Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljive činjenice o muzici

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85796

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Pet 20 Jun - 0:46

Top 10 najboljih solaža svih vremena

Svaki gitarista ima svoje mišljene o tome koji je najbolji solo ikada odsviran. Urednici časopisa Guitar World su napravili anketu u kojoj njihovi čitaoci šalju predloge za najbolji solo ikad. Evo prvih 10 solaža koje su se našle na njihovoj listi:

1) Stairway to Heaven-Led Zeppelin (Jimmy Page)




2) Eruption-Van Halen (Eddie Van Halen)




3) Freebird-Lynard Skynard (Gary Rossington/Allen Collins)




4) Comfortably Numb-Pink Floyd (David Gilmour)




5) All Along the Watchtower-Jimi Hendrix





6) November Rain-Guns n’ Roses (Slash)




7) One- Metallica (Kirk Hammett)



Cool Hotel California-Eagles (Don Felder/Joe Walsh)



9) Crazy Train-Ozzy Osbourne (Randy Rhoads)



10) Crossroads-Cream (Eric Clapton)



( Dušan Baša )















Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75036

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Pet 20 Jun - 14:43

Kako su se neki od bendova zvali pre nego što su stekli svetsku slavu


Sonic Youth – „Male Bonding“, „Red Milk“ i „The Arcadians“ su samo neka od imena u nizu koja su bila korišćena u ranoj fazi postojanja benda. U Junu 19981, godine odabrano je ime koje se zadržalo do današnjih dana.

Joy Division – Za svoj prvi nastup odabrali su ime „Stiff Kittens“, ali su samo par trenutaka pred nastup odabrali „Warsaw“ (po pesmi „Warszawa“ od David Bowie-a). Da ih ne bi pomešali sa pank bendom „Warsaw Pakt“, odabrali su ime „Joy Division“.

Nirvana – „Skid Row“, „Pen Cap Chew“, „Bliss“ i „Ted Ed Fred“ su prva imena ovog benda. Cobain je odabrao ime „Nirvana“, jer je hteo „da ime benda bude lepo a ne zlo, kao Angry Samoans“.

Beach Boys – „The Pendletones“ je bio prvi naziv benda, po vunenoj majici koju su često nosili na sceni. Kada je izašao njihov prvi singl „Surfin“ neko u produkciji je promenio naziv u „Beach Boys“ kako bi više odgovaralo imidžu benda. Pošto bend nije imao dovoljno veliki budžet da odradi singlove sa drugim imenom, morali su da zadrže to ime.

Cure – Par ljudi oformilo je „Malice“, par od njih napustilo je bend, a ostali članovi su se nazvali „Easy Cure“. Kada je gitarista Porl Thompson došao u bend, trio je nazvan „The Cure“.

Doors – Postojao je bend po imenu „The Psychedelic Rangers“ koji je privukao sve članove kasnije postave benda. Kasnije, kada su u bendu ostala samo četvorica članova, promenili su ime benda u „Doors“ po William Blake-ovoj poemi The „Marriage Of Heaven And Hell“.

The Libertines – Originalni naziv benda bio je „The Strand“. Nešto kasnije hteli su da se zovu „Albions“, ali su odabrali „The Libertines“, po Marquis de Sade-ovoj pesmi „Lusts Of The Libertines“








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75036

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Pet 20 Jun - 14:44


Creedence Clearwater Revival – Počeli su kao „The Blue Velvets“, ali kada su potpisali ugovor sa kućom „Fantasy Records“, vlasnik Max Weiss im je promenio ime u „The Golliwogs“ (Po liku iz dečje knjige). Kada je Saul Zaentz kupio izdavačku kuću zajedno sa njihovoim pravima, rekao im je da menjaju naziv. Creedence Clearwater Revival je bio prvi predlog.

The Goo Goo Dolls – Ako ste ikad pomislili kako je ovo čudno ime za bend, samo se setite da su mogli da se zovu „The Sex Maggots“. Nakon toga „The Goo Goo Dolls“ uopšte ne zvuči loše.

Pearl Jam – Pre „Pearl Jam“-a zvali su se „Green River“, „Mother Love Bone“ i „Mookie Blaylock“ (po košarkašu). Jedna od legendi je ta da je Vedder-ova prabaka po imenu Pearl posedovala recept za dzem koji je bio odličnog ukusa, ali je Vedder negirao tu tvrdnju.

Green Day – Kada su Billie Joe i Mike oformili bend 1987. zvali su se „Sweet children“. Medjutim, u njihovom kraju je već postojao bend koji se zvao „Sweet Baby“ pa su odlučili da promene naziv u „Green Day“ zbog njihove ljubavi prema marihuani.

U2 – Kada se Bono priključio bendu, nazvali su se „Feedback“. Godine 1977. menjaju ime u „The Hype“, ali kada je Dik Evans napustio bend, ponovo menjaju ime. „U2″ im se dopalo i odlučili su da ga zadrže upravo zbog dvosmislenosti koju poseduje.

Coldplay – „Pectoralz“ je bilo prvo ime ovog benda. Kada se bendu priključio Guy Berryman menjaju ime u „Starfish“. Konačan naziv „Coldplay“ nastao je kada im je njihov školski drugar predložio da uzmu njegov stari naziv benda jer ga oni ne koriste.

R.E.M. – Ovaj bend je jako dugo bio bez imena jer nikako nisu mogli da se dogovore oko jednog. Imena koja su bila u razmatranju su „Twisted Kites“, „Nego Wives“ i „Cans Of Piss“. Zamislite kakvu bi karijeru postigli da su se nazvali „Cans Of Piss“.

Muse – Od „Gothic Plague“ i „Fixed Penalty“ do „Rocket Baby Dolls“. Kada je bend počeo sebe da uzima ozbiljnije, promenili su ime u „Muse“, ime inspirisano Bellamy-jevom profesrorkom likovnog.

Elastica – Njihovo prvo ime bilo je „Onk“. Dobro je da su ga promenili jer podseća na zvuk koji proizvode svinje. Nazvali su se i „Vaseline“, ali „The Vaselines“ su pretili tužbom, tako da su se na kraju nazvali „Elastica“.

Blur – Bend se na samom početku karijere zvao „Seymour“. Kada je 1989. „Food Records“ otkrio bend, nije im se dopadalo ime. Bendu je ponudjena lista imena sa koje su odabrali „Blur“.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85796

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Pon 7 Jul - 22:58

Sid Višiz najkontroverznija rok zvezda ikada



Iako mrtav već 35 godina, ozloglašeni basista "Seks Pistolsa" nije napustio misli obožavalaca muzike, koji su ga proglasili najkontroverznijom rok zvezdom svih vremena, po najnovijoj anketi koju je sproveo britanski veb portal Orange.co.uk.

Top 10 najkontroverznijih

1. Sid Višiz
2. Ozi Ozborn
3. Kit Ričards
4. Ejmi Vajnhaus
5. Majkl Džekson
6. Merilin Menson
7. Pit Doerti
8. Britni Spirs
9. Kortni Lav
10. Madona


Višiz, koji je umro od prekomerne doze heroina 1979. godine nakon optužbi za ubistvo svoje devojke Nensi Spangen, dobio je čak 25 odsto glasova u anketi u kojoj je učestvovalo 2000 muzičkih fanova.
Na drugom mestu se našao Ozi Ozborn, a na trećem Kit Ričards.
Od savremenih umetnika, na najvišem mestu na listi je problematična soul pevačica Ejmi Vajnhaus, dok je Majkl Džekson završio na petom mestu.


"U rokenrolu ima slikovitih ličnosti", rekao je Ričard Viler, direktor portala,
"Jasno je da će savremeni muzičari morati da prevale dug put pre nego što prevaziđu legende. Stara slava teško umire, pogotovo kada ste poznati po odgrizanju glave slepom mišu na bini", dodao je on.


blic















Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55670

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Pet 1 Avg - 22:18

1. Nemački naučnici, predvođeni dr. Timo Kiringsom, otkrili su da pianisti imaju efektniji mozak. U poređenju sa mozgovima ljudi koji se ne bave muzikom, pianisti su imali efektniji mozak u gotovo svim aspektima, što je dokazalo da sviranje može poboljšati moždanu aktivnost.

2. Američki kompozitor John Cage (1912 – 1992) napisao je pesmu (1952) koja se zvala 4' 33”, a koja se sastojala od četiri minute i trideset i tri sekunde apsolutne tišine.?!



3. Na svom albumu prvencu "For You", pevač Prince je svirao čak 27 instrumenata!

4. Usna harmonika je verovali ili ne najprodavaniji muzički instrument na svetu.

5. Dark Side of the Moon (album Pink Floyda) ostao je na vrhu top 200 Billboard charts čak 741 sedmicu.Da vam da vam bude lakše da shvatite celih 14 godina!








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55670

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Pet 1 Avg - 22:20

6. Prema nekim istraživanjima, muzika može ublažiti hronične bolove za više od 20 posto,i ublažiti depresiju za 25 posto.

7. Termiti jedu drvo duplo brže kada im se pusti Heavy metal.!

8. Jedini član grupe ZZ Top koji nema bradu je Frank Beard ( engl.beard = brada).



9. Mozart je imao pet godina kada je napisao svoju prvu kompoziciju.

10. Prvi snimljeni pop video (spot) bio je Bohemian Rhapsody – Queen (1975.godine).

11. Legendarna pjesma "House of the rising sun" benda The Animals snimljena je za samo 15 minuta, jer je bend bio jako ograničen buđžetom. Uprkos tome, pesma je 1964. godine postala veliki hit.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55670

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Pet 1 Avg - 22:22

12. Koncept korištenja muzike za lečenje seže do dana Aristotela i Platona, ali vrsta muzičke terapije koju danas znamo počela je nakon Prvog i Drugog svjetskog rata, kada su lokalni muzičari svirali telesno i emocionalno traumatiziranim veteranima.

13. Led Zeppelin, REM i Depeche Mode nikada nisu imali single koji je dospio na prvo mjesto.

14. Prema nekim statistikama, svake godine se ilegalno downloaduje oko 40 milijardi pjesama.Dok muzička industrija zaradi oko četiri milijarde dolara prodajom pesama online



15. Pojam "disk džokej" (disc jockey / DJ) je prvi put korišten još davne 1937. godine.!

16. Betoven je bio prvi kompozitor koji nikada nije imao službeni položaj, a samim time bio je i prvi poznati slobodni (freelance) muzičar.

