Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Atelje 212

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Atelje 212   Pon 10 Jun - 17:17

Atelje 212



Atelje 212 u Svetogorskoj ulici 21, Beograd

Atelje 212 (ćirilično:Атеље 212) je kazalište iz Beograda osnovano 12. studenog 1956. godine u prostorijama "Borbe". Prva predstava je bila "Faust" u režiji Mire Trailović. Atelje 212 je osnovala grupa umjetnika (redatelja, glumaca, pisaca...) sa željom da napravi kazalište u kome će se prikazivati komadi avangardni u odnosu na ostala kazališta u Beogradu.

U Ateljeu 212 je igrana prestava "U očekivanju Godota", Samuela Becketta, po prvi put u jednoj od zemalja Istočne Europe.

Poslje nekoliko godina kazalište se seli u sadašnju zgradu koju je projektirao Bojan Stupica. Mehanizam za obrtanje scene ugrađen je naknadno, a krov se ljeti mogao otvarati.

Mira Trailović je kao dugogodišnji ravnatelj dala poseban pečat Ateljeu, a već 1967. je osnovala jedan od svjetski veoma uglednih festival novih kazališnih tendencija BITEF (Beogradski internacionalni tatarski festival). Na BITEF su dolazila najuglednija svjetska imena kao što je Living Teatar, Divadlo na brnov, Piter Bruk.

Prema neki nepotvrđenim izvorima teatar je dobio ime po 212 stolica koliko je imao u zgradi Borbe. Među ostalim ravnateljima bili su i Ljubomir Draškić, Nebojša Bradić, Svetozar Cvetković.

Jedna od kultnih predstava Ateljea je bila „Kosa“ koja je igrana prije mnogih svjetskih kazališnih centara. U skladu sa tadašnjim trendovima, na pozornici su se pojavili glumci bez odjeće pjevajući jedanu od najljepših pjesama iz te predstave „Daj nam sunca...“.

(Wikipedija)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Pon 10 Jun - 17:18

Glumci

Kroz ovo kazalište, kao članovi, prošli su gotovo sve glumačke zvjezde bivše Jugoslavije:

Viktor Starčić
Rahela Ferari
Ružica Sokić
Bora Todorović
Vlastimir - Đuza Stojiljković
Ljubiša Bačić
Vera Čukić
Vladimir Popović
Slobodan Cica Perović
Neda Spasojević
Mija Aleksić
Zoran Radmilović
Maja Čučković
Danilo Bata Stojković
Mira Banjac
Tatjana Beljakov
Taško Načić
Milutin Butković
Boro Stjepanović
Petar Kralj
Jelisaveta Seka Sablić
Slobodan Aligrudić
Miodrag Andrić - Ljuba Moljac
Dragan Nikolić
Milena Dravić
Ljuba Tadić
Branko Pleša
Mića Tomić
Branko Milićević
Aljoša Vučković
Petar Božović
Tihomir Stanić
Svetozar Cvetković
Duško Premović
Branimir Brstina
Mima Karadžić
Gorica Popović
Dara DŽokić
Zoran Cvijanović i mnogi drugi.


Danas Atelje 212 ima stalni ansambl od 32 glumca, ali je otvoren i za one umjetnike koji nisu stalno vezani za ovo kazalište. Od 1997. ravnatelj Ateljea 212 je glumac Svetozar Cvetković. Ispred glavnog ulaza u Atelje 212 je spomenik Zoranu Radmiloviću.









