovu kontakta sa srodnom dusom. Sadrzaj moze biti uobicajen samo dodajte ono p.s.

p.s.

Sveti Trifun

Jos jedan znacajan hristijanski praznik koji se slavi u isti dan kad i sveti Valentin. Oba praznika su lepa i na neki nacin povezana jer vino i ljubav su uvek isli zajedno. Da odvojimo deo, da vidimo i ko je bio sveti Trifun:



Ovaj svetitelj je živeo u trećem veku posle Hrista kao siromašni mladić, koji je bogatima čuvao guske i "još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove". Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator Gordijan čija je kćerka Gordijana toliko duševno poremetila, da joj niko od najboljih lekara nije mogao pomoći.

U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom iz nje progovori zli duh, koji ju je bio poseo da njega niko iz nje ne može izagnati, osim Trifuna. Nije, medjutim, rekao o kom se Trifunu radi pa je car redom dovodio mnoge tog imena dok "po Božjem promislu", u maloazijskoj Frigiji ne pronadjoše skromnog guščara Trifuna. Doveden u Rim, on je uspešno izlečio devojku i car ga, naravno, bogato nagradio, ali je ovaj, u povratku kući, usput sve dragocene darove razdelio sirotinji.

U selu je nastavio da živi kao i ranije, čuvajući guske, ali i u sve zdušnijim molitvama i sve većoj pobožnosti. Znajući za njega i Božju milost kojom je zračio, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredi da ga bace u tamnicu i na najveće muke. Ali, Trifunovu veru ništa nije pokolebalo pa je posečen mačem. I pred smrt, "Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome, 250-e godine" napisao je Sveti vladika Nikolaj.

Prema drugoj verziji crkvenih predanja, Svetog Trifuna je proganjao i mučio jedan carski namesnik, naredjujući da ga konji bosog vuku preko trnja i kamenja, a Bog ga je uzeo pre samog čina pogubljenja.

Narodna verovanja

Sneg može još uveliko da iznenadi ali se to smatralo berićetnim pa se govorilo "Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!" (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26,II) iako je već sutradan, petnaestogog februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan "susreta" zime i proleća kad se medvedica na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda se, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.

Veruje se da Sv. Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi.

"Valja se" da se na Sv. Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu.

Ako na Sv. Trifuna pada kiša, rodiće šljiva.

14. veljače - Sveti VALENTIN

OSOBNA ISKAZNICA:
Ime: Valentin
Rođen: u 3.st.
Zvanje: svećenik, biskup
Umro: 269.g. mučeničkom smrću
Zaštitnik: očiju, padavičara, zaljubljenih
Spomendan: 14. veljače



Baš je neobičan taj sveti Valentin! Jedva da se zna da je uopće postojao, a tako je silno popularan! Dakako, glavni je razlog to što je on "zaštitnik zaljubljenih". Suvremeni­ trgovci lukavo to koriste, ako treba i neku novu "legendu" o njemu izmisle, samo da bi lakomislene zaljubljene naveli da na Valentinov dan što više potroše uzajamno se darujući... Otkrijmo stoga što se doista o sv. Valentinu zna, premda i to bila legenda, ali iz davne prošlosti...

Sv. Valentin spominje se u Rimskom martirologiju, u izvještaju koji je u 8.st. zapisao sv. Beda Časni. Tu piše da je živio u 3. stoljeću i bio svećenik u Rimu. Odlikovao se mudrošću i dobrotom te su ga voljeli i kršćani, ali i pogani, nevjernici. Zato ga je osobno želio upoznati car Klaudije II.Gotski, koji je vladao od 268. do 270. godine. Pozvao ga je, a Valentinu je bilo jasno da bi to mogao biti "škakljiv" i opasan posjet, pa se molitvom dobro pripremio i za moguću mučeničku smrt.

Bez straha i pred carem !