17. Između 1964. i 1996. godine, Dianna Ross se pojavila na barem jedanom hit singlu svake godine (ukupno 33 godine!).








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55670

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Pet 1 Avg - 22:23

18. Nakon što je prisustvovao prvoj izvedbi Mozartove opere Figarov pir, jedini komentar cara Josepha II bio je "Previše nota".



19. Prema nekim istraživanjima, vaši otkucaji srca se mogu prilagoditi tempu muzike.

20. Naučnici tvrde da se ipak može postati zavisnik o muzici. U ovom slučaju, zavnisnost ima jednak intenzitet kao zavisnost o seksu!








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55670

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Čet 21 Avg - 12:27

Kit Ričards ima 3.000 gitara

Gitarista The Rolling Stones-a Kit Ričards (Keith Richards) izjavio je da poseduje blizu 3.000 gitara, preneo je sajt Digital Spy.



Keith Richards

Ričards je radiju BBC 2 rekao da instrumente čuva u jednom skladištu i da ih gotovo i ne koristi.

“Iznajmljivanje skladišta košta više nego što vrede te gitare.

Sebe i ne smatram gitaristom. Ja nisam Hendriks ili Klepton”, dodao je Ričards.













Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 130980

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Ned 26 Okt - 23:58

Ako je ovo istina, tada je otkrivena jedna od najvećih glazbenih tajni!

Jedan od najvećih skladatelja svih vremena možda nije napisao neke od svojih najpoznatijih djela. Australski akademik tvrdi da je pojedine skladbe koje su pripisuju Bachu, napisala njegova supruga.




Marzin Jervis, profesor glazbe na sveučilištu Charles Darwin, analizirao je rukopis na radovima koji se pripisuju Johannu Sebastianu Bachu, piše news.com.
Profesor Jarvis vjeruje da je desetke radova napisala Anna Magdalena, skladateljeva druga supruga.
Anna je bila mlada sopranistica, a kada je stupila u brak s Bachom, imala je 19 godina i bila je 17 godina mlađa od njega.

Iako je prije bilo poznato da je ona prepisivala uratke svoga supruga, dok mu se pogoršavalo zdravlje, stručnjaci su rekli kako rukopis i ispravci sugeriraju da je netko skladao, a ne samo prepisivao.
Rad koji je profesor Jarvis pripisao drugoj gospođi Bach uključuju ariju u Bachovoj poznatoj skladbi Goldberg varijacije, kao i šest suita za violončelo.
Istraživanje profesora Jarvisa prikazano je u dokumentarcu 'Written by Mrs Bach'. Ovo bi istraživanje, zaključuje se u dokumentarcu, moglo promijeniti povjerenje u ženske skladatelje, izazivanjem stajališta da su najveće kompozicije pisali muškarci.

(Danas.hr)








love
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30797

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Ovo su poznati muzičari čije je porijeklo iz BiH   Pon 20 Apr - 12:38

Dragan Stojnić, Ibrica Jusić, Krunoslav Slabinac, Bisera Veletanlić, Senka Veletanlić, Ivo Fabijan, Boris Novković, Ivan Mikulić, Romana, "Feminnem", Ružica Čavić.








Nazad na vrh Ići dole
Hvatac

Super Član
Super Član

avatar

Ženski
Poruka : 601

Godina : 33

Lokacija : Vojvodina

Učlanjen : 18.11.2017

Raspoloženje : Uvek dobro


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Sre 22 Nov - 11:36

Na čitavom svijetu ne postoji jedinstven i interkulturalni univerzalni koncept koji može definisati muziku. Jedino što sigurno znamo, jeste da ljudi sviraju već hiljadama godina. U kini su pronađeni brojni instrumenti stari oko 9.000 godina, a najstariji instrument na svijetu „Divje Babe flute“, pronađen je u pećini u Sloveniji i star je oko 40.000 godina!

Pročitajte još 20 trivijalnih i zanimljivih činenica koje možda niste znali o muzici…
1. Njemački naučnici, predvođeni dr. Timo Kiringsom, otkrili su da pianisti imaju učinkovitiji mozak. U poređenju sa mozgovima ljudi koji se ne bave muzikom, pianisti su imali učinkovitiji mozak u gotovo svim aspektima, što je dokazalo da sviranje može poboljšati moždanu aktivnost.

2. Američki kompozitor John Cage (1912 – 1992) napisao je pjesmu (1952) koja se zvala 4′ 33”, a koja se sastojala od četiri minute i trideset i tri sekunde apsolutne tišine.

3. Na svom albumu prvijencu “For You”, Prince je svirao čak 27 instrumenata!

4. Usna harmonika je najprodavaniji muzički instrument na svijetu.

5. Dark Side of the Moon (album Pink Floyda) ostao je na vrhu top 200 Billboard charts čak 741 sedmicu. Odnosno – 14 godina!

6. Prema nekim istraživanjima, muzika može ublažiti hronične bolove za više od 20%, te ublažiti depresiju za 25%.

7. Termiti jedu drvo duplo brže kada im se pusti Heavy metal.

8. Jedini član grupe ZZ Top koji nema bradu je Frank Beard (beard = brada).

9. Mozart je imao pet godina kada je napisao svoju prvu kompoziciju.

10. Prvi snimljeni pop video (spot) bio je Bohemian Rhapsody – Queen (1975).

11. Legendarna pjesma „House of the rising sun“ benda The Animals snimljena je za samo 15 minuta, jer je bend bio jako ograničen buđetom. Uprkos tome, pjesma je 1964. godine postala veliki hit.

12. Koncept korištenja muzike za liječenje seže do dana Aristotela i Platona, ali vrsta muzičke terapije koju danas znamo počela je nakon Prvog i Drugog svjetskog rata, kada su lokalni muzičari svirali tjelesno i emocionalno traumatiziranim veteranima.

13. Led Zeppelin, REM i Depeche Mode nikada nisu imali single koji je dospio na prvo mjesto.

14. Prema nekim statistikama, svake godine se ilegalno downloaduje oko 40 milijardi pjesama.

15. Pojam “disk džokej” (disc jockey / DJ) je prvi put korišten 1937. godine.

16. Beethoven je bio prvi kompozitor koji nikada nije imao službeni položaj, a samim time bio je i prvi poznati slobodni (freelance) muzičar.

17. Između 1964. i 1996. godine, Dianna Ross se pojavila na barem jedanom hit singlu svake godine (ukupno 33 godine!).

18. Nakon što je prisustvovao prvoj izvedbi Mozartove opere ‘Figarov pir’, jedini komentar cara Josepha II bio je “Previše nota”.

19. Prema nekim istraživanjima, vaši otkucaji srca se mogu prilagoditi tempu muzike.

20. Naučnici tvrde da se ipak može postati ovisnik o muzici. U ovom slučaju, ovisnost ima jednak intenzitet kao ovisnost o seksu!

Nazad na vrh Ići dole
Hvatac

Super Član
Super Član

avatar

Ženski
Poruka : 601

Godina : 33

Lokacija : Vojvodina

Učlanjen : 18.11.2017

Raspoloženje : Uvek dobro


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Sre 22 Nov - 11:37

Ljudski mozak može da radi na načine koji su teški za pojmiti. Brojne studije su dokazale da uobičajne stvari poput muzike mogu imati uticaj na mozak i njegov razvoj. Sledeće činjenice o muzici će vam dati bar mali uvid u kompleksnost ljudskog uma.

1. Osećaj naježenosti koji dobijate kada slušate muziku, većinom je uzrokovan od strane mozga koji oslobađa dopamin, dok očekujete vrhunac pesme.
Dopamin je hemijska supstanca koju oslobаđa mozak, a povezana je sa osećajem zadovoljstva. Dopamin je direktno povezan sa motivacijom, ali i sa zavisnosti. Razne studije iz ove oblasti su konačno pronašle biološko objašnjenje zašto je muzika oduvek bila tako veliki deo emocionalnih događaja širom sveta od početka ljudske istorije.

2. Postoji nekoliko aktivnosti u životu koje koriste ceo mozak, a muzika je jedna od njih.
Naučnici su uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance ispitivanjem na grupi pojedinaca koji su slušali muziku došli do podataka da muzika regrutruje auditorna područja mozga i zapošljava velike neuronske mreže u njemu. Ustvari, oni veruju da muzika može pokrenuti emocije i kreativne oblasti mozga.

3. Redovno sviranje muzike može fizički izmeniti strukturu mozga.
Mozak ima sposobnost da se menja tokom života. Promene nastale učenjem utiču na veze između neurona. Kada su proučavali muzičare, naučnici su otkrili da je zapremina korteksa (moždana kore) najveća kod profesionalnih muzičara, srednja kod amaterskih muzičara, a najmanja kod onih koji nisu muzičari.

4. Mozak reaguje na muziku na isti način kao što reaguje na jelo.
Kao što smo naveli iznad, dopamin je hemijska supstanca koju ispušta mozak. On je povezan sa osećajem euforije koji je povezan sa zavisnošću, seksom, pa čak i jelom. Dopamin je ono što omogućava osobi da oseća zadovoljstvo takvih stvari. Studije sa korišćenjem instrumentalne muzike su dokazale da osećaj isčekivanja muzike oslobađa istu vrstu reakcija u mozgu kao isčekivanje ukusa hrane.

5. Slušanje muzike u toku vežbanja može znatno unaprediti vaše rezultate.
Slušanje muzike u toku vežbanja može da skrene pažnju uma od osećaja zamora i pojača pozitivno razpoloženje i polet. Uz pomoć muzike u toku vežbanja umerenog intenziteta, osetićete ukupno prijatnije iskustvo dok vežbate.

6.Vaši otkucaji srca imitiraju muziku koju slušate.
Utvrđeno je da muzika ima uticaj na otkucaje srca, krvni pritisak i disanje i različiti zvučni obrasci direktno menjaju navedene parametre u telu.