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Pon 10 Jun - 17:19

Lokacija

Pozorište Atelje 212
Svetogorska 21
11 000 Beograd










love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Pon 10 Jun - 17:26











love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Pon 10 Jun - 17:27









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Pon 10 Jun - 17:28









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Pon 10 Jun - 17:28









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Pon 10 Jun - 17:29









love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Pon 10 Jun - 17:32

Istorija



Mira Trailović

Pozorište Atelje 212 je započelo svoj život 12. novembra 1956. godine, premijernim koncertnim izvođenjem Geteovog “Fausta” u režiji Mire Trailović, u kome su igrali Marija Crnobori, Mata Milošević, Viktor Starčić i Ljubiša Jovanović, u maloj sali stare zgrade “Borbe” u kojoj je bilo samo 212 stolica u gledalištu.
Pojava Ateljea 212 značila je prekretnicu u pozorišnom životu ne samo Beograda, već i ovog dela Evrope. Atelje je osnovan kao pozorište u kome bi se igrala nova avangardna drama, od velikog uticaja u Evropi u to vreme. Osim toga, želeli su da osnuju pozorište koje će se i organizaciono razlikovati od postojećih, koje pre svega neće biti institucija. U traganju za pogodnim prostorom u kome bi realizovali svoju ideju otkrili su čitaonicu novinske kuće „Borba“, a Borislav Mihajlović Mihiz nazvao je novo pozorište: Atelje 212. Publika je tog 12. novembra 1956. aplaudirala, a javnost je bila blagonaklona prema ovom neobičnom pozorištu s neobično izvođenim predstavama.
Tokom 54 godine koje su usledile, Atelje 212 je kroz svoje predstave, pisce i reditelje, a naročito kroz svoje velike glumce, izraslo u jedno od najznačajnijih pozorišta sa ovih prostora.
Atelje 212 je bilo prvo pozorište u Istočnoj Evropi koje je igralo “Čekajuci Godoa”, Semjuela Beketa, 1956. godine. Veliki uspeh ove predstave omogućio je čitavom nizu drugih avangardnih drama i autora da se pojave u pozorištu. Sartr, Fokner, Jonesko, Kami, Pinter, Adamov, Ruževic, Džojs, Žari, T.S. Eliot, Vitrak, Šizgal, Kopit, Žene, prvi put su prikazani na ovoj sceni pred jugoslovenskom publikom. Pozorište Atelje 212 je otkrivalo i nove domaće pisce i igralo komade Brane Crnčevića, Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića…
Dugogodišnji upravnik Ateljea bila je Mira Trailović, koja je zajedno sa Jovanom Ćirilovim inicirala osnivanje jednog od najvećih evropskih pozorišnih festivala, BITEF, koji je nastao 1967. godine u Ateljeu 212, i traje preko četiri decenije.
Posle Mire Trailović na čelo Ateljea 212 dolazi Ljubomir Draškić, koji je u pozorištu, kao mladi reditelj, gotovo od samog osnivanja. Za dvanaest godina, koliko je bio upravnik, pozorište proširuje svoj glumački ansambl mladim umetnicima, i dobija novu zgradu. 1992. godine Atelje 212 u adaptiranoj zgradi postaje jedno od najsavremenije opremljenih pozorišta na Balkanu. Velika scena ima 385 mesta u gledalištu, a Teatar u podrumu 141.
Peti upravnik Ateljea 212 bio je Nebojša Bradić, koji se na toj funkciji zadržao vrlo kratko (ni celu jednu sezonu). Svetozar Cvetković, glumac i dugogodišnji član ansambla ove kuće, bio je 12 godina upravnik Ateljea 212 (od 1997. do 2009.). Kokan Mladenović, pozorišni reditelj vodio je pozorište od 2009. do 2012. godine. Sadašnji direktor je dramaturg i književnik Ivana Dimić, čiji je profesionalni početak vezan za ovu kuću. Danas Atelje 212 ima stalni ansambl od 33 glumca, ali je otvoren i za one umetnike koji nisu stalno vezani za ovo pozorište. Najveća glumačka imena i dalje igraju na sceni Ateljea 212, a najbolji domaći i internacionalni reditelji rade u ovoj kući. Na sceni Ateljea 212 igraju se nove drame savremenih domaćih i stranih autora, kojima pozorište daje svoj, vrlo prepoznatljiv pečat.
Tokom 56 godina svog postojanja, Atelje 212 je izraslo u jedno od najznačajnijih pozorišta sa ovih prostora. Poslednjih sezona nametnulo se kao lider regionalne saradnje i uspostavljanja jedinstvenog kulturnog prostora i obeležilo je svojim uspesima pozorišni život i Beograda i čitavog prostora bivše Jugoslavije. Zbog izuzetnih rezultata, na predlog pozorišta „Gavella“ iz Zagreba i SNG iz Maribora, 28. maja 2012. godine postali smo član Evropske teatarske konvencije, najznačajnije pozorišne organizacije u Evropi, koja okuplja 44 najuspešnije evropske teatarske kuće.

(Pozorište Atelje 212)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Pon 10 Jun - 17:35

ARHIVA

Prva sezona:

SEZONA 1956/57.

(001) FAUST (Faust), tragedija, koncertno izvođenje

PS: Johan Volfgang fon Gete (Johann Wolfgang von Goethe), PR: Tito Stroci (Tito Strozzi), RD: Mira Trailović
Premijera: 12.11.1956. Zgrada Borbe

Igraju: Viktor Starčić (Komentator), Viktor Starčić (Gospod Bog), Viktor Starčić (Zemni duh), Viktor Starčić (Vagner), Mata Milošević (Faust), Marija Crnobori (Margareta), Ljubiša Jovanović (Mefisto)

Broj izvođenja: 11 Poslednje izvođenje: 6.4.1957.


(002) DON ŽUAN U PAKLU (Don Juan in Hell) - igrano i kao Sećanja na Šoa

PS: Džordž Bernard Šo (George Bernard Shaw), RD: Mira Trailović
Premijera: 15.12.1956. Zgrada Borbe

Igraju: Marija Crnobori, Mata Milošević, Viktor Starčić, Ljubiša Jovanović

Broj izvođenja: 6 Poslednje izvođenje: 10.3.1957.


