Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Napiši novu temu
   
Delite | 
 

 Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47442

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac   Sub 29 Apr - 17:02









Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47442

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac   Sub 29 Apr - 17:02



Preporucujem da pogledate ovu predstavu, dobro uradjena.
Divnih zivotnih istina izrecenih u svakom minutu predstave.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47442

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac   Sub 29 Apr - 17:03









Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47442

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac   Sre 20 Sep - 8:45

Konferencija za medije povodom početka 12. JoakimInterFesta

Kragujevac, 18. septembar 2017. godine




U Knjaževsko-srpskom teatru, povodom početka 12. JoakimInterFesta, međunarodnog pozorišnog festivala, održana je konferencija za medije na kojoj su govorili direktor Teatra Miloš Krstović i selektor festivala Miloš Latinović, književnik i direktor Bitef teatra.

"Gotovo nemerljivo prostranstvo okeana, sadrži lako obeležene i jasno uočljive prostore mora. To je razlog zbog kojeg sam, da bi obeležio selekciju JoakimInterFesta u Kragujevcu 2017. godine, posegao za parafrazom naslova romana uglednog italijanskog književnika Alesandara Barika, autora knjige „Okean, more“, koja, verujem, jasno definiše to bezmerno okeansko prostranstvo kulture u kojem možete pronaći svoje more umetnosti. Mare nostrum. Naše more teatra, koje biramo da bi plovili slobodno, da bi se osećali nesputano, da bi verovali u nemoguće, poput prekaljenih istraživača, upornih tragača i večnih, veštih vojnika. 
Ovo je, dakle, naše more. Pozorište, teatar, kazalište, gledališće.To je naša utopija u kojoj nema razlike među ljudima, jer nevidljiva je struja koja nas nosi i snažan je vetar koji nam duva u jedra. I to je naš izbor bez obzira kojim sredstvom biramo da plovimo, da brzo ili sporo prevaljujemo razdaljinu od početka do kraja, ili od zamišljenog i snevanog kraja ka nekom lepom mestu gde je sve možda počelo.
Ali, nije sve u našem životu, u tetaru, idilično, lepo kao na moru. Čudno je, kadkad i opasno, kao na okeanu. Borimo se za opstanak i strepimo za budućnost, patimo u anonimnosti i svetlimo skromno, štedljivo. Vreme u kojem živimo je izuzetno teško, i zato ne bih mogao opisati šta je opasnije, zboriti ili ćutati. Šta činiti pitamo se?
Verujemo, ipak, u nas, u umetnost kojom smo zatrovani.
Sumnja i vera. Sigurnost i neizvesnost. To su teme modernog sveta. O tome je govorio Servantes. O tome razmišljamo mi. Kad razmišljaš, nije ti ostavljeno da prećutiš. Govoriš, dakle. Ploviš. 
Verujući da plovidbom po našem moru, usmeren zvezdama, tragam za onim arhipelagom vrednosti čiju će lepotu, sjaj, mirise, zanačaj prepoznati svi koji znaju šta predstavlja, i šta jeste za umetnika „Okean, teatar“. Pronašao sam ga i predlažem ga za ovu godinu u svoj punoći njegove umetničke, pozorišne razuđenosti, koju neraskidivo povezuje sila glumačke virtuoznost, histrionske spremnost na igru, sposobnost za žrtvovanje i želja da se progovori. Glumci žive na arhipelagu ovogodišnjeg JoakimIneterFesta, pa je predlog da im se priključimo.
Neka, dakle, to od mnogobrojnih, lepih i izazovnih, koje sam putujući pronašao i video, bude ovih sedam ostrva, sedam tema, ovih sedam priča." - Miloš Latinović, selektor. 



