Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Dadov Omladinsko pozorište

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Dadov Omladinsko pozorište   Čet 26 Sep - 20:03

Istorijat



Potrudićemo se da je za vas ispričamo u kratkim crtama iako je ona burna, interesantna i jedinstvena. DADOV je kao „Dramski atelje doma omladine Vračar“ nastao praistorijske 1958. godine i u početku je delio stan, kao što je i bio red u to vreme, sa lokalnim političkim komitetom u jednoj zgradici u Molerovoj ulici broj 33. Njegovi osnivači: Mihajlo Tošić, Zoran Ratković, Jovan Ristić i Momčilo Baljak, svih ovih godina ostali su posebno važni u srcima dadovaca jer su u vremenu kada su tadašnji klinci imali mnogo manje na raspolaganju nego današnji, umeli da prepoznaju i artikulišu amaterizam u svom najlepšem obliku i oslobode energiju entuzijazma koja i danas traje i koju mi danas negujemo kao najlepšu tekovinu poluvekovne dadovske istorije.

Te prve godine DADOV-a bile su najbitnije za njegovu današnju slavu. Naslonjen na okolne vračarske ali i gimnazije sa starog grada, privukao je tadašnje talentovane klince: Srbu Milina, Seku Sablić, Mišu Žutića, koji su iz petnih žila glumili i režirali na 25 kvadratnih metara scene u Molerovoj…sve dok se 1967 godine, istorija ponovo nije dogodila. Današnji penzioneri DADOV-a pričaju kako nisu mogli da veruju kada je na gradilištu u Đure Salaja 6 stvarno počela da niče prva i za sada poslednja namenski izgrađena zgrada jednog amaterskog pozorišta u Srbiji i jedna od retkih u sunčevom sistemu.



Da budemo iskreni, DADOV je to i zaslužio. I najtvrdokorniji dadovci sa sumnjom slušaju kada im Mihajlo Tošić danas priča o sezoni 1961/62. u kojoj je izvedeno 17 (!!!!) premijera. Tada je već bilo jasno da je DADOV promenio definiciju amaterizma. Bio je to posao koji je rađen profesionalno i iz srca i bez honorara.

U to vreme DADOV je počeo da drma festivalima od Hvara do Monte Karla u kome je 1965 uzeo prvu nagradu. DADOV je i sam stvorio festival BRAMS (Beogradsku reviju malih amaterskih scena) i godinama održavao BAP na kome je sa lakoćom pobeđivao.

Onda su došle i sedamdesete i jedna od zlatnih generacija dadovaca koji su pod palicom Olivera Viktorovića štancovali i po osam premijera mesečno i to ne zato što je tako trebalo nego zato što im se moglo….iako se i nije moglo jer finansijska situacija u pozorištnu nije bila na zavidnom nivou. To nije smetalo Mađi Andrejeviću, Dari Džokić, Goranu Sultanoviću, Miri Karanović i svim ostalim klincima tog vremena da se igraju i još jednom prave istoriju.



Osamdesete su predstavama dovele i društvo. U to vreme DADOV je po koncertima bio poznat više nego po teatru. Čudno nam je danas kada pomislimo da su EKV, Partibrejkersi, Disiplina i ko sve ne, počinjali na ovoj našoj maloj sceni. Isto tako, drago nam je što se toga i dalje sećaju.



Devedesete je DADOV ne samo preživeo nego u njima i briljirao. Kokanove i Darijanove generacije glumaca i reditelja tek će da drmaju. Iz vremena sankcija i ratova, mi imamo privilegiju da pamtimo i lepe stvari i drage ljude. Danas zato igraju i Vanja Ejdus, Marinko Madžgalj, Miloš Samolov, Milena Pavlović, Goran Jevtić, Srđan Karanović, Nenad Stojmenović, a tek koliko će ih igrati jer su odavde otišli u profesionalne vode.

Posebno priznanje došlo nam je u vreme kada smo slavili pola veka postojanja jer nas je grad prepoznao kao ustanovu kulture od posebnog značaja za Beograd. Time smo na listu priznanja dodali i jednu veliku obavezu.



