Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Potop

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Potop   Pet 13 Sep - 22:58

Potop



Površina zemlje nosi obilje dokaza za katastrofu koja se dogodila istovremeno na celoj planeti. To nisu bile brojne lokalne katastrofe, nego jedan univerzalni Potop, kako i piše u Bibliji: "I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle...(reče) -Evo pustiću Potop na zemlju da istrebim svako telo..." 1.Mojsijeva 6,5.17 Dakle, po Bibliji dogodio se Potop na celoj planeti, koji je uništio sva telesna bića osim onih u Nojevom kovčegu.



Evolucionisti negiraju postojanje Potopa u prošlosti. Neki evolucionisti veruju da su se događale manje katastrofe, ali se po njima nikad nije dogodila planetarna katastrofa. Tako stvaraju sebi nerešive probleme: Kako su nastala fosilna goriva (nafta, ugalj) na celoj planeti, a naročito na polovima gde je sve pod ledom? Kako su nastala fosilna groblja školjki koje se nisu otvorile kao što rade pred smrt, i ribe koje nisu spustile peraja? Zašto su izumrli dinosaurusi? Kako je nastalo ledeno doba? Kako su nastale sedimentne stene svuda po Zemljinoj kugli, pa i na Himalajima? Odgovor koji nam je otkrio Bog u Svetom Pismu je Potop.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:02

Pre Potopa

Kada je stvorena planeta Zemlja, na celoj njenoj površini bila je voda. Bog je drugog dana stvaranja atmosferom odvojio vodu na površini planete od vodenog omotača iznad atmosfere (svod). Dakle, postojao je vodeni omotač oko naše planete iznad atmosfere. Veliki deo današnjih okeana bio je iznad našeg vazdušnog omotača.

Taj omotač je stvarao efekat staklene bašte, tako da je temperatura na Zemlji bila ujednačena i prijatna na celoj planeti. Dakle, klima je bila ujednačena, tako da nije bilo ekstremnih temperatura na severnom i južnom polu, i na ekvatoru. Grenland je zato i danas zadržao ime Zelena Zemlja, jer je u naslagama leda na polovima nađena gigantska fosilizovana sutropska vegetacija. Postoje dokazi da je tropska klima bila i na polovima: nalazišta uglja u polarnim regionima pokazuju da su bujne šume nekada rasle tamo gde je sada samo sneg i led. Nađeni su fosili tropskog bilja i životinja. Na Aljasci je nađen fosil palme, a na Novosibirskim ostrvima nađeno je voćno drvo visine 30m, sa zrelim plodovima i zelenim lišćem, gde sada rastu samo 2,5 m visoke vrbe. To drvo je zatrpano pre nego što je povuklo hlorofil iz lišća, i pre nego što su plodovi opali sa njega. Nađeni su smrznuti mamuti koji imaju u ustima i želudcu bilje koje raste u sutropskim uslovima, kojeg sigurno nema u snegu i ledu na polovima. U Arktičkom tlu nađeni su ostaci preko 60 životinjskih vrsta (nosorog, kamila, konji, tigrovi, antilope) pomešani sa korenjem drveća. Tamo gde je nekad bujao život, danas je sneg i led, kao što je i opisano u Bibliji.

Pre Potopa zbog ujednačene temperature nije bilo vazdušnih kretanja (vetra), prašine, ni kondenzacije u atmosferi, pa nije padala kiša nego je rosa natapala zemlju. Vlažnost je bila velika pa je vegetacija bila bujna. Vodeni svod je štitio od ultraljubičastih zraka Sunca, pa verovatno nije bilo radijacije, ni C14 , bar ne u današnjem obliku. Atmosferski pritisak bio je viši nego danas, smatra se oko 2,18 Atm, što je dodatni faktor za ondašnju dugovečnost ljudi (oko 900 godina). Danas se u hiperbaričnim komorama visoki pritisak koristi za lečenje senilnosti i moždane kapi. Razvijena je Hiperbarična hirurgija, jer je otkriveno da rane zazdrave mnogo brže pod visokim pritiskom i većom količinom kiseonika, kao što je bilo pre Potopa. Istoričar Josif Flavije tvrdi da su naši preci živeli oko 1000 godina (Jevrejske Starine 88 str). Samo pod visokim pritiskom i obiljem kiseonika ogromni reptil pteranodon sa rasponom krila od 17m mogao je da leti. U današnjim uslovima ne bi mogao ni da se podigne sa zemlje.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:05

Uzrok i efekti Potopa

Zbog moralne izopačenosti prepotopnih ljudi i namernog negiranja Boga kao Stvoritelja (2. Petrova 3,5.6), Bog koji održava život na Zemlji dopustio je da voda iznad svoda padne na površinu Zemlje. Tako se dogodio Potop. Vodeni omotač se srušio na Zemlju: "Otvoriše se ustave nebeske". 1.Mojsijeva 7:11

Zbog sve veće razdvojenosti ljudi od Stvoritelja, i zbog zla među ljudima koje je raslo, vodeni omotač koji je bio oko Zemlje pao je na njenu površinu. U toku 40 dana i noći, padavine su bile neprekidne. Padavine su pokrenule vazdušne mase, vetrove velike jačine, što je hladilo vazduh. Površina tla je bila topla pa je popucala, a iz dubine zemlje izbili su gejziri ("razvališe se svi izvori velikog bezdana"), a vulkani su izbacivali lavu i pepeo. Zbog izbijanja vode i lave iz zemlje, stvorila se praznina u unutrašnjosti zemlje, pa je sleganjem tla došlo do tektonskih poremećaja i do stvaranja planina. Visoke planine koje su sačinjene od sedimentnih stena predstavljaju ilustraciju veličine katastrofe koja je zadesila našu planetu, kad je morsko dno moglo da se izdigne čak na 8000 metara. Tlo je prilikom Potopa potpuno erodiralo, podigao se mulj i blato, čijim su kasnijim sleganjem i očvršćivanjem nastale sedimentne stene. Jake vazdušne struje, uz velika isparavanja sa tople površine Zemlje, donele su obilne snežne padavine i efekat ledenog doba.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:07

Posle Potopa

Posle Potopa, klimatski uslovi su se drastično izmenili. Počela su da se smenjuju godišnja doba, hladnoća i vrućina, počela je da pada kiša. Životni vek čoveka drastično se smanjio, a bića koja nisu mogla da održavaju temperaturu tela, uginula su (na primer dinosaurusi). Mnoge životinjske vrste su izumrle. Voda je sahranila skoro sav živi svet, fosilizovala je prepotopne šume i stvorila naftu i ugalj. Danas fosilna goriva više ne nastaju u većoj meri.

Smirivanjem vode i vetra, taloženjem materijala nastale su sedimentne stene pune fosila, i to po površini cele planete. Zbog drastičnog izdizanja potopljenog tla u ovoj katastrofi, fosili morskih životinja dospeli su i na najviše planinske vrhove.

Zbog nestanka zaštitnog vodenog omotača, kosmičko zračenje je posle Potopa bilo pojačano, a mutacije su postale sve razornije za živi svet (što je uzrok drastičnog smanjenja životnog veka).Tek posle Potopa počelo je stvaranje C14, tako da je prepotopni materijal izgleda mnogo stariji nego što jeste, jer pre Potopa nije bilo stvaranja C14 zbog vodenog omotača..









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:08

Dokazi da se Potop stvarno dogodio

Fosili su dokaz za katastrofu u kojoj su stvorenja živa sahranjena. Groblja morskih fosila širom sveta, koja su negde velika i desetine km2, govore o globalnoj katastrofi. Fosili se danas ne formiraju, jer u se organizmi raspadnu pre nego što sediment može da ih zatrpa. Fosili i velike životinje protežu se kroz 6-16m sedimenta, pa čak postoje i okamenjene šume sa drvećem zatrpanim u vertikalnom stanju sa visinom sloja od oko 750 metara, na primer Joggings, Nova Škotska, što govori o kratkom vremenu taloženja. Ako su uniformističke ideje tačne, gornji deo ovog drveća raspao bi se dok bi čekalo stotine hiljada godina da se sediment nataloži preko njega. Lokalne katastofe, kao na planini Sveta Helena 1980, pokazuju da je moguća mnogo brža stopa taloženja sedimenata. Naslage uglja i nafte u polarnim oblastima govore o ogromnim fosilizovanim šumama pretvorenim u fosilna goriva.

