Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Периодни систем елемената

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Периодни систем елемената   Čet 14 Nov - 10:52

Историја периодног система хемијских елемената



Иако је састављање периодног система нешто што се рутински приписује Мендељејеву, периодизација и систематизација елемената има знатно дужу историју.

Већ у XVII веку, тачније 1661. године, Роберт Бојл је поређао тада познатих 13 елемената по растућој релативној атомској маси, док ће овај систем проширити Лавоазје са додатних 11 елемената.

За ово време значајна открића на пољу хемије и физике, омогућила су откривање и именовање нових елемената, тако да је потреба за класификацијом тог растућег броја познатих елемената постајала све очигледнија. Јохан Дебернајер, као одговор на ову потребу, формира систем елемената који су били поређани у тријаде, по заједничким особинама, и тако да релативна атомска маса средњег елемента тријаде буде аритметичка средина горњег и доњег. Сличну систематизацију дао је и француз де Шаканкуртуа, који је дошао на идеју да елементе, по растућој релативној атомској маси поређа у спиралу обмотану око ваљка.

Свакако најозбиљни помак ка данашњем периодном систему, пре Мендељева дао је Џон Њулендс који је према угледу на музичке октаве, дао периодни ситем са елементима поређаним у октаве, тако да се особине периодично понављају након сваких 7 елемената. У вертикалним колонама, елементи су били поређани по порасту Ar, док су хоризонталне врсте биле условљене сличношћу у особинама.

Ипак рад Мендељејева на периодзацији елемената остао је запамћен као најважнији, немало зато што је његово решење периодног система заиста било најадекватније. 1869. он даје прву верзију периодног система са распоредом елемената сличним оном код Њулендса. Овакав распоред Мендељејев је условио законом периодичности који је дао по коме су физичке и хемијске особине елемената периодичне функције њихове релативне атомске масе.

1871. Мендељев даје другу, реформисану верзију преиодног система која се темељила на измени коју је Мендељејев направио у закону периодичности. Наиме, он је приметио да су особине хемијских елемената заправо периодичне функције њихових редних бројева. Реформисани периодни систем имао је елементе подељене у вертикалне низове - групе - које су садржале елементе сличних особина и хоризонталне низове - периоде - које су имале елементе поређане по растућем редном броју, и у којима су су особине из претходног низа периодично понављале. Група је у почетку било 8, првих 7 су имале подгрупе док је осма била подељена у тријаде. Периода је било седам, и систем није садржао племените гасове. Мендељејев је такође предвидео постојање елемената са другим атомским масама који још нису били откривени, али је на основу закона периодичности за њих оставио одговарајућа места.

Данас се ова периодичност објашњава периодичношћу јављања сличних електронских конфигурација у одговарајућим атомима.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Периодни систем елемената   Čet 14 Nov - 11:00



Принцип изградње електронског омотача атома и Периодни систем елемената

Принцип изградње периодног система заснован је на следећим претпоставкама:

електронска стања су квантована ,
електронска стања се попуњавају у складу са Паулијевим принципом ,
основно стање сваког атома јесте стање са најнижом енергијом.

За правилно представљаље електронског омотача сваког атома морасе знати број електрона у датом атому. Код распоређивања електрона по нивоима и поднивоима мора се поштовати, поменути, принцип тежње система ка минимуму енергије. Да би атом постигао најстабилније стање, тј. стање са најмањим садржајем енергије, његови електрони се смештају у оне орбитале које имају најнижу енергију. Тако електрони прво попуњавају поднивое чија је енергија нижа, без обзира ком енергетском нивоу он припада. На пример, прво се поњава 4s подниво, па тек онда 3d подниво, иако 4s подниво припада вишем енергетском нивоу.

Поредак орбитала по енергијама је следећи:

1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p 5s 4d 5p 6s 4f 5d 6p 7s 5f 6d 7p

Највећи број електрона у датој орбитали одређен је Паулијевим принципом искључења:

s = 2; p = 6; d = 10; f = 14








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Периодни систем елемената   Čet 14 Nov - 11:05


+2 za periodni sistem elemenata



Dmitri Medeljev je ruski naučnik, koji je prvi postavio sistematiku koju danas prepoznajemo kao periodni sistem elemenata. Poput biljaka i životinja, osnovni hemijski elementi su razvrstani po posebnim kategorijama, periodama, i prikazani po određenom sistemu. U vreme kada je ovaj naučnik živeo (kraj 19. i početak 20. veka) mnogi elementi su bili otkriveni i opisani, ali dosta njih je još uvek čekalo da budu otkriveni. Vremenom se pokazalo da je predložena sistematika na mestu, i malo po malo, periodni sistem elemenata je dobio nove članove.

