Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz sveta arheologije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 31 Jul - 16:33

U Japanu nađen nakit napravljen u Rimskom carstvu

Japanski arheolozi saopštili su da su u jednoj grobnici iz petog veka kod Kjota našli nakit od stakla koji je verovatno napravio umetnik iz vremena Starog Rima.


Nakit, za koji se veruje da je napravljan između prvog i četvrtog veka naše ere našli su arheolozi iz Nacionalnog instituta za kulturno nasleđe. To su tri staklene pozlaćene perle žute boje.

“To su višeslojni stakleni predmeti koji su medju najstarijim ikada pronađenim u Japanu, a bez sumnje su napravljeni u Rimskom carstvu, i onda poslati u Japan”, rekao je naučnik iz Instituta, Tomomi Tamura.

Rimsko carstvo trajalo je od 27. godine pre nove ere do 476. nove ere.

Istoričari su utvrdili da su Rimljani trgovali i sa zemljama delekog Istoka, posebno sa Kinom.








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Sre 6 Avg - 12:10


U podrumu Muzeja pronađen kostur star 6500 godina

Arheološki muzej u Filadelfiji saopštio je da su njegovi radnici u podrumu pronašli izuzetno redak ljudski kostur star 6500 godina koji se u muzeju čuvao više od 80 godina.



"Penn Museum" je objavio da je ranije izgubio svu dokumentaciju u vezi sa kosturom, koji potiče iz razdoblja od 4500 godina pre Hrista. Ipak, nedavno su u sklopu digitalizacije starih dokumenata pronađeni podaci da je kostur dospeo u muzej posle zajedničke ekspedicije "British Museuma" i "Penn Museuma" u Mesopotamiji koja je trajala od 1922. do 1934. godine.

Muzealci su utvrdili da je kostur iskopan oko 1930. u sklopu istraživanja kraljevske grobnice u gradu Uru. Istraživanje je predvodio slavni arheolog Leonard Vuli. Njegov tim pronašao je kostur 12 metara ispod ostataka same grobnice, koja je datirana u 2500 godinu stare ere. Naučnici su naveli da je kostur pripadao snažnom muškarcu visokom oko 178 cm koji je umro u svojim ranim pedesetim godinama.


b92








Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Pon 11 Avg - 17:27

Otkriven “Crveni Kamen”, grad Maja u Meksiku



Kampeče, Meksiko – Veliki majanski grad nazvan Chactun ili Crveni Kamen, otkriven je u džunglama nizije Centralnog Meksika. Radi se o oblasti koju su nekada koristile drvoseče, ali koja je tek nedavno istražena od strane arheologa opremljenih modernom tehnologijom. Veličina grada i njegovih piramida, palata i trgova sugeriše da je u pitanju bilo dugoročno sedište vladara pre nekih 1.400 godina .



” U pitanju je jedan od najvećih lokaliteta u centralnoj niziji, uporediv po svom obimu i veličini svojih objekata sa lokalitetima Becan, Nadzcaan i El Palmar” objasnio je slovenački arheolog Ivan Sprajc.

Naziv jednog od vladara, K’inich B’ahlam je takođe pronađen urezan na jednom mestu unutar arheološkog lokaliteta. Arheolozi se nadaju da će im Crveni Kamen pomoći da bolje razumeju odnose između gradova Maja.





antikvarneknjige








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Uto 19 Avg - 8:47

Callanish Stones: Škotski Stonehenge



Iako je Stonehenge danas jedna od najposjećenijih arheoloških lokacija i najpoznatiji monumentalni krug kamenja, on sasvim sigurno nije jedini. Jednako impresivna tvorevina može se pronaći i nedaleko u Škotskoj na zapadnoj obali otoka Lewis, kod mjesta Callanish. Callanish Stones, poznat i kao Standing Stones ili Škotski Stonehenge je kameni krug postavljen oko velike stijene visoke 5 metara, do kojeg vodi ‘aleja’ kamenih blokova dugačka više od 80 metara.



Callanish Stones je izgrađen 2900-te i 2600-te godine prije nove ere, iako se vjeruje da su na ovoj lokaciji bile građevine i prije 3000 godine pne. Kasnije je dodana i jedna grobnica, a njeno uništenje nam govori da je lokacija napuštena nekad između 2000 i 1700-te godine pne.



pixelizam.












Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: PRONAŠAO TUNEL U PODRUMU: Šokirao se kada je saznao iznad čega je živeo!   Pet 5 Sep - 23:54

PRONAŠAO TUNEL U PODRUMU: Šokirao se kada je saznao iznad čega je živeo!

Pukom slučajnošću otkriven je najveći podzemni grad u Turskoj koji je ukopan 85 metara ispod zemlje



Muškarac iz Kapadokija renovirao je kuću 1963. godine, ali je u podrumu pronašao tunel koji vodi u drugu prostoriju, a potom su se samo nizala nova otrkića.



Pukom slučajnošću otkriven je najveći podzemni grad u Turskoj koji je ukopan 85 metara ispod zemlje. Kroz njega teče voda za piće, ima niz ventilacionih sistema, pojedinačnih stanova, prodavnice, bunare, sobe gde se čuvalo oružje...



U podzemnom gradu je pronađena i škola, a otrkiveno je i groblje. Daljim analiziranjem utvrđeno je da je u gradu moglo da živi 50.000 stanovnika, a najverovatnije je nastao u 7. ili 8. veku pre nove ere.




kurir








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Pon 8 Sep - 22:47

Posle 4.000 godina u Rusiji otkriven oklop napravljen od kostiju

Izvor:Dejli mejl

Savršeno očuvan oklop iz Bronzanog doba, potpuno napravljen od kostiju, otkriven je u Sibiru pošto je bio zakopan 3.500-3.900 godina. Arheolozi pretpostavljaju da je reč o ratnom trofeju, budući da nije sahranjen zajedno sa pripadnikom "elitne" vojske za koga je napravljen.


Oklop je najverovatnije izrađen od kostiju losa, jelena i konja, ali će se to sigurno znati tek nakon ispitivanja.

“Možda je reč o poklonu ili objektu razmene, a možda i o ratnom plenu”, navodi “Sajbirijan tajms”.

Arheolog Boris Konikov ističe da su “takvi oklopi bili veoma cenjeni i da su bili dragoceniji i od samog života, jer su spasavali život”.

Veličanstvena borbena uniforma, nađena u Omsku u okviru iskopavanja koja su prethodila izgradnji hotela sa pet zvezdica, sada će biti očišćen i restauriran.


Stručnjaci se spore oko toga zašto je tako dragoceni predmet zakopan.

Jurij Gerasimov sa Instituta za arheologiju i etnografiju u Omsku veruje da je na mestu na kome je nađen bilo svetilište, mada za to ne postoje dokazi.

“Oklopi su imali ogromnu materijalnu vrednost. Ne postoji logično objašnjenje zašto bi ga neko zakopao u zemlju ili dugo skrivao, zato što bi spojevi i kosti propali. Takvi oklopi zahtevaju neprekidno održavanje”, kaže Gerasimov.

“Zbog toga u ovom trenutku možemo samo da nagađamo ko ga je zakopao i zašto. Da li je reč o nekakvom obredu, ili žrtvovanju? Za sada to ne možemo da kažemo”, dodaje on.

On je, međutim, siguran da je oklop pripadao “junaku”, pripadniku “elitnih jedinica koji je poznavao specijalnu tehniku ratovanja”.

Oklop je mogao da “pruži zaštitu od oružja korišćenog u to vreme - strela sa vrhovima od kosti i kamena, noževa sa sečivima od bronze, kopalja s bronzanim vrhom i sekira od bronze.








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Kraljica Persefona otkrivena na podnom mozaiku u Grčkoj   Pet 17 Okt - 23:26

Kraljica Persefona otkrivena na podnom mozaiku u Grčkoj

Podni moziak dimenzija 4,5 sa tri metra, otkriven je u ogromnoj grobnici koja je iskopana u avgustu u Amfipolisu, gradu na severu Grčke. Grobnica potiče iz 4 veka pre nove ere


Had i Persefona (desno) na mozaiku

ATINA - Impozantan mozaik otkriven u najvećoj antičkoj grobnici ikada pronađenoj u Grčkoj opisuje mit otimanja Persefone, Zevsove ćerke koja je postala vladarka podzemlja, saopštilo je grčko ministarstvo kulture.


Podni moziak dimenzija 4,5 sa tri metra, otkriven je u ogromnoj grobnici koja je iskopana u avgustu u Amfipolisu, gradu na severu Grčke. Grobnica potiče iz 4 veka pre nove ere.

Na drugom delu mozaika sastavljenog od crnih, belih, plavih, crvenih, žutih i sivih kockica prikazana je dvokolica koju vozi bradati muškarac i grčki bog Hermes koji hoda i osvrće se da osmotri vozača.

Ostatak mozaika, koji je ove nedelje otkriven do kraja, pokazuje i ženu u dvokolici sa tužnim izrazom lica i ispruženom rukom.

Ta figura mlade žene sa crvenom kosom, belom haljinom i narukvicom na levoj ruci pokazuje otmicu Persefone, navelo je ministarstvo.