Sedimenti, slojevi zrnastih stena nataloženi širom sveta takođe su dokaz za opšti svetski Potop. Hiljade metara neprekidnih sedimentnih slojeva duž kontinenata govori o svetskoj morskoj katastrofi pre nego što se kopnena masa podelila na sadašnje kontinente.

Vulkanske stene pokrivaju hiljade kvadratnih milja na način potpuno različit od današnjih vulkanskih izliva. Analiza lave iz različitih delova izliva odvojenih hiljadama milja, potvrđuju da su nastali u jednom izlivu. Ovi ogromni izlivi širom sveta, od kojih su svi nekoliko puta veći od svih nedavnih, dokaz je da su se svi izvori bezdana provalili kao što je opisano u 1.Mojsijevoj 7.

Na raznim stranama sveta, različiti narodi ostavili su zapise o opštem Potopu. Većina ovih zapisa kaže da se spasila samo jedna porodica i da je za proveru da li se pojavilo kopno puštena ptica. Da se radilo o lokalnoj poplavi, onda ne bi narodi sa svih kontinenata govorili o tome, a pogotovo ne bi ponavljali slične detalje Potopa.

Najčešće prirodne katastrofe su zemljotresi, bolesti, glad. Poplave ne izazivaju toliko smrtnih slučajeva, a ipak mnogi narodi tvrde da je baš vodena katastrofa izazvala smrt skoro cele populacije na planeti, osim jedne porodice.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:09

Dokazi za Nojevu barku



Stabilnost Nojeve barke: Na Univerzitetu na predavanjima o hidrauličkom inžinjerstvu, može se čuti da je najstabilniji oblik broda Nojeva barka. Biblija daje njene dimenzije: 300 lakata duga, 50 široka, 30 visoka, sa prozorima veličine jednog lakta, sa vratima sa strane. Bila je na 3 nivoa. Mada je takav brod spor, skoro je nemoguće da se prevrne. Naravno, Noje nije nigde žurio, jedino je bilo važno da se brod ne prevrne. Takav brod bi se čak i pri nasilnom naginjanju od 60o vratio u prvobitni položaj.

Dužina i širina u srazmeri 6:1 daje stabilnost, opirući se vrtložnim silama, okretanju i kotrljanju. Brod bi lako plivao kroz talase zbog svoje dubine. Svi testovi modela broda prema kompjuterskim proračunima daju prednost obliku Nojeve barke. 1844 Brunel je koristio sličan srazmer u Velikoj Britaniji (322 x 51 x 32,5). Brunel je gradio prema iskustvu generacija brodograditelja, dok je Noje pravio po prvi put, ne po svom znanju nego po Božjem otkrivenju.

Kapacitet: Da li je takva Arka zaista mogla da nosi sva stvorenja koja su neophodna da bi se nastanila zemlja posle Potopa? Današnji lakat dug je oko 0,5m, a prepotopni ljudi su bili mnogo viši od današnjih, pa su imali i veći lakat, a to znači da je kapacitet barke bio još veći. Ali čak i da uzmemo kraći lakat 0,45m, Arka bi bila dužine 145m x 24m x 14m. To bi dalo kapacitet od 465.333m3 gde se može smestiti 14.000 tona. To bi bilo jednako sa 522 standardna kamiona teretnjaka, koji mogu da prevezu 125.280 ovaca. Postoji nekih 18.000 vrsta kopnenih životinja prosečne veličine sličnoj ovci, tako da čak ubrajajući sve one vrste koje su istrebljene u Potopu, bilo bi mesta za po dve od svake vrste samo na jednom spratu. Naravno uzeti su samo primerci životinja koji imaju genetski potencijal za sve rase njihove vrste. Primerke životinja nije birao Noje, nego Bog. Odabrani primerci su sami ulazili u barku. Na drugom spratu mogla je da bude smeštena hrana (podrazumevajući da životinje nisu bile u zimskom snu), a na trećem spratu mogla je da bude Nojeva porodica i drugi ljudi, da su hteli da im se pridruže.

U kovčegu je Bog sačuvao od svake životinjske vrste po 1 par, a od jestivih po 7 pari. Sve su stale u kovčeg jer Noje nije uzeo sve varijetete, nego predstavnike vrsta od kojih su nastali svi varijeteti. Mnoge životinje su bile u stanju hibernacije (zimskog sna), pa su i sa mnogo manje hrane sve životinje mogle da opstanu. Moguće je da su predstavnici krupnijih životinja bili njihovi mladunci.

Arka bi tako imala gaz od nekih 15 lakata, pa nije mogla da se nasuče u toku Potopa, jer u Bibliji piše da je voda bila 15 lakata iznad najvišeg brda. Kada su se vode povukle, Arka se zaustavila na planini Ararat, blizu Tursko-Ruske granice. Postojale brojni izveštaji o prizorima viđenim u tamošnjem ledu. Političke i geografske teškoće onemogućuju traganje za ostacima Arke.

Ovakve svrhovite građevine ne postoje u mitologijama. Mitološki opisi Potopa kod drugih naroda prepuni su očigledno nestvarnih detalja. Vavilonjani su takođe opisali da je brod imao 3 sprata, ali u obliku kocki različitih dimenzija. Ovakav brod bi se odmah okrenuo naopačke i potonuo.

Nojev brod realno može da se održi na izuzetno uzburkanom moru. Biblijski Potop je opisan realnim jezikom, sve su to situacije koje su moguće da se dogode. Nojev brod nije izmislio čovek, jer je ova tehnologija stvorena tek u moderno doba. Detalje za gradnju broda dao je najmudriji Konstruktor - Bog. Ipak, Nojeva barka nije opstala u Potopu zbog dobre građe, nego zato što ju je Bog čuvao radi 8 ljudi koji su imali potpuno poverenje u Boga.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:14

Zašto ljudi negiraju Potop?

Postoje dva velika razloga zašto se svetovni geolozi suprote "potopnoj geologiji":

1) Potop bi poremetio uniformističke postavke koje su neophodne za evoluciju. Potrebni su im milioni godina "geološkog vremena" da bi evoluciji dali vremena da se eventualno slučajno dogodi;
2) ne dopada im se što je Potop Božja presuda bezbožnim ljudima. Ali koliko god da se ljudima ne dopada ideja suda, to je realnost.

Isus Hristos je govorio o Potopu kao o istorijskom događaju, a ne kao o mitološkoj priči, a takođe i apostoli. U Bibliji Potop kao izvršenje presude povezan je sa budućim, univerzalnim sudom: "Zato tadašnji svet bi vodom potopljen i pogibe. A sadašnja nebesa i zemlja tom istom reči zadržana su te se čuvaju za dan strašnoga suda i pogibli bezakonih ljudi." 2.Petrova 3.6,7.
Kao što je Bog predvideo način da se izbegne Potop, tako što su pobožni Noje i njegova porodica napravili brod po Božjim uputstvima, tako je On predvideo način da se izbegne i budući sud koji će On da izvrši. Jedina prava zaštita je poverenje u Boga i vernost Njemu.

Bog nije dao mnogo podataka koje bi naučnici mogli da koriste da bi shvatili mehanizme i zakonitosti koji su delovali pre Potopa, za vreme i posle Potopa, jer osnovni problem čoveka nije neznanje naučnih istina. Bog je u Bibliji opisao da je osnovni ljudski problem odbacivanje Božjih moralnih načela, pa nam je zato u Bibliji ostavio mnogo više podataka kako da se vratimo u prvobitno karakterno stanje.

