Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Moderna arhitektura

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Moderna arhitektura   Pet 22 Nov - 17:42









Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Moderna arhitektura   Sre 27 Nov - 23:10

Manifest nove trezvenosti



Fabrika Fagus u Alfeldu smatra se pretečom industrijske arhitekture u Nemačkoj. Bila je to prva velika građevina arhitekte Valtera Gropiusa. Njegova arhitektura je prednost davala funkcionalnosti prostora fabričkih radionica, koje su većim delom bile okružene staklom. To je omogućilo prodor dnevnog svetla. S druge strane, skladišta su zidana od najobičnijih cigli.




Praktično i lepo

U kantini fabrike Fagus u Alfeldu, ruča se kao 1911. godine na vrlo jednostavnim drvenim klupama. Prostorom dominiraju jasne forme, čemu je težio začetnik Bauhausa Gropius. Na zidu se mogu videti fotografije, koje govore o istoriji ove fabrike cipela, čije su radionice i dalje u pogonu.















Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moderna arhitektura   Pon 24 Mar - 22:54

Muzej Gugenhajm - Španija



Iako neki kritičari tvrde da zgrada Muzeja Gugenhajm u severnoj Španiji u gradiću Bilbao podseća na otvarač za konzerve, ipak je ovo jedna od najupečatljivijih građevina moderne arhitekture. Vrpčastim trakama od titanijuma i isprepletenim blokovima ona podseća na tanjiraste kovrdže Gugenhajmovog muzeja u Njujorku.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta


Poslednji izmenio katarina dana Sub 18 Okt - 10:42, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moderna arhitektura   Pon 24 Mar - 23:00

Biblioteka Aleksandrija, Egipat





Najslavnija bibloteka svih vremena, bibloteka Aleksandrija u Egiptu izgorela je u požaru pre više od dve hiljade godina, a u znak sećanja na ovo zdanje koje je predstavljalo simbol vrhunskog znanja, naučnih dostignuća i slobode mišljenja, podignuto je novo. Ovo čudo moderne arhitekture smešteno je u Istočnoj luci, u aleksandrijskoj četvrti Selsela, pored univerzitetskog kompleksa u Šatbiju, neposredno uz more od kojeg je dele samo ulica i peščana plaža. Pretpostavlja se da se i drevna biblioteka nalazila baš na tom mestu u staroj kraljevskoj četvrti. Novu zgradu dizajnirao je mladi norveški arhitektonski studio Snoheta, a koštala je više od 215 miliona dolara. Aleksandrina je velelepno zdanje sa trinaest podzemnih spratova a procenjuje se da je njena ukupna površina 40.000 kvadratnih metara. Ovde je smeštena i najveća javna čitaonica na svetu, kao i specijalizovana dečja, čitaonice retkih knjiga, rukopisa, mikrofilmova, a njen sastavni deo je i muzej, takođe izgrađen po uzoru na antičko doba.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Moderna arhitektura   Pet 4 Apr - 23:44

John Curtin School of Medical Research (Australia)
















Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moderna arhitektura   Sub 18 Okt - 10:41

HARPA Koncertna dvorana, Rejkjavik


Autori: Henning Larsen Architects & Batteriið Architects & Olafur Eliasson

HARPA. Jedna od najprestižnijih nagrada u svetu arhitekture, nagrada Evropske Unije za savremenu arhitekturu – Mies van der Rohe Avard 2013., dodeljena je Harpa – Koncertnoj dvorani Rejkjavik, koja je dizajnirana od strane Henning Larsen Architects u saradnji sa Batteriið arhitektama i Studiom Olafur Eliasson


Rejkjavik, glavni grad Islanda, odlikuje novi simbol: koncertna dvorana i konferencijski centar Harpa. Uglasta građevina, smeštena u luci, svojom blistavom staklenom fasadom odražava raznoliku svetlosnu atmosferu dalekog severa. Ovaj kompleks, koji pokriva površinu od 28000m², predstavlja koncertnu dvoranu i konferencijski centar, kao i dom islandskog simfonijskog orkestra i islandske opere. Ipak, njegovo dovršenje je dugo bilo pod znakom pitanja. Upravo iz tog razloga, u obrazloženju nagrade Viel Arets, predsedavajući žirija je rekao: „Harpa je osvojila naciju Islanda – svesno je data prednost izgradnji objekta kulture i to u sred velike ekonomske krize. Transparentna i porozna „kvazi cigla“ Harpa koncertne dvorane, kroz igru obojene svetlosti promoviše dijalog između
grada Rejkjavika i unutrašnjeg života zgrade, postavši ikona koja daje identitet društvu dugo poznatom pre svega po svojim pričama.


