Moje male bubice..

Pisala bih ti

Pisala bih ti o sebi,
kad bih znala kako se piše suza,
kako se izgovori bol.
Pisala bih ti o nama
kad bih mogla pronaci dan
koji nas je upamtio.
Pisala bih ti o danu,
kada bi svanuo u meni,
ili o životu,
kad bih ga se mogla sjetiti.
Pisala bih ti o svemu
rijecima živim, jezikom srca
kojeg se ni ne sjecam više.
Mogu ti pisati o okusu kiše,
na tvojim usnama,
što su ga godine zaledile.
Mogu ti pisati o ptici
što drhti na zimi tvog odlaska,
o snu što raste na smrznutoj grani.
I pišem ti..mislima,
jer svijet si sobom zaklonio,
a ja nemam adresu svijeta koji diše.
Vracaju se i ta pisma s naznakom:
primatelj pošte ne živi više
u svijetu u kojem srce piše..

Saamo tićuu

Svaki čovek je od svoje glave do pete sazdan od želja.

/iz indijskih mudrosti/

Zakasni noćas u svoju sobu
Bez žaluzina
Ljubi me nježno jer noćas lud sam
I prepun vina

Ostani ovdje, nek moja ruka
Jastuk ti bude
Zatvori oči i sanjaj srcem
Snove lude

Spavaj jer ja te čuvam pod zvjezdama
Na ovom svijetu ja nemam ništa
Ti si moj andjeo i ljubav ta je sudjena
Volim, samo te volim
Ništa drugo nemam da dam
A bez tvoje ljubavi ja ništa sam.

TREĆA FAZA BOLA

(LJUTA PESMA)

Znaš li nesvesti
šta hoćeš?
Ne voli se mozgom.
Jel kad duša
nije čista,
nesreća zablista.
I atomi pamte
sve se negde piše,
a da se obriše
te gumice nema.
Ljubav sanjaš
materiju gledaš,
bez razloga dobrog
ti se ne daš,
ni od srca
ni za srce,
bol prizivaš,
dok reči zarivaš.
Ti ubijaš tiho,
varaš,
po dušama šaraš,
empatiju glumiš
iluziju stvaraš.
Zgažena pa gaziš,
sebe da nahraniš.
Duša ti je moja
igračka tek bila,
što je ti sagore
imaš izgovore.
U snu ti je nesklad
što slepilo rađa,
oko sebe rušiš
život da ugušiš.
Nesvesno ti hodiš
želju da oplodiš,
ka ponoru vriska
prkos tebe vodi.
Sreća nek te prati
trebaće je puno,
dok srce ti spava
nema zaborava.


Darko Bešlić