Izvor Isus dolazi








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:19

NOJEVA BARKA – SVEOPSTI POTOP



Više od polovine kreacionističkih sajtova i knjiga sadrži, između ostalih, i argumente koji pokušavaju da dokažu da se Nojev Potop zaista desio onako kako je to opisano u Bibliji. Verovanje u doslovnost Biblijskih tekstova je glavni razlog za ovo, ali postoje i drugi razlozi: kreacionisti misle da mogu Nojev Potop da iskoriste kao objašnjenje za postojanje fosila, uglja, nafte, i drugih slicnih stvari, kao i da objasne šta se desilo sa izumrlim vrstama (potop ih je naglo zakopao pod naslagama mulja).

Mada su argumenti iz ove oblasti kreacionizma većinom toliko smešni da jedva zavređuju ikakvu pažnju, oni se toliko često pojavljuju u kreacionističkoj literaturi da ih moramo ovde obraditi zbog potpunosti (i radi demonstracije u šta su ljudi sve u stanju da poveruju kada ne proveravaju svoje izvore informacija). Neki problemi sa idejom Potopa i Nojeve barke

• Sama barka

• Skupljanje životinja

• Smeštanje životinja na brod, i njihovo održavanje

• Posledice potopa

• Kako su bolesti preživele?

• Geološki zapis

• “Polistratski fosili pokazuju da su šume bile zatrpane katastrofom. To je dokaz da se Potop zaista desio.”

• “Ugalj se često pronalazi sa glinenim razdeljcima i pokazuje tragove strukture čitavog drveća. Ovo pokazuje da je katastrofa slična Potopu izazvala nastanak uglja, naglo zatrpavajući čitave šume.”

• “Voda za Potop je došla iz vodenog omota oko Zemlje. Taj omot je takođe činio Zemljinu površinu rajski plodnom, i štitio ju je od kosmičkog zračenja, što je omogućavalo ljudima da žive mnogo duže i zdravije nego danas.”

• “Naučnici su ustanovili da je nemoguće da fosili nastanu sporim procesima, već moraju uvek biti naglo zakopani i zaštićeni od živih bića. Ovo je dokaz da su fosili nastali naglim potopom.”

• “Na jednom univerzitetu su inženjeri tražili najstabilnije proporcije broda, i ustanovili da su to proporcije Nojeve barke. Ovo pokazuje da je ona mogla da plovi”

• “U Sibiru su nađeni mamuti koji su tako brzo zamrznuti da je nesvarena hrana i dalje bila prisutna u njihovom stomaku. Oni su tako brzo zaleđeni usled katastrofa koje su pratile Potop!”








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:21

Sama barka



Nojeva barka je, po Bibliji, bila dugačka oko 140m, i napravljena u potpunosti od drveta, u periodu ranog Bronzanog doba, sa primitivnim alatkama. Drvo nije dobar materijal za pravljenje velikih brodova, pošto ne postoji mogućnost dobre izolacije. Najduži drveni brod ikada napravljen, bio je dugačak 115m. Održavan je na okupu pomoću devedeset čeličnih obruča i zahtevao je da posada od deset ljudi danonoćno ispumpava vodu koja je curela u brod. Ovo je bio brod, da se podsetimo, napravljen najboljom tehnologijom koju su ljudi ikada posedovali, i nakon hiljada godina iskustva u brodogradnji.

More je moralo da bude veoma mirno, pošto bi bilo kakva žešća bura i praznu barku polomila na komade. Ako je bila opterećena životinjama teškim više stotina tona ukupno, čak i mala bura koju bi ribarski čamac mogao da preživi bez problema, raznela bi barku na komade.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:22

Skupljanje životinja



Skupljanje životinja je takođe veoma zanimljiva ideja. Australijske koale i Južnoamerički lenjivci, recimo, putuju veoma sporo i zahtevaju specifičnu hranu (koale jedu samo eukaliptusovo lišće). Bili bi potrebni vekovi da one dođu od Australije do Izraela. Kako su ponele svaka svoju specifičnu hranu? Kako su organizmi prilagođeni različitim klimama uspeli da prežive ovo putovanje? Kako su ostrvske vrste uspele da preplivaju mora i da dođu do barke? Mnoge pećinske vrste ne mogu da opstanu bez nivoa vlažnosti i tame, koja postoji samo u tropskim pećinama; kako su one stigle do barke?

Neki kreacionisti kažu da su sve životinje nekada ranije živele u Nojevoj blizini, i da su sve razlike nastale kasnije. Vrlo zanimljiva tvrdnja, pošto bi nastanak takvih razlika zahtevao evoluciju ogromnom brzinom u prethodnih četiri hiljade godina. Takođe, kako to da te vrste nisu ostavile nikakvog traga u Izraelu? Postoji nekoliko hiljada vrsta životinja koje žive samo u Australiji, ili samo na određenim ostrvima, ili samo u Americi. Na tim kontinentima nalazimo i fosile njihovih predaka. Zašto ni traga takvih fosila nema nigde u Evropi, Aziji ili Africi? Kako to da, recimo, nema tragova kengurima i njihovim precima nigde osim u Australiji…?

Takođe, u ekosistemu postoje pozicije koje drži po jedna vrsta. Mešanje vrsta iz različitih ekosistema vodi u katastrofu, pošto će jedna vrsta potisnuti drugu ili čak oboriti ceo ekosistem. Ovo je danas veliki problem, pošto avioni i brodovi prenose živa bića sa jednog kontinenta na drugi, gde upadnu u ekosistem i ponekad ga potpuno unište. Sve vrste (čak i redukovane na način opisan u sledećem pasusu) nikada ne bi mogle da opstanu živeći na istom području.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:24

Smeštanje životinja na brod, i njihovo održavanje



I kreacionisti priznaju da je barka suviše mala da bi u nju stale sve životinjske vrste. Zbog toga su izmislili čitav sistem “tipova” (kinds) umesto “vrsta” (species). Po ovom predlogu, na barci su bili samo predstavnici osnovnih tipova životinja, koje su posle potopa postale različite i pretvorile se u raznoliki svet koga danas vidimo. Recimo, na barci je bila samo jedna pra-mačka, od koje su onda nastale današnje mačke, tigrovi, jaguari, lavovi…

Ovaj argument potiče iz kreacionističkog nepoznavanja fiziologije i biohemije. Mada neke životinje spolja izgledaju slično, njihove unutrašnje razlike mogu biti ogromne. Razlike između jaguara i tigrova su, recimo, tolike da bi bila potrebna rapidna i veoma korenita evolucija da bi razdvojila ove vrste u roku od samo nekoliko vekova. Zanimljivo je primetiti da ako upotrebimo samu Bibliju kao merilo, možemo da datiramo neke događaje u Egiptu i Vavilonu na više od dve hiljade godina p.n.e., samo par vekova nakon potopa. Egipćanski i Vavilonski spisi pominju, recimo, mačke i lavove kao odvojene vrste, kao i konje, kamile i magarce, pse i vukove… Prema tome, ova diferencijacija između vrsta je morala da se odigra u roku od samo dva ili tri veka, počevši od samo jednog para (znači od nultog nivoa genetske raznovrsnosti)!

No, uzmimo – šale radi – da su kreacionisti ovde u pravu. Èak i ako smanjimo broj vrsta na apsolutni minimum, to i dalje ostavlja preko petnaest hiljada životinjskih “tipova”. Dalja smanjenja podrazumevaju da se “istima” smatraju životinje među kojima su fiziološke i biohemijske razlike veće od razlike između šimpanze i čoveka. Pošto je, po kreacionistima, nemoguća veza između šimpanza i ljudi, onda takve veze moraju biti nemoguće i između drugih životinja.