Ljubitelji pozorišne umetnosti, od 7-15. oktobra, biće u prilici da pogledaju sedam predstava u takmičarskom programu:
7. oktobar
Ivan Viripajev ILUZIJE,  režija Tatjana Mandić Rigonat, Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić“ Beograd, Srbija
8. oktobar
Jim Cartwright DVA, režija Robert Talarczyk, Teatar KOREZ Katovice, Poljska
9. oktobar
V. Šekspir SONET 66,  režija Kokan Mladenović, Mađarsko državno pozorište „Čiki Gergelj“ Temišvar, Rumunija
10. oktobar
Vladimir Žerebcov VOJNICI, režija Aleksandar Sučkov, Akademski ruski dramski teatar Joškar Ola,  Ruska federacija
11. oktobar
Dušan Kovačević HIPNOZA JEDNE LjUBAVI, režija Dušan Kovačević,  Zvezdara teatar Beograd, Srbija
12. oktobar
Marc St. Germain POSLEDNjA FREUDOVA SEANSA, režija Marko Torjanac,  Kazalište Planet art Zagreb, Hrvatska
13. oktobar
Ž. B. P. Molijer TARTIF, režija Vencislav Asenov, Dramatično-kuklen teatar Vraca, Bugarska
14. oktobar
Predstava u čast nagrađenih- Piter Kvilter SLAVNA FLORENS, režija Đurđa Tešić, Atelje 212 



( joakimvujic.com )

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47442

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac   Sre 20 Sep - 8:49

Prateći program 12. JoakimInterFesta:

9. oktobar, 18.00 Mala scena 
Radionica ”Pisati i ostati živ”, Đorđe Milsavljević


10. oktobar, 18.00 Mala scena 
Promocija pozorišnog specijala časopisa za kulturu i umetnost KOD 21 u izdanju

 Šabačkog pozorišta. Učestvuju: Dragana Bošković, teatrolog i urednica broja 
Zoran Karajić, glavni urednik časopisa KOD 21 Dušan Ćoković, direktor 
Akademije umetnosti, Beograd. 

11. oktobar, 18.00 Mala scena 
Promocija knjige Zijaha Sokolovića „Glumac je glumac... glumac je glumac... glumac.“. 
Moderatori: Nikola Milojević i Čedomir Štajn.


12. oktobar, 18.00 Mala scena 
Veče u čast glumca – Radmila Živković. 
Razgovor vodi Slobodan Savić, pozorišni kritičar.


13. oktobar, 18.00 Mala scena 
Javno čitanje dramskog teksta „Na tragu“ Nikole Milojevića. 
Učestvuju glumci Knjaževsko-srpskog teatra.

O nagradama će odlučivati stručni žiri u sastavu: Radmila Živković, glumica,

 Đorđe Milosavljević, dramaturg i Slađana Kilibarda, rediteljka. Voditelj razgovora
 sa stvaraocima je Slobodan Savić, pozorišni kritičar. 
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47442

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac   Sre 20 Sep - 8:55



BAŠTA SLJEZOVE BOJE

Premijera: 7. decembar 2015. godine


REČ REDITELJA 
Uvodeći nas u „Baštu sljezove boje“, jednu od svojih najlepših zbirki priča iz ranog detinjstva, svojevrsnu poemu o „izgubljenom raju“ u koji je večito težio da se vrati, među svog djeda Radu, strica Nidžu, majku Soju, samardžiju Petraka i ostale „dobre ljude i svete bojovnike“, Branko Ćopić nas je, kroz pismo svom mrtvom prijatelju Ziji Dizdareviću, književniku ubijenom 1942. godine u logoru Jasenovac, upozorio na „crne konje i crne konjanike, noćne i dnevne vampire“ koji se umnožavaju po svetu dok on, pre nego ga odvedu, žuri da ispriča „zlatnu bajku o ljudima, dobrim starcima i zanesenim dječacima“ čije su mu seme posejali u srce još u detinjstvu.
U vremenu kada su crni konji i crni konjanici već uveliko tu i kada apokaliptična neman u obliku terorizma, novog svetskog rata, fašizma u malom i velikom ili neoliberalnog kapitalizma preti da će uništiti sve ono duhovno i humano u ljudskoj jedinki, verujem da vraćanje u svet „dobrih staraca i zanesenih dječaka“ pod mitskom planinom Grmečom može da nas bar malo podseti na prave ljudske vrednosti i pomogne nam da sačuvamo sebe i svoje najbliže od nadolazećeg zla koje je Branko Ćopić predosećao ali isto tako i verovao „da još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone“. 
Marko Misirača, Kragujevac 2015. godine 