(003) ČEKAJUĆI GODOA (En attendant Godot), komad u dva čina

PS: Semjuel Beket (Samuel Beckett), PR: Andreja Milićević, RD: Vasilije Popović, SC: Stojan Ćelić, KS: Danka Pavlović
Premijera: 17.12.1956. Zgrada Borbe
Obnova: 21.11.1981. Velika scena

Igraju: Mihajlo Paskaljević, Vlastimir Stojiljković (Estragon), Ljuba Tadić, Miodrag Petrović - Čkalja (Vladimir), Rade Marković (Poco), Milivoje Tomić (Liki), Branko Hauzer, Ljiljana Altman, Ratislav Jović, Vujadin Jović (Dečko)
IN: Vlastimir Milosavljević, SF: Miomira Mihajlović

Gostovanja: Valjevo (nsc 24.5.1957), Sarajevo (RU "Đuro Đaković" 16.3.1958, 17.3.1958), Požarevac (DK 25.4.1960), Zagreb (Studentski centar Kamerna scena 27.12.1962. x2)

Broj izvođenja: 125 Poslednje izvođenje: 6.3.1985.


(004) IZA ZATVORENIH VRATA (Huis-clos), drama u jednom činu

PS: Žan Pol Sartr (Jean Paul Sartre), PR: Milenko Šuvaković, RD: Mira Trailović, SC: Dušan Ristić, KS: Mira Glišić
Premijera: 24.1.1957. Zgrada Borbe

Igraju: Karlo Bulić, Milorad Samardžić, Marijan Lovrić, Milutin Butković, Toto Zendenski, Vladimir Popović, Aleksandar Stojković (Portir), Branko Pleša, Marijan Lovrić (Žozef Garsen), Marija Crnobori (Ines Serano), Olga Spiridonović (Estela Rigo)

Gostovanja: Zemun (Dom vazduhoplovstva 27.10.1957, DK 4.5.1963), Beograd (Dom garde Topčider 8.11.1958. x2), Novi Sad (Dom JNA 24.11.1959), Pančevo (CK "Olga Petrov" 31.10.1962), Osijek (HNK 17.11.1963. x2), Slavonski Brod (DK "Đuro Salaj" 18.11.1963. x2), Valjevo (DK 23.4.1965. x2), Sarajevo (RU "Đuro Đaković" 18.10.1965. x2), Skopje (Univerzalna sala 20.12.1965)

Broj izvođenja: 85 Poslednje izvođenje: 16.1.1966.


(005) TROJE, drama u dva čina

PS: Miodrag Đurđević, RD: Milivoje Tomić, RDA: Petar M. Teslić, SC: Kolja Milunović, KM: Vasilije Mokranjac
Premijera: 8.4.1957. Zgrada Borbe

Igraju: Branko Pleša (Žarko), Vasa Pantelić (Stojan), Nada Kasapić (Olga), Velimir Živojinović - Bata, Jovan Janićijević, Danilo Stojković (Agenti)

Broj izvođenja: 5 Poslednje izvođenje: 26.5.1957.


(006) PESMA, po istoimenom romanu

PS: Oskar Davičo, DM: Pavle Ugrinov, Momčilo Milankov, RD: Aleksandar Ognjanović, SC: Miomir Denić, KM: Vojislav Kostić
Premijera: 13.5.1957. Zgrada Borbe

Igraju: Božidar Drnić (Veković), Tatjana Lukjanova (Ana), Ratislav Jović, Pavle Minčić (Mića), Predrag Laković, Dušan Janićijević (Petar), Branislav Jerinić, Ljuba Tadić, Dragomir Bojanić – Gidra (Đorđe), Dragutin Felba, Miodrag Lazarević, Predrag Tasovac, Uroš Glovacki, Bora Todorović (Čitači), Joviša Vojnović, Aleksandar Ognjanović (Klaus)

Gostovanja: Sombor (nsc 25.5.1957), Valjevo (DK 15.9.1957), Požarevac (nsc 5.10.1957. x2), Skopje (Dom JNA 2.12.1957. x2), Beograd (NU "Braća Stamenković" 9.12.1957, 23.12.1957, RU "Đuro Salaj" 3.2.1958, 24.2.1958, Dom sindikata 29.4.1958, 24.12.1958, Dom garde Topčider 11.10.1958, VA na Banjici 26.1.1959. x2, DK Stari grad 9.4.1959, Dom JNA 24.10.1959), Zagreb (ZDK 19.4.1958, 20.4.1958. x2), Zemun (Dom vazduhoplovstva 7.2.1959, 25.4.1959. x2), Mladenovac (CK 23.3.1959), Novi Beograd (RU 17.10.1961, 27.11.1961), Smederevo (DK 30.11.1961)

Broj izvođenja: 48 Poslednje izvođenje: 30.11.1961.