Ovih petnaest hiljada tipova važi ako računamo vrste koje danas postoje. Po Bibliji, Bog je zapovedio Noju da uzme parove svih životinja koje po Zemlji hodaju. Ako je verovati kreacionistima, dinosaurusi i ostale vrste su postojale istovremeno sa ljudima, i tek ih je Potop uništio. Prema tome, Noje je na svoju barku morao da ugura i parove svih dinosaurusa i svih ostalih izumrlih vrsta koje danas poznajemo iz fosila. Ovo povećava broj vrsta na barci na par stotina hiljada. Budimo ovde ljubazni prema kreacionistima, zažmurimo, i zadržimo se samo na onih petnaest hiljada koje su morale da budu da bi danas postojale sve vrste za koje znamo. I toliki broj je prevelik da bi se ugurao na barku.

Veliki deo životinja zahteva svežu hranu. Recimo, mnoge zmije jedu samo živ plen. Mnogi insekti biljožderi ne jedu biljke direktno, već isisavaju sok iz njih, za šta biljka mora biti i dalje živa. Kako je Noje održavao zalihe sveže hrane i odakle je nalazio živ plen za sve životinje koje su ga zahtevale. Ventilacija bi takođe bila ogroman problem sa tolikim brojem životinja, a osmoro ljudi ne bi moglo da pomisli ni o opskrbljivanju hranom i vodom jedne dvadesetine ukupnog broja životinja, a kamoli kada dođe do potrebe potrebe za, recimo, izbacivanjem desetina tona otpada koje bi one proizvodile svakodnevno.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:25

Posledice potopa



Globalni potop bi morao da ostavi ogromne i vidljive tragove. Takvih tragova, međutim, nigde nema.

Različite stare planine pokazuju različite nivoe erozije. Ako su te planine stvorene istovremeno, i ako su erodovane globalnom poplavom, zašto nisu sve iste?

Kako to da postoji polarni led? Ako bi more prekrilo celu Zemlju, led sa polova bi se izlomio, otplivao na površinu i tamo se brzo rastopio. U klimi kakva je postojala u zadnje tri hiljade godina ni blizu dovoljno leda ne bi moglo da se skupi na polovima za ovako kratak period (pogotovo ne na Južnom polu, gde sav led mora da padne u obliku kiše i snega).

Novi sneg se skuplja svake godine na Grenlandu, onda se delimično topi preko leta, i zatim ponovo zamrzava tokom zime, stvarajući slojevit led, svake godine dodajući po jedan sloj. Izbrojano je preko 40.000 ovih slojeva. Èak i ako zaboravimo na trenutak da je ovo mnogo veća starost od ukupne starosti Zemlje po nekim kreacionistima, kako je ovaj led preživeo potop?

Kako to da su biljke preživele potop? Najveći deo kopnenih biljaka na svetu bi uginuo posle samo par meseci pod vodom, uključujući i njihovo seme. Biljke i seme koje bi preživelo, bili bi zakopani ispod mnogo desetina metara, ili čak kilometara sedimenta, što bi ih uništilo. Mnoge biljke zavise od semenki koje rastu tek posle vatre, ili tek nakon što prođu kroz creva životinja; oba ova događaja ne bi postojala posle Potopa.

Noje nije mogao da ponese seme sa sobom, pošto mnoge biljke ne proizvode seme, a i veliki deo semena ne može da preživi godinu dana. Takođe, mnoge biljke rastu samo na određenim ostrvima ili delovima kontinenata. Noje nije mogao da obiđe svet i zasadi svaku semenku tamo gde treba.

Kako su sve ribe preživele? Nekim ribama je potrebna hladna voda, nekima topla, nekima slana, nekima slatka… U situaciji kada su sve vode sveta izmešane, mnoge vrste riba koje danas postoje bi bile uništene.

Kako su korali preživeli? U Potopu, korali i mnogi drugi organizmi koji opstaju samo u plitkoj vodi našli bi se na dubini koju ne bi mogli da prežive.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:27

Kako su bolesti preživele?

Mnogi mikroorganizmi koji izazivaju bolesti mogu da postoje samo u živim ljudima i nigde drugde. Mnoge druge bolesti mogu da prežive samo u ljudima i komarcima. Èak i one bolesti koje mogu da opstanu u mrtvim telima ne bi preživele, pošto posle godinu dana od tih tela ništa ne bi ostalo. Noje i njegova porodica su, dakle, morali da nose u sebi mikroorganizme tifusa, malih i velikih boginja, polia, gonoreje, sifilisa, side… A par komaraca koje je Noje poveo sa sobom su morali da nose u sebi sve ljudske parazite (malarija, nilski virus, spavajuća bolest…), mnoge od kojih nekim čudom danas nalazimo samo na izolovanim mestima na svetu.

Kako su preživele vrste koje kratko žive? Voćne mušice, recimo, žive samo dva dana, a da bi se nove rodile, potrebna je bara plitke, slatke vode. Vilini konjici bi zahtevali ne samo baru sa tihom slatkom vodom, već i velike organizme u toj bari koje bi njihove larve mogle da love.

Kako su preživeli mesožderi? Mesožderi su morali da gladuju nekoliko godina dok se biljožderi ne bi dovoljno namnožili.

Kako je bilo šta preživelo? Ekolozi koji se danas bore da očuvaju nestajuće vrste su ustanovili da retko koja vrsta koja bude svedena na manje od 20 jedinki može da preživi čak i kada veliki broj ljudi ulaže ogromnu energiju u njihovo očuvanje.

Kako su se životinje vratile do svojih staništa? Recimo, šume sekvoje imaju specifične parazite koji žive pod njihovom korom. Kako su ti paraziti stigli do Severne Amerike? Kako su se očuvali fini mehanizmi koji postoje u ekosistemima?

Kako je ljudska populacija tako brzo obnovljenja? Sama Biblija pominje gradnju Vavilonske kule nekih 150 godina nakon Potopa, i grad oko Kule. Ali, odakle su došli ljudi koji su naselili Ameriku, izgradili Piramide, stare grobnice po Kini, dolini Inda…?

Kako to da postoje zapisi u Indiji i Kini koji datiraju u doba Potopa? Kinezi i Indijci nisu primetili da se odjednom nalaze ispod nekoliko kilometara vode?


wordpress.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 13 Sep - 23:32

Мит о потопу



Мит о потопу се налази у предањима многих народа, између осталог у сумерском Епу о Гилгамешу, грчком Деукалиону и хебрејском предању о Нојевој арци, индијском спису Махабхарата.

Нојев потоп је по јудејско-хришћанском учењу (Ис 54,9), „послан Богом на грешну земљу и потопио грешни род људски да би се спасло само осам душа смештених у ковчегу (лађи)“.

„Господ је затворио врата ковчега, после чега, 600. године Нојевог живота, 17. дана другога месеца, развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске, и удари дожд на земљу за 40 дана и отворише се уставе небеске“ (Постање 7,11-12).

Вода је лила пет месеци и покрила брда за 15 лаката. После тога вода је почела опадати, и у 18. дан седмог месеца ковчег се зауставио на планини Арарат.

Тек после три месеца појавила се површина планинских висова, и након 40 дана Ноје је почео пуштати голуба да сазна у којем је стању вода – три пута, који је најзад донео маслинову гранчицу (данас симбол мира), што је Ноју био знак да може изаћи са њудима и животињама (свака врста је била заступљена), а то се догодило 601. године Нојевог живота, на дан нове године, а у 27. дан другога месеца.