7. Slušanje srećne muzike u odnosu na tužnu može uticati na percepciju sveta oko sebe.
Mozak uvek upoređuje informacije koje prolaze kroz oči sa onim što očekuje od sveta, na osnovu saznanja. Konačni rezultat u našem umu je ono što nazivamo realnošću. Stoga slušanje veselih pesama pomaže vam da gledate na svet pozitivnije u odnosu na tužne pesme koje imaju suprotan efekat.

8. Pesme kojih se ne možete rešiti iz glave.
Sigurno ste imali siguaciju da vam neka pesma uđe u mozak i nesvesno se ponavlja. Ova pojava predstavlja potrebu mozga da popuni praznine u ritmu pesme. Određene pesme imaju sposobnost da izazovu „moždani svrab“ eng. „brain itch“, a ponavljanje pesme u mozgu je način da se mozak „počeše“ i odgovori na svrab . Drugim rečima, vaš mozak „peva“ dugo nakon što se pesma završila.

9. Muzika i lečenje bolesti.
Muzikoterapija se koristi već decenijama. Muzika pokreće mreže neurona u organizovanim pokretima. Deo mozga koji je zadužen za kretanje se takođe poklapa za centrom za govor. Ova dva ključna elementa pomažu pacijentima da prevaziđu prepreke sa osnovnim motoričkim sposobnostima i poteškoćama sa govorom. Muzika se naročito dobro pokazala u lečenju Parinsonove bolesti i kod lečenja moždanog udara.

10. Prema studijama, sviranje muzičkih instrumenata može unaprediti fine motoričke i sposobnosti rasuđivanja.
Studije su pokazale da deca koja imaju 3 ili više godina muzičke obuke imaju znatno bolje motoričke i slušne sposobnosti u odnosu na one koja nisu muzički edukovana. Takva deca su takođe imala bolje govorne sposobnosti i sposobnost rasuđivanja čak i ako su neko vreme bila odvojena od muzičke edukacije.
Nazad na vrh Ići dole
Hvatac

Super Član
Super Član

avatar

Ženski
Poruka : 601

Godina : 33

Lokacija : Vojvodina

Učlanjen : 18.11.2017

Raspoloženje : Uvek dobro


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Sre 22 Nov - 11:39

Muzika je oduvek privlačila ljudsku pažnju, kroz celu njenu istoriju. Činjenica je da ljudi uživaju u muzici već hiljadama godina. U Kini su pronađeni instrumenti stari oko 9000 godina, a najstariji instrument pronađen je u pećini u Sloveniji. „Divje Babe flute” star je čak 40.000 godina!

Muziku svi volimo i ona nikada ne može da dosadi. Zato vas u sledećem tekstu upoznajemo sa najinteresantnijim činjenicama o njoj, koje možda niste znali.



*Dok vežbate, muzika poboljšava vaš fizički učinak.
*Vama se ne sviđa više originalna verzija neke pesme zato što je bolja, već zato što ste prvo nju čuli.
*Muzička grupa ,,Warner Music” zaradila je preko dva miliona dolara za javno izvođenje poznate rođendanske pesme ,,Happy birthday”
*Vaša omiljena pesma vam je omiljena zato što je povezana sa vašim osećanjima ili nekim bitnim emotivnim događajima u vašem životu.
*Niko od članova poznate grupe ,,The Beatles” nije umeo da pročita ili napiše pesmu koristeći tradicionalnu notaciju.
*Prema nekim istraživanjima, vaši otkucaji srca se mogu prilagoditi tempu muzike koju slušate.
*Mocart je imao pet godina kada je napisao svoju prvu kompoziciju.
*Elvis Prisli nije napisao nijednu od pesama koje je izvodio.
*Žanr muzike koju slušate utiče na način na koji opažate svoju okolinu i svet.
*Termiti jedu drvo duplo brže kada im se pusti Heavy metal.
Milica Jocić
Nazad na vrh Ići dole
Hvatac

Super Član
Super Član

avatar

Ženski
Poruka : 601

Godina : 33

Lokacija : Vojvodina

Učlanjen : 18.11.2017

Raspoloženje : Uvek dobro


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Sre 22 Nov - 11:39

Iako nam se čini da je muzika tako jednostavna, i često je uzimamo zdravo za gotovo, ona je ustvari jedna od najkompleksnijih i najfascinantnijih stvari u našem univerzumu. Bazirana na matematičkim principima, sama činjenica  da talasi određenih frekvencija mogu da se iskombinuju tako da stvore melodiju koja će prijati našim ušima, prilično je nevjerovatna.



Muzika je nešto što je ugrađeno u fizičku strukturu našeg svijeta. Proizilazi iz istih zakona fizike i matematike na kojima je temelji čitav naš svijet unutar molekula i atoma. Dakle, da bi ste razumijeli muziku, morate znati sve o kompleksnosti fizičkih zakona koji vladaju u svijetu.

Muzika je neizostavni dio naše svakodnevice

Nije preterano reći da ne postoji gotovo nijedna živa osoba na svijetu koja na neki način nije povezana sa muzikom. Muzika toliko prožima naš svakodnevni život da skoro i da ne primjetimo njeno konstanto prisustvo, sve dok u jednom trenutku ne shvatimo kako nam se neka zarazna melodija iz pjesme koju smo ujutru čuli na radiju ili You tube-u vrti po glavi čitavog dana. Ali, jeste li se ikada zapitali koliko uopšte poznajete muziku, šta znate o tekstovima pjesama i muzičarima, o muzičkim instrumentima i muzičkoj industriji. U svakom slučaju, kada pročitate nastavak teksta, saznaćete neke zanimljive činjenice i poboljšati vaše muzičko znanje.

20 zanimljivosti o muzici

Nijedan od četvorice Bitlsa nije umeo da čita note i pravi notne zapise.
Nakon što je krajem 2013. godine održala koncert na Antarktiku, američka hevi metal grupa Metalika je upisana u Ginisovu knjigu rekorda kao prvi i jedini bend na svijetu koji je nastupao na svih 7 kontinenata.
Najskuplji muzički instrument na svijetu je jedna Stradivarijeva violina koja je na aukciji prodata za 15,9 miliona dolara.
Elvis Prisli nije autor nijedne svoje pjesme. Takođe, on nije umeo baš najbolje da svira gitaru, iako ju je u svakom nastupu sa bendom uvijek držao u rukama i kao nešto svirao.
Reper NoClue postavio je 2005. godine rekord u najbržem repovanju. On je izgovorio 723 sloga za svega 51,27 sekundi.
Leo Fender, tvorac električne i bas električne gitare, nikada u životu nije naučio da svira nijedan muzički instrument.
Godine 1981. članovi grupe Queen i David Bowie snimili su pesmu „Under Pressure“ tokom svog dvadesetčetvoročasovnog vinskog i kokainskog maratona.
Eminem je svoju pjesmu „The Real Slim Shady“ napisao svega 3 sata prije nego što je izdat njegov album na kome se pjesma i našla.
Svake godine produkcijska kuća Warner Brothers inkasira više od 2 miliona dolara od licence za pjesmu „Happy Birthday Song“, na koju polaže autoraska prava. Rijetko kada ćete čuti ovu pjesmu u nekom filmu ili na televiziji, jer da bi neko mogao da je javno koristi, morao najprije da plati licentu.
Jedno istraživanje australijskih naučnika dovelo je do saznanja da pop i rok muzičari umiru 25 mlađi od prosečnog čovjeka i znatno češće stradaju u nesrećnim slučajevima ili ubistvima.
Muzika pokreće aktivnosti u istom dijelu mozga kao i hormon sreće dopamin.
Seks, konzumiranje omiljene hrane i slušanje muzike, na potpuno isti način stimulišu lučenje dopamina u mozgu, što kod nas izaziva osjećaj uživanja.
Slušanje muzike za vrijeme obavljanja nekog težeg fizičkog posla utiče na povećanje fizičkih sposobnosti čovjeka.
Jedna naučna studija dokazala je da nam se originalna verzija neke pjesme više sviđa ne zato što je bolja, već zato što smo je prvu čuli. Istraživanje je obuhvatilo ljude kojima su puštane dvije verzije jedne iste pjesme i oni su uvijek kao bolju birali prvu verziju. Pa čak i kada bi dva puta za redom bila puštena potpuno ista pjesma, oni su se opredeljivali za onu koju su prvu čuli.
Omiljena pjesma svakog čovjeka obično ga vezuje za neke emotivne trenutke iz života.
Dok slušamo muziku, ritam otkucaja našeg srca počinje da prati ritam pjesme koju slušamo.
Naučna studija iz 2007. godine dokazala je da muzika, prije svega klasična muzika, prija biljkama i stimuliše njihov rast.
Kada smo u baru ili kafiću, brza muzika će nas podsticati da brže pijemo, a glasna muzika će uticati na nas da pijemo više u kraćem vremenskom periodu.
Muzički žanr koji slušate ne utiče samo na vaše raspoloženje (tuga, sreća i sl.), već mijenja i vašu percepciju svijeta koji vas okružuje. U zavisnosti od muzike koju su slušali, možete kod drugih ljudi lako prepoznati sreću ili tugu.
20. Jedna studija iz 2015. godine pokazuje da bebe ostaju duplo duže vremena mirne kada slušaju neku pjesmu nego kada im se čita neka dječija priča.
Nazad na vrh Ići dole
Hvatac

Super Član
Super Član

avatar

Ženski
Poruka : 601

Godina : 33

Lokacija : Vojvodina

Učlanjen : 18.11.2017

Raspoloženje : Uvek dobro


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Sre 22 Nov - 11:44



Rock muzika je oduvek bila izvor brojnih neobičnih doživljaja, izjava i zanimljivosti svih vrsta. Budalaština takođe. Evo samo jednog malog dela.

1. Axl Rose je anagram za „oral sex“, a pravo ime pevača Guns n Rosesa je William Bailey.

2. Axl Rose je nekada zarađivao 8 dolara na sat tako što je pušio cigarete u okviru eksperimenta na univerzitetu UCLA.

3. Numera Rock The Casbah sastava Clash napisana je nakon što je rock muzika zabranjena u Iranu.

4. Bono je svoj nadimak dobio po prodavnici slušnih aprata.

5. John Lennon je bio na prvoj naslovnoj strani magazina Rolling Stone, ali rekord drže Beatlesi sa više od 30 naslovnica.

