Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Žene u nauci

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:04

Knjiga "Žene u nauci" otkriva kako je lepši pol osvojio prostor namenjen muškarcima. Aristotel žene smatrao deformisanim muškarcima. Ćerka slavnog Bajrona doprinela razvoju informatike. Ana Frojd ostala u očevoj senci



ŠETNjA kroz istoriju pokazuje da su žene, ma koliko talentovane bile, teško mogle da se istaknu u nekoj naučnoj oblasti. Ipak, genijalni umovi Hipatije, Marije Kiri, Mileve Marić Ajnštajn nisu mogli da ostanu anonimni.

U knjizi "Žene u nauci: od Arhimeda do Ajnštajna", objavljenoj u "Službenom glasniku", dr Dragana Popović, profesorka biofizike na Veterinarskom fakultetu i dugogodišnja koordinatorka Centra za ženske studije, piše kako su neke žene kroz vekove osvajale prostor namenjen muškarcima da bi tek odnedavno našle svoje mesto u leksikonima nauke.

Prva žena čije je ime zabeleženo u istoriji naučnih otkrića jeste Enheduana (2285-2250. p.n.e), ćerka kralja Mesopotamije i osnivača sargonske dinastije. "Ukras neba", kako su je zvali, bavila se filozofijom prirode i astronomijom. Od njenih radova, nažalost, ostali su samo prevodi pesama i reljef sa imenom.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:06

U starom Egiptu žene su mogle da stiču imovinu nasleđem i da njom raspolažu, kao i da sklapaju ugovore o braku i razvodu. Ta prava su im omogućavala da se obrazuju, pre svega u oblastima matematike i astronomije, a neke od njih su se bavile isceliteljstvom i medicinom. Izvesna Kleopatra je ostavila prvi rukopis o kozmetici, koji su kasnije, kaže Popovićeva, neki nepravedno pripisali čuvenoj istoimenoj kraljici.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:09

I u drevnoj Indiji žene su proučavale prirodne nauke i filozofiju. U Vavilonu je živela Tapeti Belatikalim alhemičarka koja je razvila uspešnu proizvodnju parfema. Kineska carica Ši Don (oko 105. p.n.e) zajedno sa svojim dvorjaninom Cai Lunom razvila je prvu tehnologiju dobijanja papira od kore drveta, a skoro dve hiljade godina pre toga druga vladarka Si Ling Či otkrila je postupak dobijanja svile.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:11

Kolevka evropske nauke, antička Grčka beleži imena mnogih žena koje su se bavile filozofijom prirode: Aglaonika, Hiparhija, Teano i Temista, koju su zvali "ženski Solon". Saznanja o njima stigla su posredno, preko Platonovih radova. Tih godina Tales iz Mileta, matematičar i filozof prirode, međutim, govorio je da je zahvalan sudbini iz tri razloga: "prvo što sam se rodio kao čovek, a ne kao životinja, zatim kao muškarac, a ne kao žena i treće kao Grk, a ne Barbarin." Zanimljivo je da je i Aristotel smatrao da su žene inferiorne i smatrao ih je deformisanim muškarcima.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:13

Pitagorina učenica i supruga Teano, posle njegove smrti je sa njihovim ćerkama prenosila njegovo učenje širom Grčke i Egipta i tako postavila temelje Aleksandrijske škole. I u Platonovoj akademiji bilo je žena. Aglaonika (oko 200. p.n.e.) je među prvim astronomima predvidela i izračunala pomračenje meseca, zbog čega su je nazvali vešticom iz Tesalije.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta


Poslednji izmenio katarina dana Pet 19 Sep - 13:10, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:14

