Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Tko je izumio prvi motocikl?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
innuendo TT

Elita
Elita


Ženski
Poruka : 1897

Učlanjen : 21.04.2011


PočaljiNaslov: Tko je izumio prvi motocikl?   Čet 7 Jul - 13:59

Ponavljanje je majka učenja! Riječ je o starom članku koji je već objavljen kod nas na moto portalima, a čak sam imao tu čast i da bude objavljen i u jednom moto novinama. Kako sam došao do novijih slika i novijeg teksta donosim Vam obnovljenu verziju toga članka. Pa eto, krenimo redom od samih početaka izuma i izrade motocikala.

Tko je u biti izumio prvi motocikl? I kak je to krenulo poput, ja se želim voziti, voziti na dva kotača, imati motocikl, bajk, peglati zavoje, putovati, gledati, družiti se sa bajkerima istomišljenicima...Čovjek je oduvijek imao želju putovati. Putovati dalje, brže i više. Imao je želju upoznati svijet oko sebe, imao je želju zaputiti se daleko od svoga prebivališta, imao je želju ta daleka mjesta otkriti i drugima, pokazati gdje još nitko drugi nije bio i pohvaliti se time. Kroz stoljeća čovjek je putovao prvo snagom svojih mišića, nakon toga zaposlio je konje, pa brodove, pa balone, a naposljetku se sjetio da mu treba još nešto brže, jače i pouzdanije od konja ili balona. Ali kako da ide tako daleko? Što treba izumiti? Brže brodove? Brodovima su mogli ploviti samo morima i rijekama. Konji? Konjima su putovali Europom, Azijom, Afrikom, no svaki konj ima svoja ''ograničenja'' i nekada ne može odvesti čovjeka tamo gdje on želi. Baloni? Hm...ipak nisu bili toliko dobri u to doba i pouzdani da bi čovjeka odveli tako daleko. Svaka čast pionirima u balonima!
Stoljeća i stoljeća su prolazila dok se čovjek nije sjetio da bi mogao izumiti vozilo sa dva kotača. Vozilo sa dva kotača? Što je to? Sigurno neko đavolje djelo, govorili su svećenici u 14. stoljeću. Nije to za nas, to će upropastiti svijet! No, neki su bili ipak uporniji od svećenika i zakona toga doba (a znate kakvi su bili ti zakoni, kao slučaj ako niste razmišljali da je zemlja ravna ploha i slučajno ste mislili da je okrugla fino ste se pekli na lomači i bili fini prepečenac!). I tako se jednog lijepog dana naš dragi i svima poznati Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni u 14. stoljeću zabavljao izradom ''nečega''. To ''nečega'' ne bi bilo lijepo nazvati niti biciklom, još manje motociklom, ali recimo da je to bilo pra-pra-pra vozilo naših današnjih motocikala. U biti to je bilo nešto slično biciklu, nazovimo to prvi koncept bicikla. Imao je dva drvena kotača iste veličine, drvenu ramu, pedale i kožni 'lanac'. No za vraga, sve je to završilo bez većeg uspjeha jer očito ljudi toga doba nisu bili spremni za ''đavolji proizvod''. A kako je završio Michelangelo? Ne znate? Dobio je kredit u Raiffeisen banci!
Dakle, gospon Miki je prvi, pravi pravcati bajker! I naravno, njegovo vozilo, prvo i jedinstveno!  


     
Ali kao što spomenuh gore, ljudi nisu bili spremni na vozilo na dva kotača. Trebalo je proći još oko 300 godina do sljedećeg značajnijeg čovjeka koji je nastavio Michelangelovu zamisao o vozilu na dva kotača. Bio je to Comte de Sivrac koji je u kasnu jesen 1791. godine dovršio ''vozilo na dva kotača'', danas znano kao bicikl. Bilo je to opet drveno vozilo, bez kočnica i pedala. Bez pedala? Pa genije Michelangelo je imao pedale na svom biciklu 300 godina prije ovoga. Šta sada? Kakva je ovo zafrkancija? Comte de Sivrac nije znao za pedale? Znao je, ali ovo vozilo je bilo namijenjeno da ga vuku konji. Bilo je namijenjeno za razbibrigu bogatim vlastelinima i zemljoposjednicima. I eto nam Comte de Sivraca i njegovog vozila.