A u ovom milenijumu planovi nam se ne razlikuju toliko od onih koje smo imali i 1958. godine. Želimo i umemo da trajemo i to nam je osnovna ambicija. Naučili smo da je recept za to jednostavan: da treba da se držimo zajedno, da se radujemo kada nas prozivaju i još više radujemo kada i posle toga nastavljamo da radimo. Ponekada svima uz dlaku, ponekad prvi ali nikada poslednji jer na to nemamo pravo. Danas imamo više klinaca nego ikada i njima posvećujemo sve ovo što smo do sada uradili.





dadov.rs








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Dadov Omladinsko pozorište   Čet 26 Sep - 20:07





Darko Marjanović

POZIV

Režija: Isidora Goncić



Scenograf: Duško Ruljević
Kostimograf: Olja Marković
Dizajn zvuka: Nikola Lukić
Koreograf: Nebojša Gromilić

Organizator: Miljana Mijović



Igraju:

Čarna Vučinić, Stefan Milivojević, Ana Jovanović, Milena Božić, Milja Mladenović, Maja Milić, Marina Kecman,
Miona Marković, Marko Veličković, Andrija Ražnatović Gligorije Marinković, Nemanja Stojković, Luka Lončarević
i Alek Surtov.



Predstava je inspirisana svakodnevnim problemima i nedoumicama u komunikaciji između devojaka i mladića u današnjem, modernom društvu. Koristeći se žargonom, duhovitim i dovitljivim dijalozima i originalno komponovanom muzikom, predstava pokušava da odgonetne večne misterije muško-ženskih odnosa.



O piscu

Darko Marjanović

Rođen 28. februara 1980. u Beogradu. Završio Petu beogradsku gimnaziju. Apsolvent dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Copywriter u Agencijama S Team Bates Saatchi&Saatchi Beograd i „New Moment“ u kojima je kao autor radio na mnogim reklamnim kampanjama za domaće i strane klijente.

Jedan od osnivača i članova grupe BEOGRADSKI SINDIKAT od osnivanja 1999. godine.



O reditelju

Isidora Goncić

Rođena 13. juna 1990. godine u Beogradu. Završila Petu beogradsku gimnaziju. Student treće godine pozorišne režije u klasi prof. Ivane Vujić na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Bila je jedan od reditelja studentskog projekta “Pozorišni vremeplov” 2011. godine (TC Ušće).

U toku jula i avgusta 2012. godine bila je Umetnički direktor letnje manifestacije VUK ATTACK u okviru koje su studenti umetničkih akademija rukovodili UK “Vuk Karadžić”.

Asistent režije na predstavama: “Grk Zorba” u režiji Mihajla Vukobratovića (Pozorište na Terazijama), “Play Popović” u režiji Ivane Vujić (Atelje 212), “Glavo luda” u režiji Nikole Bulatovića (Pozorište na Terazijama), “Zona Zamfirova” u režiji Kokana Mladenovića (Pozorište na Terazijama).

Režirala predstavu MUZA po jednočinkama Muze Pavlove (UK “Vuk Karadžić”) koja se igra na redovnom repertoaru scene Kult.



O predstavi

Kako se obični i neobični događaji iz života mladih doživljavaju iz ženskog, a kako iz muškog ugla? Dve drugaice i dva druga prepričavaju i komentarišu isti događaj koji se odigrao prethodne večeri u kafiću, ali njihove verzije, a pogotovo tumačenja najobičnijih postupaka i izgovorenih reči izvor su komike i nesporazuma u ovoj priči. Susret Devojke i Dečka otvoriće mnoge savremene teme života mladih – prvi susret, upoznavanje, predsrasude o muškim i ženskim odnosima, noćni život, dosadu, sponzoruše…


dadov.rs








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
 
Dadov Omladinsko pozorište
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Dadov Omladinsko pozorište
» Najlepša pozorišta sveta
» Pozorište na Terazijama
» Narodno pozorište u Beogradu
» Pozorište
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Kultura :: Pozorište-