Poseban deo knjige posvećen je Hipatiji, romantičnoj figuri u istoriji nauke. Autorka piše i o Margaret Kevendiš (1623-1673), vojvotkinji od Njukasla i dvorskoj dami na dvoru Čarlsa Prvog. U svom delu "Razmatranja o eksperimentalnoj filozofiji" iznela je svoju teoriju o atomima. Sa druge strane Lamanša živela je markiza Emili di Šatle Lomon, poznata kao ledi Njutn, bliska prijateljica Voltera i Fridriha Velikog. Napisala je "Elemente Njutnove filozofije" i prevela njegove "Principe", a za svoj rad o prirodi vatre samouka astronomkinja i matematičarka dobila je nagradu Francuske akademije nauka.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:16

Među "damama iz salona" je i Ejdi Lavlejs Bajron, koja je svojim radovima značajno doprinela razvoju informatike. Nikada nije upoznala čuvenog oca, koji je napustio nju i majku neposredno posle njenog rođenja, ali je, kako kažu, nasledila njegovu originalnost i nekonvencionalnost.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:18

Astronomija je tih godina bila porodični posao koji zahteva strpljenje, duga osmatranja noćnog neba i ozbiljne proračune, pa su mnoge žene imale znanja o njoj. Navodno je Celzijus izjavio da mu se čini da je sudbina svih astronoma da imaju učene sestre. Prva žena u istoriji moderne astronomije je Sofija Brahe, desna ruka svoga brata Tiha Brahea. Njihova zajednička osmatranja omogućila su Kepleru da izvede proračune o putanjama planeta. Najpoznatija astronomkinja u 18. veku u Evropi bila je Karolina Heršel iz Hanovera. Ona je napustila karijeru operske pevačice i pridružila se braći Vilijamu i Aleksandru u astronomskim istraživanjima. Sama je otkrila osam kometa.












Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:20

Tih godina žene su počele profesionalno da se bave matematikom, a svakako najpoznatija žena u istoriji matematike je Ruskinja Sofija Vasiljevna Kovalevska. Pošto joj roditelji nisu dozvolili da studira u Nemačkoj, jer u Rusiji u to doba nije mogla, udala se i sa mužem Vladimirom emigrirala. Bio je to jedan od mnogobrojnih brakova iz računa, ali zahvaljujući tome matematika je najviše profitirala. Bila je prva žena profesor i član Akademije nauka u Sankt Peterburgu, a po njoj su dobili ime jedan krater na Mesecu i jedan asteroid.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:22

Popovićeva kao primer višestruke diskriminacije uzima Jevrejku Emili Neter, koja je bila diskriminisana po polu, nacionalnosti i političkim stavovima. Uspela je, ipak, da da značajan doprinos osnovi Ajnštajnove opšte teorije relativnosti, a ostavila je značajne radove iz teorije grupa i algebre.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:29

Marija Sibila Merjen, prva žena entomolog, svoje interesovanje za nauku razvila je crtajući cvetne dezene za svilene tkanine. Kasnije je opisala životni ciklus insekata, a njeni originalni crteži sačuvani su zahvaljujući njenoj ćerki Doroteji. Sličan "naučni put" prošle su i Madlen Frans Baspor, ilustratorka kraljevskih vrtova i En Vorsli Rasel, čiji se crteži gljiva i danas nalaze u Britanskom muzeju.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:32

Zanimljiva je životna priča Žan Vilpre Pauer, koja je u Pariz došla da izuči krojački zanat, ali je upoznala bogatog trgovca Džejmsa Pauera, udala se i preselila na Siciliju. Ćerka obućara i samouka zoološkinja konstruisala je tri akvarijuma za proučavanje morskih životinja.

Ana Frojd ostala je u senci svoga oca Sigmunda, ali se danas smatra osnivačem dečje psihoanalize.

Žene se nisu bavile samo teorijom, prevođenjem i komentarisanjem naučnih otkrića. Osmislile su brojne naučničke instrumente, podmornički teleskop i lampe, korset, prototip mašine za pranje rublja, kompjuterske jezike...