Car mu je rekao: "Valentine; rado bih čuo tvoju mudrost i želio biti tvoj prijatelj. Za uzvrat samo jedno od tebe tražim: povratak k staroj vjeri u rimske bogove." To "samo jedno" za Valentina je bilo "puno previše", pa je odgovorio: "Svijetli care, kad bi bar nešto slutio od Božje slave, to nikada od mene ne bi tražio. Krist je za mene pravi sin Božji!" Još je nastavio caru tumačiti osnovne istine kršćanske vjere, a kad su carski suci i ostali dvorani opazili kako se car "smekšao" i kako bi ga Valentin mogao obratiti uglas počeše tražiti smrt za njega. Gradski je prefekt vikao. "On je čarobnjak!", a svjetina se uskomešala.

Plašeći se pobune, car je Valentina predao u ruke prefekta, a ovaj ga je uputio sucu Asteriju. No sv. Valentin; čudesno je vratio vid njegovoj slijepoj; kćeri, te je cijela Asterijeva obitelj "progledala" i prihvatila kršćanstvo! Dakako, to ih je dovelo do mučeničke smrti, baš kao i Valentina, kojem je 269.g. na Flaminijskoj cesti odrubljena glava. Pokopala ga je neka žena Sabinilla...

Jedan ili dva Valentina ?

I to bi bilo to.... sve o svetom Valentinu. Zapravo, neki još smatraju da je bio i biskup u Temiju, Italija, gdje 14, veljače slave Valentina biskupa. Za "temijskog Valentina" spominje se kako je ozdravljao padavičavu djecu, te se tako Valentin zaziva u pomoć; kod, očnih bolesti i padavice.
Pa otkud onda njegova vezanost uz zaljubljene. Brojne su druge legende
koje tvore tu vezu... Po jednima, Valentin (da li taj isti ili neki drugi?) je živio u osami i uzgajao cvijeće, koje je dijelio prolaznicima pa se tako na njegov dan razvio običaj darivanja onih koje volimo. Po drugim legendama Valentin je tajno ženio rimske vojnike, kojima je car to branio da ne bi postali lošiji,borci...

Prvi proljetni svetac

Ipak, vjerojatnije će biti da je sv. Valentin postao zaštitnik zaljubljenih zato što je on prvi "proljetni svetac". Na njegov se dan priroda već polako budi iz zimskoga sna, "budeći" na osobit način i čovjeka. Nije li upravo proljeće godišnje doba zaljubljivanja? K tome, uvođenjem proslave sv. Valentina istisnulo se neke poganske svečanosti, koje su slavile "božanstva" proljeća, prirode, ljubavi... Svečev se blagdan slavio već u doba pape Grgura Velikog (6.st.), a u kasnijim stoljećima osobito se razvio u Engleskoj. Crkvama i brojnim oltarima uvelike ga se štovalo i u sjeverozapadnim krajevima Hrvatske te u Sloveniji.

Primjer uzvišene ljubavi.

Današnji pak, način ''proslavljanja , Valentinova", koje prati hrpa kičastih ružičastih srdašaca i Amorovih strelica, čisti je "uvoz sa zapada". Dakako,nema ništa loše u tome što ćemo na, taj dan darivati naše drage i voljene osobe i prijatelje - ali pritom je dobro znati ono po čemu je Valentin doista, opstao kroz sva ta stoljeća - a to je uzvišena.ljubav prema Bogu i ljudima.
Tako Silno jaka da je bio spreman dati i život za nju! To neka vam bude primjer ljubavi, a ne ono što nam premnogi danas prodaju kao "ljubav", potpuno obezvređujući, tu riječ!


VALENTINOVO



Pripovijest o sv. Valentinu, zasigurno jednom od najpoznatijih svetaca, vodi nas u doba drevnoga Rimskog Carstva. Mladi redovnik po imenu Valentin živio je u doba kada su Rimljani progonili kršćane i bio je poznat po svojoj ljubaznosti kojom je drugima pomagao.

Danomice je radio u svom vrtu. Jednog dana približi mu se djevojčica koja ga zamoli za ružu da je ponese bolesnom dječaku.Vrativši se nakon nekoliko dana, ispripovjedi mu, kako je dječak bio sretan što je dobio ružu i zamoli ga da mu donese još jednu. Valentin joj dade ružu da je ponese svome prijatelju, ali odluči pohoditi siromašne, bolesne i osamljene, noseći svakome ružu da ih obraduje.
Valentin je postao vrlo popularan, ali kad je počeo pomagati progonjenim kršćanima, rimski
ga je car bacio u zatvor gdje je ostao godinu dana. Rimski su vojnici postupali s njim vrlo okrutno. Bičevali su ga, kamenovali i konačno mu 14. veljače 269.g. odrubili glavu na Flaminijevoj cesti. Na tom je mjestu g. 350. podignuta crkva.

