Dadov Omladinsko pozorište

Istorijat



Potrudićemo se da je za vas ispričamo u kratkim crtama iako je ona burna, interesantna i jedinstvena. DADOV je kao „Dramski atelje doma omladine Vračar“ nastao praistorijske 1958. godine i u početku je delio stan, kao što je i bio red u to vreme, sa lokalnim političkim komitetom u jednoj zgradici u Molerovoj ulici broj 33. Njegovi osnivači: Mihajlo Tošić, Zoran Ratković, Jovan Ristić i Momčilo Baljak, svih ovih godina ostali su posebno važni u srcima dadovaca jer su u vremenu kada su tadašnji klinci imali mnogo manje na raspolaganju nego današnji, umeli da prepoznaju i artikulišu amaterizam u svom najlepšem obliku i oslobode energiju entuzijazma koja i danas traje i koju mi danas negujemo kao najlepšu tekovinu poluvekovne dadovske istorije.

Te prve godine DADOV-a bile su najbitnije za njegovu današnju slavu. Naslonjen na okolne vračarske ali i gimnazije sa starog grada, privukao je tadašnje talentovane klince: Srbu Milina, Seku Sablić, Mišu Žutića, koji su iz petnih žila glumili i režirali na 25 kvadratnih metara scene u Molerovoj…sve dok se 1967 godine, istorija ponovo nije dogodila. Današnji penzioneri DADOV-a pričaju kako nisu mogli da veruju kada je na gradilištu u Đure Salaja 6 stvarno počela da niče prva i za sada poslednja namenski izgrađena zgrada jednog amaterskog pozorišta u Srbiji i jedna od retkih u sunčevom sistemu.



Da budemo iskreni, DADOV je to i zaslužio. I najtvrdokorniji dadovci sa sumnjom slušaju kada im Mihajlo Tošić danas priča o sezoni 1961/62. u kojoj je izvedeno 17 (!!!!) premijera. Tada je već bilo jasno da je DADOV promenio definiciju amaterizma. Bio je to posao koji je rađen profesionalno i iz srca i bez honorara.

U to vreme DADOV je počeo da drma festivalima od Hvara do Monte Karla u kome je 1965 uzeo prvu nagradu. DADOV je i sam stvorio festival BRAMS (Beogradsku reviju malih amaterskih scena) i godinama održavao BAP na kome je sa lakoćom pobeđivao.

Onda su došle i sedamdesete i jedna od zlatnih generacija dadovaca koji su pod palicom Olivera Viktorovića štancovali i po osam premijera mesečno i to ne zato što je tako trebalo nego zato što im se moglo….iako se i nije moglo jer finansijska situacija u pozorištnu nije bila na zavidnom nivou. To nije smetalo Mađi Andrejeviću, Dari Džokić, Goranu Sultanoviću, Miri Karanović i svim ostalim klincima tog vremena da se igraju i još jednom prave istoriju.



Osamdesete su predstavama dovele i društvo. U to vreme DADOV je po koncertima bio poznat više nego po teatru. Čudno nam je danas kada pomislimo da su EKV, Partibrejkersi, Disiplina i ko sve ne, počinjali na ovoj našoj maloj sceni. Isto tako, drago nam je što se toga i dalje sećaju.



Devedesete je DADOV ne samo preživeo nego u njima i briljirao. Kokanove i Darijanove generacije glumaca i reditelja tek će da drmaju. Iz vremena sankcija i ratova, mi imamo privilegiju da pamtimo i lepe stvari i drage ljude. Danas zato igraju i Vanja Ejdus, Marinko Madžgalj, Miloš Samolov, Milena Pavlović, Goran Jevtić, Srđan Karanović, Nenad Stojmenović, a tek koliko će ih igrati jer su odavde otišli u profesionalne vode.

Posebno priznanje došlo nam je u vreme kada smo slavili pola veka postojanja jer nas je grad prepoznao kao ustanovu kulture od posebnog značaja za Beograd. Time smo na listu priznanja dodali i jednu veliku obavezu.



A u ovom milenijumu planovi nam se ne razlikuju toliko od onih koje smo imali i 1958. godine. Želimo i umemo da trajemo i to nam je osnovna ambicija. Naučili smo da je recept za to jednostavan: da treba da se držimo zajedno, da se radujemo kada nas prozivaju i još više radujemo kada i posle toga nastavljamo da radimo. Ponekada svima uz dlaku, ponekad prvi ali nikada poslednji jer na to nemamo pravo. Danas imamo više klinaca nego ikada i njima posvećujemo sve ovo što smo do sada uradili.





dadov.rs

Darko Marjanović

POZIV

Režija: Isidora Goncić



Scenograf: Duško Ruljević
Kostimograf: Olja Marković
Dizajn zvuka: Nikola Lukić
Koreograf: Nebojša Gromilić

Organizator: Miljana Mijović



Igraju:

Čarna Vučinić, Stefan Milivojević, Ana Jovanović, Milena Božić, Milja Mladenović, Maja Milić, Marina Kecman,
Miona Marković, Marko Veličković, Andrija Ražnatović Gligorije Marinković, Nemanja Stojković, Luka Lončarević
i Alek Surtov.



Predstava je inspirisana svakodnevnim problemima i nedoumicama u komunikaciji između devojaka i mladića u današnjem, modernom društvu. Koristeći se žargonom, duhovitim i dovitljivim dijalozima i originalno komponovanom muzikom, predstava pokušava da odgonetne večne misterije muško-ženskih odnosa.



O piscu

Darko Marjanović

Rođen 28. februara 1980. u Beogradu. Završio Petu beogradsku gimnaziju. Apsolvent dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Copywriter u Agencijama S Team Bates Saatchi&Saatchi Beograd i „New Moment“ u kojima je kao autor radio na mnogim reklamnim kampanjama za domaće i strane klijente.

Jedan od osnivača i članova grupe BEOGRADSKI SINDIKAT od osnivanja 1999. godine.



O reditelju

Isidora Goncić

Rođena 13. juna 1990. godine u Beogradu. Završila Petu beogradsku gimnaziju. Student treće godine pozorišne režije u klasi prof. Ivane Vujić na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Bila je jedan od reditelja studentskog projekta “Pozorišni vremeplov” 2011. godine (TC Ušće).

U toku jula i avgusta 2012. godine bila je Umetnički direktor letnje manifestacije VUK ATTACK u okviru koje su studenti umetničkih akademija rukovodili UK “Vuk Karadžić”.

Asistent režije na predstavama: “Grk Zorba” u režiji Mihajla Vukobratovića (Pozorište na Terazijama), “Play Popović” u režiji Ivane Vujić (Atelje 212), “Glavo luda” u režiji Nikole Bulatovića (Pozorište na Terazijama), “Zona Zamfirova” u režiji Kokana Mladenovića (Pozorište na Terazijama).

Režirala predstavu MUZA po jednočinkama Muze Pavlove (UK “Vuk Karadžić”) koja se igra na redovnom repertoaru scene Kult.



O predstavi

Kako se obični i neobični događaji iz života mladih doživljavaju iz ženskog, a kako iz muškog ugla? Dve drugaice i dva druga prepričavaju i komentarišu isti događaj koji se odigrao prethodne večeri u kafiću, ali njihove verzije, a pogotovo tumačenja najobičnijih postupaka i izgovorenih reči izvor su komike i nesporazuma u ovoj priči. Susret Devojke i Dečka otvoriće mnoge savremene teme života mladih – prvi susret, upoznavanje, predsrasude o muškim i ženskim odnosima, noćni život, dosadu, sponzoruše…


dadov.rs