Prema grčkoj mitologiji Persefonu je oteo bog podzemlja Had i uzeo za ženu. Zevs je pod pritiskom Persefonine ožalošćene majke Demetre, poslao Hermesa da je vrati. Ali Had joj je dao da okusi nar - voće života - i tako učinio da deo svake godine provede sa njim.

Katerina Peristeri, šef iskopavanja, rekla je novinarima da je tema mozaika vezana za smrt.

"Ali scena predstavljena u formi mozaika je jedinstvena u Grčkoj", rekla je državni sekretar u ministarstvu kulture Lina Mendoni.

Spekulise se ko je izgradio nalazište, od Roksane, persijske supruge Aleksandra Velikog, do Olimpije, kraljeve majke ili jednog od njegovih generala.

"Prerano je reći da li je ovo kraljevska grobnica", rekla je Peristeri a prenosi AFP.

Grobnica sadrži tri grobne odaje, od kojih su dve otkrivene. Arheolozi u subotu počinju rad na trećoj odaji.


tanjug








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Sub 6 Dec - 8:47

Petsto milenijuma stara „žvrljotina“


Evropski arheolozi otkrili su jednostavan crtež na jednoj slatkovodnoj školjki staroj 500.000 godina uz ocenu da je to najstariji geometrijski oblik koji je nacrtao čovek.

U časopisu Nejčer (Nature) navodi se: „Autor crteža je praistorijski čovek - Homo erektus koji je tada živeo na obali reke Solo na indonežanskom ostrvu Java. To je najstariji grafički izraz koje je čovek svojom rukom napravio“, izjavio je arheolog Fransisko Eriko.



Po njegovim rečima, to je prvi ljudski crtež napravljen s namerom. Crtež prikazuje cik-cak liniju.

„Ne znamo zašto je čovek to nacrtao. Možda je to bio znak vlasništva, neki lična šifra ili poklon“, rekla je naučnica Žozefina Jordens sa Univerziteta „Lajden“ u Holandiji.

Ona je rekla da se nacrtani geometrijski oblici smatraju znakom modernih kognitivnih sposobnosti čoveka.

Cik-cak linija napravljena je šiljatim alatom odmah pošto je školjka izvađena iz reke i još imala zaštitni sloj, naveli su naučnici i dodali da je zbog toga „gravirani crtež“ očuvan.



„To otkriće je iznenađujuće pošto je većina praistorijskih otisaka stara oko 300.000 godina. Ipak, ne smatramo da je reč o umetnosti ili simbolu kao na sličnim, ali složenijim crtežima otkrivenim u Južnoj Africi, koje je čovek napravio pre oko 100.000 godina“, zaključila je holandska naučnica.


rts








Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 15 Jan - 12:32

Deset najvažnijih arheoloških otkrića u prošloj godini

Slucajni pronalazak jednog skeleta prilikom gradnje novog parkinga, o kome se poslednjih nekoliko godina najviše spekulisalo, dobio je naučnu potvrdu da su to zemni ostaci engleskog kralju Ričarda Trećeg i to je američki dvomesečnik "Arheolodži" proglasio za najvažnije arheološko otkirće u prošloj godini.


U broju za januar/februar stručno glasilo američkih arheologa, prema višegodišnjoj tradiciji, načinilo listu 10 najvažnijih arheoloških otkrića u svetu u prethodnoj godini i odabir je veoma šarolik od skeleta Ričarda Trećeg koga je Šekspir proslavio dramom "Ričard Treći", preko neopljačkane grobnice vladarke civilizacije Vari koja je prethodila Inkama u Peruu, najstarije lobanje nađene u Gruziji stare 1,8 miliona godina, mumificiranog leša starog 6000 godina izvađenog iz trestišta u Irskoj, avionskog laserskog snimka kompleksa Angkor Vat u Kampućiji koji je doneo sasvim nova saznanja o tom spomeniku svetske kulturne baštine, do podataka o otkrićima do kojih se došlo praćenjem tunela koje kopaju krtice.

Gužva oko dileme da li je skelet otkriven 2012. u Lesteru star 500 godina zaista ono što je ostalo od poslednjeg vladara iz kuće Jork nije prestala sve dok konačno nije nađen DNK dalekog krvnog srodnika na osnovu koga je dobijen neoboriv dokaz da je to zaista kostur Ričarda Trećeg koji će tek ovih dana dobiti konačno svoje mesto uz svoje pretke. Obred pohranjivanja Ričardovih zemnih ostataka biće izveden prema ritualu iz 15. veka pošto je nađen dokument koji ga precizno opisuje.

Zanimljivo je da su iste godine u Engleskoj na drugim gradilištima parkinga nađeni još neki značajni arheološki ostaci, kao što je 1700 godina staro groblje, a u Škotskoj je nađeno osam skeleta lociranih oko groba srednjevekovnog plemića što bi mogli biti ostaci njegovih rođaka.

Na drugo mesto po značaju stavljeno je otkriće pet lobanja na lokalitetu Dmanisi u Gruziji koje su stare između 1.800.000 i 1.500.000 godina i pripadaju Homo erektusu što je starije od svih dosadašnjih tragova čovekovog pretka izvan Afrike.

Najneobičnija je jedna lobanja kod koje je lice znatno veće nego kod ostalih, a prostor za mozak manji. Prema rečima stručnjaka, da je ova lobanja nađena u fragmentima verovalo bi se da pripadaju različitim vrstama hominida.

Na treće mesto po značaju stavljeno je otkriće monumentalnog kompleksa izgrađenog od kamena oko 20 kilometara istočno do Rima koji se datira u četvrti vek pre nove ere. U samom Rimu ne postoji ovako veliki kompleks građevina te starosti ,a čije su dimenzije veličine jednog gradskog bloka (22.000 kvadratnih stopa).


Lokalitet nazvan Gabil nema paralele u periodu kada je Rim bio republika, jer tada nisu podizane tako raskošne i monumentalne građevine. Za sada nije utvrđeno da li je to bio neki javni kompleks ili privatna palata, ali nadmašuje i najveće vile sačuvane u Pompejima. Kompleks ima kolonade, podove sa geonetrijskim šrama monumetalno stepenište i tragove zidnog slikarstva. U okviru nekropole na severu Perua ekipa arheologa sa Univeziteta iz Varšave i Katoločkog univerziteta iz Lime našla je, početkom prošle godine, neotvorenu grobnicu iz periuoda civilizacije Vari koja je dostigla svoj vrhunac pre 1200 godina. NJoj je pripalo četvrto mesto na listi važnih otkrića.

U odvojenim prostorijama su nađeni ostaci četiri vladarke, koje su bile okružene sa 40 pokonica plemenitog porekla sahranjenih u sedećem položaju, a preko ovih pokojnica bili su rasuti ostaci sedam ljudskih žrtava. U ovom grobnom kompleksu nađeno je 1300 artefakata, među kojima su ukrasi za uši kakve su nosili vladari, predmeti od zlata, ostaci tkanina koje su vredele više od zlata, kao i izuzetni primerci dekorisane keramike.

Do sada su već nađeni vladarski grobovi, ali ovo je prva grobnica kraljica na osnovu koje može da se dobije slika o mestu i ulozi žena u tom društvu.

Na petom mestu je najstarija mumija nađena u tresetu u Evropi koja je iskopana u Tresetišu Kešel u Irskoj. "Kešelski čovek" pripada ranom bronzanom dobu i datiran je u 2000. godinu pre nove ere što znači da je je oko 600 godina stariji od do sada otkrivenih pokojnika čija su se tela konzervirala u tresetu a ima ih osim ostrva u Velikoj Britaniji i na severu Evrope. Otkriće reljefa na kamenju koje je bilo potopljeno u jezeru Vinemuka u Nevadi našlo se na petom mestu pošto je to prvorazredna senzacija za poznavanje paleoindijanaca za koje se znalo da su bili lovcu na mamute a ne i umetnici.

Zahvaljujući datiranju pomoću ugljenika utvrđeno je da su ovi reljefi stari oko 15.000 godina. Nije još razjašnjeno šta je trebalo da znače ovi reljefi jer su uglavnom geometrijskih oblika, ali su sada izvan vode koja se u međuvremenu povukla a lokalni starosedeoci ih smatraju za sveto kamenje. U Kampućiji su ove godine izvršena snimanja najsavremenijim uređajima Angkor Vata koja su pokazala da je ovaj kompleks hramova zahvatao mnogo veću površinu od one koja je obuhvaćena postojećim širokim kanalom. Izvan ograđenog prostora nalazila su se urbana naselja koja su višestruko veća od površine hramova. Naučnici veruju da prenaseljenost prostora oko hramova bila uzrok što su napušteni.

Ovom otkriću je dato sedmo mesto dok je osmo pripalo lobanji 14-godišnje devojčice na kojoj se jasno vide tragovi ljudožderstva u Džejmstaunu, prvoj koloniji u Severnoj Americi. Tako je potvrđeno da je sačuvani opis kanibalizma tokom strašne zime 1609-1610. autentičan i koliko je bilo teško da se sačuva ova prva naseobina u Noovm svetu.