Uto doba bio je običaj da se 15. veljače slave Luperkalije, starorimska svetkovina u čast boga pastira, dan radosti i veselja, kada su mladi Rimljani birali svoje drage za sljedeću godinu. Mnoge od tih drevnih običaja prihvatilo je i kršćanstvo. 14. veljače postao je konačno poznat kao Dan sv. Valentina ili Valentinovo.Taj se drevni običaj proširio u Englesku i Škotsku, a mladi bi neženje ubacivali valentinsku ljubavnu poruku na prag svoje izabranice. To su vjerojatno bile prve razglednice ikada razaslane, u 16.stoljeću.
Te su prve čestitke bile vrlo lijepe, često obrubljene vrpcom i drugim ukrasima. Tu su bili i stihovi, a mnogi je mladi pjesnik uvjerljivo izrazio svoju ljubav prema djevojci. 1840-ih godina Sjedinjene Američke Države ustanovile su poštanski sustav valentinskih čestitaka koje
su postale uobičajene i lakše ih je bilo slati. Upravo po ljubavi i ljubaznosti Valentin je našao svoj put do srca ljudi. Jedna od pripovijesti dovodi ga u svezu s čudom vraćanja vida slijepoj kćeri njegova tamničara. Valentin je napisao oproštajnu poruku mladoj djevojci uoči svog smaknuća i potpisao "od tvog Valentina."
Radujmo se srcu i cvijeću koje ćemo dobiti na Valentinovo. ...

LEGENDA O SVETOM VALENTINU



Najpoznatija legenda o nastanku ovog praznika potječe iz Rima.

Još dok je kršćanstvo bilo potpuno nova i mlada religija, živio je svećenik Valentin. Tadašnji car, Klaudije I, naredio je svim vojnicima da se niti slučajno ne smiju ženiti ili zaručivati jer je držao da se vojnici (kao oženjeni ili zaručeni muškarci) neće htjeti boriti u njegovim ratovima, već će radije ostajati kod kuće sa svojim obiteljima. Svi svećenici odlučili su poštovati ovu carevu odluku, pa nisu više htjeli vjenčati vojnike. Međutim, svećenik po imenu Valentin oglušio se na carevu odluku i počeo je potajno održavati vjenčanja svih mladih parova koji su to željeli. Tako je činio sve dok ga vlasti nisu ulovile i bacile u tamnicu, a 14. veljače je pogubljen. Nedugo nakon smrti, narod je Valentina proglasio svecem.

Navodno, i sam običaj slanja čestitki na Valentinovo potječe od svetog Valentina. Tu nalazimo dva različita tumačenja.
Prema prvom sv. Valentin je iz tamnice poslao pismo djevojci u koju je navodno bio zaljubljen. Pismo je potpisao s "tvoj Valentin".
Prema drugom tumačenju, dok je Sv. Valentin bio u zatvoru, ljudi su mu ostavljali skrivene poruke oko njegove tamnice ili ih krijumčarili u ćeliju. Kada bi ih Sv. Valentin pronašao, on bi se molio za osobe koje su ih pisale.

Tradicije Valentinova su različite po zemljama;

U Engleskoj su prije sto godina, na Valentinovo, oblačili malu djecu u odrasle. Djeca su išla od vrata do vrata i pjevala pjesmu Valentinova.

U Wales-u se darivale drvene izrezbarene žlice. Simboli su najčešće bili srca, ključevi a nosile su poruku "ti imaš ključ mog srca".

U Škotskoj je bio običaj da se na pragu svoje odabranice ostavi ljubavna poruka ili čestitka ukrašena čipkom, ukrasnom vrpcom ili nekim drugim materijalom.

U nekim zemljama je običaj da djevojka od mladića dobije odjeću kao poklon, a ako ona zadrži dar znači da se želi udati za njega.

U Japanu, žene za Valentinovo svojim simpatijama poklanjaju čokoladu. Mjesec dana kasnije, odnosno 14. ožujka, muškarci ženama poklanjaju bijelu čokoladu.