Branko Ćopić
BAŠTA SLJEZOVE BOJE 
Dramatizacija i režija Marko Misirača 

Lica i glumci
VELIKI BRANKO Miloš Krstović
MALI BRANKO Nikola Pejković 
DJED RADE Miodrag Pejković
SAMARDžIJA PETRAK Zdravko Maletić 
LOPOV SAVATIJE Milić Jovanović 
MAJKA SOJA Ana Todorović Dialo
STRIC NIDžO Nenad Vulević 
UČITELjICA Sanja Matejić
NAREDNIK MUNIŽABA Aleksandar Milojević
ŽANDAR Nikola Stevović

Dramatizacija i režija Marko Misirača
Scenografija Milivoje Štulović
Kostimografija Jelena Janjatović
Muzika Dragoslav Tanasković
Lektor Radovan Knežević
Saradnik za zvučne efekte Branislav Pipović
Vokal Jasmina Dimitrijević

Sufler Rada Jovanović
Inspicijent Nikola Stevović
Ton Dobrica Andrić
Svetlo Nikola Manić, Saša Radivojević
Garderoba Dragica Ilić, Mirjana Todorović
Šminka Marija Kurcubić
Šef scenske tehnike Saša Đorđević
Dekorateri Dragan Milošević, Marko Nedeljković, Vlada Brkić
Rekvizita Nenad Miloradović, Marija Vujičić
Stolar Zoran Jokanović 



U dramatizaciji korišćeni motivi iz zbirki pripovedaka „Bašta sljezove boje“ (Beograd, 1970),
 „Priče ispod Grmeča“ (Beograd, 1938) i „Priče zanesenog dječaka“ (Beograd, 1964),
 kao i iz romana „Glava u klancu, noge na vrancu“ (Sarajevo, 1971).