Na devetom mestu je otkriće najstarije luke izgrađene u drevnom Egiptu na Crvenom moru i nađeni predmeti koji ukazuju da se radilo o mestu gde su pristajali brodovi potiču iz vremena Četvrte dinastije a to je vreme gradnje piramnida u Gizi od 2551 do 2528 pre nove ere.

Na poslednje mesto su dospeli neobični "asistenti" arheologa, jazavci, krtice, pa cak i delfini. Zahavaljujući prekopavanju terena jednog jazavca nađeno je devet grobova starih 900 godina koje sada istražuju stručnjaci, dok je krtica kopajući tunel izbacila na površinu neke artefakte iz drugog veka. Delfini trenirani da nalaze mine otkirli su u Pacifiku jedna izuzetno redak torpedo iz 19 veka.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 15 Jan - 12:36



Najveće arheološke misterije
Arheološki pronalasci širom sveta zbunjuju naučnike i javnost, a uvek se pronađe neko objašnjenje koje zadovoljava akademsku zajednicu, no javnost ostaje uskraćena za pravu istinu.
Takav je slučaj i sa 10 odabranih lokacija na svetu gde su neke stvari prilično čudne, a one ostale su jednostavno neverovatne, no službena se arheologija uvek veselo snašla s nekom pričom koja im omogućava miran san.

Na YouTube kanalu Alltime10s lepo je poređano 10 misterija:

10. Vojska od terakote - grob prvog cara dinastije Ćin ispunjava otprilike 8.000 vojnika u prirodnoj veličini, uz 130 bornih kola, 520 konja i blagom koje je prešlo u legendu, ali ga niko nije video.

9. Mohendžo Daro – veliki grad praistorijske civilizacije u Pakistanu koji još zbunjuje arheologe svojom veličinom i naprednim rešenjima, iako je izgrađen oko 2.600 godina pr.n.e.

8. Piramide u Gizi - sve je rečeno, ai dalje se ne zna zapravo ništa, niti kako su izgrađene, niti koja im je prava svrha.

7. Stounhendž - zapravo ista priča kao is piramidama u Gizi, sve se zvanično zna, no gde god zagrebeš dublje, nailaziš na zagonetke.

6. Teotihuacan - gigantski grad u Meksiku za koji se ne zna ko ga je sagradio niti zašto je napušten.

5. Kristalne lobanje - pronađene u Srednjoj Americi, neki tvrde da su lažne, no iu doba kad su pronađene i pokazane javnosti nije bilo tehnologije koja bi mogla napraviti tako nešto.

4. Maču Pikču - drevni grad Inka kojem niko ne zna pravu svrhu, a još manje zašto je napušten. Kako je izgrađen bez upotrebe gvozdenog alata i točkova? Ne znamo ...

3. Sedam zlatnih gradova - poznati i kao sedam gradova Cibole, navodno pronađeni i opljačkani tokom španskih osvajanja, no i dalje žive u legendama.

2. Bunar duša - pećina ispod kupole na steni ili Omar džamije, navodno tamo leži Zavetni kovčeg.

1. Izgubljeno zlato Inka - Inke su navodno većinu svog neverovatnog bogatstva sakrile u Ekvadoru, a istraživač Barth Blake tvrdio je da ga je pronašao krajem 19. veka, no misteriozno je umro pre nego što je otkrio lokaciju ... ili?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 15 Jan - 13:05

Najstariji arheološki dokaz o postojanju Isusa Hrista

Sarkofag iz prvog veka , koji je nedavno otkriven u Izraelu, mogao bi biti najstarija arheološka potvrda postojanja Isusa Hrista iz Nazareta. Natpis na sarkofagu na aramejskom jeziku -
"Jakov, sin Josipov, brat Isusa Hrista" - nalazi se na inače praznoj površini sarkofaga isklesanog od vapnenca. Naučnik Andre Lemaire smatra da je vrlo verovatno da se ime Isus odnosi na Isusa iz Nazareta, a starost sarkofaga procenjuje na 63. godinu n.e., samo tri decenije nakon Hristove žrtvene smrti. Lemaire, poznati stručnjak za drevne natpise, svoje spoznaje objavio je u zadnjem izdanju Biblical Archaeology Reviewa. Sveštenik Joseph Fitzmyer, profesor s Katoličkog Univerziteta , koji je proučavao fotografije sarkofaga, složio se s Lemaireom utoliko što smatra da stil pisanja savršeno odgovara stilu drugih natpisa iz prvog veka. A pojavljivanje sva tri poznata imena u istom kontekstu zaista jest upečatljivo. "Ali postoji jedan veliki problem, mora se dokazati da je Isus iz teksta Isus iz Nazareta, a to niko ne može dokazati", zaključio je Fitzmyer. No Lemaire ne odustaje od svog entuzijazma već navodi dokaze poput specifičnog stila pisanja, činjenice da su Jevreji običaj pokapanja mrtvih u kosturnice održavali samo u periodu između 20. godine p.n.e. i 70. n.e. što stavlja ovaj natpis sasvim sigurno u period Isusa te Marijinog i Josipovog sina Jakova koji je postao jedan od stupova prve hrišćanske skupštine u Jeruzalemu.

Dakako, sva tri imena s natpisa uobičajena su imena onog vremena i prostora, ali Lemaire procenjuje da je samo 20 Jakova iz Jeruzalema 1. veka imalo oca po imenu Josip i brata Isusa. Osim toga, spominjanje bratova imena uz očevo i to na sarkofagu više je nego neuobičajeno, a zasad postoji samo jedan sličan primer na aramejskom jeziku. Spomenuti Isus morao je dakle biti istaknuta ili slavna osoba - Isus iz Nazareta svakako ima sve kvalifikacije. Ovih dana izraelski stručnjaci izvršili su temeljnu mikroskopsku analizu površine natpisa i zaključili da na sarkofagu nema dokaza koji bi pobili Lemaireovo datiranje. Međutim, Kyle McCarter s John Hopkins Univerziteta smatra da se brat spominje jer je ili bio vlasnik grobnice ili je organizovao pogreb. O postojanju Isusa iz Nazareta osim Biblije svedoče i mnogi istorijski dokazi. Primerice, jevrejski istoričar iz prvog veka Josip Flavije piše da je "brat Isusa takozvanog Hrista pod imenom Jakov kamenovan na smrt" kao bogohulnik 62. godine n.e. U Jevanđeljima, Delima Apostolskim i hrišćanskim poslanicama Jakov se spominje kao jedno od ostale dece Marije i Josipa, dakle brat Isusa Krista koji je nakon Hristove smrti postao hrišćanin i bio jedan od starešina zajednice u Jeruzalemu. Do otkrića ovog sarkofaga najstariji arheološki dokaz na kojem se spominje ime Isusa Krista bio je fragment 18. poglavlja Ivanova jevanđelja za koji se procenjuje da potiče iz 125. godine n.e., a otkriven je 1920. u Egiptu. Ime Isusovo spominju i tri svetovna rimska autora iz ranog drugog stoleća te jevrejski istoričar Josip Flavije na kraju prvog veka, dok su imena Poncija Pilata i Heroda pronađena na kamenim natpisima iz Jeruzalema. Vlasnik srkofaga, koji ga je kupio pre 15 godina od arapskog trgovca starinama u Jeruzalemu, zatražio je Lemairea da ne objavljuje njegovo ime. Sarkofag je navodno iskopan na južnim obroncima Maslinske gore, a vlasnik i arapski posrednik nisu bili svesni njegovog značaja sve dok ga ovo proleće nije pregledao Lemaire. Upravo se pregovara o mogućem izlaganju sarkofaga u Torontu i SAD-u.

Otkriće francuskog paleontologa Andre Lemera, koji je na zidu grobnice u Jerusalimu iz prvog veka naše ere pronašao zapis 'Jakov, sin Josifov, brat Isusov' , koji se vezuje za Svetog Jakova Pravednika, treba podvrgnuti detaljnijoj ekspertizi, smatraju predstavnici crkve i naučnih krugova. Prema rečima episkopa Zarajskog Merkurija, iz patrijaršije Severne Amerike, teško je 'napraviti predstavu o karakteru pronađenog zapisa na osnovu novinske vesti'. On smatra da u ekspertizi treba da učestvuju i predstavnici crkve. 'Bilo bi umesno zainteresovati za to crkvene arheologe, istoričare i bogoslove Ruske pravoslavne crkve ili bratske crkve u Svetoj zemlji', naglasio je on. Po misljenju Merkurija, reč je o otkriću grobnice apostola Jakova, brata Božjeg, koji je jedini od 'dece Josifove' bio blizak Hristu i smatra se njegovim učenikom. Posle njegovog vaskrsnuća i vaznesenja Jakov je bio prvi episkop Jerusalima, a kasnije su ga Jevreji svrgli. Otkriće njegovog groba može biti jedna od potvrda biblijske priče.
Izvor: Vumi's antika








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Pon 19 Jan - 19:30

Аркаим, град Огња и Воде

Пре 3700 година на Јужном Уралу постојало је насеље са изузетно развијеном урбаном културом, сложеном религијом, улицама на крововима, лавиринтима на улазима, свастикама, а можда и опсерваторијом

У Чељабинској области, на југу Урала, на узвишици близу места где се спајају реке Велика Караганка и Утјаганка, откривена је 1987. древна насеобина. Научници се слажу да Аркаим по старости може да се упореди са египатским пирамидама или са критском микенском цивилизацијом. Древни градитељи су га подигли пре око 3600-3700 година у периоду средњег бронзаног доба.