Ноје је изашао са својима домаћим и принео жртву благодарности. У знак завета између Бога и земље Бог је дао на небу дугу (Постање 6, Сведочанства која потврђују овај догађај и његов значај налазе се код Мт 24,37; Лк 17,27; 1 Пт 3,20; 2 Пт 3,6.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 22 Maj - 18:39

O Potopu iz zapisa drevnih knjiga



Noe




Poznati arapski naučnik Abu Balki (IX-X vek n.e) pisao je da su mudraci,
predvidevši katastrofu, uoči potopa "sagradili u donjem Egiptu mnogo
piramida od kamena, kako bi se u njima na vreme spasli od predstojeće
pogibije". Dve od tih piramida prevazilazile su ostale, imale su 400 lakata
u visinu i po isto toliko u dužinu i širinu. One su bile napravljene od velikih
uglačanih mermernih blokova pribijenih jedan uz drugi tako čvrsto da su
se mesta spojeva jedva videla. Po unutrašnjim zidovima tih piramida,
kako je pisao Abu Balki, bile su ispisane razne informacije o zadivljujućim
znanjima koja su mudraci hteli da sačuvaju.
Drugi arapski istoričar, Masudi je pisao:
"Surid, jedan od careva koji su vladali pre potopa, sagradio je dve velike
piramide i naredio žrecima da u njih smeste svoje zapise o znanju i o
onome što su postigli u umetnosti i nauci, kako bi oni koji će kasnije doći
mogli da ih prouče i shvate. On je takođe zapisao položaje zvezda i
njihove cikluse..".
Drevnoegipatski istoričar Manefon izveštava da je polulegendarna ličnost,
mudrac Tothom pred katastrofu zapisao važna znanja. Kasnije je Tothom
ušao u panteon egipatskih bogova, kao bog znanja koji je ljudima dao
pismenost. Prema Manefonovim zapisima, tekstovi koje je "na svetom
jeziku i svetim znacima zapisao Tothom, prvi Hermes, prevedeni su posle
potopa... (nedostaje u rukopisu)... i zapisani su hijeroglifima".
Starogrčki istoričar Strabon saopštava da su u njegovo doba na
Pirinejskom poluostrvu postojali neki tekstovi zapisani još pre potopa.
Keltski žreci, druidi, pozivali su se na neke knjige Ferilta, anale, navodno
napisane pre katastrofe.
U indijskim svetim knjigama Agni-Purana i Bhagavata-Purana govori se o
knjigama nazvanim Vede, spasenim od katastrofe.
I vavilonski istoričar i žrec Beros iz III veka pre Hristove ere priča da su
ljudi uoči katastrofe nastojali da sačuvaju zapise o svojim dostignućima.
Kada je car Ksisutros, piše Beros, bio upozoren da predstoji potop, on je
zapovedio da se napiše "istorija početka, toka i završetka svih stvari i da
se ta istorija zakopa u gradu Sunca Siparu". Posle potopa Ksisutros i
njegovi saputnici su "otkopali knjige u Siparu, napisali mnoge nove knjige,
podigli su hramove i ponovo osnovali Vavilon".
U jednom od Sumerskih tekstova ispisanih klinastim pismom, jedan car
kaže kako voli da čita tekstove "napisane u doba pre potopa". Moguće je
pretpostaviti da je neki deo tih znanja sačuvan i da je kasnije došao u
ruke onih koji su se spasli. "Ah, Solone, Solone!", govorili su Solonu
egipatski žreci. "Vi Heleni večno ostajete deca i nema među Helenima
staraca..". Žreci su pričali Solonu da je katastrofa uništila naseljene
gradove na obalama mora i reka i da su ostala samo stada i stočari u
planinama, samo nepismeni i neuki. "Budući da ne znate ništa o tome što
se zbilo u drevna vremena, vi, bukvalno, kao da ste se tek rodili, opet
počinjete sve ispočetka".
Mitovi, legende, predanja, pradavni tekstovi - kao da su glas prošlosti koji
do nas dopire iz dalekih milenijuma. Ta prošlost priča nam svoju priču
najčešće uslovnim jezikom umetnosti.
Istraživači neprekidno "čitaju" prošlost, uprkos njenoj složenosti i
višeznačnosti. Nauka sve više ovladava činjenicama o kojima smo ranije
saznavali samo iz predanja ili iz "svetih tekstova".
Jedan od klasičnih primera je naučni podvig nemačkog arheologa Hajnriha
Šlimana. Prateći jedva primetnu naznaku u stihovima "Ilijade", on je
otkrio Troju i njeni ostaci ponovo su se pojavili na svetlu dana.
Sledeći taj princip, poznati indijski arheolog V. Lal je odlučio da iskopava
na mestima koja se pominju u Mahabharati, najvećem drevnoindijskom
mitu, i šta je otkrio? Ispostavilo se da su u "svetim tekstovima" prikazana
istinita katastrofalna zbivanja koja su se dogodila pre gotovo 3.000
godina.






Tako, idući po tragovima maglovitih sećanja i poluzaboravljenih mitova,
istraživači "oživljavaju" izgubljene gradove, pa čak i cele civilizacije.
Na sumerskim glinenim tablicama je zapisano da su do potopa postojali
gradovi Eridu, Bab-tir, Larak, Sipar i Šurupak. Ako se sve što se odnosi na
potop smatra izmišljenim, onda bi morali biti izmišljeni i ovi gradovi koji se
pominju u vezi s potopom. No, arheolozi nisu bili takvi skeptici. Od pet
pomenutih, nađena su tri grada - Eridu, Sipar i Šurupak.
Štaviše, u toku iskopavanja otkriveno je da su tu oblast zaista pogodile
velike poplave. Otkriće je bilo povod za pretpostavku da su priče o potopu,
o kojima govore sumerski i biblijski tekstovi, zasnovane na nekom
realnom događaju.
"Drugog meseca, sedamnaestog dana u mesecu", piše u Bibliji, "odjednom
su se razjarili svi izvori velikog bezdana i otvorila su se okna nebeska. I
lila je kiša na zemlju 40 dana i noći".
Hiljadu godina pre nego što su zapisani ti biblijski stihovi, istorija potopa
bila je već zapisana na glinenim sumerskim tablicama:
"Ujutro je šiknula provala oblaka, a svojim očima sam noću video hlebnu
kišu. Pogledao sam u lice vremena - bilo je strašno gledati vreme...
Prvog dana besneo je olujni južni vetar, bukvalno je odnosio ljude i rušio
gore. Čovek čoveka ne vidi..".
Saopštenja o potopu postoje i u egipatskim svetim knjigama i u indijskim
sanskritskim tekstovima i kod naroda Tihog okeana i u predanjima obe
Amerike.
Govoreći o sveopštoj rasprostranjenosti saopštenja o katastrofi, engleski
naučnik Dž. Frejzer primećuje da mnogobrojna predanja o potopu postoje
u Južnoj, Centralnoj i Severnoj Americi, od Ognjene zemlje na jugu, do
Aljaske na severu. Nema ni jednog indijanskog plemena u čijem se mitu
ne pominje potop.
Do našeg doba sačuvani su čak i crteži tog događaja. Jedan je u astečkom
kodeksu, a drugi je drevnovavilonski.
U jednom od drevnih meksikanskih tekstova, u Kodeksu Čimalpopoka,
sačuvanom do naših dana, piše:
"Nebo se približilo zemlji i u jednom danu sve je izginulo. Voda je prekrila
čak i planine..".
Evo kako su o toj katastrofi u kodeksu Popol Vuh pisali žreci Indijanaca
plemena Kiče čiji potomci danas žive na teritoriji Gvatemale:
"Lice Zemlje je potamnelo i počelo je da pada crna kiša. Prolom danju i
prolom noću"... Gusta smola se prolila s neba"... "LJudi su bežali u
očajanju. Pokušavali su da se popnu na krovove kuća koje su se rušile i
bacale ih na tle. Pokušavali su da se uspužu do vrhova drveća, ali ih je
zbacivalo. Ljudi su tražili spas po pećinama, ali su se pećine zatvarale".
Sećanje na tu nevolju sačuvali su i Indijanci u basenu Amazona. Njihova
predanja pričaju da se iznenada razlegla strašna rika i tutnjava, da je
mrak sve pritisnuo, da se na Zemlju obrušio prolom koji je sprao sve i
potopio ceo svet.
"... Voda se podigla do velike visine", glasi jedno od brazilskih predanja, "i
sva zemlja je potonula u vodu. Mrak i prolom nisu prestajali. Ljudi su
bežali ne znajući gde da se sakriju i penjali su se na najviše drveće i
planine".
Indijanci Ostrva kraljice Šarlote kazuju u svojim mitovima da Zemlja do
katastrofe nije bila takva kakva je danas i da do tada uopšte nije bilo
planina.
Kodeks Čimalpopoka govori o "crvenim planinama koje su se dimile,
očigledno rastopljene ili pokrivene užarenom lavom".
Slična sećanja na katastrofu, koju su, osim potopa, pratili uragani,
zemljotresi i vulkanska aktivnost, sačuvali su i afrički narodi.
Radi se, očigledno, o nekakvoj katastrofi koja se dogodila blizu tih
regiona, negde između Amerike i Afrike.
Na primer, u predanju Indijanaca Aljaske (pleme Tlingit) govori se
isključivo o potopu. Malobrojni ljudi koji su se spasli plovili su u kanuima
do vrhova planina kako bi pobegli od pobesnelih voda. Medvedi i vukovi,
zahvaćeni strujom, bez ikakvog straha doplivali su do čamaca i ljudi su
morali da ih gone veslima i kopljima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Potop   Pet 22 Maj - 18:40