Kao paradigmu ženskog uspeha u nauci, Popovićeva navodi Mariju Kiri, koja je nesumnjivo najslavnija naučnica na svetu. I pored toga što je za svoj rad nagrađena Nobelom, njena ćerka Irena Žolio Kiri ostala je u senci slavnih roditelja. Nezaobilazna tema i u ovoj knjizi je doprinos Mileve Marić Ajnštajn u naučnom radu njenog supruga Alberta. Tu (ne)rešenu zagonetku autorka objašnjava:

- Zašto nikada nije tražila priznanje za hipotetički zajednički rad, može se razumeti iz pisma koje je Mileva pisala svojim drugaricama još na početku veze sa Ajnštajnom:naivno je verovala da su njih dvoje "ejn stejn" ("jedan kamen")...



novostirs.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 7 Jun - 21:35

NOBELOVKE

NOBELOVU nagradu, simbol najvećih naučničkih otkrića, do sada je dobilo 46 žena i 762 muškarca. Svega pet žena je dobilo ovu nagradu za tzv. tvrde nauke: za fiziku Marija Kiri i Marija Gepert Mejer, za hemiju - Marija Kiri, Irena Žolio Kiri, Doroti Hodžkin i Ejda Jonat. Deset žena je nagrađeno za fiziologiju i medicinu, jedna za ekonomiju, dok je najviše dobitnica za književnost i mir. Zanimljivo je da je najstarija dobitnica Nobelove nagrade, Rita Levi Montalčini, 2009. napunila sto godina i - još uvek je profesionalno aktivna.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Sub 17 Maj - 13:42


Pet naučnica za koje verovatno niste čuli (a trebalo bi)


Kako u istoriji i umetnosti, tako su i u nauci žene često bile zanemarene i potisnute u drugi plan. Postoji veliki broj naučnica koje su svojim radom i istraživanjima dale nemerljiv doprinos oblastima kojima su se bavile, a za koje igrom slučaja, ironije i(li) dominantno muške istorije jednostavno ne znamo. U tekstu koji sledi predstavljamo vam pet naučnica koje su svojim dostignućima zaslužile da se nađu u udžbenicima, a o kojima većina nas zna malo, nedovoljno, ili čak prvi put čuje za njihova imena, dela i rezultate koje su postigle.


Meri Somervil

Meri Somervil (1780 − 1872.) rođena je u bogatoj buržoaskoj porodici, ali je i pored toga dobila skromno obrazovanje. Sama je, iz bratovljevih knjiga, izučavala “Euklidove elemente” – sve dok joj roditelji nisu to zabranili. Udala se sa 24 godine, da bi nakon 3 godine braka postala udovica. Kako joj je muž ostavio dovoljno novca, mogla je da se posveti svojim interesovanjima - izučavanju matematike, ali i botanike i grčkog jezika. Prevela je čuvenu Laplasovu “Nebesku mehaniku” i a od dela koja je sama napisala najpoznatija su “Mehanizam nebesa”, “Fizička geografija”, “Molekularna i mikroskopska nauka”, “Veze među fizičkim naukama”. Bavila se i geologijom, a izabrana je i u brojna naučna društva. U holu Kraljevskog društva u Londonu postavljena je njena bista. Međutim, ona je nikada nije videla, jer je ženama bio zabranjen pristup u prostorije Kraljevskog društva. Umrla je u Napulju, a Somervil koledž u Oksfordu dobio je ime u njenu čast.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Sub 17 Maj - 13:43

Emi Neter




Emi Neter (1882 – 1935.) pohađala je časove matematike u Erlangenu, Nemačka, gde je studirao njen brat, a njen otac bio profesor matematike (mogla je samo da prisustvuje časovima, ali ne i da bude zvanično upisana – ženama to nije bilo dozvoljeno). Ipak, uspela je da stekne doktorat iz matematike, ali ne i da se zaposli na Univerzitetu u Erlangenu – ženama to nije bilo omogućeno. Sarađivala je sa ocem i zahvaljujući radovima koje je objavljivala pozvana je da radi na Univerzitetu u Getingenu, gde je radila na Ajnštajnovoj Teoriji opšte relativnosti. Međutim, tek 1918., kada je Nemačka postala republika, a ženama dozvoljeno da glasaju, omogućeno joj je da zvanično predaje. Nakon dolaska nacista na vlast, kao Jevrejka, morala je da napusti univerzitet. Tada odlazi u Ameriku i predaje na ženskom koledžu “Brin Mar”. Njena najznačajnija dela su “Tearija ideala i prstena” i “Teorema Neter”. Umrla je 1935., od infekcije nastale nakon operacije odstranjivanja tumora na materici. Poznavaoci oblasti kažu da je “otišla na vrhuncu stvaralačke energije”.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Sub 17 Maj - 13:44