U Italiji je za Valentinovo u središtu pozornosti Verona (grad Romea i Julije).

Свети Валентин против Светог Трифуна



На Дан заљубљених највише профитирају трговци који се труде да срце спакују у што оригиналнију креацију



Легенда о светом Валентину каже да ћемо се заљубити у прву особу о коју нам се поглед „саплете” 14. фебруара, а историчари нас подсећају да митови о заштитнику заљубљених потичу из давне прошлости прожете мржњом и насиљем од које би данашњи љубавници задрхтали.

Према једној од легенди, свети Валентин је венчавао регруте без сагласности римског цара Клаудија Другог, који га је због тога ставио на муке и одрубио му главу 14. фебруара 269. године – истог дана када су стари Римљани славили празник брака и љубави, који је установљен у стара времена у част богиње Јуноне, заштитнице супруге и институције брака. Онда је хришћанство постало државна религија и свештеници су настојали да паству отргну од паганских обичаја. Али када је папа Гелације прогласио 14. фебруар даном Светог Валентина, паганске свечаности у част љубави између мушкарца и жене су настављене.

На легенди Светог Валентина највише профитирају трговци који се труде да срце спакују у што оригиналнију креацију, а економисти су израчунали да су за „Валентиново” најгалантнији Ирци. Наиме, истраживање компаније „Џи Ју Мани” показало је да су Ирци спремни да за божанствени букет цвећа издвоје чак и сто евра. Ако се томе дода и неки комад накита и романтична вечера, онда рачун за Дан заљубљених износи око 200 евра.... За њима не заостају много ни Британци који су само за цвеће спремни да потроше око педесет евра. Аустријанци просечно потроше око 20 евра, а за Французе је цена поклона мање значајна од његове симболичке вредности.

Онима који имају дилему – шта поклонити вољеној особи за Дан заљубљених, психолози поручују да су дијаманти најбољи пријатељи сваке жене и најприкладнији поклон за Дан заљубљених. У интимном дневнику жеља већине жена налазе се и парфем, козметика са потписом и миришљаве креме за вечну младост. Да закључимо, шта год да поклоните жени, нека то буде у облику срца – било да је у питању дијамант, бомбоњера, украсно јастуче или роковник.

За разлику од жена, мушкарци не воле срцолике поклоне, а листу непожељних дарова свакако предводи шоља за кафу посута срцима, медведићима и Дизнијевим јунацима. Иза ње налази се кравата – ако ваш изабраник не припада кругу младих јапија, имајте на уму да просечан представник мушког пола у свом орману већ има једну кравату за сахране и венчања и да ће му ваш поклон вероватно служити за везивање полуоткинутог ауспуха или фиксирање поломљене цеви од веш машине. Ако бирате модне детаље, радије се определите за каиш и то по могућству једнобојан и без глупавих натписа и нитни. У рубрику непотребних поклона спада и „фенси” мајица – колико год се ви трудили да му купите неку скупу, оригиналну и тренди мајицу или кошуљу, не постоји ни милијардити део шансе да му угодите. Мушкарци и жене једноставно нису „баждарени” на исте боје и укусе. Уместо тога, радије му поклоните дрес, шал или привесак за кључеве омиљеног клуба из Лиге шампиона и гледајте како му од среће иду сузе. Женама потпуно несхватљиво, али је боље са тим се помирити него се инатити.

Почасно место на листи бесмислених поклона за „Валентиново” заузима и скупа хемијска оловка. Зашто? Зато што ће сваки мушкарац, без обзира на то да ли је оловку добио у кладионици, мазнуо са шалтера банке или је добио као скуп поклон за Дан заљубљених, исту изгубити у року од месец дана. Уместо тога, одаберите неку пи-си игрицу или флашу квалитетног вина.

Они који су у могућности да данас „украду” слободни дан на послу, своју вољену особу могу да одведу у Врњачку Бању у којој се, тачно у подне, на чувеном Мосту љубави, први пут одржава такмичење у најдужем пољупцу.