         

Sljedeća osoba koja je zaslužna za napredak vozila na dva kotača ili ti bicikla bio je Baron von Drais koji je 1816/1817 (zavisno od izvora podataka) nastavio razvoj Comte de Sivrac-ovog ''koncepta'' bicikla. Napravio je volan. Hm...volan? Pa kaj ga nisu imali bicikli prije ovoga? Ako dobro pogledate na slike, baš i nisu. Vjerujem da je bilo puno lomova na ovakvim biciklima, voziš se samo ravno i onda dođe drvo...No na našu žalost niti Baron van Drais još nije bio pri sebi te nije znao da bi na takvo vozilo ipak trebale doći pedale i kočnice! Da mi je samo znati kako su se odabirali test vozači, mislim da su to bili vrlo hrabri ljudi! Težinom od 40 kilograma Baron van Drais-ov bicikl baš i nije bio neka pomoć u putovanju na daleka odredišta. A zamislite tek voziti se tim biciklom pa makadamu a na njemu drvenu kotači...uf...Ipak će se čovjek još malo načekati dok dođe povoljnije vrijeme za putovanja u daleke krajeve. Mislim da su se tvorci ovih naprava više umorili gurajući ih, nego uživajući u vožnji, no kaj je tu je. Takva su djeco bila vremena! Ipak će konji i cipelcug biti još uvijek neko vrijeme u modi!

I tako, godina za godinom i dođe nam ljeto gospodnje 1869. Ali ovaj puta iz Europe selimo se u Ameriku. Mladi i inovativni William van Anden u New York dodao je pedale na prednji kotač i od toga doba konačno možemo ''vozila na dva kotača'' nazvati biciklima. Eto nam i slike njegovog vozila tj. bicikla! Ne morate sada odustati od čitanja zato kaj pišem samo o biciklima, pričekajte još malo, budu na red došli i motocikli.



 


Ovaj bicikl imao i volan i kočnice koji su bili funkcionalni. Iako su kočnice odličan izum, još se neko vrijeme drugi izumitelji nisu mogli složiti da na svoje bicikle ugrade kočnice. No ubrzo se stvorio još jedan ne tako mali problem. Ljudi su željeli svojim biciklima postići veću brzinu. Ali kako? Netko se sjetio i uvjerio sve ostale da je jedini način povećanja brzine, povećanje prednjeg kotača. I tako smo dobili novu ''klasu'' bicikala nazvanu High weeler. Nažalost zbog visokog sjedala, visokog centra gravitacije i pozicije vozača prema naprijed, ne samo da je bilo problema sa penjanjem na taj bicikl, bilo je i problema ukoliko je takav bicikl bio iznenada zaustavljen. A to je rezultiralo daaaaaalekim letom vozača. Sljedeća slika zorno prikazuje jedan takav let.
 

No, očito inženjeri toga doba nisu mogli mirovati pa su morali napraviti još jedu bizarnu novinu. Sada su umjesto velikog prednjeg kotača taj isti veliki kotač stavili odozada, a mali korač naprijed. I to su nazvali High Wheeled "Safety" bicikl. Ah...moš' si mislit kak' je bil safety.





No opet jedan pametnjaković toga doba nakon što je padao sa bicikala i zaključio da mu je bilo dosta padova, lomova i ismijavanja i odlučio je ugraditi još jedan kotač na ''safety'' verziju bicikla i tako napraviti prvi tricikl. Već početkom 1800. bilo nekih verzija pogonskog lanca pa je i lanac ukomponirao u svoj trocikl.

 
Uskoro se pojavljuju i prvi pneumatici i vožnja postaje puno ugodnija. Dakle, konačno smo dobili bicikl koji ima, lanac, pneumatike, kočnice, volan, pedale i možemo dalje nastaviti sa povijesti. I tek sada nakon gotovo 400 godina došli smo do originalne ideje bicikla kojeg je zamislio Michelangelo, doduše uz neka unapređenja, no ipak se sve to počelo od Michelangela i njemu smo zahvalni. E sada, imamo bicikl, čovjek je već lagano počeo putovati svijetom biciklom, bio je brži od balona i nije ga morao hraniti kao konja. Došlo se do povijesnog pitanja: ''Pa jel taj bicikl može ići sam, bez da ja stalno vitlam pedale?''
I tako došla 1818. godina i odlučili ljudi staviti parni pogon na bicikl. Iako ovo nije bilo nimalo uspješno po testnog vozača (kažu da se ''malo'' opekao na paru) moramo im biti zahvalni za taj povijesni poduhvat. Sve se to događalo u Francuskoj u Parizu 5. aprila 1818. Da li je datum točan ili ne, ne znam, ali godina je svakako bitna. Uspjeli su pokrenuti bicikl snagom pare i dolazi opet mračno doba za test vozače! Trebalo je trpjeti strah tih novih izuma i biti prvi koji će ih probati, a ne znate što vas čeka. Jel biste vi imali hrabrosti za to?