Henrijeta Levit



Henrijeta Levit je rođena 1868.godine u Lankasteru, državi Masaučusets, u svešteničkoj porodici. Diplomirala je 1892.godine na koledžu Redklif harvardskog univerziteta, koje je u to vreme bio poznat ka Društvo koledža za obrazovanje žena. Nakon preležanog meningitisa, koji joj je trajno oštetio sluh, pridružila se timu Harvardske opservatorije u proučavanju fotografskih ploča. Otkrila je više od 2400 promenjivih zvezda. Zahvaljujući njenim istraživanjima postalo je moguće meriti relativnu udaljenost između cefeida. Profesor Gesta Mitag-Lefler iz Švedske akademije nauka želeo je da je 924. goodine nominuje za Nobelovu nagradu, ali je radeći na tome, saznao da je Henrijeta umrla od raka još 1921. I pored velikog doprinosa koji je dala astronomiji o Henrijeti Levit se i dalje zna vrlo malo – kako u stručnim krugovima, tako i u najširoj javnosti.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Sub 17 Maj - 13:46

Rozalind Frenklin



Rozalind Frenklin (1920 -1958.) je bila britanska biofizičarka. Nazivaju je pionirkom molekularne biologije. Već sa 15 godina odlučila je da postane naučnica. Njen rad sadrži ključni doprinos razumevanju fine molekulske strukture DNK, RNK, virusa, uglja i grafita. Stručnoj jevnosti je poznata po difrakcionom snimku DNK, koji je doveo do otkrića DNK dvostrukog heliksa. Njeno otkriće strukture dezoksiribonukleinske kiseline je pomoglo naučnicima da razumeju način na koji se genetička informacija prenosi sa roditelja na decu. Nakon rada na DNK, Franklin je izučavala viruse mozaika duvana i polia. Većinu nagrada za svoj doprinos otkrivanju DNK Franklin je dobila posthumno.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Sub 17 Maj - 13:48

Doroti Hodžkin


Doroti Hodžkin (1910 – 1994.) je bila britanska hemičarka, dobitnica Nobelove nagrade kao i brojnih drugih priznanja. Jedno od prvih većih dostignuća koje je postigla bilo je otkriće strukture holesterola već 1937. godine. Radila je na izučavanju primene rendgenskih zraka na rešavanje biohemijskih problema. Nobelovu nagradu za hemiju je primila 1964. „za utvrđivanje tehnikama H-zraka strukture važnih biohemijskih supstanci“. U periodu između 1970. i 1988. bila je rektorka Univerziteta u Bristolu. Bila je i predsednica Pugvaša, međunarodne organizacije koja okuplja akademike u cilju smanjenja opasnosti od oružanih konflikata velikih razmera.


stazenezele.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Sre 21 Maj - 20:47

„Gugl“ u čast matematičarki Anjezi

Globalni internet pretraživač „Gugl“ na svojoj ulaznoj strani podseća da je na današnji dan pre 296 godina rođena Marija Gaetana Anjezi. Italijanska matematičarka napisala je „Osnove analize“, jedno od prvih i najkompletnijih dela o diferencijalnom i integralnom računu.

Italijanka Marija Gaetana Anjezi rođena je 1718. godine. Poznata je po doprinosu razradi diferencijalnog i integralnog računa.



Bila je čudo od deteta, a kao 20-godišnjakinja napisala je delo Teze o filozofiji i počela da piše svoje kapitalno delo Osnovi analize.