Dan zaljubljenih

Svakog 14. februara, prvenstveno u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u drugim delovima sveta, razmenjujući poklone, čestitke, cveće, slatkiše zaljubljeni slave „praznik ljubavi“. Dan zaljubljenih u početku je samo slavljen na Zapadu, a poslednjih godina postao je popularan i na našim prostorima.

Istorija tog praznika i priča o njegovom svecu obavijena je velom misterije. Postoje podaci koji nam govore da je februar dugo proslavljan kao mesec romantike, i da Dan zaljubljenih kakvog ga danas znamo sadrži tragove i hrišćanskog i antičkog, pa se postavlja pitanje ko je bio Sveti Valentin, i kako je on postao povezan sa proslavom Dana zaljubljenih.

Pre nego što se praznovanje Svetog Valentina ustanovilo, Rimljani su sredinom februara praktikovali pagansku proslavu – neku vrstu lutrije u kojoj mladi muškarci izvlače iz kutije imena devojaka koje će im biti partnerke tokom godine. U pokušaju da se prekine sa paganskim običajem, tadašnji papa naredio je da se umesto imena devojaka u kutiju ubace imena svetaca – muškarci i žene izvlačili bi ime sveca na koga će se ugledati tokom godine.

Međutim, mladi Rimljani nisu bili oduševljeni takvim izmenama. Umesto paganskog boga Luperkusa, u čiju čast se održavala lutrija, crkva je tragala za prigodnim svecem koji će zauzeti njegovo mesto. Našli su ga u Valentinu, kome je 14. februara 273. godine imperator Klaudije II odsekao glavu. Iako je lutrija posle tog događaja bila zabranjena za žene, sredinom februara i dalje se slavio praznik, ali u slavu Svetog Valentina koji je bio zaštitnik zaljubljenih. Od tada potiče poznata tradicija da muškarci pišu ženama poruke koje sadrže njihova imena.



Sveti Valentin bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filozofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku veru.

Prema jednoj od legendi, episkop se oglušio o naredbu imperatora Klaudija II, zbog čega je pogubljen. Klaudije II smatrao je da su oženjeni muškarci loši vojnici, pa je zabranio venčanja u čitavom carstvu.

Uprkos tome biskup Valentin tajno je venčao jedan zaljubljeni par, i zbog toga je dospeo u tamnicu. Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajnu poruku slepoj tamničarovoj kćerki, te da je u pismu bio žuti šafran sa potpisom „Od tvog Valentina u znak zahvalnosti za toplinu koju si pokazala prema njemu“. Dogodilo se čudo i devojka je progledala.

Postoje i druge verzije o tome kako je Valentin postao zaštitnik Dana zaljubljenih. Osim prethodne postoji i jedna legenda koja tvrdi da je Valentin bio sveštenik koji je služio u III veku u Rimu, te da je možda ubijen zbog pokušaja da pomogne hrišćanima da pobegnu iz teških rimskih zatvora, gde su ih često tukli i mučili. Iako je iza legendi mračna priča, svi naglašavaju da je on simpatičan, heroj i romantičan. Do srednjeg veka Valentin će postati jedan od najpopularnijih svetaca u Engleskoj i Francuskoj.



Početkom XIX veka počela je komercijalizacija praznika. Pošte su imale pune ruke posla zbog ljubavnih čestitki.

Stotinama godina unazad deca u Engleskoj imala su običaj da se na taj dan obuku kao odrasli i pevaju od kuće do kuće. Običaj u Velsu bio je da se u drvene kašike ureže srce i ključevi koji su prenosili poruku da bi nečije srce moglo da se „otključa“. U nekim zemljama mlada žena mogla je da primi i neki odevni predmet od muškarca – ako bi ga prihvatila značilo bi da želi da se uda za njega. Postoje i verovanja da će se žena udati za mornara ako na Dan zaljubljenih ugleda crvendaća kako leti, a ako ugleda vrapca udaće se za siromašnog čoveka sa kojim će ipak biti srećna. Valentin čestitke svoju veliku popularnost dostigle su još u srednjem veku, iako su pisane čestitke zaljubljenih počele da se pojavljuju tek nakon 1400. godine. Postoji pesma-pozdrav iz 1415. godine, kao jedno od najstarijih pisama poslatih na Dan zaljubljenih. Pozdrav je napisao Čarls, vojvoda od Orleana, svojoj ženi dok je bio zatvoren u kuli u Londonu nakon hapšenja u bici kod Aginkourta. Pismo je sada deo rukopisne zbirke Britanske biblioteke u Londonu. Nekoliko godina kasnije veruje se da je i kralj Henri V angažovao pisca po imenu Džon Lidgate da komponuje pesmu Katarini od Valoa.