6. Jimmy Page se viđao sa 14-godišnjakinjom tokom jedne od turneja Led Zeppelina.

7. Legendarni „jezik logo“ The Rolling Stonesa inspirisan je hindu boginjom Kali.

8. Album London Calling sastava Clash dobio je naziv po frazi koju je BBC koristio tokom Drugog svetskog rata, a koja je glasila: “Good morning America, this is London Calling.”

9. Bob Dylanov album “Highway 61 Revisited” dobio je ime po Ruti 61, autoputu koji prolazi kroz njegovu rodnu državu Minnesotu.

10. Ujak Angeline Jolie Chip Taylor napisao je legendarnu pesmu Wild Thing.

11. Bend Lynyrd Skynyrd je ime dobio po srednjoškoloskom profesoru Leonardu Skinneru, koji je učenike udaljavao sa časova zbog duge kose.

12. Brian Jones, suosnivač benda The Rolling Stones, umeo je da svira preko 60 instrumenata.

13. Led Zeppelin su pesmu Black Dog nazvali tako nakon što je veliki crni labrador ušetao u studio tokom snimanja.

14. Eric Clapton je pesmu Layla napisao za ženu Georgea Harrisona (gitarista The Beatlesa).

15. The Doors su bili prvi bend koji je svoj novi album reklamirao na bilbordu.

16. Bubnjar Led Zeppelina John Bonham je u noći kada je umro popio 40 čaša vodke.

17. Keith Moon, bubnjar benda The Who, navodno je dao Led Zeppelinu ime.

18. Led Zeppelin su jednom prilikom optuženi da su u seks sa grupi devojkom pokušali da uključe i delove mrtve ajkule.

19. Wings su snimali album Red Rose Speedway u Abbey Road studiju u isto vreme kada i Pink Floyd svoj The Dark Side Of The Moon.

20. Svi članovi Nirvane su izbačeni za zvaničnog predstavljanja svog albuma Nevermind jer su započeli opšte gađanje hranom.

21. Lynyrd Skynyrd su numeru Freebird posvetili Duaneu Allmanu iz The Allman Brothers Banda.

22. Princeova pesma Purple Rain je alegorija o pesmi Purple Haze Jimija Hendrixa.

23. Jimi Hendrix je pesmu Little Wing osmislio za ravno 145 sekundi.

24. Pravo ime Eltona Johna je Reginald Kenneth Dwight.

25. Osnivač Fleetwood Maca Jeremy Spencer napustio je grupu da bi se pridružio kultu Children of God.

26. Lik Zverka iz Muppet Showa je inspirisan Mickom Fleetwoodom.

27. Nakon što je napravio grešku tokom snimanja pesme Hey Jude, Paul McCartney je na 2:58 rekao „Oh, fucking hell“.

28. Pesma Billyja Joela Only the Good Die Young govori o muškarcu koji pokušava da ubedi religioznu devojku da izgubi nevinost sa njim.

29. Pesma Killing an Arab benda The Cure govori o knjizi Stranac Albera Kamija.

30. Pre nego što im se pridružio Neil Young, grupa Crosby, Stills and Nash je pokušala da dovede Georgea Harrisona i Erica Claptona.

31. Grupa Queen ima najdugovečiniji fan klub, koji je čak ušao i u Ginisovu knjigu rekorda.

32. Paul McCartney je na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine nastupio za honorar od jedne funte.

33. Londonska pripadnica visokog društva Tara Browne poslužila je Beatlesima kao inspiracija za pesmu A Day in the Life.

34. Pre nego što je sebi nadenuo ime Bob Dylan, Robert Allen Zimmerman je sebe zvao Elston Gunn.

35. Gitarista AC/DC-ja Malcolm Young je radio za šivaćom mašinom u fabrici brushaltera.

36. The Rolling Stonesi su snimili pesmu Nineteenth Nervouse Breakdown nakon što je Mick Jagger, iscrpljen od turneje, izjavio: „Ne znam za vas, ljudi, ali ja se osećam kao da sam spreman za svoj 19. nervni slom“.

37. Pre nego što se pridružio grupi Kiss, Vinnie Vincent je pisao sountrackove za Happy Days i Joanie Loves Chachi.

38. Originalno ime White Albuma The Beatlesa glasilo je A Doll’s House.

39. The Eagles su karijeru počeli kao prateći bend Linde Ronstadt.

40. Elvis Presley je snimio više od 600 pesama, ali nije napisao nijednu od njih.

41. Chuck Berry je želeo da postane profesionalni fotograf i muzikom je počeo da se bavi da bi kupio fotografsku opremu.

42. Bill Wyman, bivši gitarista benda The Rolling Stones, je izlazio sa 14-godišnjakinjom.

43. Prva verzija pesme Boba Dylana Like A Rolling Stone bila je dugačka šest strana.

44. Pesma Boba Dylana Rainy Day Women #12 & 35 snimljena je iz jednog pokušaja.

45. Jimi Hendrix je pesmu Purple Haze napisao nakon što je sanjao kako hoda ispod mora.

Izvor: BuzzFeed
Nazad na vrh Ići dole
Hvatac

Super Član
Super Član

avatar

Ženski
Poruka : 601

Godina : 33

Lokacija : Vojvodina

Učlanjen : 18.11.2017

Raspoloženje : Uvek dobro


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Sre 22 Nov - 11:45

Michael Jackson: 15 činjenica koje verovatno niste znali o kralju POP-a
Kralj POP-a.
Čovek koji je svojom muzikom obeležio kraj XX i početak XXI veka. Gotovo da ne postoji kutak planete u kome se nisu čule njegove pesme, a njegova popularnost ne jenjava ni dan danas, pet godina posle njegove smrti – albumi i singlovi se i dalje prodaju, Michaelovi hitovi se i dalje vrte na radijskim stanicama, a nedavno je izašao drugi po redu posthumni album nazvan „Xscape“. Jacksonov privatan život je podjednako privlačio pažnju, kao i njegova muzika, i evo nekoliko interesantnih podataka iz njegovog života koje možda niste znali...
Michael je rođen 29. avgusta 1958. godine u Geriju, američkom gradiću u Indijani. Bio je osmo od ukupno desetoro dece (tri sestre – Janet, Rebbie, La Toya i šestorica braće – Tito, Marlon, Jackie, Jermaine, Randy i Brandon, koji je preminuo nedugo po rođenju). Michaelova majka Katherine je bila prodavačica u marketu i zagriženi Jehovin svedok, dok je njegov otac Joseph radio u čeličani „U.S. Steel“.
Prvi javni nastup imao je sa samo pet godina, i pevao je numeru „Climb Every Mountain“.
Godine 1984. osvojio je čak osam Grammy nagrada – rekord koji od tada niko nije oborio!
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9843

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   Uto 19 Jun - 8:13

SKRIVENA MOĆ MUZIKE
Od harmonije sfera do električne crkve
"Muzika je proročanstvo [...] ona je zvuk jednog novog sveta koji će se postepeno pomaljati." Žak Atali, Bruit (Buka, 1977).
Muzika je dete matematike i lingvistike, koje je snagom i uticajem nadmašilo svoje roditelje. Kako kaže Dejvid Tejm (David Tame) u knjizi The Secret Power of Music (Skrivena moć muzike), "muzika je jezik nad jezicima. Može se reći da, u odnosu na sve druge umetnosti, muzika najsnažnije pokreće i menja svest" (str. 15). Muzika je algebra zvuka; zakoni matematike se otelovljuju u harmoniji, u savršenim odnosima frekvencija vazdušnih talasa. Od svih umetnosti, kao da je upravo muzika najeteričnija: njoj je potrebno najmanje materije da bi se ovaplotila.

Upravo izvan domena muzičke teorije – u svakodnevnom životu – muzika ima ogromnu moć nad čovekom i nad celokupnim društvom. Od pamtiveka su veliki mislioci, političari i vojni stratezi muziku ubrajali u stubove društvene stabilnosti i snage. Tako Platon u svojoj Državi muziku ubraja u moguća sredstva promena društvenog poretka kada kaže da se "načela muzike ne mogu nigde dotaći, a da se pri tom ne pokolebaju i najviši državni zakoni". (IV, 424c) Na drugom mestu, Platon piše:

"S vemenom su se pojavile vođe koje su u muzici postupale nezakonito i koje, iako po prirodi pesnici, nisu znale šta je pravilno i zakonito u muzici. Obuzeti euforijom i vođeni nepriličnim duhom hedonizma, oni su [...] mešali različite vrste muzike. Tako su svojim bezumljem nenamerno lažno svedočili protiv muzike, kao da je lišena bilo kakvog merila ispravnosti, i kao da je zadovoljstvo slušaoca najbolji kriterijum, bilo da je taj slušalac dobar ili loš čovek. Putem kompozicija ovakve prirode, za koje su napisali srodne reči, oni su u narodu negovali duh muzičkog bezakonja i drsko uverenje da sam može da sudi o vrednosti muzike." (Platon, Zakoni, III, 700d i 700e.

muzika-harmonija-sfera6
Car David  

Platonov učenik Aristotel muzici pripisuje moć da "utiče na formiranje ličnosti", jer neke melodije "jačanju samokontrolu", dok druge vrste potiču "opuštanje" (Aristotel, Politika, 1339a.).
Vredi poslušati i mišljenje velikog Konfučija, koji u VI veku pre Hrista kaže:

"Ako neko želi da zna da li se carstvom dobro vlada, da li je u njemu moral dobar ili loš, odgovor će dati kvalitet njegove muzike [...] Karakter je kičma naše ljudske kulture, a muzika je cvetanje karaktera." (Li King, knjiga XVII, odsek II, 21; citirano u: Miles Menander, The Ethics of Confucius, 1915; dostupno na sacred-texts.com)

Najozbiljnije zvuče reči škotskog mislioca XVIII veka Endrjua Flečera:

"Kad bi nekom čoveku bilo dozvoljeno da napiše sve pesme u zemlji, više ne bi bilo važno ko donosi zakone."[1]

U poslednjih stotinak godina, Flečerove reči postale su stvarnost ove planete. Popularni muzičari su "zakon": oni, a ne političari, univerzitet ili akademija, određuju šta je in a šta out, šta je dobro, a šta loše. Autori muzike koja danas odjekuje svetom stvaraju novu paradigmu, šire potpuno nove (zapravo prastare) zakone i merila, i buka tog novog sveta, o kom govori Žak Atali, donedavno jedan od sto najuticajnijih Francuza, već je prodrla u parlamente i sudnice.