U jednom trenutku, tablica je počela sporije da se popunjava. Ispostavilo se da je jako teško naći neki novi element u osnovnom obliku, ali nije bilo nemoguće. Danas, ako dođe do otkrića novog elementa, to se sigurno neće desiti tako što, jednostavno nabasate na njega, dok kopate po zemlji.



Pogled na, već, proverene i potvrđene članove kluba








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Периодни систем елемената   Čet 14 Nov - 11:43

Zvanično je potvrđeno (konačno) da periodni sistem elemenata ima dva nova člana, koji su, usput budi rečeno, najteži od svih do sada otkrivenih. Redni brojevi tih elemenata su 114 i 116, a relativne atomske mase 289 i 292, respektivno. Poređenja radi, masa olova (Pb) je 207,2.

Postojanje ovih elemenata je kratkoročno: njihovo postojanje traje manje od sekunde, da bi zatim izgubili jednu alfa česticu (2 protona + 2 neutrona). Naučnici su se nadali da bi element 114 predstavljao „ostrvo stabilnosti“ među teškim elementima, tačnije, da bi mogao da postoji u stabilnom obliku duži period vremena, ali je to eksperiment iz 2009. godine pokazao da to nije slučaj.

Postojanje ovih elemenata nije novina, za njih se zna već jednu deceniju (114 je otkriven 1999. godine, a 116 2000. godine), ali im je tek sada dat status punopravnog člana periodnog sistema. Dobro, a zašto tek sada?

Postoje dva komiteta koja odlučuju o članstvu: International Union of Pure and Applied Chemistry (IUPAC) i International Union of Pure and Applied Physics (IUPAP). Bukvalni prevod imena ovih udruženja bi bio: Internacionalno udruženje za čistu i primenjenu hemiju i Internacionalno udruženje za čistu i primenjenu fiziku. Čistunci…

Ova dva udruženja su vrlo stroga i probirljiva kada je u pitanju dokazivanje postojanja novog elementa. Odlučivalo se o sudbini elemenata 113, 115 i 118, ali i pored pristojnih dokaza nisu zaslužili tu čast da postanu članovi Mendeljevog sistema elemenata. Da ne pominjemo element 117, koji je skoro „proizveden“, koji uopšte nije bio predmet diskusije.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Периодни систем елемената   Čet 14 Nov - 11:44

Zašto su naučnici tako strogi prema novootkrivenim elementima?

Prvo, sva mesta do rednog broja 94 su odavno popunjena.

Drugo, za svako mesto preko 94. pozicije važi da su elementi, ako postoje, sa vrlo velikom atomskom masom.

Treće, pokazalo da očekivane mase svih elemenata preko pozicije 94 nisu uopšte stabilne (mada jesu ostvarive) i jako brzo dolazi do raspada jezgra na sitnije i stabilnije čestice/atome.

Direktan dokaz postojanja nekog novog elementa znači, u stvari, ide tragom produkata raspada tražene čestice. Nešto kao obrnuti inženjering. Tek kada se snimi raspad, pa zatim na osnovu produkata vidi ŠTA se raspalo, moguće je reći koji se to element raspao – poznati li nepoznati (ruku na srce – svi su unapred poznati, jer periodni sistem predviđa njihovo postojanje, ali potrebno je dokazati njihovo postojanje).



Novoprimljeni član sa svim svojim elektronima. Treba da ih bude 114. Ko ne veruje, neka izbroji...

Otkriće novog elementa je jedno od najvećih dostignuća koje jedan naučnik može doživeti tokom svog rada. Zbog potrage za naučnom istinom i zbog prestiža, svaka studija koja govori o pronalasku novog elementa je uvek rigorozno pregledana, pre nego što se potvrdi njena valjanost.

Elementi 114 i 116 trenutno imaju radna imena, koja dobijaju na osnovu pozicije u tabeli – ununkvadijum i ununheksijum (ununquadium and ununhexium). Naučnici sa Instituta za nuklearna istraživanja Dubna, koji su otkrili element 114 predlažu ime flerovium prema sovjetskom naučniku Georgiju Flerovu (Гео́ргий Никола́евич Флёров). Za element 116 predlažu ime moscovium, prema Moskovskoj Oblasti. Opšti utisak naučne zajednice je da ovakav izbor imena predstavlja neku vrstu samo pohvale, što je suprotno od dosadašnje prakse brižljivog i pažljivog biranja imena za novi element. Samo vreme će reći da li će predložena imena postati zvanična ili ne.

