Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Virdžinija Vulf - Priča o leptirici

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:56

Fatalno je biti čisto i jednostavno muškarac ili žena: treba biti žena-muškarac ili muškarac-žena.”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:57

„Istorija muškog opiranja emancipaciji žena zanimljivija je, možda, od priče o samoj emancipaciji.”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:57

„Žena mora imati novac i sopstvenu sobu, ukoliko želi da piše fikciju.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:57

„Jedino je važno da pišete ono što želite da pišete, a da li će to vredeti vekovima ili samo satima, to niko ne može da kaže.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:57

„Nikada se ne pretvaraj da stvari koje nemaš nije vredno imati.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:58

„Kada zna da čita, postoji samo jedna stvar koju je možete naučiti, a to je da veruje u sebe.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:58

„Ako ne pričaš istinu o sebi, ne možeš je pričati ni o drugim ljudima.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:58

„Nameravala sam da pišem o smrti, ali je, kao i obično, odnekud banuo život.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:58

„Tokom velikog dela istorije, Anonimni autor je bila žena.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:58

„Ne možete pronaći mir ukoliko izbegavate život.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:59

„Svetlo ovde zahteva senku onde.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:59

„Kao žena, ja nemam zemlju. Kao žena, moja zemlja je ceo svet.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:59

„Tokom svih ovih vekova, žene su služile kao ogledalo koje poseduje magičnu i privlačnu moć da reflektuje dva puta uvećanu figuru muškarca.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:59

„Imam duboko skrivenu i neartikulisanu želju za nečim većim od svakodnevnog života.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 16:00

„Zaključajte svoje biblioteke ako želite; ali ne postoje ni jedna vrata, ni jedna brava, ni jedna reza kojom možete zarobiti slobodu u mom umu.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 16:00

„Nema potrebe da žurite. Nema potrebe da blistate. Nema potrebe da budete bilo ko osim sebe.“
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35454

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pon 29 Okt - 14:12

Pismo Virdžinije Vulf pred samoubistvo je definicija ljubavi

Britanska spisateljica Virdžinija Vulf oduzela je sebi život 28. marta 1941. Napunila je džepove kaputa kamenjem i prosto ušetala u reku koja je tekla nedaleko od porodične kuće. Za sobom je ostavila oproštajno pismo upućeno suprugu Leonardu Vulfu.

Leonard i Virdžinija bili su vrlo uticajni u svetu književnosti i osnivači izdavačke kuće „Hogarth Press“. Venčali su se 1912. godine i imali su neku vrstu otvorenog braka. Pričalo se o Virdžinijinim vezama sa ženama, ali ona je uvek o Leonardu, o čemu svedoče kako pisma tako i njeni dnevnici, govorila kao o savršenom partneru. Poslednjim pismom je dala definiciju ljubavi koju je osećala prema njemu, boreći se sa strašnim strahovima i s potrebom da ga poštedi.

Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Lsrktk10
Nikol Kidman kao Virdžinija Vulf u filmu The Hours


"Najdraži..

Ubeđena sam da ludim. Ne možemo da prolazimo kroz još jedan strašan period. Ovaj put se neću oporaviti.

Počinjem da čujem glasove i ne uspevam da se skoncetrišem. Dakle, uradiću ono što mi izgleda kao najbolje rešenje.

Pružio si mi najveću moguću sreću. Bio si po svakom pitanju najbolji muškarac. Ne verujem da je dvoje ljudi moglo biti srećnije, dok se nije pojavila ova užasna bolest.
Ne mogu više da se borim s tim, znam da ti remetim život i da bi bez mene mogao da radiš. I moći ćeš, znam to.

Vidiš da ne uspevam čak ni ovo da napišem kako treba. Ne mogu da čitam.

Ono što želim da kažem je da ti dugujem svu svoju životnu sreću. Bio si beskrajno strpljiv sa mnom i neverovatno dobar. Želim to sve da kažem, a to svi već znaju.

Da je neko mogao da me spase, to bi bio ti.

Napustilo me je sve osim uverenosti u tvoju dobrotu. Ne mogu nastaviti da ti kvarim život. Mislim da dvoje ljudi ne mogu biti srećniji nego što smo mi bili.

V."



Kultiviši se
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pon 15 Apr - 8:24

London Virdžinije Vulf u romanu „Gospođa Dalovej“
Virdžinija Vulf je bila engleski romanopisac, kritičar i esejista, a smatra se jednim od najvećih pisaca 20. veka. Rođena je 25. januara 1882. godine u Londonu, gde je i odrasla. Bila je ćerka najobrazovanijeg i najuglednijeg pisca i filozofa toga vremena Lesija Stivena. Čitajući knjige iz očeve biblioteke veoma rano se uvukla u svet književnosti.

Posle očeve smrti odlazi u Blumzberi, centralni deo Londona, gde upoznaje poznate pisce toga vremena i sa njima započinje kako privatnu tako i poslovnu saradnju, između ostalog tu upoznaje i budućeg supruga pisca Leonarda Vulfa.

Njeno stvaralaštvo
Svi romani su donekle povezani sa njenom biografijom. Živela je u strahu, strah od rata, strah od bočice otrova na stolu. Pripadala je intelektualnom kružoku, u kom je i pokušala samoubistvo, bacivši se kroz prozor. Jedan od glavnih motiva njenih dela jeste depresija, do ekstrema unutrašnja borba likova.