Knjiga je objavljena tek deset godina kasnije, 1748. godine, u Milanu kao jedno od prvih i najkompletnijih izlaganja diferencijalnog i integralnog računa.

Gaetana Anjezi je bila član Akademije nauka Bolonje. Umrla je 1799. godine.


RTS








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pet 19 Sep - 12:58

Ejda King Lavlejs


Da li ste znali da je prvi programer, pionirka informatike, bila ćerka romantičara Lorda Bajrona i En Izabel Milbank, bogate matematičarke.

Bavila se matematikom i zainteresovala se za projekat analitičke mašine. Pomagala je u dokumentovanju rada ove mašine kao i u radu na njoj - i finansijski i svojim predlozima, od kojih je najznačajniji bio prenos kontrole i rad sa ciklusima, tako da naredbe programa ne bi morale da se izvršavaju redosledom kojim su date već u zavisnosti od toka programa.

Predviđala je i mogućnost ove mašine i za opštije stvari (komponovanje muzike, grafiku) ali i za šire naučne primene. Predložila je da se pomoću analitičke mašine izračunaju Bernulijevi brojevi. Ovaj plan se ujedno smatra i prvim programom, a Ejda Lavlejs prvim programerom. U njenu čast jedan programski jezik dobio je njeno ime.

Analitička mašina, izum Ejde Lavlejs i Čarlsa Babidža, bila je jedan od motiva za formiranje Data Solutions Laboratorije za spašavanje podataka sa oštećenih medija. Američko odeljenje za odbranu nazvalo je svoj univerzalni programski jezik ADA u čast Ejde Bajron. ADA se koristi u vojne svrhe, u po bezbednost kritičnim oblastima, poput nuklearnih centrala, kontrole letenja i nekih medicinskih uređaja. Dan Ejde Lavlejs, ustanovljen 2009. godine, i ima za cilj podizanje svesti o pripadnicama ženskog pola koje se bave naukom, posebno inženjerstvom, matematikom i tehnologijom. Premda je živela početkom XIX veka, Ejda je uspešno prevazišla stereotipe koji ženu udaljavaju od nauke, a kojih je u ono vreme bilo mnogo više nego danas.


cooliranje








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Ned 21 Dec - 0:00

Njeno ime vam verovatno ništa ne znači, ali zbog ove dame milioni ljudi danas spavaju mirno


Patent ove žene vodi se pod bezličnim brojem 3,482,03. Ipak, iza ovoga krije se izum koji je učinio da se milioni danas osećaju bezbedno u svojim domovima.

Mari Van Britan Braun rođena je davne 1922. godine u Njujorku. Ipak, presudna godina za život ove naučnice bila je 1966. Tada je u Zavodu za petente registrovan izum broj 3,482,03 ili, mnogo jednostavnije - sistem videonadzora za kućnu upotrebu!

I dok su danas ovi sistemi razvijeniji nego ikada, ideja o tome da neko može da nadgleda svoj dom '60-ih je bila nezamisliva. A onda se pojavila Mari Van Britan Braun i njen partner Albert Bravn...

Njihov sistem bio je namenjen ličnoj sigurnosti. Sastojao se od sistema kamera koje su mogle da se pokreću i pokrivaju sve uglove. Sve što bi kamere zabeležile pojavljivalo bi se na centralnom monitoru, a kao poseban dodatak Mari je u sistemu predvidela i daljinski kojim bi se automatski otključavala i zaključavala vrata.


Korisnik je tako mogao da na svom televizoru promeni program na odgovarajuću frekvenciju i vidi ko je ispred vrata. Sve u svemu, bio je to pravi sistem video nadzora u mnogome sličan onom koji danas poznajemo.

Motivi Mari da napravi ovaj, u to vreme revolucionarni izum, bili su, po njenom priznanju, veoma „sebični" - živela je u njujorškoj crnačkoj četvrti u kojoj je policiji trebala bukvalno večnost da odgovore prilikom poziva za pomoć.