     

Bilo je na stotine promašenih pokušaja ugradnje parnih turbina na bicikle, ali niti jedna toliko dobra da bismo je nazvali motociklom. Nitko prije 1869. godine nije uspio napraviti malo uspješniji bicikl pokretan vlastitim ''motorom''. Tek 1869. javlja se jedan genijalni inženjer koji uspijeva napraviti pouzdan parni stroj malih dimenzija koji je moguće ugraditi na bicikl. Ime mu je Perreaux. Dobavljač rame je bio Michaux, a mjesto izgradnje Njemačka. I povjesničari kažu da se ovo vozilo može smatrati prvim motociklom. Konačno!

   

Istodobno se razvijaju takva vozila sa tri i četiri kotača i tako su nastali automobili. Tih godina i u Europi i SAD-u bilo je na desetke ljudi koji su pokušavali napraviti bicikl pokretan vlastitim pogonom. Očito je industrijalizacija uzela maha na svim kontinentima, a uz industrijalizaciju i novac je bio u igri, jer bila je stvar prestiža tko će biti prvi. Danas su takvi motori prava rijetkost i u najpoznatijim muzejima motocikala na svijetu. Slika pokazuje jedan takav motocikl pokretanog parnim strojem.

 

Uskoro se pojavljuju i prve trke motocikala sa parnim pogonom, a nažalost kako su ti parni motocikli već imali i neku brzinu, počinju se dešavati i prve pogibije vozača. O parnim motociklima imam jedan poseban članak, pa kada dođe vrijeme i on će biti objavljen na stranicama mototeka.hr!

 
U to doba pojavljuju se i ''Zakoni o sigurnosti prometa na cestama'' (dobro, nisu se tak zvali, ali provodili su ih preci današnjih policajaca). Tako je na području Francuske vrijedilo nekoliko jako smiješnih zakona: vozilo pogonjeno vlastitim pogonom van naselja nije smjelo prelaziti šest (6!) km/h, a u naselju brzina je bila ograničena na samo tri (3!) km/h. Još kada bi nam rekli kako su uspjeli tu brzinu i izmjeriti. Nadalje, zakon je bio jasan: vozilom pogonjenim sa vlastitim motorom moralo je zbog sigurnosti upravljati najmanje dvoje ljudi,a treći je morao ići pješke ispred vozila na udaljenosti od oko 50 metara, mašući zastavom i tako upozoravajući ostale da dolazi vozilo pogonjeno vlastitim pogonom! Ima još ti fora sa zakonima: ukoliko je vozač takvog vozila bio brži od konja u kasu, vozač odmah mora biti uhićen. Očito su tadašnji ljudi prvenstveno mislili na brzinu i sigurnost ljudi, šteta što i danas nije tako. A jedan stvarno smiješan zakon je govorio: ukoliko vozač svojim vozilom plaši konje i konjske zaprege, dužan je zaustaviti svoje vozilo, sačekati dok konji prođu i nastaviti vožnju tek onda kada konji nisu u mogućnosti da se plaše vozila, a to je ponekad značilo da vozač mora čekati dok konj ode od njega i do 5 kilometara. E ****** ti zakon, uvijek su bili na svoju stranu!



I sada nam dolazi još jedna prekretnica u povijesti motocikala, a to je izum motora sa unutrašnjim sagorijevanjem. Dakle, prvi ''pravi pravcati'' motocikl, pogonjen motorom sa unutrašnjim sagorijevanjem napravio je Gottlieb Daimler 1885. godine. Pokretan je motorom kojeg je napravio Otto, a istiskivao je čak, vjerovali ili ne pola (1/2) konjske snage! I tako je došla era motocikala sa motorima sa unutrašnjim sagorijevanjem.