(007) NEBESKI ODRED (Himmel-kommando)

PS: Đorđe Lebović, Aleksandar Obrenović, RD: Hugo Klajn, SC: Miomir Denić, KS: Marija Trifunović Finci
Premijera: 12.6.1957. Pozorište "Boško Buha"

Igraju: Dušan Janićijević (Pripovedač), Branivoj Đorđević (Sturmführer), Miroslav Petrović (Obersturmbannführer), Severin Bijelić (Zeleni), Miodrag Lazarević (58964), Dragoslav Ocokoljić (Muselmann), Strahinja Petrović (Prominent), Stanko Buhanac, Milorad Volić (Čovek pod kapom), Vasa Pantelić (Ranjenik), Milan Puzić (S. K.), Salko Repak (Starac), Radmilo Ćurčić (Posilni)

Gostovanja: Beograd (Pozorište "Boško Buha" 12.6.1957, 27.10.1957, 1.11.1957, 1.12.1957, 7.12.1957, NU "Braća Stamenković" 31.3.1958, 2.6.1958, 18.10.1958), Valjevo (DK 10.11.1957. x2), Zagreb (ZDK 11.1.1958, 12.1.1958. x2), Šabac (NP "Ljubiša Jovanović" 3.4.1958), Pančevo (CK "Olga Petrov" 7.5.1958), Karlovac (Dom JNA 7.6.1958), Skopje (Dom JNA 5.10.1958. x2)

Broj izvođenja: 19 Poslednje izvođenje: 18.10.1958.








love


Poslednji izmenio Abu Dabi dana Pon 10 Jun - 17:49, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131056

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Pon 10 Jun - 17:45

Druga sezona:

SEZONA 1957/58.

(008) KORACI U DRUGOJ SOBI

PS: Miodrag Pavlović, RD: Vasilije Popović, RDA: Petar M. Teslić, SC: Dragoslav Stojanović - Sip, KS: Mira Glišić
Premijera: 31.10.1957. Zgrada Borbe

Igraju: Olivera Marković (Milica), Rade Marković (Jovan), Maja Gruden (Žena), Živojin Mitrović (Muž), Boris Radak (Ljubavnik)

Gostovanja: Valjevo (DK 18.12.1957), Sarajevo (RU "Đuro Đaković" 16.3.1958, 17.3.1958)

Broj izvođenja: 22 Poslednje izvođenje: 24.10.1959.


(009) KOLAJNA, scenski prikaz narodne poezije i proze

RD: Mira Trailović, KM: Vasilije Mokranjac
Premijera: 19.12.1957. Zgrada Borbe

Igraju: Marija Crnobori, Mata Milošević, Viktor Starčić, Ljubiša Jovanović

Gostovanja: Beograd (VA na Banjici 4.4.1958)

Festivali: Vukov sabor, Tršić (nsc 16.9.1962)

Broj izvođenja: 10 Poslednje izvođenje: 16.9.1962.


(010) BLIŽNJI SVOJ

PS: Melvi Albahari, RD: Mata Milošević, RDA: Zvonimir Simonović, SC: Antonije Kolaček, Dragoslav Stojanović - Sip
Premijera: 23.2.1958. Zgrada Borbe

Igraju: Zoran Ristanović (Boban), Dubravka Perić (Mira), Irena Kolesar (Lili), Marijan Lovrić (Goran)

Festivali: Sterijino pozorje, Novi Sad (SNP 18.5.1958)

Nagrade: Sterijino pozorje, Novi Sad: Zoran Ristanović, Zlatan spomen-prsten pozorišnog lista "Naša scena" za govorno najčistije interpretiranu ulogu

Broj izvođenja: 8 Poslednje izvođenje: 18.5.1958.


(011) STOLICE (Les Chaises)

PS: Ežen Jonesko (Eugène Ionesco), PR: Ivanka Pavlović, RD: Mira Trailović, RDA: Franjo Termačić, SC: Mića Popović, KS: Marija Trifunović Finci, KM: Pjer Barbo (Pierre Barbet)
Premijera: 13.3.1958. Zgrada Borbe

Igraju: Slavko Simić (Stari), Ljiljana Krstić, Ljiljana Marković, Maja Čučković (Stara), Nikola Simić, Ratislav Jović (Predavač)

Festivali: MES, Sarajevo (nsc 28.3.1960. x2)

Broj izvođenja: 36 Poslednje izvođenje: 29.4.1960.


(012) GINJOL

PS: Dragutin Dobričanin, RD: Dragutin Dobričanin, SC: Dušan Stanić, KM: Milorad Miler, KR: Jelena Vajs, LUT: Milena Mandić, Vukosava Nikolin, D. Rosić
Premijera: 1.4.1958. Zgrada Borbe

Igraju: Branka Veselinović, Vera Nikolajević, Ljubomir Didić, Božidar Truc, Nebojša Terzić

Broj izvođenja: 7 Poslednje izvođenje: 29.5.1958.