Dizajn građevine koja nalikuje skulpturi proizvod je udruženog napora danske arhitektonske firme „Henning Larsen“ i islandske firme „Batteríið Architects“, koje su zajednički pobedile na takmičenju za dizajn 2005. godine. Naziv Harpa takođe je izabran putem konkursa. Tražilo se islandsko ime koje je lako izgovoriti na drugim jezicima. Među 4000 ponuđenih naziva, najzad je odabrano žensko ime Harpa (sa značenjem „harfa“). Kompleks visine 43m sadrži dve uglaste građevine, od kojih je jedna pod blagim nagibom u odnosu na drugu. Unutra se nalazi velika koncertna dvorana sa 1800 sedišta, ukrašena tamnocrvenim somotom, kao i tri manja koncertna prostora i konferencijski centar. Za regulaciju akustike koncertnih dvorana razvijen je potpuno automatizovan sistem koji optimizuje zvuk svih tipova muzike zahvaljujući, između ostalog, zidovima obloženim filcom. Nakon svečanog otvaranja zgrada je postala novi arhitektonski simbol Rejkjavika, sa svetlucavom fasadom koja dominira starom lukom. Iskričavu južnu fasadu projektovao je islandski umetnik Olafur Eliasson, inspirisan raznolikom igrom svetla svoje ostrvske zemlje. Staklena fasada je obgrlila zgradu i transformisala je u arhitektonsku atrakciju i vizuelni spektakl. Sačinjena je od preko 1100 pojedinačnih staklenih šestostranih strukturalnih okvira sa čeličnim ramovima, gde se prelama dnevna svetlost i odbija u različitim bojama i pastelnim tonovima.Kao i u većini svojih radova, Eliasson je udružio prirodnu lepotu sa sofisticiranim tehničkim rešenjima u uglastom građevinskom kompleksu Harpa. Dok su arhitektama neravne, strme priobalne litice poslužile kao inspiracija za oblik građevine, umetnik je zasnovao svoje staklene blokove na bazaltnim stubovima, večno prisutnim u ogoljenom, vulkanskom pejzažu Islanda. Smešten na granici između kopna i mora, Koncertni Hol Harpa izdvaja se kao velika, blistava skulptura koja odražava kako nebo i luku tako i život glavnog grada Islanda.


• Ljiljana Đurović








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moderna arhitektura   Sub 18 Okt - 10:48

Gradski trg Sevilja



Gradski trg Sevilja. Fascinantni Metropol Parasol, čija je gradnja na gradskom trgu u Sevilji završena u aprilu 2011. godine, ne samo da se svojim izgledom razlikuje od svega postojećeg, već ponovo vraća veru u arhitektonske potencijale drveta kao jednog od najfleksibilnijih materijala.


Realizovan u formi krune koja natkriljuje trg La Encarnacion u Sevilji, novoizgrađeni gradski trg je zapravo pobednički rad na konkursu koji je gradska vlast raspisala 2004. godine.

Za konačnu realizaciju talasastog drvenog suncobrana ukupne površine 5.000 kvadra tnih metara i visine 28,5m, raspoređenih na četiri sprata, bilo je potrebno 7 godina i tone drveta, čelika i betona.


Realizovan kao jedno od najinventivnijih zdanja od drvene konstrukcije sa poliuretanskim premazom, ovaj džinovski suncobran raste iz arheoloških iskopina, pružajući se u savremeni orijentir i definišući jedinstven odnos između istorijskog i savremenog grada.

Realizovan u formi krune koja natkriljuje trg La Encarnacion u Sevilji, novoizgrađeni gradski trg je zapravo pobednički rad na konkursu koji je gradska vlast raspisala 2004. godine. Gradnja je počela 2005., a za konačnu realizaciju talasastog drvenog suncobrana ukupne površine 5.000 kvadratnih metara i visine 28,5m, raspoređenih na četiri sprata, bilo je potrebno 7 godina i tone drveta, čelika i betona. Zamišljen kao trg sa mnoštvom barova i restorana, Metropol Parasol po dizajnerskoj viziji arhitekte Jirgena Mejera podseća na vangalaktičku letelicu koja je sletela na trg La Encarnacion, postavši istog trenutka njena ikona, mesto identifikacije i više nego prepoznatljiv zaštitni znak koji Sevilju čini jednom od najinteresantnijih kulturnih destinacija. Metropol Parasol je realizovan od niza drvenih isprepletanih ploča u formi suncobrana koji natkriljuje šetalište. Baza objekta je od betonske osnove ojačane čelikom. Organski dizajn daje novu formu gradskom trgu, povećava njegove potencijale i omogućava mu da postane nov, moderan, savremeni urbani centar.