Ко су били житељи Аркаима?
Три деценије истраживачи покушавају да одговоре на ово питање. Као што то често бива када нема правог одговора, почињу да се појављују и идеје да су у граду живели ванземаљци. Већина научника верује да су Аркаим изградили Индоевропљани, али засада та теорија није доказана. Неки међу њима претпостављају да су у Аркаиму живели преци људи који су населили Иран и Индију и на тим подручјима основали своје велике културе.
Уређење Аркаима
Аркаим је грађен плански, што потврђују откривене парцеле које су непознати градитељи оставили за изградњу кућа, као и добро осмишљене конструкције свих градских објеката. Насеље има радијалну симетрију, тј. грађено је у облику круга. Пречник спољног круга је око 160 метара. Монументалне зидине Аркаима су окружене ровом дубоким око два метра, који је некада био испуњен водом. Ширина спољашњег зида је скоро 5 m, а висина преко 5 m. Истраживачи су дошли до закључка да је основна јединица за дужину у Аркаиму износила 80 cm.

Насеља бронзаног доба имају сасвим друкчију структуру – линеарна су и сваки стамбени или фортификацијски комплекс грађен је независно од других. У Аркаиму је, међутим, постојао план градње, који је предвиђао међусобну повезаност објеката. Лако је уочити да је целокупан градски простор коришћен активно и рационално. Овај древни град је био добро утврђен. Био је опасан двоструким каменим зидинама између којих је пролазио пут, а уз унутрашњи зид су биле изграђене просторије различите величине и намене.
Истраживачи су у Аркаиму открили стамбене грађевине и различите помоћне објекте: грнчарске пећи, пећи за топљење метала, као и торове за стоку. На основу очуваних животињских костију научници су сазнали и које су животиње овде биле узгајане. Углавном су то били коњи и крупна и ситна рогата стока. Теже је доћи до сазнања о основном занимању древних житеља овог града – о томе се још увек воде расправе и врше истраживања.

Стручњаци сматрају да су житељи овог древног града обрађивали околна поља. На локалитету удаљеном 5-6 km од Аркаима пронађено је и неколико мањих насеља из истог периода. Неки археолози сматрају да су то била имања на којима су се житељи Аркаима бавили пољопривредом.
Упркос томе што је град основан према јединственом плану, сваки стамбени објекат је грађен засебно, чак су приметни и покушаји да се кућа прошири науштрб простора предвиђеног за улицу, што говори да је свака породица (или сваки род) самостално градила своју кућу и да није било колективне друштвене изградње.
Интересантно је и то да је древно насеље имало, осим добро пројектованих пролаза, такозваних „улица“, и систем сливника и шахти. То је најстарији до сада откривени канализациони систем, који сведочи о веома високом урбанистичком нивоу Аркаима.

На локалитету је пронађено и мноштво костију жртвених животиња, што говори о развијеној религиозности. Истраживач Д. Зданович у једној од својих књига запажа: „У читавом низу домаћинстава у Аркаиму на дну бунара су пронађена спаљена копита, као и лопатице и доње вилице коња и крава. Кости су намерно стављане у бунар: вилице су распоређене у круг по зидовима бунара и причвршћене за земљу брезовим кочићима. Поред бунара, на чијем дну су откривени остаци жртвених животиња, налазиле су се пећи за топљење метала.“ Зданович претпоставља да ова повезаност жртвеника са ватром и водом указује на мит о рођењу божанства из огња и воде, и у томе види везу са зороастријским божанством Агни.
Аркаим је постојао око 200-300 година.

Земља градова
Након открића Аркаима у овом региону је уз помоћ аерокосмичких истраживања пронађено преко двадесет сличних насеља. Сва она се налазе на веома згуснутој територији пречника 350 km, потичу из исте епохе и имају заједничке карактеристике по којима се разликују од других откривених древних градова. Истраживачи ових јужноуралских насеља увели су термин „земља градова“ као назив за ову јединствену појаву. Појава је јединствена по томе што је из тог периода сачувано врло мало градова. Углавном се срећу хумке, насеобине и некрополе, а нигде у свету није откривен овакав систем градова као на Јужном Уралу.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Pon 19 Jan - 19:34

Vikinzi i starosedeoci Amerike: licem u lice

Prateći bledi trag artefakata, jedan kanadski arheolog traga za izgubljenim poglavljem istorije Novog sveta…
Nešto u vezi sa tim neobičnim kanapima nije se uklapalo.Patriša Saderland je to odmah uočila: netipično su paperjasti, tako mekani na dodir.

Ovi brodski kanapi potiču iz jedne napuštene naseobine na krajnjem severu Bafinovog ostrva u Kanadi, duboko u Arktičkom krugu, severno od Hadsonovog zaliva. Tu su se pre oko 700 godina domorodački lovci grejali oko fenjera u kojima je gorela fokina mast. Osamdesetih godina XX veka jedan rimokatolički misionar je, takođe sa čuđenjem, posmatrao mekane kanape nakon što je iskopao na stotine zanimljivih predmeta iz tih istih ruševina. Napravljeni od kratke dlake iščupane sa kože arktičkog zeca, ovi vezovi nimalo ne liče na opute koje su arktički lovci uplitali u konopce. Otkud to ovde? Stari sveštenik nije imao odgovor, pa je kanape spakovao zajedno sa ostalim pronađenim predmetima i poslao ih u Kanadski muzej civilizacije u Gatinou, u Kvebeku.

Godine su prolazile sve dok jednog dana tokom 1999. godine Saderlandova, koja je arktički arheolog u muzeju, nije stavila kanape pod mikroskop i videla da su to kratke dlake upredene u mekane niti. Praistorijski narodi na Bafinovom ostrvu, međutim, nisu ni preli ni tkali. Oni su komade odeće od koža i krzna prošivali i uvezivali oputom. Otkud onda ovaj ispredeni kanap? Saderlandovoj je sinulo. Nekoliko godina ranije, kad je pomagala na lokalitetu jedne vikinške seoske kuće na Grenlandu, videla je svoje kolege kako iskopavaju komade sličnog kanapa iz poda prostorije za tkanje. Odmah je telefonom pozvala jednog arheologa u Danskoj. Posle nekoliko nedelja stručnjak za vikinške tkanine obavestio ju je da su kanapi iz Kanade isti kao predivo nordijskih žena sa Grenlanda. „Ostala sam bez reči”, seća se Saderlandova.

Otkriće je otvorilo velika pitanja koja su kopkala Saderlandovu, nagnavši je da se upusti u svesrdnu naučnu istragu koja traje već duže od jedne decenije. Da li se grupa Nordijaca iskrcala na zabačenu obalu Bafinovog ostrva i ostvarila prijateljski kontakt sa domorodačkim lovcima? Da li je taj kanap ključ za rasvetljavanje odavno zaturenog poglavlja istorije Novog sveta?

VIKINŠKI MOREPLOVCI bili su istraživači bez premca u srednjovekovnoj Evropi. Gradili su stamene brodove od drveta, koji čak i danas izazivaju divljenje, i isplovljavali iz svoje domovine u Skandinaviji u potrazi za zemljom, zlatom i drugim blagom. Neki su u VIII veku plovili na zapad do današnje Škotske, Engleske i Irske, sejući smrt mačem u prepadima koji su ovekovečeni u raznim srednjovekovnim rukopisima. Mnogi su se okrenuli prekomorskoj trgovini. Još u IX veku vikinški trgovci su stigli istočno čak do obala Belog i Crnog mora i plovili su plićacima istočnoevropskih reka. Osnovali su gradove duž glavnih evroazijskih trgovačkih puteva i nabavljali najfiniju robu tadašnjeg Starog sveta – staklene posude iz doline Rajne, srebrninu sa Bliskog istoka, školjke iz Crvenog mora, svilu iz Kine.

Najveći pustolovi među njima odvažno su zaplovljavali daleko na zapad, u rizične, maglom prekrivene vode severnog Atlantika. Na Islandu i Grenlandu vikinški kolonisti vredno su gradili čitava sela, sa velikim skladištima punim arktičke robe namenjene za prodaju po Evropi, od morževe belokosti do spiralnih kljova narvala koji su prodavani kao rogovi jednoroga. Pojedine vikinške vođe, neustrašive kad je u pitanju istraživanje nepoznatog, išle su još dalje na zapad i plovile između ledenih bregova sve do Amerike.