Realno, ime nije toliko bitno, sve dok znamo sa sigurnošću da se radi o novom elementu…








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Периодни систем елемената   Pon 8 Dec - 19:12

Kako su elementi dobili imena?

Svaki element nosi svoju priču. Ovo je priča o tome gde i kada je otkriven i zašto je dobio baš to ime. Ako ste mislili da znate kako da dokažete jon broma, da li ste ikad, da li ste ikad pomislili da znate da dokažete i "smrad"?



Vodonik je otkriven u Engleskoj. Ime je dobio od grčkih reči hudor (voda) i gennan (stvarati).

Helijum je otkriven u Škotskoj, a ime je dobio po grčkoj reči helios (sunce). Helijum je pre toga bio identifikovan (pomoću specifičnog spektra) na suncu. Može se reći da je helijum jedini element koji je nije prvo otkriven na zemlji.

Litijum je izolovan u Švedskoj. Ime je dobio od grčke reči lithos (kamen).

Berilijum je izolovan nezavisno u Francuskoj i Nemačkoj. Ime je dobio po dragom kamenu i mineralu berilu u čiji sastav ulazi.

Bor je otkriven u Engleskoj odnosno Francuskoj. Ime je dobio po mineralu boraksu u čiji sastav ulazi.

Ugljenik je čovečanstvu poznat iz najstarijih vremena. Može se predpostaviti da je to prvi element koji su ljudi upoznali ( u obliku uglja po kome je i dobio ime - grčki carbo). Vrlo zanimljiva podudarnost jer se i ceo živi svet upravo zasniva na ugljeniku.

Azot je otkrio škotski hemičar. Ime je dobio od latinskih reči nitros (šalitra) i genes (stvarati, graditi). Lavoazje uvodi i ime od grčkih reči a i zoe (ili vie) što znači "bez života".

Кiseonik je otkriven 1772. u Švedskoj i 1774. u Engleskoj. Ime mu dolazi od grčkih reči oxus (kiselina) i gennan (graditi).

Fluor je izolovan u Francuskoj. Ime je dobio po grčkom fluo (tečno). Ovo naizgled čudno ime dobio je po mineralu fluoritu koji je služio za sniženje temperature topljenja drugih minerala.

Neon su je otkriven u Engleskoj. Ime je dobio po grčkoj reči neos (nov).

Natrijum je otkriven u Engleskoj. Ime je dobio po latinskoj reči natrium (soda).

Magnezijum je takođe takođe otkriven u Engleskoj. Ime je gobio po drevnom gradu u Maloj Aziji (Magnesia).

Aluminijum je izolovan u Danskoj. Ime je dobio po mineralu stipsi (latinski alumem) ili alaunu u čiji sastav ulazi.

Silicijum je otkriven u Švedskoj. Ime je dobio po latinskoj reči silex (kvarc).

Fosfor je otkriven u nemačkoj. Ime mu dolazi od grčkih reči phos (svetlo) i phoros (nosilac).

Sumpor je poznat od davnina, a ime mu dolazi od latinskog naziva sulphur.

Hlor je izolovan u Švedskoj i dobio je ime zbog karakteristične boje. Latinski khloros (zelen).

Argon je prvi izolovan plemeniti gas (Škotska, 1894). Ime je dobio od grčke reči argos (lenj, trom, inertan).

Kalijum je otkriven u Engleskoj, a ime mu dolazi od arapskog al kali (biljni pepeo). Veoma značajno jedinjenje kalijuma je njegov karbonat (potaša) koji se dobijao iz pepela biljaka.

Kalcijum je otkriven u Engleskoj, a ime mu dolazi od latinske reči calx (kreč).

Skandijum je otkrviven u Švedskoj, a ime je dobio po Skandinaviji.

Titan je otkriven u Engleskoj i ime je dobio po grčkim divovima (Titanima).

Vanadijum je prvi put izolovan u Švedskoj, a ime je dobio po skandinavskoj boginji ljubavi, Vanadis.

Hrom je otkriven u Francuskoj, a ime mu dolazi od grčke reči Chroma (boja), jer se neka njegova jedinjenja koriste za boje.

Mangan je otkriven u Švedskoj, a ime mu dolazi od italijanske reči manganese, koja je nastala od latinske mangnes (magnet).