O Potopu iz zapisa drevnih knjiga



U epovima Južne Amerike postoji ista slika: govori se prvenstveno o
potopu od kojeg su se ljudi spasli popevši se na vrhove planina.
Ako se od pretpostavljenog centra katastrofe uputimo na istok kroz
Sredozemno more, u Persiju i dalje do Kine, videćemo da se karakter
predanja postepeno menja. Grčki epos saopštava da je tlo drhtalo u
vreme potopa:
"Jedni su bežali u brda, drugi su sedali u čamce i veslali tamo gde su
nedavno orali, treći su skidali ribe sa vrhova brestova..". Kako se vidi, do
tog dela sveta dospeli su samo - pomeranje tla i talasi poplave koja nije
potopila brežuljke i nije prekrila vrhove visokog drveća.
U svetoj knjizi drevnih Iranaca Zend Avesta govori se da je u vreme
potopa "voda na celoj Zemlji dopirala do visine čovečijeg rasta.
Na jugoistoku Azije, u Kini, more je prvo prekrilo kopno, zatim se povuklo
od obale daleko, na jugoistok.
U sumerskom epu bog Ea upozorio je ljude da dolazi katastrofa:
"Sine Ubar-Tutu, ostavi kuću, sagradi brod, ostavi izobilje, pobrini se o
životu, prezri bogatstvo, spasavaj svoju dušu! Na svoj brod utovari sve
živo, Taj brod, koji ti sagradiš, oblikom da bude četvorougao. Jednake da
mu budu širina i dužina".
Približno iste reči obraćanja ljudima navedene su i u actečkom kodeksu:
"Ne pravi više vina od agave, već počni da dubiš stablo velikog kiparisa i
uđi u njega kada u mesecu tozontlu vode dostignu nebesa".
Izaslanik koji je, prema Bibliji, predložio Noju da sagradi kovčeg takođe
nastupa u liku boga. Indijski sveti tekstovi sličnu ulogu pripisuju bogu
Višni.
Mnogobrojna predanja o izaslanicima koji upozoravaju na nesreću
sačuvala su se i na ostrvima Tihog okeana. Predanja kažu da su se spasli
oni koji su na vreme napravili splav.
Druga zajednička crta: u nizu upozorenih i spasenih od pogibije stalno
figuriraju dve osobe - muškarac i žena, a ponekad je sa njima i dete.
U biblijskim tekstovima to su Noje i njegova žena, u grčkim legendama
Deukalion i Pira, u Velsu Diejven i Diejvič u Irskom epu Bit i Biren, a muž i
žena su praroditelji Baska.
Ista je slika i na drugoj strani Atlantika. Kod Acteka, kod brazilskih
Indijanaca, kod severnoameričkih Indijanaca - svuda se ponavlja jedna
ista tema: dve osobe, muškarac i žena spasli su se od potopa.
Sledeća zajednička crta: spasavajući se od nadolazeće nesreće - upozoreni
vode sa sobom razne životinje. Tako postupaju biblijski Noje i
drevnomeksikanski Nata, kanadski Indijanac Etsi i Indijac Manu, Trou na
Borneu i heroj sumerskog epa o potopu Ksisutros.
Kada vode potopa počnu da se povlače, spaseni se iskrcavaju na one
planinske vrhove koji su se prvi pojavili iz vode.
"... Brod se zaustavio na planini Nacir. Planina Nacir je zaustavila brod, ne
da mu da se ljulja..".. Kod Noja tu funkciju ima planina Ararat, kod heroja
grčkog potopa Deukaliona - planina Ofis (ili Parnas), kod predaka žitelja
Tahitija vrh planine Pihotiho, itd.
Ovim navodima nije iscrpljena lista neobjašnjivih analogija.
Biblijski Noje je, s vremena na vreme, iz svog kovčega puštao ptice da bi
saznao da li se potop završio. Uradio je to tri puta. Kada se golub vratio sa
maslinovim listom u kljunu, to je bio znak da su vode počele da se
povlače.
I heroj znatno starije sumerske legende o potopu, koji se takođe spasao u
kovčegu, puštao je ptice da bi saznao da li se negde pojavila zemlja.
Ispostavilo se da su na potpuno isti način postupali i junaci američkih
predanja o potopu, oni o kojima pričaju Indijanci Karipskih ostrva,
Centralne i Severne Amerike. Kada su vode počele da se povlače ptica je
spasenima u kljunu donela zelenu grančicu.
Čitajući Bibliju više od dve hiljade godina ljudi su u njoj nailazili na
pominjanje duge koja se pojavila na nebu i označila kraj potopa. Kada su
iskopavanjima otkrivene glinene tablice sa tekstom drevnog sumerskog
epa o Gilgamešu, postalo je jasno da je to sećanje na dugu uzeto iz njega.
Ali, zašto to isto saopštenje nalazimo u svetim knjigama i predanjima
Amerike i u polinezijskim mitovima? Slično hrišćanskom predanju i
predanju drevnog Sumera, kraj potopa u mitovima Amerike i Tihog
okeana takođe je obeležen dugom koja se pojavljuje na nebu.
Ne manje začuđuju i druge neobjašnjive analogije.
Kod Asteka koji su živeli u Meksiku sačuvan je sledeći zapis. Bog
Titlakahuan je upozorio čoveka po imenu Nata na očekivanu katastrofu,
slično hrišćanskom bogu, posavetovao ga je da napravi kovčeg.
Drugi bogovi su bili uvereni da su svi ljudi izginuli. Kada su se vode
smirile, Nata i njegova žena su dobili vatru i počeli su da peku ribu. Miris
vatre se popeo do neba i bogovima je bilo jasno da se neko od ljudi
spasao.
Kao što je poznato, biblijski tekstovi potiču od mnogo starijih, vavilonskih
izvora. Podudarnost među njima je iznenađujuća. Posle potopa, privučeni
mirisom žrtve, "bogovi su se okupili kao muve". Po tom mirisu oni su
saznali da se spasao neki čovek sa svojom ženom, pa su se, kao i
meksikanski bogovi, strašno razgnevili i odlučili da ih unište. U
vavilonskom epu jedan bog je zaštitio ljude od drugih, razgnevljenih
bogova, kao što je u meksikanskim predanjima bog Ea upozorio ljude na
katastrofu i bio zaštitnik od gneva ostalih bogova.
Govoreći o uzrocima katastrofe koja je pogodila Zemlju, drevnoindijske
svete knjige kažu da ju je izazvao "bog Hajagriva koji živi u bezdanu".
Sumerski mitovi pominju nekog "arhanđela bezdana".
Šta je bilo to nešto što je, došavši iz bezdana, uzdrmalo planetu i
milenijumima ostalo u sećanju čovečanstva?
Među grčkim mitovima postoji i predanje o Faetonu (grčki "vatreni").
Legenda kaže da je sin Heliosa (Sunca) Faeton izmolio oca da mu dozvoli
da jedan dan upravlja sunčanim kočijama koje idu po nebu. Ali sin nije
umeo da usmeri kočije na uobičajeni put, pa su se one suviše približile
Zemlji i opržile je svojom vatrom. Tada je Zevs pogodio junošu munjom i
Faeton je pao na Zemlju.