Negde između 989. i 1020. godine vikinški moreplovci – verovatno oko 90 muškaraca i žena – iskrcali su se na obalu današnjeg Njufaundlenda i sagradili tri velike zajedničke prostorije i brojne zemljane kolibe, u kojima se prela vuna, kovalo gvožđe i popravljali delovi brodova. Šezdesetih godina XX veka norveški avanturista Helge Ingstad i njegova supruga, arheolog Ana Stajn Ingstad, otkrili su i iskopali zarasle ruševine ovog drevnog logora kod mesta Lanso Medouz. Kasnije su kanadski arheolozi pronašli gvozdene brodske klinove i druge artefakte sa olupine broda, verovatno vikinškog, u blizini ostrva Elsmer. Međutim, narednih godina je otkriveno malo drugih tragova legendarnog prisustva Vikinga u Novom svetu – sve dok se nisu pojavila otkrića Patriše Saderland.
U bledunjavoj svetlosti praskozorja, na Bafinovom ostrvu, Saderlandova i njena terenska ekipa u koloni po jedan silaze vijugavom, stenovitom pešačkom stazom do zelene udoline Tenfild. Sinoćni jak vetar sada je utihnuo, teški oblaci su se razišli i nebo se razvedrilo iznad nazubljene stenovite obale koju su vikinški moreplovci svojevremeno zvali Heluland – „zemlja kamenih ploča”. Mnogo pre dolaska Vikinga drevni stanovnici ovog područja podigli su tu naselje, na mestu koje se danas zove Nanuk.

Saderlandova s teškom mukom silazi niz brdo, obazrivo bacajući pogled ka obali, u slučaju da se tu vrzma neki polarni medved. Ovog jutra obala je pusta. Saderlandova prolazi između dve slatkovodne bare od otopljenog snega i glasno se iščuđava nad debelom, sunđerastom mahovinom u dolini. „Mnogo je zelenila, ima podosta građevinskog materijala”, kaže ona. „Ovo je najzelenija dolina u kraju.”

Saderlandova, koja je sada stalni istraživač pri Univerzitetu u Aberdinu, osmehuje se, svesna koliko je ovo mesto savršeno. Ispod nas leži zaklonjen zaton, prirodna luka za okeanski vikinški brod. Duž nekih od natopljenih, raskaljanih delova doline uljasti sjaj zemlje pune mikroba ukazuje na prisustvo tzv. močvarnog gvožđa, rude koju su vikinški kovači vešto obrađivali. Međutim, čim se Saderlandova popela na malo uzvišenje iznad arheološkog lokaliteta, elan joj je splasnuo. Posle sinoćne oluje iskopani kanali poplavljeni su blatnjavom vodom dubokom dvadeset centimetara. Drenaža će trajati satima, uz mnogo kofa i pumpanja. „Nemamo mi vremena za to”, ljutito dobacuje.

Sa svojim srebrnosedim uvojcima, devojačkim glasom, sitne građe, visoka 152 centimetra, Patriša Saderland uopšte ne liči na vođu ekspedicije. Ali ovaj 63-godišnji arheolog u logoru je živa vatra. Prva ustaje svakog jutra, a uveče se poslednja zavlači u svoju vreću za spavanje. Preko dana je svuda – pravi palačinke, sprema ručak za inuitske poglavice, proverava električnu ogradu protiv medveda. Ona odlučuje gotovo o svemu, šta god da je u pitanju. Pre samo tri meseca imala je ozbiljnu operaciju ramena; posle četiri nedelje iskopavanja leva ruka joj je toliko natečena da je nosi u povezu.
Ali Saderlandova je izuzetno odlučna žena. Nakon što je 1999. godine otkrila vikinške kanape, ponovo se vratila u depoe Kanadskog muzeja civilizacije. Počela je detaljno da pregleda nalaze drugih arheologa, artefakte iskopane na lokalitetima drevnih arktičkih lovaca danas poznatih kao Dorseti, koji su krstarili istočnom arktičkom obalom čitavih 2.000 godina, da bi onda misteriozno iščezli krajem XIV veka.

Ispitujući stotine mogućih artefakata Dorseta, često pod mikroskopom, Saderlandova je otkrila još neke strukove kanapa sa četiri glavna lokaliteta – Nanguvika, doline Tenfild, ostrva Vilous i sa Avajalskih ostrva – rasutih duž 2.000 kilometara obale, od severa Bafinovog ostrva do severnog Labradora. Osim toga, primetila je nešto izrazito neobično u zbirakama sa tih lokaliteta. Istraživačke ekipe su odatle donosile brojne parčiće drveta, iako je područje pod tundrom, bez drveća. Na svoje iznenađenje, Saderlandova je otkrila merne štapove na kojima su Vikinzi zarezivanjem beležili trgovačke transakcije, i vretena, verovatno za namotavanje niti. Uočila je i komade drveta sa četvrtastim rupama od eksera i sa flekama, moguće od gvožđa.

Datiranje radioaktivnim ugljenikom pokazalo je da jedan komad potiče iz XIV veka, pred kraj Nordijskog doba na Grenlandu.Što je Saderlandova više pročešljavala stare dorsetske zbirke, to je nalazila sve više dokaza o prisustvu Vikinga na ovim obalama. Dok je ispitivala kamene alatke, otkrila je gotovo 30 tradicionalnih nordijskih brusnih kamenova za oštrenje, što je bila standardna alatka vikinških muškaraca i žena. Takođe je našla i nekoliko dorsetskih rezbarija sa prikazom lica nalik na evropska, sa dugim nosevima, izraženim obrvama i verovatno bradom.

Svi ovi artefakti snažno ukazuju na prijateljske kontakte između dorsetskih lovaca i vikinških moreplovaca. Međutim, da bi našla nove dokaze, Saderlandova je morala da kopa, a dolina Tenfild je najviše obećavala od sva četiri lokaliteta. Šezdesetih godina XX veka američki arheolog Moro Maksvel iskopao je jednu naročitu strukturu sastavljenu od kamena i zemljanih blokova. Te ruševine je, kako je kasnije pisao, „bilo teško objasniti”, ali je na kraju zaključio da su nomadski dorsetski lovci na tom mestu napravili nekakvu vrstu kuće. U svom kabinetu Saderlandova je sedela okružena zbirkama vikinških artefakata i ta teorija joj nije delovala ubedljivo. Dorseti su gradili male kolibe veličine današnje prosečne spavaće sobe. Ova kuća u dolini Tenfild, čiji zid je duži od 12 metara, bila je mnogo, mnogo veća.

U ruševinama su pronađeni i drugi dokazi, koji nisu toliko sićušni. Jedan član ekipe iskopao je lopatu od kitove kosti, vrlo sličnu lopatama pronalaženim po vikinškim naseljima na Grenlandu. „Iste je veličine i od istog materijala kao i ašovi koji su služili za isecanje zemljanih blokova za kuće”, primećuje Saderlandova. I to ima smisla. Saderlandova i njene kolege pronašli su ostatke zemljanih blokova – materijala od koga su Vikinzi gradili zidnu izolaciju – i temelje od krupnog kamenja koje je po svemu sudeći isklesao neko ko se razumeo u nordijsko zidarstvo. Celokupna veličina građevine, tip zidova i odvodni kanal duž kamenova slični su vikinškim kućama na Grenlandu. Na jednom mestu u ruševini još se oseća prepoznatljiv smrad fekalija. Član ekipe je iz tla iskopao grumenje mahovine veliko kao pesnica, što je bila vikinška varijanta toaletnog papira. „Dorseti se nikada nisu toliko dugo zadržavali na jednom mestu da bi napravili prostoriju za toalet”, kaže Saderlandova.

Ali zašto bi se i neumorni putnici, Vikinzi, zadržavali na ovom vetrovitom ćošku Helulanda? Kakvo blago su tražili?


PRED KRAJ IX veka jedan bogati vikinški trgovac stigao je na dvor engleskog kralja Alfreda Velikog. Bio je prijatan i komunikativan, obučen u raskošnu odeću stranog porekla i zvao se Otere. Govorio je o svom dugom putovanju do obala Belog mora, gde je od severnjaka zvanih Sami nabavio retku, luksuznu arktičku robu – od krzna vidre i kune do naramaka mekanog ptičjeg paperja. Onda je vikinški trgovac kralju poklonio morževu belokost, materijal koji se mogao izrezbariti u bleštavu šahovsku figuru ili neko drugo umetničko delo.


Otere nije bio jedini vikinški trgovac koji je tolio žeđ Evropljana za finom robom sa ledenog severa. Svakog proleća ljudi iz naselja na zapadu i istoku Grenlanda odlazili su na sever do bogatog obalskog lovišta Nordsetur. Logorujući na obali, ovi srednjovekovni Grenlanđani bi onda lovili morževe i drugu arktičku divljač, punili svoje čamce sa kožama, krznima, belokosti, čak i sa živim mladuncima polarnih medveda, za trgovinu sa drugim narodima. Samo dva-tri dana plovidbe zapadno od Nordsetura, iza uzburkanih voda Dejvisovog moreuza, ležala je još jedna, potencijalno bogatija arktička riznica – Heluland. Planine sa glečerima preteći su se nadvijale nad tom zemljom, ali tamošnja ledeno hladna voda vrvela je od morževa i narvala, a kopno je bilo puno karibua i malih krznatih životinja.
Vikinški moreplovci koji su pre hiljadu godina istraživali obalu Severne Amerike verovatno su tražili, kao i Otere, partnere za trgovinu. U današnjem Njufaundlendu, koji su Vikinzi zvali Vinland, došljaci su naišli na neprijateljski doček. Domoroci su bili dobro naoružani i strance su smatrali uljezima na njihovoj zemlji. Ali zato su u Helulandu male nomadske grupe lovaca Dorseta možda uočile priliku za sebe i prostrle im crveni tepih. Imali su tek nešto malo ratničkog oružja, ali su vešto lovili morževe i postavljali zamke za krznate životinje čija je meka dlaka mogla da se ispreda u raskošne niti. Štaviše, neki naučnici misle da su Dorseti uživali u trgovini. Vekovima su se trampili sa susednim domorodačkim grupama za bakar i drugu retku robu. „Možda su oni bili prvi preduzetnici na Arktiku”, kaže Saderlandova.