 

Motocikli su se počeli naglo razvijati, tako da je bilo puno kreacija i pokušaja izgradnje motocikala sa motorom sa unutrašnjim sagorijevanjem.
1892. godine dolazi nam još jedna zanimljiva kreacija iz Francuske. Riječ je o Millet motociklu, koji je imao 5 cilindarski rotacijski motor ugrađen u zadnji kotač.






Došlo je doba kada je trebalo i konačno ubrati neku lovu od svih tih silnih pokušaja i promašaja. 1894. godine Hilderbrand i Wolfmuller se odlučuju napraviti serijsku proizvodnju motocikla. Bio je to 4-taktni, vodeno hlađeni motocikl sa 2.5 ks koji je mogao postići 30-tak km/h. Bio je napravljen u Francuskoj pod imenom Petrolette. Dakle, bio je to prvi serijski motocikl namijanjen za široke mase .



Prvi motocikl koji ulazi u serijsku proizvodnju na području SAD-a je Orient-Aster, a početak proizvodnje je 1898. godine. Napravljen je u tvornici Metz u Waltham, Massachusess. Koristio je Aster-ov motor koji je bio kopija francuskog motora od DeDion-Burton. Ovaj motocikl napravljen je 3 godine prije prvog Indijana i 4 godine prije prvog Harley-Davidsona.



Bio je to jedan presjek povijesti početka izuma i proizvodnje motocikala. Vjerojatno je bilo još mnogih pokušaja i promašaja izgradnje motocikla koje povijest nije zabilježila (a niti ja preveo), jer su mnogi motocikli i njihovi tvorci tijekom godinama jednostavno nestali, zametnuo im se svaki trag.


izvor:mototeka.hr


Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   Sub 25 Feb - 1:12

Prvi pravi motocikl na svijetu

Gottlieb Daimler je davne 1885 godine stvorio prvi pravi motocikl na svijetu i nazvao ga "Reitwagen" ili u prijevodu auto za jahanje.

Izgradio ga je zajedno sa svojim prijateljem Wilhelm Maybachom. Bio je to zračno hlađeni četverotaktni jednocilindrični agregat sa 0,4 kW . Pokretan remenom pomoću dvije različite koluture (različitih dimenzija) koji su pokretali prvi motocikl brzinom 6 ili 12 km/h. Isprva zamišljen kao test vozilo otišao je sasvim slučajno u povijest kao prvi svjetski motocikl

















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   Sub 25 Feb - 1:26

Istorija motocikla

Kroz vekove, covek je bio prinudjen da razvija svoje sposobnosti sve vise koristeci masine. Njegov um je konstantno nalazio nove nacine da koristi I prilagodjava svoju okolinu radi istrazivanja iste, da bi isao brze, dublje, vislje, dalje,… Posto mu je u prirodi potreba za uzbudjenjem, avanturama, kao I novim nacinima prevoza, izmedju ostalog, izum I razvoj motocikla, deluje da je bio neizbezan.

Najfascinantnije su godine ranog razvoja motocikla, zbog raznoraznih bizarnih eksperimentalnih masinerija. Pre nego sto se upustimo u istoriju motocikla, rd je da ukratko bacimo pogled na prethodnika, bicikl, bez koga motocikl, verovatno nikada ne bi nastao.

Dugo se mislilo da je Michelangelo zacetnik ideje bicikla, jos u XIV veku, i da njegovi crtezi prikazuju nesto sto je veoma slicno modernom biciklu. Ima tockove, pedale, pa cak i lanac.




Medjutim kasnije se ispostavilo da je to prevara I da ti crtezi nisu delo slavnog umetnika. Tako da izgleda da se ne zna ko je prvobitan idejni tvorac dvotockasa.

Prvi, nama poznat, pokusaj izrade dvotockasa pripada izvesnom, Comte de Sivrac, 1791. godine. Bilo je to veoma daleko od naseg sadasnjeg poimanja bicikla. Bilo je to nesto napravljeno u potpunosti od drveta, bez pedala, kocnica I upravljanja. Bila je to igracka za bogate I nije sluzila nicemu dugi niz godina, a negde 1800-e godine, neko je seo na to skalameriju I poceo da se odguruje nogama.



A onda, 1816 ili 1817 Baron van Drais je razradio ovaj koncept dodajuci prednji tocak kojim se moglo upravljati, ali jos uvek nije bilo niti pedala niti kocnica. Sve u svemu nije bilo mnogo promena.