Drevni mitološki sistemi naveliko su koristili razne oblike alegorija i
simbola u kojima se nazire izvorna realnost. Imajući to na umu, pojedini
istraživači pretpostavljaju da je legenda o Faetonu odraz nekog realnog
događaja, možda pada ogromnog meteorita na Zemlju.
Niz i danas sačuvanih svedočanstava o katastrofi pominje da su se na
nebu pojavila nekakva tela koja su zatim pala na Zemlju ili su se udaljila
od nje. Tako Sibilinske knjige (Libri SibÚllini) govore da se na istočnom
horizontu pojavilo ognjeno telo koje je svojom svetlošću zasenilo sjaj
Sunca, a zatim je palo u okean.
Uskršnja ostrva su više hiljada kilometara udaljena od Rima u kojem su
nastale Sibilinske knjige. Pismo otkriveno na Uskršnjim ostrvima nije
potpuno dešifrovano. Učinjeni su brojni pokušaji da se taj posao uradi do
kraja. Brazilski naučnik lingvista Vaz di Melo smatra da je u tome uspeo. O
čemu, prema njegovoj verziji, govore ti tekstovi? Oni kazuju o "ogromnoj
ognjenoj lopti" koja se pojavila na nebu i zatim obrušila u okean. Kao
posledica katastrofe i zemljotresa, arhipelag koji je tamo postojao, kažu ti
rukopisi, potonuo je u vodu.
Kod drugih naroda takođe je sačuvana uspomena na nekakva tela koja su
se srušila s neba i izazvala razaranja i pogibije. O kakvom to nebeskom
Velikom Zmaju, koji se pojavio na nebu i tresnuo o Zemlju, piše peta
knjiga kodeksa Maja "Čilam Balam"?
"Padala je ognjena kiša" - glasi kodeks - "zemlju je prekrio pepeo, a
drveće se savijalo do zemlje. Pucalo je kamenje, lomila su se stabla. S
neba se srušio Velik Zmaj... Nebo je zajedno sa Velikim Zmajem palo na
Zemlju i istopilo je".
Deset sunaca izašlo je na nebu, glasi kinesko predanje, i veliki oganj
spalio je Zemlju. Zatim je devet sunaca palo.
I jedno od indijskih predanja tvrdi da je posle potopa na nebu izašlo
sedam sunaca, a zatim je jedno sunce proždrlo ostalih šest. Prema
indijskoj tradiciji, svaka epoha (juga) završava se kosmičkom
katastrofom: "Na kraju juge, odbivši se od Sunca, velika zvezda pada s
neba".
Maje iz Centralne Amerike verovale da se „četiristo sinova“ koji su
preživeli Potop (u njihovom slučaju pretvorivši se u ribe) latilo pečenja
pulkea; tako su se opili da su se uzdigli na nebo i postali sazvežđe Vlašići.
Što je još čudnije, Vlašići se opet pojavljuju u vanbiblijskoj hebrejskoj
tradiciji: jedan srednjovekovni rabinski tekst kaže da je Potop nastao kada
je Bog skinuo dve zvezde iz sazvežđa Vlašića, načinivši rupe kroz koje su
pokuljale vode nebeskog svoda.
Zanimljivo je da neki mitovi koji su se sačuvali do naših dana, navode
Mesec kao uzrok kosmičke katastrofe. Takve indikacije se mogu naći
naročito u finskom epu "Kalevala" i u južnoafričkim predanjima.
Magloviti odjeci tog vremena kada na noćnom nebu Zemlje možda nije
bilo Meseca, postoje u predanjima raznih naroda. Možda i nije slučajno što
Maje u svojim hronikama koje beleže tradiciju pre potopa uopšte ne
pominju Mesec. Njihovo noćno nebo nije osvetljavao Mesec, već Venera.
Mitovi Bušmana u Južnoj Africi takođe tvrde da pre potopa Mesec nije bio
na nebu.
Na jugu Grčke, na Peloponezu, nekada je postojala legendarna zemlja
Arkadija, čiji žitelji nisu znali ni za brigu niti za tugu. Prema predanjima
Arkadijaca, takva je bila njihova domovina pre potopa. "Potop se zbio vrlo
davno", govorili su Arkadijci, "još onda kad Mesec, koji se pojavio posle
katastrofe, nije sijao na nebu". Kasnije su Heleni tako nazivali Arkadijce -
"domesečari".
O tome da na Zemljinom nebu nekada nije bilo Meseca pisao je u III veku
h.e (hrišćanske ere) i Apolon Rodoski, glavni nadzornik Aleksandrijske
biblioteke. On se, pri tom, pozivao na drevne rukopise i tekstove koji su
kasnije izgubljeni i nisu stigli do nas.
Grčki matematičar i astronom Anaksagor (V vek p.h.e - pre hrišćanske
ere) takođe je koristio izvore koji nisu stigli do nas. On je tvrdio da se
Mesec pojavio na nebu posle nastanka Zemlje.
Drevnim narodima, uzdrmanim katastrofom, pa čak i njihovim potomcima
mnogo hiljada godina kasnije, zemlja pod nogama nije se činila nimalo
stabilnom.
Ariji, došavši u Indiju iz svoje danas nepoznate pradomovine, molili su
boga u svojim himnama da "tvrdo drži zemlju".
Očekivanjem nove katastrofe obeležen je sav život Maja. Tim istim
uznemirujućim iščekivanjem obeležena su i mnoga mesta u biblijskim
tekstovima: "Sunce će se pomračiti, a Mesec neće davati svetlost. I
zvezda će pasti s neba, a sile nebeske će se poremetiti... O danu tom i
času niko ne zna".
Očekivanjem katastrofe prožeti su i tekstovi vavilonskih proroka. O
cikličnosti katastrofe piše i u Talmudu.



