Zaha Hadid vodeći arhitekta sveta i njeni projekti

Novo doba: Zaha Hadid, vizionar XXI veka




ZHA -Galaxy SOHO
photo by Iwan Baan

Novo doba donosi nam razna iznenađenja i dostignuća. Nauka, tehnologija, umetnost, sve ide u pravcu novog otkrivanja čoveka, njegovih mogućnosti i proširivanju vidika i znanja. Ipak, čini nam se da dizajn i arhitektura prednjače u svom razvoju, u upotrebi novih oblika, materijala, boja i veličina. Arhitektura je opipljiva, vidljiva i zavodljiva. I ne možemo a da je ne primetimo.

Kada je primetimo, uglavnom ostanemo bez reči i bez daha. Da li je moguće da je to napravila ljudska ruka? Do skoro smo takve koncepte viđali samo u futurističkim filmovima, pa i to se činilo prilično naivnim. Danas je arhitektura pre svega umetnička disciplina, koja preslikava prirodu na čelik, staklo, metal i mnoge nove materijale, pa tek onda inženjerska, tehnička disciplina. Arhitektura je postala neodoljiva i apsolutno fascinantna. Kao što je renesansa imala svoje sjajne slikare i vajare, XXI vek dobio je, već na samom početku, svoje vrhunske umetnike arhitekte, koji se hrabro upuštaju u nešto potpuno novo, zapanjujuće i nestvarno.

Ovakav arhitekta je i proslavljena Zaha Hadid, dobitnica prestižne Prickerove nagrade, takozvanog Nobela u arhitekturi. Možda i zbog toga što je odrasla u Bagdadu, Zaha Hadid je naučila kako da se izbori za svoje ideje i ostane beskompromisna u onome što želi da postigne u urbanim pejzažima koje stvara. Njeni projekti su svedočanstva velikog talenta ali i pravac koji uspostavlja arhitektura novog doba.

Dela Zahe Hadid, zaobljene, fluidne građevine, avangardan pristup i novo približavanje prirodi, a opet geometrija i koordinatni sistem u osnovi svega, postaju deo urbanog pejzaža širom sveta. Posle opere u Pekingu, stadiona u Tokiju, nekoliko muzeja (Sinsinati, Kopenhagen, Rim, Glazgov, Mičigen…) nedavno smo čuli i da postoji mogućnost da u skoroj budućnosti i u Beogradu uživamo u jednom projektu Zahe Hadid.



Zaha Hadid
by Simone Cecchetti

Zaha Hadid rođena je u Bagdadu i odrasla je u intelektualnoj porodici. Jedna poseta arheološkim ostacima sumerske kulture na jugu Iraka, petnaestogodišnju Zahu zauvek je zainteresovala za arhitekturu. Diplomirala je matematiku na Američkom univerzitetu u Bejrutu u Libanu, a onda se preselila u London na studije arhitekture. Do 1977. godine je diplomirala i počela da radi u arhitektonskom studiju jednog od svojih profesora Rema Kolhasa. Svoj studio je otvorila 1980. godine, ali početak je bio težak. Njene ideje o novoj upotrebi oblika i prostora ostajale su zapisivane u njenim beležnicama, ponekad objavljivane i u časopisima. Zaha Hadid je u to vreme predavala na Architecural Association u Londonu, počela da učestvuje u arhitektonskim projektima. Njen projekat za “Top Peak”, u Hong Kongu osvojio je prvu nagradu ali nikada nije izveden. Prvi projekat Zahe Hadid – “Vitra”, vatrogasna stanica u Nemačkoj, izvedena je tek deset godina posle nastanka. I drugi projekti teško su se probijali do nagrada ili ostvarenja. Neki su naknadno odbijani, sa objašnjenjem da nisu jasni, ali je Zaha Hadid nastavljala dalje sa istraživanjem mogućnosti arhitekture. Malo po malo, nastajali su nezaboravni projekti koji su, uprkos kritikama da su teško izvodljivi i nemogući, sigurnim koracima, Zahu Hadid ustoličili kao kraljicu arhitekture 21. veka i digitalne ere. Poslednjih desetak godina, Zaha Hadid predaje arhitekturu na prestižnim univerzitetima kao što su Harvard, Ohajo, Ilinois, Beč. Danas studio “Zaha Hadid arhitekte” broji oko 350 zaposlenih, rade na mnogim stranama sveta, Zaha Hadid je osvojila mnoge prestižne arhitektonske nagrade, 2004. godine postala je i prva žena nosilac Prickerove nagrade, a 2011. i čuvene RIBA nagrade.



ZHA -Riverside Museum, Glazgow
Photo by Iwan Baan

Svi novi projekti imaju i jaku ekološku motivisanost. “Zelena arhitektura” Zahe Hadid osmišljena je tako da se koriste ne samo prirodni oblici već i resursi – sunčeva svetlost, kišnica, ekonomična ventilacija, ekološki materijali.



ZHA – Guangzou Opera
photo by Iwan Baan

Ipak, ono što fascinira je sam izgled građevina i način na koji Zaha Hadid i njen studio mogu i uspevaju da promene kompletan pejzaž. Kompleks Galaxy SOHO u Pekingu, Guangzou opera, Univerzitet u Tokiju ili MAXXI – Muzej umetnosti XXI veka u Rimu, ali isto tako i projekti poput kuće za Naomi Kempbel, dizajn obuće za Pumu, ili Akademija Evelin Grejs, pokazuju u kolikoj meri Zaha Hadid pomera granice arhitekture i dizajna. Gledajući idejna rešenja i građevine Zahe Hadid, možemo sa sigurnošću reći da je budućnost već počela.