U naše vreme, muzika više nije samo deo života; sa njom se više ne srećemo, kao nekada, samo u trenucima dokolice, posebnih svečanosti i svetkovina. Zahvaljujući lako dostupnim tehničkim uređajima, popularna i svakojaka druga muzika osvojila je svakodnevicu mladih generacija. Ona odjekuje sa televizora i iz radija, dopire iz kompjutera, laptopova, mobilnih telefona i ajpeda koji se nikada ne gase. Slušaju je milioni dok se voze na posao, kada se šetaju, džogiraju, rade, uče ili se zabavljaju. Od jutra do večeri muzika odzvanja u ušima. I kada konačno isključe sve svoje elektronske zabavljače, muzika još dugo, dugo odjekuje u njihovom umu. Kako i ne bi: ako tehno ili turbofolk toliko odzvanjaju iz slušalica mladića ili devojke u autobusu da to čuje još nekoliko putnika oko njega/nje, kakav li je duboki trag takva muzika ostavila u njihovom mladom umu? Današnja elektronska civilizacija proterala je tišinu daleko od čoveka, oduzimajući mu prilike da u miru razmišlja i sretne se sa svojim bićem, ućutkujući razum nametnutim rečima i ritmom. Ko još čuje onaj sound of silence o kom su pevali Sajmon i Garfankl, glas tišine koji, kao nekada proročki prst koji piše po zidu starog Vavilona, pokušava da probudi savest čoveka današnjice? Umesto toga, tu je "buka i bes" današnje muzike, koja zamagljuje savest, i okreće pažnju od važnog ka trivijalnom i neretko vulgarnom.

Privlačna muzika nije obavezno i dobra muzika
Veoma je značajno da što pre shvatimo da muzika nije, i nikada nije ni bila, neutralna umetnost: ona je ili moćan lek ili snažan otrov.

Muzika izražava lepotu, i to je jedan od razloga zašto nas toliko privlači, zašto nam je toliko potrebna. Ipak, kao i u svim drugim umetnostima, i u muzici je moguće razdvojiti estetsko i etičko, izolovati lepotu i prognati dobrotu. Dobrota u umetnosti kao da je u poslednjih pola veka postala suvišna; sa njom se izruguju i na stub srama je prikivaju muzička scena, mediji, pa čak i muzička teorija.

Samo ime ove umetnosti – muzika – ukazuje na antičko verovanje da je ova, kao i sve druge umetnosti, plod natprirodnog uticaja Apolonovih muza na muzičara. Otud i pojam inspiracije, tj. "u-disanja", odakle i naša reč nadahnuće: umetniku je ideju "udahnula" muza, a, u kasnijem shvatanju, zasnovanom na drugim verskim sistemima, to je učinilo neko drugo duhovno biće, uključujući i samog Boga. To znači da već drevno shvatanje pripisuje istinskoj umetnosti onostrano poreklo; ona je dar bogova. Ili demona. Naravno, moderna i službena materijalistička filozofija i nauka odriču se takog razumevanja nadahnuća.

Upravo na tom natprirodnom izvoru muzike, u zavisnosti od porekla inspiracije, lepota i dobrota često se razilaze. Ne postoji samo jedan izvor inspiracije. Muzika nije samo ljudska tvorevina; kao i u većini drugih umetnosti, vrhunska muzička dela plod su natprirodnog nadahnuća, a, kako reče Angus Jang iz AC/DC-a, to nadahnuće dolazi ili "odozgo" ili "odozdo". Muzika može biti lepa, snažna i privlačna, ali zla. Naravno, zavisno od toga kako definišemo dobro i zlo.

Kada je u čuvenoj emisiji "Showdown with Satanism" Bob Larson upitao Zinu, kćerku Antona Laveja, tada još sveštenicu Satanističke crkve, da li je ubistvo loše, ona odgovara: "Šta znači loše?", dok njen muž Nikolas Šrek dodaje: "Zavisi od okolnosti. [...] Ubijanje je deo čovekovog životinjskog ponašanja."

Ljudi koji sebe smatraju vernicima nastoje da poštuju "Zlatno pravilo" koje glasi: "Sve što želite da čine vama ljudi, činite i vi njima." (Matej 7:12), što je parafraza pojma pravde i opis karaktera samog Boga. Drugi, često nesvesno, ali vrlo dosledno, slede zakon koji je Alister Krouli u svojoj antibibliji pod naslovom Knjiga zakona (The Book of the Law) nazvao "zakonom Teleme" (grč. "volje"): "Čini što hoćeš: to nek ti bude jedini zakon." Sami moderni muzičari ne kriju ni moralni kodeks koji slede i promovišu, pa, prema tome, ni izvor svoga nadahnuća. Oni o tome neretko otvoreno govore, poput članova Led Cepelina (naročito Džimi Pejdž), Rolingstonsa, Dorsa ("New Gods”, "The Soft Parade”, "The End”, "An American Prayer”, "Awake”, "Shaman’s Blues”), ili grupa AC/DC i KISS. [2]

"Ljudi me pitaju odakle dolazi ta čarolija. Ja verujem u duhovnu stranu svega, verujem da nam muzika dolazi kroz dimenzije. Arogantno je misliti da umetnik sam sve to stvara; radi se o saradnji. Ja ne znam sa kim, ali svi umetnici crpu iz tog izvora [...] Postoji neka moćna sila koja dolazi i koristi moje telo da kaže ono što ima da kaže." (Pevačica Tori Ejmos, 1999)


muzika-harmonija-sfera3
Alister Krouli,
engleski okultista, mistik i astrolog

Džudi Movat, koja je bila prateći vokal na koncertima Boba Marlija, izjavila je:
"Na turnejama su koncerti bili kao da ste u crkvi, dok Bob propoveda. U publici su vladala pomešana osećanja: vidite ljude kako doslovno plaču, u duhovnom transu [...] Ovi su koncerti bili puni duhovne sile. Neka sila dovodila nas je tamo. Bilo je to čisto osećanje [...] mesecima i možda godinama kasnije još smo se tako osećali." (Sean Dolan, Bob Marley, p. 95).

Istoričar roka Majkl Mojnihan (Moynihan) tvrdi sledeće:

"Na duhovnoj ravni, muzika je magijski čin, oruđe čovekovog opštenja sa bogovima." (Lords of Chaos: The Bloody Rise of the Satanic Metal Underground, str. 1)

Ovakvu tvrdnju potkrepljuje i nepobitna činjenica da je u svakom verskom sistemu, od najranijih plemenskih obreda preko drevnih misterija do današnjih mega-crkava i prenosa božićne ili uskršnje mise u Rimu, muzika bila i ostala jedan od centralnih stubova religijske službe.

Muzika je poruka muzičara slušaocima
Uprkos tvrdnjama mnogih umetnika i teoretičara današnjice, umetnost ne sme biti sama sebi svrha, lišena moralnog dobra. Veliko je pitanje da li se zastupnici larpurlartizma[3] i sami pridržavaju svog programa. Ako ništa drugo, želja za estetikom bez etike izraz je etičkog relativizma, tj. nedostatka jasnih merila dobra i zla, u kom "božansko" JA umetnika postaje sudija i merilo. Tako dolazimo do toga da lična volja postaje vrhovni zakon. Kada umetnik odbaci moralnu dimenziju umetnosti, to znači da više ne veruje da postoji nešto vrednije i trajnije od umetničkog dela, od lepote same po sebi i od njega samoga. Od stava da je umetnost sama sebi svrha i da ne trpi moralna ograničenja pre ili kasnije se stigne do krajnje diskutabilnih "umetničkih" ostvarenja poput onog Alize Švarc, studentkinje Jejla koja je tokom devet meseci kamerom snimala sopstvene samoizazvane abortuse u uverenju da "umetnost treba da bude posrednik između politike i ideologija" i da tako stvara "projekat koji odgovara standardu onoga što umetnost treba da bude".
Šta tek reći o kineskom umetniku Zu Juu čiji performans pod naslovom "Jedenje ljudi", u kom fotografiše sebe kako kuva i jede ljudski fetus isečen na pet delova, treba da iskaže njegov protest "protiv shvatanja da čovek ne može da jede čoveka"! Ovo dvoje ekscentričnih i morbidnih egzibicionista nazivaju sebe umetnicima, i ko sme da ih kritikuje kao "nemoralne"? Lista takvih "umetnika" bila bi podugačka, a sa pitanja moralnosti u umetnosti brzo bi se prešlo na pitanje o moralnosti društva uopšte.

Upravo ono što umetnik veruje ili ne veruje kodirano je u njegovom delu (pesmi, knjizi, slici...) čija publika usvaja iste ideje. Čak je i moralna neutralnost ili neangažovanost u umetničkom delu takođe svojevrsna moralna poruka, koju publika usvaja samom recepcijom dela. Nema umetničkog dela bez moralne poruke. Ovo je tačno pogotovo onda kad se moralnost proteruje iz umetnosti.

Muzika ne traži dozvolu da uđe u um
Već decenijama je poznato da prilikom recepcije muzika zaobilazi frontalni (upravni) centar u mozgu (svest, volja), pa naš um beleži i muziku koju ne volimo; ona nam se prosto nameće. Svako ko je bio izložen muzičkom nasilju vozača autobusa ili "preglasnom rokenrolu" komšiluka doživeo je da mu posle toga danima u ušima odzvanjaju reči pesama koje nikada ne bi poželeo da čuje. Što više neka muzička kompozicija liči na dečiju pesmicu, to se više nameće podsvesti. Muzikoterapija, koja određenim muzičkim sadržajima izlaže pacijente čiji mentalni poremećaji ne dozvoljavaju uobičajenu verbalnu komunikaciju, zasniva svoj uspeh na tome što muzika stiže tamo gde reč ne može, pokrećući pacijenta da odreaguje.