Gvožđe je čovečanstvu poznato od davnina, a ferrum je njegovo latinsko ime.

Kobalt je otkriven u Švedskoj. Za rude kobalta se dugo verovalo da su rude bakra, ali iz njih se nikako nije mogao izdvojiti bakar, te su ga prozvali kobold (zao duh rudnika).

Nikal je takođe otkriven u Švedskoj, a priča o imenu mu je slična kao za kobalt. Ime je dobio po nemačkim rečima kupfernickel (đavolski bakar) ili samo nickel (đavo).

Bakar je ljudima poznat od davnina. Ime je dobio od latinske reči cyprium (ostrvo Kipar, na kom su se nalazile zalihe bakarnih ruda).

Cink je otkriven u Nemačkoj. Ime mu dolazi od nemačke reči zin, što znači kalaj.

Galijum je otkriven u Francuskoj po kojoj je dobio i ime (rimska pokrajina Galija).

Germanijum je otkriven i dobio je ime u po Nemačkoj.

Arsen je otkrio alhemičar Albertus Magna. Ime mu dolazi od grčke reči arsenikos, žuti pigment. Grci su kao žuti pigment koristili arsen-trisulfid.

Selen je prvi pu izolovan u Švedskoj. Ime mu dolazi od grčke reči Selene (Mesec).

Brom je otkriven u Francuskoj, a Antoniju Balardu smetao je miris bromovih isparenja, te ga je nazvao po grčkoj reči bromos (smrad).

Kripton je otkriven u Škotskoj, a ime je dobio po grčkoj reči kryptos (skriven).

Rubidijum je prvi put izolovan u Nemačkoj, a ime mu dolazi od latinske reči rubidus (crveno). Rubidijumove soli boje plamen izrazito crveno.

Stroncijum je otkriven u Škotskoj, a na imenu može da zahvali malom škotskom gradu Stroncijanu. Blizu grada je bilo nalaište rude stroncijanita koja je po gradu dobila ime, a u čijem se sastavu nalazi stoncijum.

Itrijum je otkriven u Finskoj, a jedan je od četiri elementa koji su dobili ime po gradu Iterbiju u Švedskoj.

Cirkonijum je otkriven u Nemačkoj, a ime je dobio po mineralu cirkonu u čiji sastav ulazi.

Niobijum je otkriven u Engleskoj. Ime mu je pozajmila ćerka grčkog mitološkog junaka Tantala (Nioba). Tako između Tantala i Niobijuma postoje bliske rodbinske veze. Dugo se smatralo da su ta dva elementa jedan.

Molibden je otkriven u Švedskoj, a ime mu dolazi od grčke reči molubdos (sličan olovu).

Tehnicijum je otkriven u Italiji, a ime mu dolazi od grčke reči technetos (veštački), jer je to prvi veštački dobijen element.

Rutenijum je otkriven u Rusiji, kojoj može zahvaliti i na imenu. Ruthenia je latinsko ime za Rusiju.

Rodijum je prvi put izolovan u Engleskoj. Ime je dobio po grčkoj reči rhodon (roze), jer njegove soli rastvor boje u roze.

Paladijum je otkriven u Engleskoj. Postoje dva tumačenja o njegovom imenu. Po prvom mu je ime pozajmio asteroid Palas, koji je pao dve godine pre njegovog otkrića. Po druogom je dobio ime po boginji Atini (ili Atini Paladi), grčkoj boginji mudrosti.

Srebro je ljudima poznato od davnina. Latinsko ime je argentum.

Kadmijum je prvi put izolovan u Nemačkoj iz cinkove karbonatne rude. Ova ruda je na grčkom kadmeia, a na latinskom cadmia.

Indigo je otkriven u Nemačkoj. U njegovom spektru dominira indigo plava.

Kalaj je čovečanstvu poznat od davnina. Njegovo latinsko ime je stannum.

Antimon je čovečanstvu poznat od davnina. Ime mu je vrlo čudno. Dolazi od grčkih reči anti (suprotno) i monos (sam, usamljen, jedini). Simbol (Sb) mu pak dolazi od latinske reči. Većinom se spominje reč stibium, ali i to je predmet brojnih špekulacija.

Telur je otkriven u Rumuniji, a ime mu dolazi od grčke reči tellus (Zemlja).

Jod je otkriven u Francuskoj, a ime je dobio zahvaljujući svojoj ljubičastoj boji (grčki iodes).