Zaha Hadid pretvara zgradu „Beka” u luksuzni hotel


Čuveni iračko-britanska arhitekta potpisuje projekat stambeno-poslovnog kompleksa od 94.000 kvadrata, na mestu nekadašnje fabrike konfekcije ispod Beogradske tvrđave



Novi urbani centar grada imaće mesta za različite sadržaje: turizam, šoping, šetnju, odmor, a projektovan je tako da zadovolji i najviše standarde zelene gradnje

Zaha Hadid, jedna od vodećih arhitekata današnjice,staviće autorski pečat i u Beogradu na mestu nekadašnje fabrike „Beko” u podnožju Beogradske tvrđave. Njen studio sa sedištem u Londonu potpisuje multifunkcionalnicentar: hotel, luksuzne apartmane i poslovni prostor, a javni uvid u urbanistički projekat počinje danas. Ako se obistine namere investitora grčke kompanije „Lamda”,koja je zgradu fabrike„Beko” u stečaju kupila 2007. godine za 55,8 miliona evra i angažovala kuću Zahe Hadid, Beograd će biti prvi grad u ovom delu Evrope koji će se moći pohvaliti da ima avangardne građevine koje je projektovao slavni arhitekta.

– Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih metara i činiće ga rezidencijalni, komercijalni i poslovni prostor, kao i hotel sa pet zvezdica. Postaće novi urbani centar grada u kome će biti mesta za različite sadržaje: turizam, šoping, šetnju, odmor. Projektovan je tako da zadovolji najviše standarde zelene gradnje. Pozicioniran je na 3,3 hektara između Kalemegdana i Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović” i povezaće grad i reku. I što je najvažnije otvoriće 1.000 radnih mesta – kažu u kompaniji „Lamda divelopment” i naglašavaju da su oni jedini vlasnici i nosioci posla u koji će uložiti više od 200 miliona evra.

Na ovom projektu Hadidova sarađuje sa Patrikom Šumaherom, poznatim arhitektom iz njenog tima koji je na ovogodišnjoj Beogradskoj nedelji dizajna najavio da će glavni grad Srbije dobiti „reprezentativnu zgradu hotela koja će se izvanredno uklopiti u ambijent”. U „Lamdi” potvrđuju da je projekat u skladu sa domaćim propisima i regulativama i da su sve sugestije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture uvrštene u finalno rešenje.

Budući višenamenski centar nalazi se u okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao deo spomenika kulture od izuzetnog značaja za republiku. Uslove zaštite za to područje za potrebe plana detaljne regulacije koji je prethodio urbanističkom projektu i koji je usvojen u martu ove godine propisao je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj nadležnosti je tvrđava.

– Urbanistički projekat je izrađen u skladu sa uslovima zaštite, koje smo propisali i na njega smo dali saglasnost – kažu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Ali dok je plan detaljne regulacije prošle godine bio na javnom uvidu, deo stručne javnosti pobunio se protiv gradnje na toj lokaciji. Predvođeni Aleksandrom Banović, arhitektom i autorom prethodnog plana za taj blok iz 1969. godine,tvrdili su da će nove građevine zakloniti pogled na tvrđavu sa reke i da je nedopustivo da se bilo šta zida na toj lokaciji, jer pripada tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja. Zamerke su bile upućene i na Generalni plan Beograda iz 2003. godine, odnosno što su urbanisti dozvolili da se on menja. Odgovorni za taj planski dokument smatrali su tada,kao što misle i danas,da industriji na toj lokaciji više nije mesto i prenamenili je u sadržaje poput ugostiteljstva, poslovanja, kulture.

Protivnici gradnje,umesto novih kvadrata predlagali su isto što i prethodna planska dokumenta, slobodnu površinu za javne sadržaje, odnosno zabavni park sa zelenim površinama, pešačkim stazama i kulturnim sadržajima.

Ko je Zaha Hadid



Rođena je 1950. godine u Bagdadu. Diplomirala je matematiku u Bejrutu i arhitekturu u Londonu. Pre nego što je osnovala svoj studio za arhitekturu i dizajn 1980. godine radila je sa svojim profesorom, poznatim holandskih arhitektom Remom Kolhasom.

Prva je žena dobitnica Prickerove nagrade za najveća dostignuća u arhitekturi. To prestižno priznanje,pandan Nobelovoj nagradi, osvojila je 2004. za „Most paviljon” u Saragosi. Dve godine uzastopnoKraljevski britanski arhitektonski institut dodelio joj je Stirlingovu nagradu: 2010. zaprojekat MAXXI centra moderne umetnosti u Rimu i prošle godine za školu u Londonu.

Ove godine britanska kraljica odlikovala ju je titulom dameza zasluge u arhitekturi.

Građevine koje je ona projektovala nalaze se u svim delovima sveta. Među najpoznatijim su Vitra vatrogasna stanica u Vajlu na Rajni u Nemačkoj (1993), Rozentalov Centar savremene umetnosti u Sinsinatiju (Ohajo, 1998), Honhajm severni terminal i parking (2001, Strazbur), Skijaška skakaonica na planini Bergisel kod Inzbruka (2002), Vodeni centar u Londonu (2011), izgrađen za ovogodišnje Letnje olimpijske igre...

Rad kompanije Zahe Hadid je posvećen širenju parametricizma po svetu, stila čija je ideja vodilja uvođenje fluidnih formi u arhitekturu, oblikakakvi postoje u prirodi, u biljnom i životinjskom svetu, poput deformisanih mehurova, školjki...

Pre Zahe Hadid priliku da osmisle uređenje atraktivne lokacije podno Beogradske tvrđave imali su Boris Podreka, arhitekta rođen u Beogradu, koji živi u Beču, Džon Eliot, britanski arhitekta i grčka arhitektonska kuća „Tobazis”, ali se investitor odlučio za Hadidovu.