Posto je jos I bio pretezak, nije bilo mnogo bolje od hodanja, a o nizbrdici I uzbrdici I da ne razmisljamo. Sama konstrukcija masinerije I stanje puteva u to vreme daju rezultat veoma neudobnog vozila.
A onda, 1869. godine, jedna inventivnija osoba, William van Anden, u New York-u dodaje pedale direktno na prednji tocak I time napokon dolazimo do necega sto se vec moze zvati biciklom. Cak sta vise, bilo je moguce da se pedale ne moraju okretati, t.j. mogle su se odmarati noge, dok se prednji tocak okrece, a sto je jos vaznije postojale su I kocnice na zadnjem tocku.



Uskoro je postalo ocigledno da sto se vise povecava prednji tocak, to je potrebno manje pedalanja da se predje vecu put. Tako je nastalo ovo:



Nazalost, zbog visokog centra gravitacije I polozaja vozaca izbacenog napred, bila je potrebna vestina popeti se I sici sa ove skalamerije, a da ne pricamo o tome da se slucajno prednji tocak blokirao, kako je vozac bio zbacen.

Da bi se izbegla ta neugodnost, pokusalo se I sa stavljanjem prednjeg tocka malog, a zadnjeg velikog.



Posto je bilo veoma tesko za dame da voze ovakve biciklove, za njih su konstruisani triciklovi.



Tek kasnih 1800-ih, kada je izmisljen lanac I kada je metalurgija dostigla nivo da su se mogle praviti masine dovoljno lagane da bi covek njima upravljao, zajedno sa kocnicama, pedalama I gumama punjenim vazduhom, stvoren je standard bicikla koji je mogao da pocne da bude popularan. I postajao je sve vise I vise, kako kod muskaraca, tako I kod zena. Poceo se razvijati I sport biciklizma, a time su se bitno poceli menjati I nacini oblacenja, posto nacin oblacenja u to vreme nije bio pogodan za voznju bicikla, pogotovo kod zena.

A sad posto smo upoznali malo biciklo, da se vartimo na motocikle.

Prvi pokusaji motorizovanja dvotockasa poceli su jos u vreme kada su se vozili oni biciklovi sa velikim prednjim tockom. Prvi ozbiljniji pokusaj je bio 1818. godine kada je pokusano na drvenog dvotockasa sa oba tocka istih dimenzija pokusana ugradnja parne masine. Medjutim to bas I nije bilo tako prakticno resenje.

Prvi razumniji pokusaj desio se 1869. godine. Prve masinerije bile su pokretane pomocu vodene pare I prenosa od koznih kaiseva ili kao sto je u slucaju Roperov Parni Velociped, pomocu poluga. U vreme kada su ovi rani dvotockasi bili razvijani, trotockasi I cetvorotockasi koji su se pokretali pedalama su poceli da se modifikuju da bi postali motorna vozila. Iako to nisu motocikli, oni jesu umesani u razvoj motocikala pa cemo I njih ukljuciti. Svi ovi rani pokusaji su bili bazirani na vozilima koja su vec postojala, osim Roperovog parnog dizajna. Tek posle nekoliko godina je Gottlieb Daimler konstruisao Daimler, koji mozemo nazvati prvim pravim motociklom, posto je pd rama, pa preko masine, sve do tockova, specijalno dizajnirano tako da to bude motocikl, I bio je pokretan agregatom sa unutrasnjim sagorevanjem. Iako je bio napravljen od drveta I imao neke nedostatke, isoricari se uglavnom slazu da je to bio prvi pravi motorni bicikl.

Osim pouzdanog agregata, za motocikl su potrebne jos neke stvari, kao: geometrija rama (prvo kompletno resenje, Stanley, 1886), pneumatici (Dunlop, 1888 I Michelin, 1895), Lanac I lancanici (Renold, 1880). Ovi proizvodjaci su prvi ponudili kompletna I pozdana resenja koja su se mogla montirati na motocikl za masovnu proizvodnju. A sto se tice agregata, resenje je dao Nikolaus Otto, 1876. godine, koji je napravio agregat sa unutrasnjim sagorevanjem baziran na dizajnu agregata Alphonse Beau de Rochas-a iz 1862. godine. Sva ova resenja su se desila u relativno kratkom vremenskom periodu, tako da se ideja motocikla razvijala istovremeno na mnogo razlicitih mesta I u mnogo umova. Ove prvobitne masine su bile veoma neudobne, uglavnom izradjene od drveta a tockovi od drveta ili metala,bez ikakvih amortizera.

