Georg Gros (nem. George Grosz; * 26.07.1893., Berlin– † 6.07.1959., Berlin) je bio nemacki grafičar i slikar. U Parizu je nakon dodira s futurizmom i dadaistickim ekscesima prešao na političku i socijalnu karikaturu u satiričkim časopisima. Njegov likovni izraz je nemilosrdna kritika nemačkog militarizma i burzoaske klase. Od nemačkog haosa posle Prvog svetskog rata do prvih simptoma nacistickog terora svoju likovnu dokumentaciju objavljivao je u ciklusima grafike: „Bog je s nama“, „Lice vladajuće klase“, „Evo čoveka“ Od slika ističu se „Pomrčina sunca“ i „Nemačka, jedna zimska bajka“. 1932. iselio se u SAD, gde je radio crteže za knjige. Uspomene svog života objavio je 1931. u Nemackoj, a 1946 u Njujorku pod nazivom "Malo da i veliko ne". Gros je učestvovao u Spartakistickom 1919. nakon koga je kraće vreme bio član KP Nemacke; nju je napustio posle posete sovjetskoj Rusiji 1922. gde ga je razočarao totalitarni karakter komunisticke vlasti. Nemačku je napustio pred nacističkim progonima i utočište našao u SAD čiji je državljanin postao 1938. Posle drugog svetskog rata se vratio u Nemačku i živeo u Berlinu. Tamo je i umro od posledica pada niz stepenice nakon jedne noćne pijanke. Pojavljuje se kao lik u filmu Maks iz 2002. godine, gde ga tumači škotski glumac Kevin Mec Kid.
Sre 15 Jan - 22:32