(013) OD NEMILA DO NEDRAGA, scenski prikaz poezije Milana Dedinca

PS: Milan Dedinac, RD: Mata Milošević, Miroslav Belović, SC: Aleksa Čelebonović, KM: Vasilije Mokranjac
Premijera: 4.5.1958. Zgrada Borbe

Igraju: ZORILO I NOĆILO PEVAJU - Katarina Dorić, Danilo Stojković;
JEDAN ČOVEK NA PROZORU - Stojan Dečermić;
ŠLESKA RAPSODIJA - Zoran Ristanović, Marko Todorović, Miodrag Radovanović, Moris Levi;
TRAVA U SNU I NA JAVI - Maja Dimitrijević, Predrag Tasovac; POHVALA MASLINI - Marija Crnobori;
NOĆ DUŽA OD SNOVA - Mata Milošević

Broj izvođenja: 3 Poslednje izvođenje: 24.5.1958.








love
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48468

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Uto 11 Jun - 7:09

" Kosa " - Atelje 212.

Tadašnja beogradska „Kosa“ je bila prvo izvođenje (na stranom jeziku)
posle praizvedbe na Brodveju i postavke na Vest Endu u Londonu.



Autorima „Kose“ najviše se dopala beogradska verzija iz 1969.

Za prvu „Kosu“ u Ateljeu 212, glavni „krivci“ su Mira Trailović i Zoran Ratković. Naime,
oni su tu predstavu 1968. godine gledali na Brodveju. Nije im trebalo mnogo da postignu
potrebne dogovore i potom povere Bori Ćosiću da je prevede i adaptira.





Rad na tadašnjoj beogradskoj „Kosi“ potrajao je oko osam meseci. Rad se odvijao manje-više tajno, a ansambl je okupljao pedesetak učesnika. Dragan Nikolić je igrao glavnog hipika Džordža Bergera, a Miša Janketić glavnog junaka Kloda Bukovskog. Branko Milićević – Kockica je, sticajem okolnosti, igrao gotovo sve glavne muške uloge. Isprva kao izvođač songova umesto Miše Janketića, kasnije je bio i Klod Bukovski – zamenjivao je Dragana Nikolića dok je ovaj bio u vojsci, kao i Vulfa umesto Ljube Moljca. Šili, bogatašicu zaljubljenu u provincijalca Kloda, odnosno glavnu žensku ulogu, igrala je Mirjana Peić, a Seka Sablić je igrala trudnu hipi-devojku Dženi koja ne zna čije dete nosi. Kada joj je bilo samo 16 godina Nada Blam je zaigrala u „Kosi“ kao član plemena, a tri godine kasnije zamenjivala je Seku Sablić u ulozi Dženi. Glavne solo numere izvodio je Dušan Prelević.

Radnja (originalnog) mjuzikla „Kosa“ smeštena je u šezdesete godine XX veka kada je Amerika zaratila s Vijetnamom, a mladi Amerikanci pokušavali da reše svoje probleme ekspe­rimentišući drogama, seksom, pobunom protiv establišmenta. U središtu priče je mladi pesnik Klod koji se sprijatelji s grupom hipika i njihovim vođom Bergerom, pa zajedno s njima pokušava da privuče pažnju lepe Šile. Živeći od trenutka do trenutka, Klod je zapravo rastrzan razmišljanjima o potrebi odlaska u rat. Beogradska premijera je bila 23. maja 1969, a kritika je visoko ocenila tu predstavu, koja se igrala na kartu više i obišla čitavu ondašnju Jugoslaviju.

Tadašnja beogradska „Kosa“ je bila prvo izvođenje (na stranom jeziku) posle praizvedbe na Brodveju i postavke na Vest Endu u Londonu.

U toj čuvenoj predstavi glumci su se pevajući „Daj nam sunca“ pojavljivali bez odeće. Bila je to, kažu, prva golotinja na pozorišnim scenama bivše Jugoslavije, a predstava je dva puta izvedena pred Titom, ali bez svlačenja na sceni i cepanja vojnih knjižica. Upućeni kažu da je čak i Josip Broz Tito na dočeku 1970. pevao numeru „Daj nam sunca“ iz tog mjuzikla.
Fotografija Broza sa “beogradskim plemenom” je obišla svet. Svojevrsna zanimljivost je i činjenica da je Atelje 212 tada odbio da gostuje sa „Kosom“ u Trstu jer su Italijani tražili da je cenzurišu.