.................
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47442

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac   Sre 20 Sep - 8:58







Branko Copic


Branko Ćopić (Hašani kod Bosanske Krupe, 1. januar 1915 - Beograd, 26. mart 1984) bio je najomiljeniji i najveći jugoslovenski i srpski dečiji pisac, pesnik, pripovedač, romanopisac, dramski pisac i satiričar. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu pohađao je u Banjoj Luci, Delnicama i Sarajevu, te je završio u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1940. godine. Prvu pripovetku u „Politici“ objavio je 1936. godine. Njegova dela prevođena su na ruski, engleski, francuski, nemački, ukrajinski, poljski, češki, bugarski, slovenački i mađarski jezik. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Bio je nosilac „Partizanske spomenice“. Izvršio je samoubistvo skokom sa mosta Bratstvo i jedinstvo u Beogradu u 69. godini života. 
Bibliografija (izbor): Pod Grmečom (pripovetke, 1938), Borci i bjegunci (pripovetke, 1939), U svijetu leptirova i medvjeda (priče za decu, 1940), Ognjeno rađanje Domovine (pesme, 1944), Rosa na bajonetima (pripovetke, 1946), Ježeva kućica (pesma za decu, 1949), Prolom (roman, 1952), Ljubav i smrt (pripovetke, 1953), Doživljaji mačka Toše (priče za decu, 1954), Doživljaji Nikoletine Bursaća (pripovetke, 1955), Gluvi barut (roman, 1957), Orlovi rano lete (roman za decu, 1957), Ne tuguj, bronzana stražo (roman, 1958, Ninova nagrada), Gorki med (pripovetke, 1959), Magareće godine (roman za decu, 1960), Vuk Bubalo (pozorišni komad, 1962), Osma ofanziva (roman, 1964), Odumiranje međeda (pozorišni komad, 1966), Bašta sljezove boje (pripovetke, 1970), Glava u klancu, noge na vrancu (pripovetke, 1971). 
Priređujući njegova dela, Borislav Mihajlović Mihiz svojevremeno je otkrio kako se kratka Ćopićeva biografija daje ispisati gotovo isključivo naslovima njegovih dela: 
Svoje „bosonogo djetinjstvo“ ovaj „zaneseni dječak“ proveo je „pod Grmečom“ „ispod zmajevih krila“ „u carstvu leptira i medveda“ upijajući u svoje radoznale oči zauvek „život u magli“ svojih „planinaca“ i slušajući bajke „ispod krnjeg mjeseca“. „Magareće godine“ školovanja u susednom gradiću i studije u Beogradu biće samo priprema za „surovu školu“ rata koji je banuo kao „prolom“ u svet njegove planine u kome oduvek „orlovi rano lete“. Tu je uz „ognjeno rađanje Domovine“ počelo Ćopićevo „ratnikovo proljeće“ sa „rosom na bajonetima“ i uz prasak pravog i „gluvog baruta“. Odratovao je uz mladiće kakav je bio „Nikoletina Bursać“ i starčekanje kakav je bio „Vuk Bubalo“ svih sedam ofanziva, i onda u Beogradu počeo da živi „gorki med“ one poslednje „osme ofanzive“. Za celo to vreme uz „bronzanu stražu“ sećanja pisao je ono što je zapazio oko sebe i u sebi.
(Iz Mihizovog predgovora izdanju pripovedaka „Pet bojovnika“, Prosveta, Beograd, 1968)

U Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu do sada su rađene sledeće predstave po delima Branka Ćopića: „Doživljaji Nikoletine Bursaća“ (dramatizacija Minja Dedić, režija Jelašin Sinovec, 1958), „Osma ofanziva“ (dramatizacija i režija Petar Govedarović, 1965), „Odumiranje međeda“ (režija Petar Govedarović, 1967), „Bašta sljezove boje“ (dramatizacija i režija Petar Govedarović, 1972) i „Doživljaji Nikoletine Bursaća“ (dramatizacija Minja Dedić, režija Nikola Veselinović, 1975).
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47442

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac   Sre 20 Sep - 9:00




Marko Misirača (Prilep, 30. jun 1985) je diplomirao pozorišnu i radio režiju
 na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2010. Asistirao u Jugoslovenskom 
dramskom i Beogradskom dramskom pozorištu te na filmu rediteljima Dejanu
 Mijaču, Lariju Zapiji, Goranu Markoviću, Bobanu Skerliću, Dejanu Zečeviću. 
Režirao u Ateljeu 212, Zvezdara teatru, Pozorištu „Slavija“ i Pozorištu „Moderna
 garaža“ u Beogradu, Narodnom pozorištu Republike Srpske i Gradskom pozorištu
 „Jazavac“ u Banjaluci, Pozorištu Prijedor u Prijedoru, Bosanskom narodnom 
pozorištu u Zenici i Narodnom pozorištu u Sarajevu.
Dobitnik je specijalne nagrade za adaptaciju i režiju „Djelidbe“ Skendera 

Kulenovića (Pozorište Prijedor) na Pozorišnim/kazališnim igrama BiH u Jajcu
 2013. U Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu režirao je komade
 „Čovek, zver i vrlina“ Luiđija Pirandela i „Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera“ 
Milana Jelića. 
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac   

Nazad na vrh Ići dole
 
Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac
» Najveći Srpski naučnici i pronalazači
» Srpski specijaliteti
» Srpski vladari
» Srpski običaji i verovanja
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Kultura :: Pozorište-

Napiši novu temu   Odgovori na poruku