Za svoj izum Mari je dobila mnoge nagrade uključujući i onu Nacionalnog komiteta za nauku. Bila je jedna od prvih crnih naučnica dobitnika ove nagrade.

Njen izum predstavlja osnovu modernog videonadzora u privatne i policijske svrhe. Mari Van Britan Braun umrla je 2. februara 1999. godine. Više se nikada su svom domu nije osećala nebezbedno.

dnevno








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Ned 21 Dec - 19:17

Izum ove bakice danas ste upotrebili bar 10 puta


Verovatno ne znate ko je ova dama, ali njen izum koristite svakog dana i ne biste mogli da zamislite savremeni život bez njega. Bila je admiralka američke mornarice, ali se ipak proslavila u jednoj drugoj oblasti.

Doktorka Grejs Marej Hoper „zadivljujuća” Grejs kako su je prozvale kolege, bila je admiralka američke mornarice i naučnica koja je kreirala COBOL.

Ovaj pojam vam verovatno ne znači ništa, pa ćemo vam pojednostaviti - reč je o prvom „user-friendly” poslovnom računarskom softveru.


Grejs Marej Huper sa kolegama 1960. Foto: Wikipedia

Pre Grejs, sve programiranje se vršilo mašinskim kodovima. Ovo je bilo komplikovano i dugo je trajalo. A onda je Grejs došla na revolucionarnu ideju - da je moguće stvoriti programski jezik koji će biti zasnovan na prirodnom, engleskom jeziku i za čije razumevanje ne bi bilo potrebno ogromno matematičko i programersko znanje.

Ovo je programerima omogućilo kucanje programskog koda sa lakoćom i uz manje grešaka. Programski jezik FLOW-MATIC je bio prvi takav jezik.

Grejs je učestvovala u komitetu za stvaranje prvog poslovnog programskog jezika COBOL (Common Business Oriented Language) na koji su njene ideje iz Flowmatic jezika snažno uticale.

Sedamdesetih godina 20. veka COBOL je počeo da se primenjuje u čitavoj vojsci SAD.

A danas? Danas je najveći broj najpopularnijih kompjuterskih programa, uključujući i Windows, baziran na pronalasku „zadivljujuće" Grejs.

U njenu čast, kao izraz zahvalnosti, kompanija Majkrosoft, osnovala je fond iz koga je do sada stipendirala više od 3000 nadarenih studenata.

A ni ovo nije kraj! Grejs je bila prva osoba koja je upotrebila izraz „bug”, danas poznat svima kojima se desi da neki program počne da koči ili prestane da radi.

Zanimljivo, reč je bila o pravoj bubi! Dok je radila na Harvard Univerzitetu, Grejs je otkrila noćnog moljca u releju koji je ometao rad računara. Ona je izvadila moljca i kada su je pitali šta radi, Grejs je odgovorila da „debaguje” sistem.


Trag o prvom kompjuterskom „bug-u”, Foto: Wikipedia

Tri puta je dobijala rešenje o penzionisanju, ali svaki put bi odbijala da napusti vojsku. Kada je uz najviša priznanja i počasti, kao najstariji oficir američke vojske, konačno penzionisana, Grejs Mari Hoper je nastavila da radi kao viši savetnik u Digital Ekvipment korporaciji.

Umrla je 1. januara 1992. godine, a 1996. godine, vojni razarač američke mornarice - USS Hopper (DDG-70), po njoj je dobio ime.


dnevno








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Sub 17 Jan - 10:41

Marija Kiri – prva svetski poznata i priznata naučnica


“Život nije jednostavan ni za koga od nas. Kako se s’ tim nositi? Moramo istrajati i iznad svega verovati u sebe. Moramo verovati da smo obdareni za nešto i da to svakako mora biti dostignuto.” (Marija Kiri)

Marija Kiri je ne samo prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, već i prva osoba koja je tu nagradu dobila dva puta, i jedina žena koja ju je dobila za dve različite kategorije. Povučena, dostojanstvena i skromna stekla je divljenje naučnika u celom svetu.

