Epitaf

"Nakuc’o se čaša, napev’o pesama,
napio se raja sa mednih usana.
Gde je naš‘o slasti, tu joj nije prašt’o,
sad gori l’ mu duša barem znade - zašto!"

Epitaf na grobu Hafizovom
Jovan Jovanović Zmaj

Na grobu Branka Miljkovića piše: "Ubi me prejaka reč!"..

Naš narodni hroničar Rade Obradović je skupio mnogo nadgrobnih natpisa, epitafa.Evo nekih:

"Tu gde si sad ti, jednom sam stajao ja, ovde gde sam sad ja, jednom ćeš biti ti!"

  "Ne žuri, strpljiv sam ja!"

  "Čekaj nas na nebu!"

  "Uostalom, večno umiru drugi!"

  "Govorio sam vam da sam bolestan!"

  "U ovom grobu leže kosti moje žene. Večni sad mir kod nje vlada. A tako i kod mene."

  "Ovde leži moja žena Zorka. Leži i reži. Putniče, beži!"

  "Ovde leži moja voljena Ruža, a ja kod kuće počivam u miru."

  "Ni sam ne znam kako, evo me u grobu, a došao sam samo da rasprodam robu."

  A na grobu poznatog srpskog pesnika Branka Radičevića piše: - Mnogo hteo, mnogo započeo, čas, umrli, njega je omeo!...

Bil Kugle: „Nikad nije glasao za republikance i malo šta ih je povezivalo”

I kad je gotovo,
za mene, znaj, tek tad je počelo...

(Milan Mladenović, EKV)

Ležim nad sobom mrtav
nad sobom gorko nadnesen
jesen je u Nevesinju
u Nevesinju je jesen.

Pero Zubac

Nisam vala šljokao ni ždrao,
a celi sam život bolovao-
jedva odoh Bogu na istinu.
Nek se nosi sve u materinu.

Zvezdano nebo iznad mene, moralni zakon u meni. (Immanuel Kant)

Ne plačite. Ja sam samo vaša prethodnica (Grobnica u mestu Olbia)

Ovo mi se nikada nije desilo (pogrebnih natpis, Viareggio)

Nikada rođen, Nikad umro : samo posetio ovu planetu Zemlju između 11. decembra 1931 i 19. januara 1990 (Osho)

U ovome grobu leže kosti moje žene. Večni sad mir kod nje vlada. A tako i kod mene. (Epitaf pesnikovoj ženi, John Dryden (1631-1700))

Na humkama u tuđini neće srpsko cveće nići. Poručite našoj deci nećemo im nikad stići! Pozdravite otadžbinu, poljubite rodnu grudu, spomen borbe za slobodu, neka ove humke budu. (stihovi ispisani na spomeniku groblja Drinske divizije na Krfu)

Dobri prijatelji, za ime Isusa klonite se kopanja prašine pohranjene ovde. Blagosloven da je onaj koji poštedi ovo kamenje, i proklet onaj koji pomeri moje kosti (piše na grobu Viljema Šekspira)

Leti ko lišće što vir ga vije, za let si, dušo, stvorena; za zemlju nije, za pokoj nije cvijet što nema kor’jena. (na grobu Tina Ujevića)