Bez razloga da strahuju od lokalnog stanovništva, vikinški moreplovci su očigledno izgradili sezonski logor u dolini Tenfild, verovatno i zbog lova i zbog trgovine. U okolini je bilo mnogo polarnih lisica, a stranci su imali barem dve poželjne stvari da ponude dorsetskim lovcima kao trampu za njihova krzna: komade drveta koji se mogu oblikovati i parčiće metala koji se oštrenjem mogu pretvoriti u sečiva. Izgleda da je cvetala trgovina krznom i drugom luksuznom robom. Arheološki dokazi ukazuju da su neke porodice Dorseta verovatno preparirale životinjske kože u logoru nedaleko od vikinškog seoceta.


Pre trinaest godina, kad je prvi put uočila one čudne strukove kanapa, Saderlandova nije mogla ni da zamisli da na obali njenog voljenog Arktika postoji mala vikinška trgovačka ispostava. Ali Saderlandova ima još mnogo posla. Istražen je samo delić doline Tenfild, a upečatljivi nalazi Patriše Saderland – novi dokazi o prijateljskim kontaktima vikinških moreplovaca i severnoameričkih starosedelaca, što je verovatno prva trgovina krznom između Evrope i Amerike – pokrenula je žučnu polemiku među mnogim njenim kolegama. Arheologija se uglavnom zasniva na tumačenju dokaza. Kao kod otkrića na Lenso Medousu pre više decenija, bitka za priznanje biće teška i duga. Ali Saderlandova je čvrsto odlučila da dokaže da sumnjičavci greše.


Ona navlači mrežicu protiv komaraca preko lica i nastavlja da kopa. „Mislim da ovde ima još mnogo da se iskopa, sigurno”, kaže uz osmeh. „I naći ćemo još svašta.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 12 Feb - 19:41

10 najvećih arheoloških otkrića u 2013.

Slučajni pronalazak jednog skeleta prilikom gradnje novog parkinga, o kome se poslednjih nekoliko godina najviše spekulisalo, dobio je naučnu potvrdu da su to zemni ostaci engleskog kralju Ričarda Trećeg i to je američki dvomesečnik “Arheolodži” proglasio za najvažnije arheološko otkriće u prošloj godini.

Izgled lica Ričarda Trećeg reprodukovan na osnovu pronađenih ostataka

U broju za januar/februar stručno glasilo američkih arheologa, prema višegodišnjoj tradiciji, načinilo listu 10 najvažnijih arheoloških otkrića u svetu u prethodnoj godini i odabir je veoma šarolik od skeleta Ričarda Trećeg koga je Šekspir proslavio dramom “Ričard Treći”, preko neopljačkane grobnice vladarke civilizacije Vari koja je prethodila Inkama u Peruu, najstarije lobanje nađene u Gruziji stare 1,8 miliona godina, mumificiranog leša starog 6000 godina izvađenog iz trestišta u Irskoj, avionskog laserskog snimka kompleksa Angkor Vat u Kampućiji koji je doneo sasvim nova saznanja o tom spomeniku svetske kulturne baštine, do podataka o otkrićima do kojih se došlo praćenjem tunela koje kopaju krtice.

Skelet engleskog vladara otkriven u Lesteru

Gužva oko dileme da li je skelet otkriven 2012. u Lesteru star 500 godina zaista ono što je ostalo od poslednjeg vladara iz kuće Jork nije prestala sve dok konačno nije nađen DNK dalekog krvnog srodnika na osnovu koga je dobijen neoboriv dokaz da je to zaista kostur Ričarda Trećeg koji će tek ovih dana dobiti konačno svoje mesto uz svoje pretke. Obred pohranjivanja Ričardovih zemnih ostataka biće izveden prema ritualu iz 15. veka pošto je nađen dokument koji ga precizno opisuje.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 12 Feb - 19:43

Zanimljivo je da su iste godine u Engleskoj na drugim gradilištima parkinga nađeni još neki značajni arheološki ostaci, kao što je 1700 godina staro groblje, a u Škotskoj je nađeno osam skeleta lociranih oko groba srednjevekovnog plemića što bi mogli biti ostaci njegovih rođaka.


Lobanje pronađene u Gruziji pripadaju Homo erektusu

Na drugo mesto po značaju stavljeno je otkriće pet lobanja na lokalitetu Dmanisi u Gruziji koje su stare između 1.800.000 i 1.500.000 godina i pripadaju Homo erektusu što je starije od svih dosadašnjih tragova čovekovog pretka izvan Afrike.


Najneobičnija je jedna lobanja kod koje je lice znatno veće nego kod ostalih, a prostor za mozak manji. Prema rečima stručnjaka, da je ova lobanja nađena u fragmentima verovalo bi se da pripadaju različitim vrstama hominida.


Na treće mesto po značaju stavljeno je otkriće monumentalnog kompleksa izgrađenog od kamena oko 20 kilometara istočno do Rima koji se datira u četvrti vek pre nove ere. U samom Rimu ne postoji ovako veliki kompleks građevina te starosti ,a čije su dimenzije veličine jednog gradskog bloka (22.000 kvadratnih stopa).


Lokalitet nazvan Gabil nema paralele u periodu kada je Rim bio republika, jer tada nisu podizane tako raskošne i monumentalne građevine. Za sada nije utvrđeno da li je to bio neki javni kompleks ili privatna palata, ali nadmašuje i najveće vile sačuvane u Pompejima. Kompleks ima kolonade, podove sa geonetrijskim šrama monumetalno stepenište i tragove zidnog slikarstva.


Neotvorena grobnica iz perioda civilizacije Vari

U okviru nekropole na severu Perua ekipa arheologa sa Univeziteta iz Varšave i Katoločkog univerziteta iz Lime našla je, početkom prošle godine, neotvorenu grobnicu iz perioda civilizacije Vari koja je dostigla svoj vrhunac pre 1200 godina. Njoj je pripalo četvrto mesto na listi važnih otkrića.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 12 Feb - 19:45

U odvojenim prostorijama su nađeni ostaci četiri vladarke, koje su bile okružene sa 40 pokonica plemenitog porekla sahranjenih u sedećem položaju, a preko ovih pokojnica bili su rasuti ostaci sedam ljudskih žrtava. U ovom grobnom kompleksu nađeno je 1.300 artefakata, među kojima su ukrasi za uši kakve su nosili vladari, predmeti od zlata, ostaci tkanina koje su vredele više od zlata, kao i izuzetni primerci dekorisane keramike.


Do sada su već nađeni vladarski grobovi, ali ovo je prva grobnica kraljica na osnovu koje može da se dobije slika o mestu i ulozi žena u tom društvu.


Na petom mestu je najstarija mumija nađena u tresetu u Evropi koja je iskopana u Tresetišu Kešel u Irskoj. “Kešelski čovek” pripada ranom bronzanom dobu i datiran je u 2000. godinu pre nove ere što znači da je je oko 600 godina stariji od do sada otkrivenih pokojnika čija su se tela konzervirala u tresetu a ima ih osim ostrva u Velikoj Britaniji i na severu Evrope.


Otkriće reljefa na kamenju koje je bilo potopljeno u jezeru Vinemuka u Nevadi našlo se na petom mestu pošto je to prvorazredna senzacija za poznavanje paleoindijanaca za koje se znalo da su bili lovcu na mamute a ne i umetnici.



Zahvaljujući datiranju pomoću ugljenika utvrđeno je da su ovi reljefi stari oko 15.000 godina. Nije još razjašnjeno šta je trebalo da znače ovi reljefi jer su uglavnom geometrijskih oblika, ali su sada izvan vode koja se u međuvremenu povukla a lokalni starosedeoci ih smatraju za sveto kamenje.


U Kampućiji su ove godine izvršena snimanja najsavremenijim uređajima Angkor Vata koja su pokazala da je ovaj kompleks hramova zahvatao mnogo veću površinu od one koja je obuhvaćena postojećim širokim kanalom. Izvan ograđenog prostora nalazila su se urbana naselja koja su višestruko veća od površine hramova. Naučnici veruju da prenaseljenost prostora oko hramova bila uzrok što su napušteni.