Ksenon je otkriven u Škotskoj, a ime mu dolazi od grčke reči xenon (stran).

Cezijum je otkriven u Nemačkoj, a ime je dobio po latinskoj reči ceasius (nebesko plavo). Njegove soli boje plamen u plavo.

Barijum je otkriven u Engleskoj, a ime mu dolazi od latinske reči barys (težak).

Lantan je otkriven u Švedskoj. Ime mu potiče od grčke reči lanthanein (prikriti se).

Cer je otkriven u Švedskoj, a ime je dobio po asteroidu Ceresu, otkrivenom dve godine pre njegovog otkrića.

Prazeodim je otkriven u Austriji. Ime mu dolazi od grčkih reči prasios (zelen kao praziluk) i didymos (blizanac). Soli ovog elementa su zelene, a element se često mešao sa neodimom prilikom idenitifikovanja.

Neodim je otkriven u Austriji. Ime mu dolazi od grčkih reči neos (nov) i didymos (blizanac). Kao što je već rečeno, naučnici su ga dugo mešali sa prazeodimom.

Prometijum je otkriven u Sjedinjenim Državama, a ime mu je pozajmio grčki junak Prometej.

Samarijum je otkriven u Francuskoj. Ime je dobio po mineralu samarskitu. Samarskit je pak dobio ime po ruskom rudarskom sekretaru Kolonelu Samarskom.

Europijum je otkriven u Francuskoj. Ime mu je pozajmila Evropa.

Gadolinijum je otkriven u Švajcarskoj. Ime je dobio u čast finskog hemičara Johana Gadolina koji je proučavao lantanoide.

Terbijum je prvi put izolovan u Švedskoj i drugi je u nizu elemenata koji mogu na imenu da zahvale Švedskom gradu Iterbiju.

Disprozijum je otkriven u Francuskoj, a ime mu dolazi od grčke reči dysprositos (nepristupačan).

Holmijum je otkriven u Švajcarskoj, a ime je dobio po latinskom nazivu za Stokholm (Holmia).

Erbijum je prvi put izolovan u vedskoj. Treći je u nizu elemenata koji su dobili ime po Švedskom gradu Iterbiju.

Tulijum je, kao i mnogi elementi iz grupe retkih zemalja, otkriven u Švedskoj. Ime mu dolazi od drevnog naziva za skandinaviju (Thule).

Iterbijum je poslednji u nizu elemenata koji, mada nije otkriven u Švedskoj (već u Švajcarskoj), može da zahvali na imenu švedskom gradu Iterbiju. Svakako, ne nezasluženo.

Lutecijum je otkrivenh u Francuskoj. Ime mu dolazi od drevnog naziva za Pariz (Lutetia).

Hafnijum je otkriven u Danskoj, a ime je dobio pr latinskom nazivu Kopenhagena (Hafnia).

Tantal je otkriven u Švedskoj, a ime je dobio po Tnatalu, mitološkom grčkom kralju.

Volfram je otkriven u Španiji. Ime je dobio po švedskom tungs ten (težak kamen). Simbol dolazi od nemačkog imena wolfram.

Renijum je otkriven u Nemačkoj. Ime mu dolazi od Rajnske obalsti u Nemačkoj.

Osmijum je otkriven u Engleskoj. Ime je dobio po grčkoj reči osme (smrad). To je metal oštrog mirisa.

Iridijum je otkriven u Engleskoj i Francuskoj. Ime mu dolazi od latinskih reči iris, iridis (duga). Mnoge njegove soli su jarko obojene.

Platina je otkrivena u Peruu. Ime je dobilam, po španskoj reči platina (malo srebro).

Zlato je ljudima poznato od davnina. Latinsko ime je aurum.

Živa je čovečanstvu poznata od davnina. Simbol dolazi od latinske reči hyhydragyrum koja pak potiče od grčke hydragyros (tečno srebro). Upotrebljava se i naziv merkur koji dolazi od grčkog boga Merkura, glasnika bogova.

Talijum je prvi put izolovan u Engleskoj. Ime mu dolazi od grčke reči thallos (mladica). U njegovom spektru dominira svetlozelena boja.

Olovo je ljudima poznato od davnina. latinski naziv je plumbum.

Bizmut je čovečanstvu poznat od davnina. Ime mu dolazi od nemačke reči wismuth čije tačno značenje nije jasno, ali se predpostavlja da znači "bela masa".

Polonijum je otkriven u Francuskoj. Ime je dobio po Poljskoj, domovini Marije Kiri.