U sklopu gustog tkanja srednjevekovne seviljske arhitekture, ovaj objekat predstavlja začuđujuće zdanje u okviru koga se mogu obavljati najrazno- vrsnije aktivnosti. Posetioci, turisti i građani Sevilje, pod okriljem ovog arhitektonskog zdanja koje podseća na krunu, mogu se kao u košnici okupiti u ovom društvenom odnosno kulturnom centru. Realizovan kao jedno od najinventivnijih zdanja od drvene konstrukcije sa poliuretanskim premazom, ovaj džinovski suncobran raste iz arheoloških iskopina, pružajući se u savremeni orijentir i definišući jedinstven odnos između istorijskog i savremenog grada. Pored barova i restorana, u okviru Metropol Parasola predviđeno je i otvaranje gradske pijace, arheološkog muzeja i panoramske terase na višim spratovima. Ovakav jedinstveni miks multikul- turalnog programa doprineo bi dinamičnom kulturnom razvoju i trgovini u srcu Sevilje. Inspiracija za ovaj objekat Gradskog Suncobrana proistekla je iz seviljske katedrale. „Želeo sam da napravim katedralu bez zidova, koja će biti podjednako užvišena i demokratska. U isto vreme da pruža hlad šetačima i priliku da se predstavi svo kulturno bogatstvo ovog grada.“ Upravo iz tog razloga, pri gradnji objekta se strogo vodilo računa da rimske ruševine na kojima je podignut objekat ostanu netaknute i vidljive. Metropol Parasol, kao i ranija ostvarenja Jirgena Mejera, predstavlja spoj umetnosti i skulpture u okviru arhitekture.


Postulate koje su mnogi arhitekti zaboravili pretvarajući ovu kraljevsku profesiju u običan inženjerski zanat, on zahvaljujući kompjuterskim programima pretvara u realnost. Kao rezultat nastao je fantastičan, smeo i inovativan projekat, koji je istovremeno omogućio da se ispitaju sve mogućnosti drveta stvaranjem najveće drvene konstrukcije na svetu.


„Želeo sam da napravim katedralu bez zidova, koja će biti podjednako užvišena i demokratska. U isto vreme da pruža hlad šetačima i priliku da se predstavi svo kulturno bogatstvo ovog grada.“


enterijermagazin








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45966

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Moderna arhitektura   Uto 21 Okt - 21:29


KULTURNI CENTAR LOUIS VUITTON
 Čudovište u Parizu ili fantastična arhitektura?

Gehryjev kulturni centar otvara se 27. listopada. Gradi ga modni mag
Bernard Arnault, za svoju umjetničku zbirku

U Parizu je u Bois de Boulogne za 27. listopada predviđeno otvaranje Kulturnog centra
Louisa Vuittona, koji će sponzorirati suvremenu umjetnost. Projekt je to s potpisom
Franka Gehryja, arhitekta koji je do sada izmijenio lica mnogih gradova, a i s Parizom
se podjednako uspješno nosi, što se može vidjeti, među ostalim, i iz zračnih snimki koje
obuhvaćaju i ovaj budući muzej i Eiffelov toranj. Fasadu gradi tri tisuće i šest stotina
staklenih ploča, a želja je da čitav projekt podsjeti na stakleni oblak. Građevina koju
je dao sagraditi Bernard Arnault po spektakularnosti (ne nužno i kvaliteti)
nadmašila je muzej u Veneciji koji je Arnaultovu kolegi i suparniku, Francois Pinaultu,
u prostoru nekadašnje carinarnice napravio japanski arhitekt Tadao Ando.





Stakleni oblak Pariza

Novi muzej u Parizu izgleda poput ogromnog staklenog oblaka. On je delo slavnog američkog
arhitekte Frenka Gerija, a sinoć (20.10.) ga je otvorio lično francuski predsednik.