Rekonstrukcija izgleda lica na osnovu lobanje

Ovom otkriću je dato sedmo mesto dok je osmo pripalo lobanji 14-godišnje devojčice na kojoj se jasno vide tragovi ljudožderstva u Džejmstaunu, prvoj koloniji u Severnoj Americi. Tako je potvrđeno da je sačuvani opis kanibalizma tokom strašne zime 1609-1610. autentičan i koliko je bilo teško da se sačuva ova prva naseobina u Noovm svetu.


Na devetom mestu je otkriće najstarije luke izgrađene u drevnom Egiptu na Crvenom moru i nađeni predmeti koji ukazuju da se radilo o mestu gde su pristajali brodovi potiču iz vremena Četvrte dinastije a to je vreme gradnje piramnida u Gizi od 2551 do 2528 pre nove ere.


Na poslednje mesto su dospeli neobični “asistenti” arheologa, jazavci, krtice, pa čak i delfini. Zahavaljujući prekopavanju terena jednog jazavca nađeno je devet grobova starih 900 godina koje sada istražuju stručnjaci, dok je krtica kopajući tunel izbacila na površinu neke artefakte iz drugog veka. Delfini trenirani da nalaze mine otkirli su u Pacifiku jedna izuzetno redak torpedo iz 19 veka.


blic








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 12 Feb - 19:48


5 Neobičnih arheoloških pronalazaka


Sve što više otkrivamo istoriju, saznajemo da su naši preci bili napredniji nego što to uglavnom mislimo. Koristili su antibiotike prije više od 2.000 godina, svirali su prije 40.000 godina, te koristili predmete o kojima danas ne znamo apsolutno ništa.

Ovo su samo neki od arheoloških pronalazaka koji su zagolicali maštu mnogih arheologa širom svijeta…


5. Drevni antibiotik


Prvo dokumentovano otkriće antibiotika desilo se 1877. godine, a dokumentovali su ga Robert Koch i Louis Pasteur. Ipak, Selman Waksman Abraham, američki naučnik i mikrobiolog je otkrio niz antibiotika koji su na kraju spasili milione života. Upravo se on često i naziva “Otac antibiotika”.

Ali ovo nisu bili prvi antibiotici na svijetu. u Nubiji su pronađene kosti koje pokazuju tragove tetraciklina, antibiotika koji se koristi i danas, a stare su oko 2.500 godina! Kako su ovi drevni narodi koristili antibiotike? Pili su pivo! Proizvodili su kvasac, gljivice koje sadrže antibakterijska svojstva i koje se koriste za proizvodnju piva. Arheološki nalazi su pokazali da su u to vrijeme i ordrasli i djeca pili pivo kao lijek.










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 12 Feb - 19:49

Festski disk


Festski disk je artefakt pronađen na Kritu, u vrijeme vladavine Minojske civilizacije, u periodu između 3. i 2. stoljeća prije nove ere.

Jako malo stvari se zna o ovom objeku. Znamo da je napravljen od gline i da je možda star oko 2.300 godina, s obzirom da neki arheolozi čak sumnjaju u njegovu autentičnost. Otkriven je 1908. godine za vrijeme iskopavanja Festskog dvorca. Na njemu se nalazi 241 otisak i 45 simbola. Budući da ništa slično nije pronađeno iz tog razdoblja, arheolozi nisu upjeli dešifrovati sadržaj diska.










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 12 Feb - 19:49

Visby leće


Visby leće su predmeti napravljeni od gorskog kristala (kvarc) koji su pronađeni u nekoliko vikinških grobova na otoku Gotland, Švedska. Ove leće, koje su uglavnom bile smještene u srebrene nosače, datiraju iz 11. ili 12. stoljeća.

Poput modernog povećala, Visby leće su mogle uvećavati stvari i na taj način pomoći umjetnicima i majstorima tog vremena da se fokusiraju i na najsitnije detalje. Pored toga, leće su mogle usredotočiti svjetlo, pa se vjeruje da su bile korištene i za paljenje vatre, ili čak i za spaljivanje otvorenih rana kako bi zaustavili krvarnje i sprječili infekcije.










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 12 Feb - 19:50

Rimska dodekaedara


Rimska dodekaedara je maleni metalni objekat u obliku dodekaedare sa iskruženim krugovima u sredini. Ovi objekti su pronađeni širom pdručja nekadašnjeg Rimskog carstva, a njihova prava svrha i do današnjeg dana ostaje potpuna misterija.

Neki arheolozi tvrde da se ovaj objekat koristio kao svijećnjak, dok drugi opet napominu kako standardne svijeće u Rimskom carstvu i nisu bile baš popularne, s obzirom da su rimljani više koristili uljane lampe. Neki opet sugerišu da su se dodekaedare koristile kao pomoć za mjerenje udaljenosti… Uglavnom, to su sve teorije i špekulacije, a prava svrha Rimske dodekaedare ostaje misterija.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 12 Feb - 19:51

Drevna flauta


Pronađena u Ach Dolini u južnoj Njemačkoj, ovo je gotovo netaknuta flauta sa pet rupa koja je iznenađujuće precizno isklesana kamenom u kost ptice. Flauta je stara najmanje 35.000 godina, a u njezinoj blizini su pronađeni ostaci još nekoliko sličnih muzičkih instrumenata, što nam govori da su čak i ljudi u kamenom dobu uživali u muzici.

Jedan takav sličan objekat pronađen je i u Sloveniji, a poznat je kao “Divje Babe”. Njegova starost se procjenjuje na 43.000 godina. Dok jedni (respektabilni) izvori tvrde da je flauta iz Njemačke najstariji instrument na svijetu, drugi tvrde da je to ipak flauta iz Slovenije. Više detalja o najstarijem instrumentu na svijetu kad se arheolozi dogovore happy. (Slika iznad: Flauta iz Njemačke lijevo, flauta iz Slovenije desno)










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Sre 18 Feb - 23:14

Našli neprocenjivo blago
IZVOR: B92

Ronioci rekreativci iz ronilačkog jednog kluba u Izraelu našli su blago neprocenjive vrednosti, najveće ikada pronađeno na teritoriji te zemlje, a kao nagradu dobili su pohvalu vlasti.


Foto: Thinkstock

Grupa ronilaca iz kluba u Cezareji pronašla je 2.000 zlatnih novčića starih više od 1.000 godina, a stručnjaci kažu da se vrednost blaga teškog devet kilograma ne može proceniti.

"U pitanje je najveća količina zlata pronađena na obali Izraela. Ronioci su prvo mislili da su u pitanju novčići iz neke dečje igre, ali kada su shvatili da je u pitanju prava stvar, odmah su nekoliko komada izneli na površinu i kontaktirali direktora ronilačkog kluba", navodi se u saopštenju Izraelskog tela za antikvitete.

Kako se dodaje, eksperti za arheološka istraživanja su brzo stigli na lice mesta i pronašli oko 2.000 novčića različite veličine.

Sada će oblast najverovatnije biti ograđena, a arheolozi će pokušati da otkriju poreklo blaga.

"Verovatno je u blizini olupina nekog broda", navodi se u saopštenju.

Portparolka Joli Švarc je za AFP rekla da je blago toliko vredno, da se vrednost prosto ne može proceniti, a navela je i da zlato pripada državi, kao i da zakonom nije propisana nagrada nalazačima arheoloških blaga.

"Ronioci Cvika Fojer, Kobi Tvina, Avivit Fišler, Joav Lavi i Joel Miler su građani za uzor. Oni su otkrili zlato i imaju zlatno srce, koje je puno ljubavi za svoju zemlju i svoju istoriju", rekao je Kobi Šarvit, direktor odeljenja za pomorsku arheologiju Izraelskog tela za antikvitete.

Izraelski zakon predviđa kaznu od do pet godina zatvora za one koji neovlašćeno prisvoje ili prodaju antikvitete.








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Čet 26 Mar - 23:57

MIT, RASKOŠ I DESTRUKCIJA

Dramatična sudbina drevnog asirskog blaga od nastanka do danas

V. Filipović / BBC

Dva antička grada nekadašnjeg Asirskog carstva, koja su nedavno oskrnavili pripadnici Islamske države, kriju tajne stare više od 2.500 godina. Priču o dvojici potpuno različitih ljudi, jednom uglađenom Englezu i jednom prostodušnom Iračaninu koji su otkrili ove gradove pre 170 godina, zna mali broj ljudi.


Foto: British museum

Ostaci Epa o Gilgamešu
Pre nešto manje od 150 godina, čovek po imenu Džordž Smit danima je
proučavao misterioznu glinenu ploču u mračnom kutku Britanskog muzeja.

Bio je to samo deo čitave kolekcije od više hiljada sličnih ploča pronađenih u iskopinama u severnom Iraku. I dok su se na većini ploča nalazili podaci o trgovini, pokvarenim kočijama, pošiljkama vina i sličnim računovodskim spisima, na jednoj, baš toj koju je držao u rukama, nalazila se čudna priča.


Asirski krilati bik
Bila je godina 1872., a Smit je sa ushićenjem čitao tekst sa ispucale glinene ploče. Bila je to priča o svetu izgubljenom u velikoj poplavi, o čoveku koji gradi brod, i o jednom golubu koji je poslat u sudbonosnu potragu za kopnom.