Jovan Ćirilov kaže da je „Kosa“ bila senzacionalan događaj u američkom pozorištu jer se u „jednom zabavnom žanru odigralo nešto najkritičnije prema tadašnjem društvu“. U časopisu „Njusvik“ 7. jula 1969. godine objavljeno je da su Njujorčani Džerom Ragni i Džejms Rado, autori „Kose“, izjavili da im je beogradska postavka najdraža od svih verzija njihovog mjuzikla koje su videli. Kada su prisustvovali ateljeovskoj „Kosi“ autori su se popeli na pozornicu. Kasnije su izjavlji­vali da „Beograd nema malograđanskih predrasuda“.

Nakon četiri godine i 250 izvođenja, „Kosa“ je skinuta s repertoara Ateljea 212. Takva odluka je doneta nakon jednog popodnevnog izvođenja pred vojnicima i vojnim starešinama. Scena u kojoj akteri „Kose“ cepaju vojne knjižice okarakterisana je kao loš uticaj na mlade vojnike.
Četiri decenije kasnije, odnosno 3. februara 2010, na scenu Ateljea 212 stupa nova postavka mjuzikla „Kosa“ koja je, po rečima reditelja Kokana Mladenovića, prilago­đena našem vremenu i njegovim devijacijama.

blic.rs





Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48468

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Pet 17 Jan - 20:32





Velika scena Ateljea nosi ime Mire Trailović


| Izvor: Tanjug

Velika scena pozorišta Atelje 212 dobiće naziv Scena "Mira Trailović", saopštio je
17. januara popularni beogradski teatar.








Na inicijativu v.d. direktorke Ateljea 212 Ivane Dimić i po odluci Upravnog
odbora pozorišta, Velika scena ubuduće će nositi ime legendarne upravnice,
pozorišne, radio i televizijske rediteljke, čime se obeležava 90 godina od njenog
rođenja i 25 godina od smrti.

Omaž Miri Trailović biće organizovan 22. januara, sa početkom u 12 sati.
O njenom životu, radu i značaju za našu kulturu govoriće Ivana Dimić,
Borka Pavićević, Jovan Ćirilov i Ljubomir Simović.

Atelje 212 na ovaj način, u želji da zauvek sačuva uspomenu na velikog
 pozorišnog stvaraoca i ključnu ličnost modernizacije teatra, odaje počast
 svom reditelju, dugogodišnjoj upravnici, osnivaču festivala Bitef, umetničkom
 direktoru međunarodnog pozorišnog festivala Teatar nacija u Nansiju i osnivaču
 Bitef teatra u Beogradu.

Mira Trailović je svojom izuzetnom energijom od Ateljea 212 stvorila kultno
mesto, zauvek obeleživši pozorišni život Beograda, Srbije i bivše Jugoslavije
u drugoj polovini 20. veka, ističe se u saopštenju.

Atelje 212, koji je ona zajedno sa grupom istomišljenika stvorila 1956. godine,
bio je prvo pozorište istočne Evrope u kojem se igrala predstava "Čekajući
Godoa" Semjuela Beketa, prvo pozorište koje je sa predstavom "Ko se boji
Viržinije Vulf" Edvarda Olbija, u njenoj režiji, gostovalo u SAD otvorivši Linkoln
centar u Njujorku, prvo pozorište u kojem su otkrivani i jugoslovenskoj publici
predstavljeni svetski avangardni pisci Sartr, Jonesko, Žari, Šizgal, Kopit,
Žene...

Pod njenim vođstvom, Atelje 212 je probijao granice Jugoslavije i vremenom
postao pozorište poznato svuda u svetu. Zajedno sa Jovanom Ćirilovom
osnovala je Beogradski internacionalni teatarski festival - Bitef, čiji je
umetnički direktor bila od 1967. do smrti.

U vreme hladnog rata taj festival novih pozorišnih tendencija bio je jedinstveno
mesto na kojem su se sretali umetnici sa obe strane gvozdene zavese i
razmenjivali iskustva. Njeni i gosti Beograda bili su Beket, Piter Bruk,
Žan Pol Sartr, Bob Vilson, Pina Bauš, La Mama, Grotovski i mnogi drugi,
podseća se u saopštenju.

Kada su Ežena Joneska 1971. godine pitali šta je video u Beogradu, odgovorio
je: "Miru Trailović. Zar to nije sasvim dovoljno?"







Borislav Mihajlović Mihiz, prijatelj i saradnik, dugogodišnji umetnički savetnik
Mire Trailović u Ateljeu 212, u svom stilu ju je opisao: "Ona ima autentični šarm
svetske dame, radni kapacitet jednog amalina, komunikacijsku frekvenciju moćne

radio-stanice, informisanost enciklopedije i prirodnu upornost kompresora.
Govori sve važnije svetske jezike, čak i one koje ne zna. Ima kockarski

smisao za rizik, veoma diskretno korigovan domaćičkom upornošću".


b92.net
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48468

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Sre 22 Jan - 11:23




Mira Trailović - 90 godina od rođenja



Izvor: B92, Tanjug

Mira Trailović (1924-1989), čuvena upravnica i rediteljka Ateljea 212, rođena je na
današnji dan, pre 90 godina u Kraljevu, a preminula je pre četvrt veka, 1989. godine.