Svoj prvi roman „Putovanje napolje“ objavila je 1915. godine. Prvi roman i drugi pokušaj samoubistva. Negativna recepcija ju je odvodila u duševnu bolnicu.

Drugi roman „Noć i dan“, objavljuje 1919. godine u kom uviđamo Virdžinijinu opsesiju vremenom, a potom 1922. „Jakovljeva soba“. Posle ovih romana, usledila su velika ostvarenja književnog modernizma.

Godina 1923. se smatra plodnom, u tom periodu je nastupila šizofrenija, ali i njeni izvrsni romani: „Gospođa Dalovej“ (1925), „Ka svetioniku“ (1927), „Talasi“ (1931) i zbirke eseja i književnih kritika „Sopstvena soba“ (1929) i „Tri gvineje“ (1938).

„Talasi“ se smatra najdubljim i najsloženijim delom, iako je Virdžinija Vulf smatrala da je to jedan od najvećih promašaja. Virdžinija je povremeno doživljavala nervne slomove, patila od depresije i melanholije, a 28. marta 1941. godine izvršila je samoubistvo.

Ostavila je dva pisma za supruga i sestru Vanesu, a između ostalog danas imamo i „Dnevnik“ Virdžinije Vulf .

„Gospođa Dalovej“ i viđenje Londona očima Pitera Volša
London Virdžinije Vulf obavijen je subjektivnošću, ali slika grada u romanu zadržava dovoljno elemenata da se prototi locira, pa tako često se naglase otkucaji Big Bena, gužva na Pikadiliju, Ridžents park. U svojim dnevnicima V. Vulf na jednom mestu kaže:

„Ali videla sam London, posebno bele gradske crkve i palate sa Hangerford mosta, očima Debroa, Njegovim očima sam videla staricu koja prodaje šibice i musavu devojku.“

Radnja je smeštena u 17 sati, što označava prosečnu budnost čoveka, a prikazuje nam junski dan 1923. godine i obuhvata misli i sećanja nekolicine likova u tom danu. Veliki događaj tog dana jeste zabava koju priprema Klarisa Dalovej, a u to će se uplesti i smrt njoj nepoznatog mladića, Septimusa Vorena Smita.

Pojedini likovi su povezani zajedničkim sećanjem na Borton, a druga je povezana sadašnjim zajedničkim iskustvom. Ono što povezuje sve likove jeste opazanje istih stvari. Virdžinija Vulf motiviše sve predmetima, pa tako imamo avion koji ispisuje reklame po nebu koji svima privlači pažnju, potom cveće koje nam ukazuje i na ekonomski razvoj Londona, automobil koji vozi neku značajnu ličnost pa svi zastanu da pogledaju ili se čuje otkucaj Big Bena. A sami likovi su povezani u prostoru, vremenu ili sećanju.

U romanu Gospođa Dalovej kroz lik opuštenog šetača Pitera Volša upoznajemo London koji se menja nakon rata, kako i sam Volš kaže:

„Tih pet godina – od 1918. Do 1923. – bile su , osećao je, na neki način vrlo važne. Ljudi drukačije izgledaju. Novine imaju drugačiji izgled. Postoji, na primer, jedan čovek koji sasvim otvoreno piše u jednom od uglednih časopisa o engleskim klozetima. To niste mogli učiniti pre deset godina – da sasvim otvoreno pišete o engleskim klozetima u jednom časopisu. A, zatim ovo vađenje karmina ili pudera i šminkanje na javnom mestu.”

Piter Volš dolazi iz Indije nakon pet godina i uočava velike promene kako u samom Londonu tako i u ljudima. Kroz Pitera Volša, flanera, koji šeta Londonom razgledajući stari – novi svet, uočavamo ekonomski razvoj i industrijalizaciju u 20. veku. Na svakom koraku prodavci cveća, razna vozila koja upućuju na industrijalizaciju.

Prikazan je London kroz političke promene koje su obeležile svet između Drugog svetskog rata, Engleska je opadala, a imperija je poput Indije počela da dovodi u pitanja britansku kolonijalnu vladavinu. „Gospođa Dalovej” prikazuje promenljivu političku atmosferu kroz likove Pitera Volša, Ričarda Daloveja, ali i mnogo dublje zalazi u problematično stanje društva kroz likove Septimusa Vorena Smita i Klarise Dalovej. Posle Prvog svetskog rata Englezi su postali ugroženi na sopstvenoj zemlji.

Godine 1923. kada se odigrava radnja, engleska građani Klarisa, Piter, Septimus osećaju neuspehe imperije podjednako jako kao što osećaju svoje lične. Oni koji slave englesku tradiciju, ostarili su. Anticipirajući kraj vladavine konzervativacca Ričard Dalovej planira da napiše istoriju velike britanske porodice Braton koja je već deo prošlosti.

London je grad u kome postoji socijalni, religijski, pritisak, ali i pritisak nauke i društvenih konvekcija. Kroz Septimusovo ubistvo vidimo najbolje kako se rat odrazio na stanovnike Londona.

Roman „Gospođa Dalovej”, prikazao je London upravo kakav je bio 1923. godine, ali isto tako Virdžinija Vulf je ocrtala različite likove, sa različitim karakterima, ali ipak imaju crtu koja ih sve spaja, a to je svakako London.

Piše: Dajana
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Virdžinija Vulf - Priča o leptirici
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-