Određena melodija nezaustavljivo u podsvest unosi svoju poruku. Publicista Bob Larson, nekadašnji roker i student medicine, kaže: "Izgovorena reč mora da prođe kroz upravni deo mozga da bismo je dekodirali i razumeli i da bi prošla moralni skrining." Muzika dakle zaobilazi svesni deo uma i direktno komunicira sa podsvešću, snažno utičući na čoveka. To je temelj njene moći. Dokazano je mnogo puta da sve što smo ikad doživeli ili naučili, sve što je ušlo u naš um putem pet čula – svesno ili nesvesno – nikada više otuda neće izaći, ostaje zauvek zabeleženo. Jedino što možemo jeste da nastojimo da biramo kojim sadržajima ćemo izlagati svoju podsvest.

Nikada ne zaboravimo veliku istinu: veoma često upravo muzika koju neko sluša govori o njemu bolje od njegovih reči i ponašanja. Izgovorena reč komunicira sa čovekovom svešću, a muzika sa njegovom podsvešću, tj. onim delom ličnosti koji čovek često ni sam ne poznaje, a koji moćno utiče na njegovo biće.

Kako onda birati muziku ako već ona bira nas? Treba da vežbamo i skoristimo svoje zanemareno pravo izbora. U doba individualizma i demokratije, paradoksalno, pojedinac sve slabije koristi slobodnu volju na dobro. Zapravo, često viđamo da su upravo veliki buntovnici robovi upravo svojih i tuđih nagona, prohteva i strasti. Određeni muzički pravci pojačavaju to ropstvo i stimulišu podsvesni i nagonski deo ličnosti. Tako muzika postaje zamajac čulnosti i strastvenosti, a ne karakternosti i moralnosti.

Drugim rečima, danas kad mu je, naizgled, dano da vlada društvom i svojom budućnošću, pojedinac više ne vlada ni sobom. Zašto? Zato što njegova čulnost sve više vlada njegovim umom. "Sledi svoje instinkte!", kaže jedna reklama, a druga dodaje: "Neka sva čula uživaju!" Veoma često, mladi slušaju muziku ili gledaju spot, ali su potpuno nesvesni teksta pesme i uticaja zvuka na njihovu ličnost. Džimi Hendriks je tvrdio:

"Muzikom možete hipnotisati ljude, a kad ih dovedete do najslabije tačke, možete njihovoj podsvesti propovedati šta god hoćete." (Life Magazine, 1969)

Kortni Lav, udovica Kurta Kobejna, izjavljuje kako više voli rok muziku od nekadašnjeg bavljenja glumom jer "Meril Strip ne zna kakvo je to osećanje kad 10.000 ljudi stoje pred vama i rade šta vi želite".

muzika-harmonija-sfera8Neka se grupa mladih zatekla na pustom ostrvu. Jednog dana su našli poruku u boci. Kada su razvili papir, videli su da je to njihova poruka poslana tri nedelje ranije. Izvodeći paralelu sa ovim događajem, jedan komentator smatra da popularna muzika dugoročno stvara toliku apatiju i depresiju zato što je to "njihova poruka samima sebi". To je muzika kojom ljudi sami sebi upućuju poruke o svojoj sopstvenoj izgubljenoj duši, njihov SOS. Ono što je grlo poslalo vraća se uhu. Ako su mladić ili devojka doživeli ljubavni bol, dobro je da vreme i životna stvarnost ublaže tugu. Međutim, slušanje tužnih ljubavnih pesama nesrećno zaljubljenog upravo podseća na njegov neuspeh, ponavlja osećanje duševnog bola i time ga dublje i trajnije urezuje u dušu. Čak i ako slušalac trenutno nije nesrećan u ljubavi, ovakve pesme predodređuju njegovo ponašanje u prvoj takvoj prilici. Bilo da peva o ljubavnim jadima ili o žudnji za voljenom osobom, pesma poistovećuje slušaoca s iskustvom opisanim u pesmi, koje je često izmišljeno ili prekrojeno, ili samo standardni šablon u muzičkoj industriji. Pa ipak, u podatnom umu slušalaca, takva "ljubav" na određeni način postaje doživljaj blizak stvarnosti, kao i prilikom gledanja filma, jer i odglumljeni i otpevani doživljaj stvara realnu reakciju u mozgu, kao da je u pitanju stvarnost, i to "iskustvo", zasnovano na percepciji virtuelnog, odglumljenog doživljaja, produbljuje se sa svakim novim slušanjem ili gledanjem.

S druge strane, muzika koja šalje čoveku poruku ohrabrenja, ljubavi, nade, pobede, može od slabog da napravi jakog, a od gubitnika – pobednika. U oba slučaja, muzika u čoveku stvara ona osećanja i nameće mu one misli koje dotad nisu bile njegove ili pojačava njegova sopstvena osećanja koja do tada nisu bila izražena. Time ona neposredno utiče na njegov karakter. Zamislimo sada kakav uticaj može na mladog čoveka da ima muzika koja mu gotovo ceo dan odzvanja u ušima! Pre nekoliko godina, u kanadskom gradu Edmontonu jedan park postao je s vremenom stecište dilera droge koji su, malo po malo, rasterali uobičajene posetioce parka. Nasilje u tom kraju postalo je često. Da bi zaštitile stanovništvo i povratile red, lokalne vlasti postavile su zvučnike po parku i počele da puštaju muziku Baha, Betovena i Mocarta. Lokalni šef policije ubrzo je izvestio da se broj prekršaja u tom kraju smanjio za 800%!!!

Ritam
Muzički ritam je nezaobilazni deo svake pesme i on može biti ili diskretan ili središnji činilac kompozicije. Za običnog slušaoca, ritam i metar odgovaraju onoj karakterističnoj pulsaciji u vremenu, "otkucajima srca" u ritmu muzike. Neki savremeni muzički stilovi uglavnom se oslanjaju na udaračke instrumente te stoga često zanemaruju melodiju, naglašavajući monotoni, hipnotišući ritam (engl. beat) koji utiče podsvest, pa čak i na čovekove fiziološke procese. Ovakvo osiromašenje muzičkog dela doseglo je vrhunac u tehno muzici. U njoj više nema reči, a praktično ni melodije.

Nebrojeni muzičari instrumentalisti i muzički teoretičari ističu da je bit srce, suština rok muzike. Koliko je ovo tačno vidi se i iz saveta čuvenog američkog muzičara i muzičkog vaspitača Džina Grajera (Gene Grier) o tome kako napisati dobru rok pesmu: "1. Izaberite vremensku oznaku; 2. Izaberite akordsku progresiju; 3. Napišite melodiju; 4. Napišite tekst." Ovaj red pokazuje gde je duša rok pesme, a šta je rokeru najmanje važno. Ritam je najvažniji – a on se obraća podsvesnom, nagonskom; reči su poslednje, a one se obraćaju svesnom, razumskom.

Često ćete čuti muzičare koji se brane kako je njihov cilj da "zabave" publiku – just for fun. Međutim, tehno rejvovi i savremeniji clubbing imaju, po shvatanju vodećih savremenih muzičara, neku drugu svrhu osim "zabave":

"Di-džej je kao sveštenik koji pušta muziku okupljenima po njihovoj želji, a njegov desk je kao oltar, prema kome su rejveri stalno usmereni. Igranje na rejvovima jeste oblik obožavanja bogova njihove izmenjene svesti". (Dr Rasel Njukom, Russell Newcombe, "Raving and Dance Drugs and The Use of Ecstasy and Dance Drugs", The Guardian, 22. jula 1995.).

Naučnu analizu profesora Njukoma podupire poreklo mnogih savremenih muzičkih stilova (kultni plesovi afričkih crnaca preneseni u Novi svet), kao i zanimanje mnogih savremenih muzičara za drevne obrede propraćene muzičkim ritmovima koji prouzrokuju stanja izmenjene svesti.

Značajni psihijatri, lekari i muzičari (između ostalih, Džon Dajamond, Verl Bel, Stiven Helpern, Šeldon Dil; v. Samuele Bakioki, Hrišćanin i rok muzika, Krajslit publikacije, 2012, 114. i dalje) posebno su proučavali uticaj bita na fiziologiju čoveka. Svi podvlače da je bitna novina koju donose i pop i rok promena naglaska u taktu i, shodno tome, naglašena i sistematska upotreba sinkope. Naime, dok je u klasičnoj i tradicionalnoj muzici naglasak na prvom i trećem od četiri dela standardnog takta (TA-ta-TA-ta), što bi u antičkoj metrici odgovaralo dvosložnoj stopi zvanoj trohej (naglašeni dugi slog+nenaglašeni kratki slog), dotle muzičke pravce koji su iznedrili rok, kao i rok sam, odlikuje forsiranje obrnutog ritmičkog obrasca zvanog off-beat ili back-beat, gde se naglašavaju drugi i četvrti elemenat takta (ta-TA-ta-TA), kome u metrici odgovara jampski metar (nenaglašeni kratki slog+naglašeni dugi slog). Uporedimo: MO-ja-DRA-ga // mo-JA-dra-GA.

Kad je reč o pojmu sinkope, istoričari džeza i roka objašnjavaju: "Izraz 'sinkopiranje' odnosi se na ton ili figuru koja počinje između dve dobe ili je, pak, tako skrojena da glavni ton pada između doba. Čitalac može da stekne pojam o sinkopi ako, dok korača, pljesne rukom između dva udarca đona o pločnik." Sinkopiranje se smatra jednom od osnovnih značajki svih pravaca koji su iznedrili današnji rok: regtajma, bluza, džeza. Sistematski ponavljan naglasak na kraju takta, kao i raznolika upotreba sinkope, imaju moćan fiziološki efekat na čoveka.

Ove ritmičke strukture suprotne su našem prirodnom ritmu, koji zahteva da posle stresa ide opuštanje; umesto odmora, one zadržavaju napetost bez razrešenja. Istraživanja pokazuju da učestali ritam te vrste ubrzava otkucaje srca, slabi mišiće, i potiče lučenje adrenalina, endorfina kao i nekih polnih hormona. Mik Džeger ne krije: "Možete da osetite kako adrenalin teče kroz telo. To je nekakvo seksualno osećanje. Ja zavodim svoju publiku. Ono što radim veoma je slično striptizu neke devojke." (Intervju u Njusviku 4.1.1971, 25) Roker Dženezis Poridž (Genesis P’Orridge), ponosni veteran eksperimenata sa drogama i ezoterijom, kaže da ovakva muzika "oslobađa hemikalije u telu i umu koje menjaju stanje svesti". Cilj roka, po priznanju mnogih, jeste da se ritmom postigne stanje transa, u kome se može uticati na podsvest. To objašnjava uzbuđenje koje ova muzika stvara, kao i senzualno i krajnje erotizovano ponašanje i muzičara i publike na rok koncertima.