Trailović je rođena 22. januara 1924, diplomirala je na Dramskom odseku Muzičke akademije u Beogradu i na Visokoj filmskoj školi.

Bila je i među osnivačima Ateljea 212, koji je počeo rad 12. novembra 1956. u adaptiranoj dvorani tadašnje novinske kuće Borba, u kojoj je bilo samo 212 stolica.

Grupa umetnika okupila se oko cilja - avangardniji pozorišni repertoar nego što su predstave igrane u to vreme u drugim beogradskim teatrima.

Prva predstava Ateljea bila je "Faust" u njenoj režiji, a glumci su bili Marija Crnobori, Mata Milošević, Viktor Starčić i Ljubiša Jovanović.

Pozorištem su najpre rukovodili Radoš Novaković i Bojan Stupica, a Trailović je u prvo vreme bila pomoćnica upravnika i ubrzo postala direktor.
Atelje 212 je bilo prvo pozorište u Istočnoj Evropi koje je igralo "Čekajući Godoa", Semjuela Beketa, 1956. godine.

Prvi put igrani su i Sartr, Jonesko, Žari, Šizgal, Kopit, Žene, a jedna od kultnih predstava bio je mjuzikl "Kosa" u njenoj režiji, koji je postavila u sezoni 1968/69.

Atelje je otkrivao i nove domaće pisce i igrao komade Brane Crnčevića, Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića...

Velika scena pozorišta Atelje 212 dobija ime Scena "Mira Trailović", koje će biti zvanično proglašeno danas u podne, uz omaž program legendarnoj upravnici tog teatra. Na inicijativu v.d. direktorke Ateljea 212 Ivane Dimić i po odluci Upravnog odbora pozorišta, Velika scena dobija ime "Mira Trailović", čime se obeležava 90 godina od njenog rodjenja i 25 godina od smrti. O njenom životu, radu i značaju za našu kulturu govoriće Ivana Dimić, Borka Pavićević, Jovan Ćirilov i Ljubomir Simović. Atelje 212 na ovaj način, u želji da zauvek sačuva uspomenu na velikog pozorišnog stvaraoca i ključnu ličnost modernizacije našeg teatra, odaje počast svom reditelju, dugogodišnjoj upravnici, osnivaču festivala Bitef, umetničkom direktoru medjunarodnog pozorišnog festivala Teatar Nacija u Nansiju i osnivaču Bitef teatra u Beogradu.





Pozorište se krajem 1964. preselilo u zgradu koju je projektovao Bojan Stupica, u tadašnjoj Ulici Ive Lole Ribara, današnjoj Svetogorskoj.

Trailović je bila asistent reditelja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Na Pozorišnoj akademiji u Beogradu je kasnije radila kao profesor na predmetu radio-režija. Bila je i spiker u Radio Beogradu.

U formiranju repertoara Ateljea 212 oslanjala se na stručne procene dramskih dela koje su joj pružali Borislav Mihailović - Mihiz, Danilo Kiš i Jovan Ćirilov, docnije Ljubomir Draškić...

Zajedno sa Ćirilovim osnovala je i BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti 7. avgusta 1989.

Osnovala je i Bitef teatar koji je 1989. godine, izmešten iz Ateljea 212 u napuštenu i u međuvremenu adaptiranu zgradu nemačke evangelističke crkve blizu Bajlonijeve pijace, na Dorćolu, a taj skver danas nosi ime Mire Trailović.

Bila je i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u Nansiju (Francuska) 1983. i 1984. godine. Radila je i u pariskom Teatru nacija.

Odlikovana je francuskim ordenom Legije časti.





b92.net


Poslednji izmenio malalila dana Sub 12 Nov - 19:34, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48468

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Sre 22 Jan - 11:26

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48468

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Sub 12 Nov - 19:28

Atelje 212 danas slavi 60 godina postojanja:
 KULTNE PREDSTAVE KOJE SU POMERALE GRANICE

Tatjana Njezic

Tog 12. novembra 1956, u maloj sali stare zgrade „Borbe“ premijerno
 je odigran Geteov „Faust“ u režiji Mire Trailović.




Zlatni momenti: Predstava „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića



Igrali su Marija Crnobori, Mata Milošević, Viktor Starčić, Ljubiša Jovanović... U sali je bilo 212 stolica.