Marija Kiri je od malena cenila obrazovanje i kao dete izdvajala se iznad druge dece. Sa 5 godina Marija je naučila da čita i piše, slušajući svoju sestru kako uči azbuku. Od početka svog školovanja bila je brilijantan đak, a na kraju srednje škole je i nagrađena zlatnom medaljom za uspeh. Međutim, njena domovina, Poljska, je tada bila pod Ruskom dominacijom, i žene nisu mogle da pohađaju univerzitet. Kako je njena želja za obrazovanjem bila jaka, Marija Kiri (tada Sklodovska) je našla rešenje i ubrzo se povezala sa grupom mladih ljudi koji su organizovali svoje studije u neobaveznoj organizaciji koja se zvala Pokretni univerzitet.

Godine 1891. otišla je u Pariz da živi sa svojom sestrom i upisala studije matematike, fizike i hemije na Sorboni. Studije na Sorboni završila je kao najbolji student, i to kao prva u klasi fizike i hemije, i druga u klasi matematike.

Svog budućeg supruga, Pjera Kirija, koji je tada bio student doktorskih studija u Bekerelovoj laboratoriji, upoznala je 1894. godine i odmah sledeće godine se i udala za njega, nakon što je Pjer odbranio svoj doktorat.Svoja prva istraživanja počela je pod uticajem Bekarela, koji je 1896. godine otkrio da soli urana emituju zrake koji su veoma prodorni kao i x-zraci. Podstaknuta ovim otkrićem, Marija Kiri je odlučila da se u okviru svoje doktorske disertacije bavi proučavanjma uranijumovih zraka. Dokazala je da ovo zračenje potiče iz samog atoma. Nastavila je zatim svoja sistematska proučavanja radioaktivnih supstanci, posebno urana i došla do otkrića da uranski smolinac ima četiri puta jače zračenje od elementarnog urana, što ju je navelo na zaključak da su prisutni i neki drugi elementi. Raznim istraživanjima došla je do otkrića da je ovakva aktivnost uranijumovih jedinjena karakteristična i za neke druge materije (torijum) i odlučila da tu pojavu nazove radioaktivnost. Njen suprug, Pjer Kiri je bio zaintrigiran njenim otkrićima i odlučio je da joj se pridruži.

Bračni par Kiri je 1898. godine otkrio postojanje novog elementa. Novotkriveni element su nazvali “polonijum“, u čast Marijine domovine Poljske. Par meseci kasnije objavili i druge rezultate svojih istraživanja i postojanje još jednog elementa. Zbog njegove velike radioaktivnosti nazvali su ga “radijum“. Do ovog otkrića su došli posle mukotrpnog rada u laboratoriji koja je bila smeštena u jednoj šupi i velikog istraživanja u kome su preradili 8 tona uranijumove rude, i tek su 1902. godine izolovali jednu desetinu grama radijuma.Godine 1900. imenovana je za predavača fizike na Normalnoj školi za devojke u Sevru. Tada je prvi put uvela metod predavanja zasnovan na obrazovnim eksperimentima.

Kruna svih istraživanja došla je 1903. godine. Pjer Kiri, Marija Kiri i Anri Bekerel dobili Nobelovu nagradu za fiziku, kao priznanje za izvanredne zasluge ostvarene u oblasti radioaktivnosti. Tako je gospođa Kiri postala prva žena koja je nagrađena od strane Švedske kraljevske akademije nauka.

Iste godine Marija je doktorirala na Univerzitetu u Parizu i postala prva žena u Francuskoj koja je dostigla taj akademski stepen. Nakon ovih uspeha, usledila su priznanja i od drugih evropskih država.