Svete knjige Indijaca "Purane"takođe su tvrdile da su slične nesreće,
praćene potapanjem celih kontinenata, ciklične i da mogu biti na vreme
predskazane. S budućnošću dolazi dan kada će ustalasane vode novog
potopa progutati kopno, govori Mahabharata.
"Vi pamtite samo jedan potop", govorili su egipatski žreci filozofu Solonu u
VI veku PHE, "a bilo ih je mnogo do tada. S vremena na vreme našu
civilizaciju, kao i druge narode, uništava voda koja se obrušava s neba...
Čovečanstvo su u prošlosti pogađale mnogobrojne katastrofe, a pogađaće
ga i ubuduće".
Pominjući takve katastrofe Platon je pisao da je posle njih "ostajao samo
neznatan deo ljudskog roda".
Pojedini drevni autori navode čak i periodičnost tih katastrofa. Tako je
rimski istoričar Cenzorinus pisao u III veku PHE da Zemlja, prema Orfeju,
prolazi kroz kataklizmu svakih 10.800 ili 13.384 godine, odnosno svakih
120.000 godina, ili svakih 136.000, prema Kasandri.
U XVII veku u Kini je boravio jezuitski misionar Martinijus. Proveo je tamo
nekoliko godina, naučio jezik i vrativši se, napisao je obimnu knjigu
"Istorija Kine".
Evo kako je on, na osnovu drevnih kineskih letopisa, opisao šta se
dogodilo u vreme potopa:
"... Podupirač neba se srušio. Zemlja se potresla do samih temelja. Nebo
je počelo da pada ka severu. Sunce, Mesec i zvezde promenili su svoje
putanje. Ceo sistem Vasione zapao je u nered. Sunce je potamnelo i
planete su promenile svoje putanje..".
O toj istoj temi, o izmenjenom liku neba, pisao je i "jedan od najmudrijih
Rimljana", poznavalac drevnosti, istoričar Terencij Varon, koji je koristio
neke stare rukopise:
"Zvezda Venera je izmenila boju, razmere, oblik, izgled i pravac, što nije
bilo nikad dotad, niti od tada".
U Judeji je postojala slična verzija. Tamo se smatralo da je potop nastao
"zato što je bog promenio mesta dveju zvezda u sazvežđu".
"Sunce se pomračilo i ne svetli" (egipatski papirus).
U Talmudu takođe čitamo da se posle katastrofe Sunce sakrilo (čovek je
izgubio svoju blagoslovenu prapostojbinu, izgnan je iz raja).
Žitelji ostrva u Tihom okeanu, na raznim dijalektima, označavaju taj
period kao "najdublju tamu", "neprozirni mrak" i "milijardu noći".
"Ne izlazi više sunce, zlatni ne svetli mesec, zahvatio je mraz useve"
(Kalevala).
Mitovi drevnog Meksika i Venecuele pričaju da je ubrzo posle katastrofe
nastala strašna hladnoća i da se more pokrilo ledom. Plemena koja žive u
tropskim šumama Amazona sačuvala su do naših dana uspomenu na
užasnu i dugu zimu koja je usledila posle potopa, kada su se ljudi
smrzavali i umirali od hladnoće.
Knjiga Zend-Avesta takođe pripoveda o caru tame koji je na blagoslovenu
postojbinu drevnih Arija poslao hladnoću i mrazeve. Zend-Avesta priča da
su Ariji bili upozoreni na dolazak hladnoće: "Na zemlju će pasti pogubne
zime, one će doneti ljute mrazeve... one će doneti sneg 14 palaca dubok".
Jedan od vavilonskih tekstova, ispisanih klinastim pismom, godinu kada se
dogodio potop naziva godinom zmaja koji riče.
Bez obzira što istoričari imaju na raspolaganju znatan broj drevnih
tekstova i rukopisa, ipak premalo znamo o najdrevnijoj istoriji
čovečanstva. Jedan od razloga je taj što je drevne tekstove teško
pročitati.
O tome govori sledeći primer. Pri dešifrovanju kritskog pisma kao ključ je
služila samo jedna reč čije je značenje bilo poznato. Ta reč se sastojala od
18 slova, ali naučnici nisu znali kako je zvučao svaki od tih znakova, a baš
je to trebalo razjasniti da bi se saznalo kojoj grupi je pripadao jezik na
kojem su razgovarali stvaraoci čudne kritsko-mikenske kulture. Ako bi
svaki od 18 znakova zamenjivali različitim zvukom, naučnici bi morali da
naprave 200.000 milijardi različitih zvučnih varijanti te reči, a samo jedna
od njih mogla je biti ona prava.
Iz dela drevnih autora (Abu Balki, Manefon, Flavije, Strabon i drugi) jasno
proizlazi da je neki deo znanja spasen. Kako? Očigledno je da su manje,
zatvorene grupe ljudi postale čuvari znanja usred opšteg divljaštva i
varvarstva. Na Britanskim ostrvima to su bili druidi, u Indiji - bramini, u
Egiptu oni koje uslovno nazivamo žrecima.
Razni narodi čuvaju uspomene na neke prosvetitelje koji su se pojavili
neznano otkud i doneli im znanja.
U drevnim zapisima postoje i svedocanstva o o "poreklu" tih prosvetitelja;
Došavši s mora u Južnu Ameriku, prvi Inka, legendarni Manko Kapak
naučio je okolna plemena zemljoradnji i zanatima.
Bog Bočika došao je sa istoka kao bradati starac i doneo je ljudima
kalendar.
Icamna je u Jukatan (u Južnoj Americi nazvan je Same) takođe došao "iz
okeana sa istoka" i naučio je stanovništvo da se bavi poljoprivredom i
stočarstvom, da seče drva i da pravi mostove. On je, prema predanjima,
doneo i pismenost.
Među svim tim likovima prosvetitelja izdvaja se heroj meksikanskog epa
Kecalkoati koji je došao sa istoka i doneo znanje o metalurgiji i
poljoprivredi...
Svedočanstva o sličnim prosvetiteljima nalazimo i kod naroda južne i
istočne Azije. Vavilonski istoričar Beros fantastičnim crtama opisuje neko
biće po imenu Oanes i kaže da se ono periodično pokazivalo ljudima i
prenosilo im mnoge korisne informacije. Po rečima Berosa, Oanes je
naučio ljude da "shvate pismo i naučio ih je raznim umetnostima. On ih je
naučio da podižu gradove i da grade hramove, da sastavljaju zakone i
objasnio im je zakone geometrijskih znanja".
Nekoliko zanimljivih detalja. Oanes je došao odnekud iza mora, on nije
mogao da jede hranu kojom su se hranili žitelji Vavilona. Dan je provodio
na obali, a noću se vraćao u morske dubine, jer je bio pola čovek, a pola
riba i mogao je da diše pod vodom.
Slična predanja o došljacima-prosvetiteljima postojala su i u Evropi.
Jednom se, kaže predanje, u dolini Nila pojavio neko visok i pocrneo od
sunca. One koji su tamo živeli on je naučio poljoprivredi, navodnjavanju,
građevinarstvu, kalendaru, muzici i lečenju. Njegovo ime je bilo Oziris.
Prema predanju, tamo gde se on prvi put pojavio sa svojom ženom Izidom
podignut je grad Fivi.
Ranohrišćanski apokrif "Knjiga Enohova" takođe sadrži podatke o bićima
koja su ljudima donela znanja. Autor tih zapisa naziva ih anđelima.
"Azazel je ljude naučio da prave mačeve, i noževe, i štitove, i oklope i
naučio ih je da vide iza sebe, i Barakel ih je naučio da posmatraju zvezde,
i Kokabel znamenju, i Tempel posmatranju zvezda i Asradel ih je naučio
kretanju Meseca".
Takve prosvetitelje, "sinove neba", pominju i drevnokineski tekstovi -
daoski kanon Daoczin i Zapisi o pokolenjima vladara i careva. Jedna žena
među njima se bavila proučavanjem Sunca "zasnovanim na dugim
senkama", druga se bavila proučavanjem "Meseca na zalasku i izlasku
njegovih četvrti i polovina", treći je posmatrao kretanje zvezda, a jedan je
sve to svodio u jedno, sastavljajući kalendar.
Među žiteljima Uskršnjih ostrva postoji legenda o velikom boguprosvetitelju
Make-Make, koji je bio kralj ostrva Motu-Mario-Hiva
potonulog na dno okeana.
Prema predanju i bogovi Samoe stigli su do ovog ostrvlja došavši iz nekih
dalekih mesta. Vrlo značajan detalj učvršćuje tu tvrdnju. Putujući bogoviprosvetitelji
su videli nebeski svod sa drugačije raspoređenim zvezdama
nego što se one vide iznad Samoe. Druga sazvežđa se vide samo ako se
pređe iz jedne na drugu Zemljinu poluloptu.
Ne bi trebalo da nas čudi ako su neki zaista stvarni ljudi proizvedeni u
rang bogova. Istoriji su poznate činjenice sličnog obožavanja herojaprosvetitelja.
Na primer, moreplovac Kadm je u Grčku doneo pismenost i
zbog toga je zvanično proizveden u rang poluboga.
Frensis Bekon je pisao da su Egipćani izumitelje stvari nazivali bogovima i
svecima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Potop   

Nazad na vrh Ići dole
 
Potop
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Potop
» STARI ZAVJET
» Mikelandjelo
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-