I, uz uzbuđenje u kulturnim krugovima uz gromoglasan aplauz „rođen“ je Atelje 212 - pozorište koje, ispostaviće se, s puno argumenata ne samo da stiče status kultnog već i pomera granice u teatarskoj umetnosti (ne samo) ovih prostora.
Rođenju je prethodila ideja sjajnih kulturnjaka, među prvima Mire Trailović, susretljivost tadašnjih političara. (Koji god da su im motivi i kakvi god da su bili, danas za takvima možemo samo da čeznemo).
Ubrzo po osnivanju, Atelje biva prvo pozorište u Istočnoj Evropi koje je hrabro zaigralo „Čekajući Godoa“, Semjuela Beketa u režiji Pavla Ugrinova (1956). I to u ateljeu Miće Popovića!
Pojava Ateljea 212 na kulturnoj sceni značila je prekretnicu u pozorišnom životu ne samo Beograda već i ovog dela Evrope. Jer, u godinama koje su usledile kroz predstave, pisce i reditelje, a posebno kroz svoje čudesne, velike glumce, i naročito stvaranjem i autentičnog „ateljeovskog duha i stila“ i glume i života - postalo je i ostalo više od kulturne činjenice prvog reda.



" Kralj Idi "


Komadi Sartra, Foknera, Joneska, Kamija, Pintera, Džojsa... svi su po prvi put prikazivani pred jugoslovenskom publikom upravo u Ateljeu. A tu su „rođeni“ i domaći pisci koji će postati klasici, sam vrh ovdašnjeg dramskog i spisateljskog stvaralaštva poput Dušana Kovačevića i Aleksandra - Ace Popovića. Igrani su komadi Bore Ćosića, Ljubomira Simovića, Brane Crnčevića, Borislava Mihailovića Mihiza…
I najsažetiji osvrt na Ateljeove čuvene predstave i umetnička dostignuća iziskivao bi i vremena i prostora. Pomenimo tek: „Radovan III“ (premijera 1973) i „Korešpodencija“ (1980). Prva sa legendarnim Zoranom Radmilovićem, po tekstu tada mladog Duška Kovačevića, igrana je preko 20 godina. Replike iz tog komada postale su čak i deo svakodnevica. Među legendarne Radmilovićeve uloge svakako se ubraja i „Kralj Ibi“ i čuvena replika „Narode, moj narode...“



Marija se bori s anđelima



Pekićeva „Korešpodencija“ (Mihizova dramatizacija), u režiji Arse Jovanovića, igrala je više od dve decenije a „sišla“ je sa scene kada je legendarni Bata Stojković, jedan od glavnih junaka, otišao iz ovog u neki drugi život.
Nezaobilazne su i izvanrednih dometa predstave „Ko se boji Virdžinije Vulf“ (1964) u režiji Mire Trailović, sa Ljiljanom Krstić, Slobodanom - Cicom Perovićem i drugima. Pomenimo spektakl „Kosa“ (1969) sa Draganom - Gagom Nikolićem, Sekom Sablić i Preletom, koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ (1971) Bore Ćosića, u režiji Mucija Draškića, i pojava Milene Dravić na ovoj sceni takođe se ubraja u sam vrh Ateljeovih dostignuća.



" Kosa " - Dragan Nikolic i Misa Janketic


Zatim, „Marija se bori s anđelima“ (1984) sa Mirom Stupicom u naslovnoj ulozi ili „Sveti Georgije ubiva aždahu“ zlatni su momenti u istoriji Ateljea.
Strašne devedesete Atelje je učinio lepšima kroz „Mariju Stjuart“ (F. Šilera u režiji Lj. Draškića, 1994) sa izvrsnom Svetlanom Bojković kao Elizabetom i Darom Džokić u naslovnoj ulozi, zatim „Porodičnim pričama“ Biljane Srbljanović u režiji Jagoša Markovića (1998)... Dok su 1999. padale NATO bombe predstave su se igrale besplatno a ljudi u dugim, dugim redovima čekali da ih odgledaju.
Početkom dvehiljaditih Atelje je među prvima krenuo da gradi ratom porušene mostove gostujući sa odličnom predstavom „Art“ Jasmine Reze u režiji Alise Stojanović.

Značajni upravnici

Atelje su svakako obeležili i upravnici; prvi je bio Radoš Novaković (1956-1959), slede Bojan Stupica (1959-1961), Mira Trailović (1961-1983), Ljubomir - Muci Draškić (1984-1996), Svetozar Cvetković (1997-2009) tokom čijih mandata je pozorište dosezalo izuzetne umetničke domete. Danas je na njegovom čelu Branimir Brstina, ansambl broji 30 glumaca a svećice na rođendanskoj torti sutra će upaliti uz premijeru „Dece radosti“ Milene Marković u režiji Snežane Trišić.

blic.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48468

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Sub 12 Nov - 19:29

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48468

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   Sub 19 Nov - 21:56

Atelje 212 u novom ruhu

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Atelje 212   

Nazad na vrh Ići dole
 
Atelje 212
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Atelje 212
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Kultura :: Pozorište-