Astat je otkriven u Sjedinjenim Državama. Ime je dobio po grčkoj reči astatos (nestabilan).

Radon je otkriven u Nemačkoj, a ime je dobio po elementu radijumu kada je utvrđeno da nastaje radioaktivnim raspadom radijuma.

Francijum je otkriven u Francuskoj po kojoj je i dobio ime.

Radijum je otkriven u Francuskoj, a ime mu dolazi od latinske reči radius (zrak).

Aktinijum je takođe otkriven u Francuskoj. Ime mu dolazi od grčke reči aktinos (mlaz, zrak).

Torijum je otkriven u Švedskoj. Ime je dobi po skandinavskom bogu gromovniku - Toru.

Protaktinijum je otkriven u Engleskoj odnosno Francuskoj. Pošto njegovim radioaktivnim raspadom nastaje aktinijum, dobio je ime "otac aktinijuma" ili protos aktinijum.

Uran je otkriven u Nemačkoj, a ime je dobio po planeti Uranu.

Neptunijum je otkriven u Sjedinjenim Državama, a ime je dobio po planeti Neptunu.

Plutonijum je otkriven u Sjedinjenim Državama, a ime je dobio po planeti Plutonu.

Americijum je otkriven u Sjedinjenim Državama, a ime je dobio analogno europijumu.

Kirijum je otkriven u Sjedinjenim Državama, a ime je dobio u čas suprujnika Kiri.

Berkelijum je otkriven u Sjedinjenim Državama. Ime je dobijo po Berkliju, središtu Kalifornijskog univerziteta i Instituta za nuklearna istraživanja.

Kalifornijum je otkriven u Sjedinjenim Državama. Ime je dobio po državi i univerzitetu.

Ajnštajnijum je otkriven u Sjedinjenim Državama. Ime je dobio u čast Alberta Ajnštajna.

Fermijum je otkriven u Sjedinjenim Državama. Ime je dobio u časta naučnika Enrika Fermija.

Mendeljevijum je otkriven u Sjedinjenim Državama i ime je dobio u čast Mendeljejeva.

Nobelijum je otkriven u Rusiji. Ime je dobio po Alfredu Nobelu.

Lorencijum je otkriven u Rusiji odnosno Sjedinjenim Državama. Ime je dobio po Ernestu Lorencu, osnivaču Instituta za nuklearna istraživanja koji nosi njegovo ime.

Raderfordijum je otkriven u Sjedinjenim Državama. Ime je dobio u časta Ernesta Raderforda, novozelandskog fizičara.

Dubnijum je otkriven u Rusiji u Institutu za nuklearna istraživanja u Dubni po kome je i dobio ime.

Siborgijum je otkriven u Rusiji. Ime je dobio u čast velikana nuklearne fizike, Glena Teodora Siborga koji je zaslužan za sintezu velikog broja transuranskih elemenata. To je bio prvi živi naučnik po kome je nazvan neki element.

Borijum je otkriven u Rusiji, a ime je dobio u čast Nilsa Bora.

Hasijum je otkriven u Nemačkoj. ime je dobio po nekadašnjoj nemačkoj kneževini Hass-Darmstradt, sada pokrajini u kojoj se nalazi Institut za istraživanje teških jona koji je i otkrio ovaj element.

Majntermijum je otkriven u nemačkoj. Ime je dobio po vedskoj naučnici Lisi Majnter koja je pomagala pri otkriću protaktinijuma i otkrila fisiju urana.

Darmštatijum je otkriven u Nemačkoj u GSI institutu u Darmstradtu po kome je i dobio ime.

Rendgenijum je otkriven u Nemačkoj. Ime je dobio u čast velikog nemačkog naučnika, nobelovca koji je otkrio x-zrake.


Tu se, nažalost, završava priča o imenima elemenata. IUPAC je odbio predloge naučnika iz Darmstradta za imena elemenata 109 i 111, te su se naučnici iz Darmstradta odrekli prava da daju imena elementima koje su otkrili. Mada je IUPAC na kraju prihvatio njihove predloge, protest nije prestao, a istu praksu nastavili su i naučnici iz Dubne. IUPAC je novootkrivenim elementima dao privremena imena koja se sastoje iz latinskih naziva brojeva.

svet hemije








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Периодни систем елемената   

Nazad na vrh Ići dole
 
Периодни систем елемената
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Периодни систем елемената
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Vreme nauke :: Prirodne nauke-