Bračni par Kiri nije došao samo do otkrića o novim elementima, već i o uticajima radioaktivnosti na ćelije. Došli su do jednog važnog otkrića – da se bolesne, kancerogene ćelije izložene radijaciji mnogo brže unište nego zdrave. Da bi omogućila rad ove, prve laboratorije na svetu, koja je vršila eksperimente tretmanom kanceroznih ćelija radioaktivnim supstancama, tražila je pomoć i drugih zemalja, a SAD su bile jedna od zemalja od kojih je dobila dragocenu pomoć. Predsednik Harding joj je u ime žena Amerike, darovao za njen institut 1 gram radijuma, koji je za nju bio “nebrojeno puta dragocenijeg od zlata”.

Ovo otkriće je imalo ogromnu ulogu u narednim istraživanjima i razvoju terapija za lečenje mnogih oblika kancera. Radiološka terapija je i danas glavna terapijska metoda u lečenju kancerogenih oboljenja.

Nakon što je 1906. godine nesrećnim slučajem postala udovica, Marija Kiri je zamoljena da preuzme mesto profesora na Univerzitetu umesto svog pokojnog supruga. Tako je postala prva žena profesor na Sorboni.Nastavila je da naporno i predano radi, i 1910. godine je uz pomoć svojih kolega izolovala čist metal radijum. Nagrada za sva istraživanja i otkriće hemijskih elemenata radijuma i polonijuma, za izolovanje radijuma i proučavanje prirode tog elementa i njegovih jedinjenja, stigla je već naredne godine u vidu još jedne Nobelove nagrade. Ovog puta je to bila Nobelova nagrada za hemiju. Tako je Marija Kiri postala prvi naučnik sa dve Nobelove nagrade. Dobitkom druge Nobelove nagrade otvorila su joj se vrata za nove profesionalne prilike. Uz njenu pomoć i podršku osnovan je Institut za radijum (sada Institut Kiri) u Parizu 1914. godine i Marija Kiri je bila njegov prvi direktor.Daljim istraživanjima shvatila je da rendgenski zraci mogu da pomognu da se lociraju strani objekti u telu i tako olakša rad hirurga. Tokom Prvog svetskog rata, Marija Kiri se uz pomoć svoje ćerke Irene, koju je takođe uključila u svoje naučne aktivnosti, posvetila razvoju medicinske primene radiografije. Osmislila je vozilo koje je služilo za radiografisanje, i koje su slali na front da pomogne ranjenim vojnicima. Vozilo je postalo poznato kao “mali kiri”, kako je od milja zvano. Marija Kiri ga je lično dovozila do linije fronta. Vozila su bila opremljena radonom, radioaktivnim gasom dobijenim iz radijuma, koji je Marija lično sakupljala i smeštala u gasne tube.

U vreme kada se Marija Kiri bavila istraživanjima štetni efekti radijacije još uvek su bili nepoznati, tako da je bračni par Kiri vršio istraživanja bez ikakve zaštite od radioaktivnih supstanci. Govorilo se čak da je Marija Kiri volela lepu plavozelenu svetlost kojom su supstance svetlele u mraku, pa da je čak nosila epruvete sa radioaktivnim izotopima u svom džepu i držala ih u fioci radnog stola. Intenzitet radioaktivnosti kome su supružnici Kiri bili izloženi bio je toliko visok da se njihova laboratorijska oprema, knjige i beleške još uvek smatraju previše opasnim za rukovanje.

Marija Kiri je umrla od leukemije 4. jula 1934. godine. Sahranjena je na groblju u Skou pokraj svog supruga Pjera. Odajući počast njihovim dostignućima, 1995. Francuzi su premestili njihove ostatke u pariski Panteon.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   Pon 13 Apr - 9:21

BARBARA MAKLINTOK (1902–1992) izučavala je hromozome, a smatraju je osnivačem genetike ćelija. Osmislila je postupak posmatranja hromozoma i rekombinacije gena. Nobelovim odličjem je nagrađena za otkriće tzv. preskačućih gena koji utiču na ispoljavanje „naslednih jedinica”.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Žene u nauci   

Nazad na vrh Ići dole
 
Žene u nauci
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Žene u nauci
» Sta ste danas naucili?
» Vlado Georgiev
» Dvorana malih stvari
» Rabindrant Tagore
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Vreme nauke-