Muzej „Fondacija Luj Viton“ obuhvata više galerija i predstavlja savremena umetnička dela u vlasništvu biznismena i šefa modnog koncerna LVMH Bernara Arnoa. Svoja vrata će za publiku otvoriti 27. oktobra, a trebalo bi da postane jedan od najznačajnijih privatnih muzeja u Francuskoj. Četrdeset metara visoki džin od stakla i betona smešten je na rubu idilične Bulonjske šume na severu Pariza. Arhitekta Frenk Geri gradio ga je šest godina i zove ga „oblak od stakla“ ili „ledeni breg“. Goste novi velelepni muzejski objekat dočekuje sa nekoliko terasa s kojih se pruža spektakularan pogled na Pariz i Bulonjsku šumu. Pokret je bio jedan od važnih lajtmotiva pri projektovanju zgrade. Geri je, kako je objasnio na konferenciji za novinare u Parizu, želeo da stvori utisak da muzej polako klizi u šumu. Osim toga, kako je rekao, želeo je da zaprepasti decu sa obližnjeg igrališta.



Zbirka „u pripremi“

Muzej nudi Arnoovoj umetničkoj zbirci 3.000 kvadratnih metara izložbenog prostora – zbirci koja je još u pripremi i koju slaže Suzan Paže, bivša direktorka Muzeja moderne umetnosti grada Pariza. Jedan od Arnoovih omiljenih umetnika je afroamerički umetnik Žan-Mišel Baskija koji je 1988. godine umro sa 28 godina.
Danski umetnik Olafur Elijason, poznat po svojim efektnim svetlosnim instalacijama, ekskluzivno za novi muzej, napravio je instalaciju sa reflektirujućim stubovima. Auditorijum je delo američkog umetnika Elsvorta Kelija. Stalna postavka izložbe biće upotpunjena izložbama dela koja će gostovati iz raznih svetskih muzeja.



Arhitekta čije ime obećava uspeh

Frenk Geri, 85-godišnji američki arhitekta kanadskog porekla, svetsku slavu je stekao zdanjem Gugenhajmovog muzeja u baskijskom gradu Bilbau, građevina koja kombinacijom stakla, gvožđa i betona predstavlja reminiscenciju na dostignuća industrijske ere. Gerijev muzej u Španiji je magnet za turiste i ljubitelje arhitekture. Od tada svet govori o tzv. „Bilbao-efektu“ kada spektakularna muzejska zdanja nastaju u strukturno slabim provincijskim gradovima kako bi ih učinila atraktivnijim za turiste. Najkasnije nakon projekta u Bilbau, Geri se ubraja među najznačajnije arhitekte na prelazu iz 20. u 21. vek.
Svoje prvo zdanje taj Amerikanac je u Nemačkoj projektovao mnogo ranije. Godine 1989. je u nemačko-švicarskom pograničnom gradiću Vajlu na Rajni izgradio muzej Vitra dizajna. Iste godine dobio je prestižnu Prickerovu nagradu za svoja senzacionalna zdanja. Njegovom stvaralaštvu koje počinje osnivanjem sopstvenog arhitektonskog biroa u Los Anđelesu 1962. godine i proteže se na više od pola veka, pariski centar Pompidu posvećuje čitavu izložbu. Verovatno da se nigde na svetu trenutno ne može bolje upoznati rad tog arhitekte koji više voli zakrivljene linije nego prave uglove. Francuskoj metropoli doduše ne treba „Bilbao-efekat“ jer se ne može požaliti na slab interesovanje turista, ali zato oni mogu da se raduju još jednoj atrakciji koja ih čeka u „gradu ljubavi i svetlosti“. Fondacija Luj Viton računa sa milion posetilaca godišnje.

dw.de



Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moderna arhitektura   Sub 7 Mar - 15:40

GUANGDŽOU TOČAK, Kina


Nekome liči na krofnu, a nekome na običan „krug za bogataše“, kako su ga prozvali stanovnici Guangdžoua. U svakom slučaju reč je o najvišem okruglom oblakoderu na svetu (132 metra).








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Moderna arhitektura   

Nazad na vrh Ići dole
 
Moderna arhitektura
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Moderna arhitektura
» Arhitektura
» Drevna arhitektura
» Arhitektura Baroka
» Pejzažna arhitektura
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Ostala umetnost :: Arhitektura-