Evo kako su se razvijali motocikli do 1900. godine.

Ova skalamerija je napravljena 1818. godine. Na slici je prikazano testiranje u Parizu 5. aprila 1818. Ovo je prvi pokusaj (ranije pomenut) montaze parne masine na drveni bicikl.



1816 Cynophère, Francuska



Iako ovo ne moze da se nazove motociklom, I ovaj pokusaj je odigrao svoju ulogu u razvoju. Zadnje tockove, koji su siroki I ustvari su kavezi, pokrecu psi.



1868-69 Michaux-Perreaux Parni Velociped, Nemacka



Veoma elegantna masina. Bazirano ne na Michaux-ovom biciklu, sa modifikovanim ramom, izdignutim sedistem da bi se napravilo mesto za Perraux-ovu parnu masinu I dodati su kaisevi za prenos na zadnji tocak. Mozete primetiti da su prednje pedale zadrzane, verovatno kaoalternativno resenje. Postojalo I resenje za tricikl.



1869 W. W. Austin, SAD



Ovo je varijacija sa zadnjim velikim tockom. Imao je dvocilindricniparni motor, a za prenos na zadnji tocak koristio se nekakav niz cekrka.



1869 Roperov Parni Velociped, SAD



Jos jedan motorni bicikl pokretan vodenom parom, ali istice se time da je kao I prvi Daimlerov model imao kontrole na ruckama kao I danasnji motocikli.



1877 Daimler-Maybach, Francuska



Ovo se vodi kao prva verzija Daimlerovog motornog bicikla.

Imao je malu autonomiju, ali je od Pariza do German Sainta (15km) uspeo da dostigne brzinu od 15km/h.

Malo zanimljivosti: U to vreme zakon je glasio da vozila (motorna) ne smeju da idu brze od 6km/h, a u naseljenom mestu 3km/h. Da vozilom mora upravljati bar dve osobe I treca osoba mora da ide peske ispred vozila na oko 50 metara da najavi dolazak vozila. Dalje zakon kaze da ako vozilo ide brze od konja u kasu, vozac mora biti uhapsen. Jedna od najbrutalnijih tacaka zakona je nalagao vozacu da u slucaju da vozilo naidje na konja koji se uplasio vozila, da je duzan da vozilo rastavi do te mere kada konj vise nece delovati uplaseno, a kada konj ode dovoljno daleko, vozilo se moze ponovo sastaviti I nataviti sa putem.



1880 Long-ov Parni Tricikl, SAD



Konstruisan ga je George A. Long I patentirao 1882. godine. Ovaj primerak se moze videti u Smithsonian Muzeju. Bio je rastavljen, ali je J.H. Bacon 1946. godine prikupio sve delove I doveo u funkcionalno stanje. Poklonio ga je muzeju.



1881 Parkyns-Bateman-ov Parni Tricikl, Engleska

Dvocilindricni parni motor montiran na Cheylesmore tricikl. Palio se pomocu petroleja, pa se na neki nacin moze smatrati prvim benzinskim motorom, iako nije bio motor sa unutrasnjim sagorevanjem. Zakoni (trivijalni, kao I gore navedeni) su sprecili da ovaj izum postane uspeh.



1885 Daimler, Evropa



Ovo se smatra prvim pravim motociklom ili motornim biciklom, posto je projektovan kao motocikl, sa tom namenom I imao je motor sa unutrasnjim sagorevanjem. Projektovao ga je Gottlieb Daimler a pokretao ga je agregat od oko 0,5KS. Vozilo je imao drvene tockove, a iz negog razloga standardno upravljanje (twist grip) koje je patentirao 1877. godine, je na ovom modelu zamenio sa upravljackim polugama.na ramu.



1892 5-cilindricni Millet, Francuska



Interesantna stvar na ovom modelu le petocilindricni rotacioni motor u zadnjem tocku. Cilindri se okrecu zajedno sa tockom. Ovo nije poslednji put da se ovakvo resenje primenjuje, pa cak I u prednjem tocku.



1894 Hilderbrand & Wolfmuller, Francuska



Prvi motocikl u serijskoj proizvodnji. Imao je cetvorotaktni, vodeno hladjeni motor od 1428ccm, od 2,5KS, sposoban da dostigne brzinu od 40km/h. Bio je to redni dvocilindricni motor, sa jednim reversnim klipom. Umesto zamajca, koristila se elasticna traka.