Čovekova seksualnost ne treba da se razvija nezavisno ili pre umnog i opšteg fiziološkog razvoja; MTV uči suprotno. Jedna reklama za MTV prikazuje urođeničku devojčicu od nekih 10-12 godina i njenu majku kako zure u TV-ekran usred džungle, daleko od civilizacije. Devojčica uzvikuje: "Mama, gle, MTV!" Na to joj majka odgovara: "Sad si postala žena!" Možda najmoćniji i najtragičniji efekat današnje muzike koji posmatramo po kućama, školama i na ulicama jeste preuranjeno stimulisanje polnosti kod mladih.


muzika-harmonija-sfera2
Oldous Haksli
Zato su danas mnogi osnovci i srednjoškolci potpuno neracionalna i hormonalno dirigovana bića bez etičke nadstrukture ličnosti. Oni postaju ovaploćenje i krajnje ostvarenje zakona "Čini šta želiš". Senzualno ponašanje mladih direktna je posledica uticaja auditivne i vizuelne komponente roka, koje nezrelim umovima izvrnute obrasce ljubavi, morala i ponašanja nameću kao moderne i normalne. Upravo s početka ere roka, krajem 50-tih, zatim 60-tih i kasnije, uz pomoć muzike potpuno su promenjeni mnogi obrasci dobra i zla, što se odrazilo na odnos prema pušenju, drogama (koje će Oldous Haksli i Timoti Liri proglasiti 'hostijom' Novog doba) i piću, te proizvelo nasilno ponašanje, nesputano izražavanje polnosti i nepoštovanje autoriteta. Šta reći o uticaju roka na buntovnost i ogromno nezadovoljstvo današnje omladine? Nimalo slučajno, već na prvom Vudstoku neki muzičari huškaju mlade na celokupan društveni sistem, na sve dobro i loše u njemu, ali ni tada ni kasnije ne daju pravu alternativu. Koliko god se neki muzičari branili lepim rečima, činjenica je da njihova umetnost ostavlja za sobom milione mladih nezadovoljnika, gura ih u život kao zapaljene buktinje ne učeći ih kako i zašto da žive, i ne upućujući ih da rešenje nađu u stvaranju.
Zašto ovo pominjati? Zato što je preko potrebno ponuditi ljudima, pogotovo mladima, muziku koja će im pomoći da steknu dobar ukus i osećanje za razlikovanje dobra i zla, kao i da stave podsvest i nagon pod vlast svesti i razuma, da budu "svoga tela gospodari" u pravom smislu.

Naglasimo: ovaj tekst ne osuđuje niti isključuje osećanja. Osećanja su bitan deo čoveka, onaj najličniji i najtajnovitiji deo njegove duše. Ono što ovaj tekst govori bez ustručavanja jeste da svoja i osećanja drugih moramo zaštititi od manipulacije tako što ćemo sačuvati sposobnost da razumom preispitujemo sebe, i da svojim sopstvenim osećanjima i porivima kažemo "ne".

Rok i pop-muzičari ne kriju onostrano poreklo svoje inspiracije
Ne može se poreći lepota i snažan uticaj mnogih pop i rok pesama. Mi ni najmanje ne sumnjamo u to da je ta lepota često proizvod nadahnuća, ali smatramo da treba preispitivati koji je izvor tog nadahnuća. Lepota, čija god da je, nije odlučujući razlog da se bilo šta prihvati ili odobri. Lepa žena ne mora da bude i dobra žena; lepa ambalaža ne garantuje kvalitet proizvoda; lep političar ili direktor ne donosi uvek dobro svojoj državi ili preduzeću; lepe reči često su samo laskanje. Lepota nije najbolja preporuka. Sami autori i izvođači roka davali su često izjave o tome, svesni da su za mase mladih oni propovednici jednog novog pogleda na svet. Dok se neki muzičari izgovaraju da je muzički biznis "obična zabava", mnogi drugi ne smatraju sebe običnim zabavljačima, već propovednicima "rok religije".

Jedan ljubitelj grupe "The Grateful Dead" opisuje svoj doživljaj koncerta:

"Nije to bio samo koncert grupe. Bilo je to bogosluženje. Grupa je predstavljala prvosveštenika, pesme su bile liturgija; ples je bio molitva, a publika, vernici. U takvim trenucima potpune opsednutosti, mi bismo svi zajedno provalili kapije neba, ušli u tajnu odaju svemira, iz koje smo se uvek vraćali sa oklevanjem, uvek drugačiji." (Geri Grinberg, Not Fade Away, str. 42, 43)


muzika-harmonija-sfera10
Džim Morison (1943-1971)
Očigledna je moć kojom i danas pesme Dorsa, Cepelina ili Dip Parpla pokreću mase, i niko neće reći kako je uzrok toga samo tekst. Rej Manzarek iz Dorsa seća se početaka grupe:
"Psihodeličnim supstancama pročišćavali smo vrata percepcije, a muziku smo smatrali sredstvom za širenje nove religije – religije svoga 'ja', religije čoveka-boga. To je bila početna ideja sa kojom su stvoreni Dorsi." (The Doors in Their Own Words, 1991)

Morison (koji je stalno sebe proglašavao šamanom) u jednoj pesmi izjavljuje da, umesto hrišćanstva, propoveda religiju "stare i hladne zmije" (tj. biblijskog Lucifera ili Sotone). Karlos Santana će 2000. godine, prilikom svog povratka na scenu, izjaviti da je on samo žica na kojoj svira božanski duh kog zove Metatron. Santana kaže da "poput faksa" zapisuje muziku koju mu daje ovaj duh. Tako čini i slavni gitarista Džon Meklaflin:

"Jedne večeri ušao je duh u mene dok sam svirao; svirao sam, ali to više nisam bio ja."

Kada su nedavno Boba Dilana, koji je bio glas svoje generacije, u jednom televizijskom intervjuu pitali kako to da je još uvek popularan i aktivan u muzičkoj industriji, izjavio je da je to zato što se nekad davno pogodio sa "Glavnim zapovednikom" (Chief Commander) da mu da slavu. Upitan ko je taj "Glavni zapovednik", Dilan nije krio da je reč o "knezu ove zemlje [...] i nevidljivog sveta"!
Natprirodno u muzici fascinira muzičare, koji ne razlikuju pozitivno i negativno nadahnuće. Sve što je natprirodno i moćno za njih je dobro. Džimi Hendriks, avanturista podsvesnog po cenu samouništenja, nije uzalud rekao: "Muzika je električna crkva." Rok je konstantno klanjanje bogovima koji gospodare podsvešću, bekstvo od razuma. Timoti Liri, teoretičar i guru psihodelije, video je u Bitlsima utelovljenje duha Novog doba, "četvorodelnu mandalu": "Novo jevanđelje – muzika; nova pričest – droga." Euforično, delirično raspoloženje koje ova muzika proizvodi u okupljenoj masi, koja se doslovno gubi, potpuno odgovara stanjima svesti koja karakterišu antičke misterije i savremene kultove, kao i bogosluženja nekih crkava.

Ni sva klasična muzika nije za pohvalu: pomislimo samo na poruke opere Karmen. Kada Karmen peva da je "Amor lutalica koji nikad nije trpeo zakone", da li se time osuđuju ili veličaju ljudi kojima vladaju strasti do te mere da jedni drugima posesivnom ljubavlju uništavaju živote? Neko je rekao da nije jak čovek koji ima jaka osećanja, već onaj koji vlada jakim osećanjima. Libreto mnogih opera i scenario baleta predstavlja ljude kojima vladaju razorne emocije i koji ne nalaze moralno uporište kako bi zaustavili zlo. Umetnost nije moralnija od civilizacije koja ju je izrodila – to je njena "poruka samoj sebi".

Možemo da raspravljamo o društveno angažovanim pesmama, o "What’s going on” Marvina Geja, "Praying for Time” Džordža Majkla, "Sound of Silence” Sajmona i Garfankla, "Twist in Your Sobriety” Tanite Tikaram, "Where the Streets Have No Name”, "One" i nekim drugim grupe U2, "Paradise" Fila Kolinsa, pesmama Džoan Baez ili Boba Dilana, itd. Nema sumnje da one upiru prst u socijalne i duhovne probleme savremenog društva; ipak, sve one ostaju u sferi čoveka i njegovog ovozemaljskog opstanka. Nijedna ne nudi suštinsko rešenje za istinski problem čoveka. Problem naše civilizacije ne može se rešiti spolja, promenom vlada ili ekonomije; to nije samo ekološki problem – to je problem čovekovog bića koji je izvor svih drugih bolesti naše civilizacije, a koji se ne rešava ni vaspitanjem ni političkim merama. Posle svih filozofskih i društvenih eksperimenata, nije li vreme da prestanemo da se zavaravamo? Filozofi su različito tumačili čoveka; ne radi li se o tome da se on izmeni? Kako?

muzika-harmonija-sfera5Uticaj muzike na razum, raspoloženje i osećanja
Dobra muzika diže iz mrtvila i depresije, ne dopušta čoveku da se prepušta očaju. Umesto da manipuliše našim promenljivim raspoloženjima, dobra muzika kao da poručuje: "Razumem tvoju tugu, ali ona sama po sebi nije rešenje za tvoje probleme. Plači, ali radi; tuguj, ali se bori; žali, ali se nadaj. Čeka te tvoj život koji samo ti možeš da živiš." Ona čoveka ohrabruje, otima ga od samouništenja, ukazuje mu na smisao života, na to da postoji Bog i večnost; ona ga usmerava da živi srećno i ispunjeno. Novozavetna poslanica Efescima 2:10 opominje da smo "sazdani za dobra dela", a ne da se valjamo u svom blatu. Emocije – tuga ili zanos – ne smeju da nas koče, već da nas nauče i opomenu.