Mladiću su se ruke tresle od uzbuđenja kada je shvatio da čita verziju priče o Nojevoj barci. Međutim, to što je držao u rukama nije bio spis iz knjige Postanja. Bilo je to deo čuvenog Epa o Gilgamešu, nastalog skoro 1.000 godina pre Biblije.

Mesec dana kasnije, održana je izložba u Britanskom muzeju, kojoj je prisustvovao i tadašnji premijer Vilijam Gledston. To je bio prvi put da je čovečanstvo čulo za Ep o Gilgamešu nakon više od 2.000 godina.


Ostin Henri Lajard

Priča počinje nekoliko decenija ranije, u drevnom iračkom gradu Kojunjiku, koji je pre skoro 3 milenijuma bio deo Nineveha, prestonice drevnog Asirskog carstva, koje se prostiralo od obale Persijskog zaliva do Egipta.

U periodu između 900. i 600. godine p.n.e. Asirci su važili za najnapredniju civilizaciju na planeti. Bili su svojevrsna tehnološka supersila, poznata po neizmernom bogatstvu i surovoj vojsci.

Ipak, kao i svakom carstvu, i Asirskom je došao kraj nakon pobune u 612. godini, kada je Nineveh sravnjen sa zemljom nakon pobune Vavilonaca. Najbogatija civilizacija ostavljena je u ruševinama, a prašina je prekrila impozantnu biblioteku ubijenog kralja Asurbanipala, a njegov primerak pomenutog Epa o Gilgamešu vremenom je pao u zaborav.

Moralo je da prođe skoro 2.500 godina, sve dok ga 1853. godine iz drevnih ruševina nije izvukao mladi Iračanin po imenu Hormuzd Rasam.

Rasam nije bio običan momak iz Iraka, niti se tu našao slučajno. Bio je unajmljen od strane Britanskog kraljevskog muzeja, kao vođa do tada najveće arheološke ekspedicije koju je svet video. Bio je, do tada, prvi arheolog koji je rođen i odrastao na Srednjem istoku.

Rasamov život se preokrenuo devet godina ranije, kada je kao devetnaestogodišnjak upoznao Britanca Ostina Lajarda. Lajard je bio britanski avanturista koji je, sa dva revolvera i dosta novca u rancu putovao istočnim svetom.

Nakon nekoliko godina natezanja sa čelnicima Otomanskog carstva, Lajard je 1845. konačno dobio dozvolu za arheološki rad. Za pomoćnika je upravo odabrao mladog Rasama, koji je bio ključan čovek u njegovom otkriću drevnog grada Nimruda, kapije Asirskog carstva. Do Lajarda i Rasama, svo znanje sveta o tom delu istorije nalazilo se u nekoliko rečenica u Bibliji.

Iako je Lajard bio uglađeni Englez sa mnogo novca, Rasam je bio taj koji je izlazio na kraj sa lokalnim stanovništvom, sporazumevao se na arapskom, turskom i drevnom jeziku Asiraca. On je bio taj koji je ubedio plemenske šeike da ih ne napadaju prilikom istraživanja, koji je podmitio lokalnog guvernera džakom kafe, i zaposlio 300 lokalnih radnika da im pomognu.

Kada je Lajard batalio posao arheologa i počeo da se bavi diplomatijom, Britanski kraljevski muzej je zaposlio pogađate koga. Istog onog malog Iračanina koji je do tada postao najbolji poznavalac asirske kulture na svetu - Hormuzd Rasam.

Radeći na svoju ruku, uz usmeni blagoslov muzeja, hiljade kilometara daleko od britanske ingerencije, Rasam je nastavio istraživanje, i pronašao tajne odaje asirskog kralja Asurbanipala, a u njima raskošnu biblioteku. U njoj - na hiljade trošnih glinenih ploča na jednoj od njih - pažljivo prepisan Ep o Gilgamešu. Delo neprocenjive vrednosti, koje će u arhivi muzeja u Londonu otkriti mladi Džordž Smit, mladić sa početka teksta.

Rasam je dobio britansko državljanstvo za kojim je toliko žudeo, i posle nekoliko meseci provedenih u Londonu vratio se na mesto na kojem je otkrio centar drevne civilizacije, svoj rodni Irak.



Ova priča ima i svoju tamnu stranu, koja je, srećom, nakon mnogo godina izašla na videlo.

Sve zasluge za Rasamova otkrića prigrabio je tadašnji britanski konzul u Otomanskom carstvu - Henri Rolison, opisavši Rasama kao "nepismenog iračkog kopača, koji je samo odradio fizički posao".

Britanija, za kojom je toliko žudeo, odbacila je Rasama na jedan snobovski i nepravedan način. Iako se vremenom saznalo za Rolinsonovu laž, Iračanin nikada nije u potpunosti rehabilitovan u Velikoj Britaniji.

Ostaci jednog velikog carstva možda uskoro neće postojati, ukoliko Islamska država nastavi sa varvarskim skrnavljenjem neprocenjivog istorijskog blaga. Međutim, priča o jednom Englezu avanturisti i prostodušnom Iračaninu koji su svet zadužili na nenadoknadiv način, neće biti zaboravljena.


blic.rs








Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Pet 27 Mar - 13:12

Arheolozi istražuju moguće skrovište nacista
BUENOS AIRES -

Arheolozi pokušavaju da utvrde da li su ruševine zgrada u jednom prirodnom rezervatu na severu Argentine bile skrovište nemačkih nacista, pošto su u ruševinama pronašli nemački metalni novac iskovan za vreme Drugog svetskog rata, javlja BBC.

Arheolozi tvrde da odbegli nacisti verovatno nikada nisu koristili te zgrade zato što su shvatili da mogu slobodno da žive u argentinskim gradovima.

Među nacistima koji su pobegli u Argentinu bili su Adolf Ajhman i Erih Pribke.


Istraživači sa univerziteta Buenos Ajresa odlučili su da istraže zgrade zbog lokalne legende po kojoj su one bile skrovište Martina Bormana, desne ruke Adolfa Hitlera.

Misteriozne ruševine se nalaze u parku Teju Kuare, u blizini grada San Ignasio, u severnoj provinciji Misiones.

Istraživač Danijel Schavelson je za argentinski list "Klarin" izjavio da se arhitektura tri zgrade znatno razlikuje od arhitekture svih drugih građevina u toj oblasti i da njihova svrha usred dalekog prirodnog rezervata predstavlja misteriju.

On kaže da je pronađeno nekoliko objekata koji su povezivali zgrade sa Nemačkom iz 40-ih godina, kao što je kovani novac iskovan u to vreme i parče porcelana Majsen, proizvedenog u Nemačkoj.

Međutim, nijedan od objekata koji su do sada pronađeni nemaju nikakvu direktnu vezu sa bilo kojim nacističkim oficirom.

Schavelson je za "Klarin" kazao da njegov tim smatra da su prethodne teorije, poput one da su zgradu izgradili jezuitski sveštenici, "suviše pojednostavljene".

On je rekao da nije tačna ni lokalna legenda da je tamo živeo Hitlerov privatni sekretar Martin Borman.

Schavelson je dodao da su rezultati DNK analiza, urađenih 1998. na skeletu pronađenom u Berlinu, dokazali da je Borman izvršio samoubistvo 1945. godine i da nije pobegao u Južnu Ameriku kao što se dugo pričalo.



rtv








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   Sre 1 Apr - 11:32

„Pivo su pili svi – bez obzira na godine, pol ili status. Pravilo se od delimično skuvanog ječma, i vode, koje je na suncu fermentiralo. Kasnije se u pivo dodavalo voće kako bi se ublažio jak ukus“
Grnčarija stara više od 5.000 godina, koju su Egipćani koristili za proizvodnju piva, nađena je na jednom gradilištu u Tel Avivu, saopštila je izraelska služba za antikvitete.

– U 17 arheoloških rovova našli smo predmete za čuvanje poljoprivrednih proizvoda u Bronzano doba (3.500-3.000 godine pre Nove ere), a među njima stotine keramičkih posuda za proizvodnju piva, rekao je predstavnik te službe Diego Barkan.

Po njegovim rečima, to otkriće dokazuje „egipatsku okupaciju“ Tel Aviva pre više od 5.000 godina.

– Do sada smo znali za egipatsko prisustvo u severnom delu pustinje Negev, na jugu Izraela, i duž južne obale, a sada da se ta ‘okupacija’ prostirala i jugoistočno od Tel Aviva, rekao je Barkan.

Arheolozi su naveli da je pivo bilo „nacionalno piće“ drevnog Egipta, i da je imalo jednaku vrednost kao i hleb.

– Pivo su pili svi – bez obzira na godine, pol ili status. Pravilo se od delimično skuvanog ječma, i vode, koje je na suncu fermentiralo. Kasnije se u pivo dodavalo voće kako bi se ublažio jak ukus, dodao je izraelski ured za antikvitete.

(Beta)








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz sveta arheologije   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz sveta arheologije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz sveta ribolova
» Zanimljivosti iz biologije
» Zanimljivosti iz sveta Košarke
» Zanimljivosti o biciklima
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija :: Arheologija i Antika-