1898 Orient-Aster, SAD



Prvi Americki motocikl u serijskoj proizvodnji, izasao je iz kompanije Metz u mestu Waltham. Koristio je Aster agregat, kopija Francuskog DeDion-Burton-a. 3 godine kasnije se pojavio Indian, a 4 Harley-Davidson, I oba su koristila agregate bazirane na DeDion-Burton-u. Inace nacin I mesto montaze agregata u ram je do danasnjeg dana isti kao na ovom modelu. Prenos snage na zadnji tocak je lancem.
Naravno postoji jos mnogo masina koje nismo pomenuli, ali ne mozemo bas sve da navedemo, a takodje verovatno posti jos nebrojeno mnogo skalamerija a I ozbiljnih projekata koja nisu ostala zabelezena u istoriji.


Net















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   Sub 25 Feb - 1:29

Na pocetku 20. veka dosta veliki broj motora je bio u ponudi. Svake godine su se nudili novi, poboljsani modeli kao I dodatna oprema. Prvi motocikli su bili veoma slabi, male snage. Uglavnom je bilo potrebno dobro zapedalati a onda prebaciti prekidac u drugi polozaj da bi se strujno kolo usmerilo prema svecici, I voznja je mogla da pocne. Ti prvi modeli nisu imali kvacilo, znaci ako se motocikl zaustavi, motor se gusi I gasi. Pedale su bile potrebne I kao ispomoc motoru na uzbrdicama, posto su motori imali malu snagu. Centralne nogare su imale ulogu da odignu zadnji tocak od zemlje, da bi omogucilo lakse pedalanje, t.j. paljenje motocikla u mestu. Voziti neki od tih prvih motocikala mora da je bila prava avantura.


Evo jednog lepog modela NSU-a iz 1901. godine



Imao je motor od oko 1,5KS ispod 500ccm proizvodjaca Zedel (Svajcarski proizvodjac motora baziranih na DeBion-Burton dizajnu), montiran na ram od NSU-ovog bicikla. Ime NSU je bila skracenica od Neckarsulm Strickmashinen Union (unija tkackih masina iz Neckarsulma), a po drugoj teoriji NSU je uzeto iz naziva grada I reke NeckarSUlm.


Indian, godina 1901. godina



Motocikl sa motorom od 260ccm, jedne brzine, sa prenosom snage na zadnji tocak pomocu lanca. Proizvedeno je svega 3 komada ovog modela. Proizveli su ih George Hendee i Carl Oscar Hedstrom. Dva zaprodaju a treci je bio prototip.


1903. godine kompanija FN (Fabrique Nationale), proizvodi ovaj primerak sa motorom os 180ccm I 2KS, koristeci Bosh magnetno paljenje. Novina je prednji far. Ova Belgijska komanija je proizvodila motocikle od 1901 do 1905. godine.




1903. godine se pojavljuje I Harley Davidson koji takodje proizvodi tri komada svog prvog modela.



Imao je jednocilindricni motor sa prenosom na principu kaisa I bio je projektovan kao trkacki motocikl. Ovaj motocikl su napravili 20-godisnji Arthur Davidson I 21-godisnji William S. Harley u drvenoj supi 3x4 metra. Kasnije im se pridruzio I Arthurov brat Walter.


Mali skok na 1905. godinu I nailazimo na prvi cetvorocilindricni agregat Belgijskog proizvodjaca FN. Model 1905 FN Four od 360ccm I neverovatnih 5KS. Prenos resen kardanom.
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   Sub 25 Feb - 1:37

Jos jedan aspect istorije motocikala je I evolucija motocikala kroz trke. Prva trka je verovatno bila slucajna, kada su se dvojica motociklista srela na putu dok su se vozikala po gradu, ili nesto slicno. Iako to nije bila prva zvanicna trka, mozemo samo da zamislimo tu dvojicu ljudi koji posle kratkog odmeravanja masina I postavljanja pitanja koja bi mogla biti brza, zavrcu gas do kraja I krecu niz drum verovatnno cak nekoliko puta brze neko bilo koji konj. Ako pomislimo samo da ti, prvi motocikli nisu imali nikakve amortizere, I tome dodamo tadasnje puteve, mozemo samo zamisljati kakav je to dozivljaj mogao da bude!