Kada ste poslednji put čuli da je nekoga muzika sačuvala od samoubistva i dala mu smisao postojanja? Ili da ga je utešila? Da je nekoga trgnula iz apatije? Ili čak da je neka pesma pomogla čoveku da odbaci drogu? Primera radi, popularnost Bahove muzike u Japanu objašnjava se i činjenicom da je više osoba izjavilo kako ih je upravo Bahova muzika sprečila da dignu ruku na sebe. Neki drugi doživeli su isto iskustvo sa Betovenovom muzikom.

Da li tako na ljude utiče i "muzika na struju", uz koje "srce bije u ritmu melodije"? Na primer, ako se pesma ili grupa zovu "No Hope" ili "Faith No More"? Koliko rok i metal pesama otvoreno hvale samoubistvo? Nisu li zlo, ružnoća, nakaznost, nasilje, sadizam i uništenje postali suštinski deo nove estetike ovih "proroka" Apokalipse? Mnogi će muzičari i teoretičari umetnosti odmah ustati da brane ovakvu muziku govoreći da je ona glas svog vremena, da je iskrena i da slika društvo u njegovoj suštini. Neka nam oni kažu da li je mladoj publici takva muzika potrebna za sociološku analizu kakvu su Marks i Engels nekada nalazili u velikim romanima realizma, i da li mlada publika iz energije svojih muzičkih zvezda crpu snagu za život – ili želju za nestankom. Neka nam kažu kakav uticaj na tinejdžera ima jedan Merilin Menson ili grupa Korn? Da li se sećate svoje adolescencije, svojih životnih kriza? Kako na nesrećnog i uplašenog čoveka utiču loše vesti? Poučno? Ima li dakle lepote, istine i pravde o kojima muzika može da peva, a da ne laže? Muzika iz koje izvire sklad, klasična lepota i uzvišenost? Ali, ako ritam (i reči) muzike propovedaju besmisao i ružnoću, proglašavajući licemernim i lažnim svaki red i zakon u životu, a hvaleći samouništavajuće robovanje svojim strastima, prezir, cinizam i razaranje svih ljudskih veza – gde je tu optimizam, gde je tu poruka nade i smisla?

U odnosu na ovo muzičko mastilo, starijim generacijama publike bliža je druga krajnost: sasvim drugačiju muziku, blagu, tihu i smirujuću, nudi filozofija Novog doba, koja podrazumeva ovozemaljsko blaženstvo tela i duha kao vrhunski cilj života, ili kao deo duhovnosti. Ukratko – raj sada i ovde. Stremljenje ka tom idealu toliko je proželo sredovečnu i stariju populaciju putem medija i umetnosti da je pitanje koliko su ljudi kadri da ga prepoznaju u sebi. Pošto su takvi, kao tipične žrtve stresa, zaokupljeni postizanjem lične harmonije i blaženstva, ova "muzika raspoloženja", usmerena na stvaranje ugođaja, svojim blagim ritmom i melodijom anestezirajuće deluje na podsvest i indirektno od slušalaca stvara latentne hedoniste, koji osećaju "sreću" samo kad su u prijatnim okolnostima. Istovremeno, ovakva muzika "isključuje mozak" tako da slušalac ima osećanje da lebdi na oblacima. Raj se doživljava kao osećanje i raspoloženje, a ne kao stanje karaktera ("carstvo je Božje unutra u vama", Luka 17:23) na koje raspoloženje ne utiče presudno. Svakako, ovo je nesumnjivo mnogo zdravije i prijatnije od besomučnog ritma koji ispunjava um njihove dece i unuka. Rok podiže adrenalin, wellness smiruje i opušta. U oba slučaja, nezadovoljstvo i problemi nisu iskorenjeni, a sama ličnost nije suštinski ojačana ni jednom ni drugom vrstom muzike.

"Ne preterujte", kazaćete, "ljudi samo imaju potrebu da se opuste! Zabava je potrebna da bismo odvratili misli od problema, i odmorili se."

Šta je zapravo zabava? Čuveni francuski naučnik i filozof Blez Paskal opisao je društvo svog vremena, Francusku XVII veka, i žudnju visokog društva za onim što se i danas zove divertissement, tj. "zabava". Ovaj pojam dolazi od latinskog glagola divertere, koji znači "odvratiti, skrenuti sa nekog puta". Tako Paskal tužno zaključuje da je svrha zabave njegovih savremenika da odvrati njihovu pažnju i misli od svega onoga što ih brine i plaši, i time ih onemogućuje da razmišljaju o suštinskim životnim pitanjima i nađu odgovore. Tako opet dolazimo do onog što je svojstveno odnosu savremenog čoveka i muzike – odsustva tišine, u kojoj bismo bili sami sa sobom. Zar i vi ne poznajete nekog od onih ljudi kojima su radio ili TV neprekidno uključeni dok ne krenu na spavanje ili čak i u toku čitave noći?

Današnja zabava ima isti cilj kao u Paskalovo vreme – da pomogne čoveku da ne misli duboko, a da se oseća ugodno. Da li je zabava rešenje naših problema? Da li zabava išta rešava, ili samo zataškava, odlaže? Pogledajmo npr. ponašanje ljudi na našim svadbama i rođendanskim žurkama: kakva silna želja "da se otkačim, i to je sve"! Pitamo se, iskreno: može li čovek da se veseli i da bude srećan bez kombinacije nesnosne buke i alkohola, i kad su trezni, i u tišini? Da li je naša stvarnost toliko sumorna da je u njoj osmeh moguć samo ako zaboravimo u kakvom svetu živimo, ako živimo u elektronskim snovima ekrana ili u veštačkim rajevima "muzike raspoloženja"?

Još su stari Latini govorili da o ukusima ne treba raspravljati. Platon se ne bi u svemu složio sa njima, a ne bi ni Konfučije, jer su znali da određene vrste muzike formiraju određeni tip ukusa – i karaktera.

Kakvu god muziku da volimo, naša stvarnost je samo jedna. Život je veći i važniji od muzike; rad i stvaranje, ma koliko teška bila stvarnost, važniji su od zabave i pružaju više od nje. Sreću ne stvaraju osećanja, već sreću stvara razum koji nas usmerava kako da živimo, i rad kroz koji rešavamo probleme. Muzika ne sme da bude droga, već lek za strah od života; ona ne treba da nas izbaci iz životnog ringa, nego da ojača mišiće našeg uma. Mnogo je veće zadovoljstvo koje u nama stvara jedan dobro odrađen posao, jedan rešen problem, nego zadovoljstvo koje stvara opojna muzika sračunata da zarobi osećanja i volju i isključi svest iz stvarnosti.

K.S. Luis nas je upozorio da čovekom vlada zakon oscilacije: normalno je da, na čisto fiziološkoj ravni, budemo nekad veseli, nekad tužni, što još uvek nije bipolarni poremećaj. Svakako da ne možemo uvek biti raspoloženi i puni elana, i zato moramo razumeti i sebe i druge kada dospemo u negativne faze. Međutim, upravo tada dobra muzika stupa na scenu: podsećanjem na jedan viši cilj života, ona stvara (razložnu) radost, budi savest i dužnost, koje podupiru oslabljenu volju i potiču čoveka da izađe iz mraka.

muzika-harmonija-sfera9Ako želimo da očistimo svoj um i telo od loših ritmova, mogli bismo da isprobamo jedan proveren lek – druženje sa dobrim ritmovima, ritmovima prirode. Udaljimo se od buke i galame gradova, zaronimo u prividnu tišinu prirode, i priuštimo sebi zvučnu detoksikaciju i uma i tela. Uskoro ćemo otkriti jedan nov muzički pravac jer, kao i čovek, svako stvorenje u prirodi ima neki svoj ritam (zasigurno ne jampski!) i svoju pesmu: breze i jasike trepere na vetru; talasi lagano zapljuskuju obalu u rano jutro ili uveče; stare drvene kolibe škripe kad nastupi oluja; slavuj skromnog ruha najlepšim glasom proslavlja proleće; grom grmi i razleže se poljima i planinama; potok žubori, a slap buči "glasom velikih voda". Naše telo i duh usklađeni su sa tim ritmovima i oni nas leče. Umesto svakovrsne civilizacijske buke koja nas uništava, makar je nazivali "muzikom", zvuci prirode nas uče o lepoti postojanja, čak i ovako kratkog i prolaznog, o redosledu rada i odmaranja, o poštovanju prirodnih ciklusa, o jednostavnosti, skromnosti i predanosti jednom višem uređenju, o svrsishodnosti gotovo svega što bića u prirodi čine.

Potom se okrenimo današnjoj muzici i osluškujmo sebe i oko sebe. Kakva je osećanja proizvela u nama? Da li nas je uznemirila? Da li nam je razbistrila um ili ga uspavala? Da li nas je pokrenula na promene? Da li uz nju možemo razmišljati? Doneti odluke o okretanju nekog novog lista?

Većina od nas ne učestvuje u donošenju državnih zakona. Većina od nas nismo kompozitori i ne stvaramo muziku koju slušaju milioni. Ipak, svako od nas je slobodan da izabere kakva će muzika ispuniti njegove uši, njegovo biće, njegov svet. Što je još važnije, svako od nas je slobodan da izabere smisao i pravac svog postojanja i, shodno tome, da izabere koje će mesto dati muzici i kakva će muzika dobiti to prevažno mesto, postajući tako, kako reče Konfučije, "cvet karaktera", ukras našeg života. Taj izbor, malo po malo, odlučiće ne samo o našem raspoloženju ili osećanjima, već i o celokupnom našem životu.

Birajmo muziku ili će je drugi izabrati za nas.

Tatjana Samardžija








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljive činjenice o muzici   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljive činjenice o muzici
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljive činjenice o muzici
» Zanimljive činjenice o snu
» Činjenice o zagađenju životne sredine koje će vas preneraziti!
» Zanimljive činjenice o Olimpijskim igrama
» Zanimljive činjenice koje možda niste znali o drevnom Egiptu
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Muzika, Film, Net :: Muzika :: Muzičke zanimljivosti, dokumentarci i tekstovi-