Proslava širom sveta

Pored Sjedinjenih Američkih Država Dan zaljubljenih proslavlja se i u Kanadi, Meksiku, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Australiji. U Velikoj Britaniji počeo je da se obeležava u XVII veku. Do sredine XVIII veka bilo je uobičajeno za prijatelje svih društvenih slojeva da razmenjuju nežnosti ili rukom pisane beleške. Vremenom gotove kartice pojednostavile su način da ljudi izraze svoje emocije. Jeftinija poštarina takođe je doprinela povećanju popularnosti slanja čestitki, pozdrava na Dan zaljubljenih.

Zahvaljujući marketingu Dan zaljubljenih pojavio se i u Japanu i Koreji kao dan na koji žene, manje muškarci, poklanjaju slatkiše, čokoladu ili cveće ljudima koji su im dragi, što je postala obaveza. One koje rade u kancelarijama najčešće svim svojim muškim kolegama daju poklone. U kineskoj kulturi postoji sličan praznik koji predstavlja ekvivalent Danu zaljubljenih. On se naziva Noć sedmica i proslavlja se sedmog dana sedmog meseca lunarnog kalendara. Postoji još jedna kineska verzija Dana zaljubljenih, koja se obeležava 15. dana prvog meseca lunarnog kalendara. To je takođe i „Poslednji dan kineske Nove godine“, jer Kinezi proslavljaju svoju Novu godinu čitavih 15 dana. Tokom tog dana devojke tradicionalno zapisuju svoja imena i adrese na mandarinama, a danas svoje ime, adresu, broj mobilnog telefona, kao i imejl adresu, da bi bacile mandarinu u reku u potrazi za budućom simpatijom. Danas to nije tradicija koja preovlađuje.

Diskretno taj popularni datum i u Iranu obeležava većina zaljubljenih, uprkos protivljenju islamske vlade koja to ne odobrava, smatrajući da je to kopiranje Zapada. Prema jevrejskoj tradiciji 15. dan meseca Av-a - Tu B›Av proslavlja se kao praznik ljubavi. U drevna vremena devojke bi obukle bele haljine i plesale u vinogradima, gde bi ih čekali momci. U modernoj izraelskoj kulturi to je omiljeni dan za izjavljivanje ljubavi, za bračne ponude i poklanjanje čestitke ili cveća.



Dan Svetog Valentina ne postoji u Brazilu. Umesto toga Dia dos Namorados proslavlja se 12. juna kada parovi razmenjuju poklone kao što su čokolade, čestitke, a obično i buketi cveća.

U Kolumbiji se Día del amor y la amistad iz komercijalnih razloga proslavlja trećeg petka i subote u septembru. Kod Kolumbijaca vrlo je popularna tradicija „tajnog prijatelja“, koja se sastoji u tome da se svakom učesniku nasumice odredi osoba kojoj će dati anonimni poklon. Meksikanci Día del amor y la amistad proslavljaju na sličan način kao i stanovnici Kolumbije, ali ne u septembru, već kao i u mnogim drugim zemljama 14. februara.

Dan zaljubljenih se u Finskoj naziva Ystävänpäivä, što u prevodu znači Dan prijatelja. Taj dan više se vezuje za podsećanje na prijatelje, nego za zaljubljene.


akter

Знам да ће данас сви причати о љубави, о поклонима, о бескрајној и бесконачној љубави, а ја… Дижем ову чашу вина за све који воле, а стрепе да нису вољени, за све песнике жедне истине (In vinas veritas) , за све неостварене љубави (јер само су оне запамћене и опеване), за све жене (јер су лепше од лепоте), за сву децу (доказују да анђели постоје), за све људе, jер „припадамо истој породици човечанства“.  Дижем ову чашу и за тишину умилнију од музике „јер поштује се речима, а воли ћутањем“. ЖИВЕЛИ !