Sto se tice zabelezene istorije, stvari su malo jasnije, mada ima vise tvrdnji gde I kako se odrzala prva trka motocikala. Na netu se moze naci clanak koji je napisao Glenn Le Santo, "Prva trka se odigrala u Richmondu u Engleskoj, 29. Novembra 1897. godine. Trka je bila duga jednu milju a pobedio je Charles Jarrot sa vremenom od 2 minute I 8 sekundi na Fournieru''. .. Drugi izvor kaze da je prva zvanicna trka odrzana 1894 godine na relaciji Pariz-Rouen gde su se istovremeno takmicili I automobile I motocikli. Bilo kako bilo, nesrece u tim, pocetnim stadijumima trka su bile veoma ceste, zastitnih mera uglavnom nije bilo nikakvih , a trke su bile cisti test izdrzljivosti masine I vozaca.

1904 godine na sajmu automobile I motocikala u Parizu, desio se I prvi sastanak Internacionalne Federacije Klubova Motociklista. Pao je dogovor I prvi Grand Prix je odrzan dve godine kasnije u mestu Patzau u Austrougarskoj, 8 jula 1906 godine.

U Americi su se trke takodje pocele razvijati. 1 juna 1896 godine, Sylvester Roper se pojavio na biciklistickoj trci sa jednim motornim biciklom pokretanim parom. Kada su organizatori shvatili da Roper hoce da ucestvuje na trci u zatvorenom prostoru na stazi od par stotina metara, svi su se smejali. A kako I ne bi kada se 73-godisnji starac pojavio sa nekakvom skalamerijom I ne samo da je tvrdio da moze da se utrkuje vec I da moze da pobedi. Kada se trka od tri kruga zavrsila, Roper, ne samo da je pobedio, vec je I dostigao brzinu od preko 45km/h. Posle trke je hteo da pokusa da postigne jos vecu brzinu, ali prednji tocak je izgubio kontrolu I Roper je sleteo sa staze. Kada su gledaoci prisli, ustanovili su da je Roper preminuo. Kasnije je ustanovljeno da je Roper preminuo od srcanog udara I da je verovatno to I izazvalo nesrecu.

Na prelasku u dvadeseti vek Charles H. Metz, je experimentisao sa motornim trenazerom za svoj tim biciklista. Kasnije je predstavio I svoj prvi primerak motornog bicikla na trci River Race u julu 1900 godine. Postigao je I record od 7 minuta na stazi od 5 milja. Posle toga taj model, “Orient”, je stekao veliku popularnost.

Oko godinu dana posle predstavljanja Orienta, desila se I prva trka samo za motocikle, u maju 1901 godine, na stazi od 1 milje u Los Angelesu, inace koriscena za konjicke trke. Ralph Hamlin je na Orientu pobedio , zavrseci trku od 10 krugova za samo 18 minuta I 30 sekindi.


.

U maju sledece godine organizovana je prva trka po asfaltu u SAD izmedju gradova Irvington I Milburn, I Orient je ponovo odneo pobedu, prosecnom brzinom od 31 milje / h. U ovo vreme motocikli su se poceli masovnije pojavljivati I trke su se odrzavale svukuda.


.

Glenn H. Curtiss, je odneo pobedu na prvoj Americkoj trci uzbrdo, postavljajuci record od 63.8 milj/h na stazi dugoj 1 milju. Njegovo najvece dostignuce se desilo 1907 godine kada je postavio record od 136.36 milj/h na eksperimentalnom motoru sa 8 cilindara I kardanom. Ipak taj record nije zvanicno zabelezen posto je doslo do kvara na drugom merenju. Posto su trke postajale veoma popularne, mnogi proizvodjaci su poceli da izradjuju motocikle specijalno za trke. To je dovelo do znatnih poboljsanja I velikog napretka u tehnologiji izrade motocikala, a to je opet dovelo do znatnog poboljsanja I u izradi motocikala za masovnu, komercijalnu upotrebu.

Pored ulicnih trka, pocele su se razvijati I trke na privatnim stazama. Iako su te staze bile napravljene za trke biciklova, dobro su se pokazale I za motocikle. Tako su se obicne trke odrzavale tu, a za brzinske trke su ipak morali da pocnu da grade specijalne staze sa boljom podlogom. Prva takva je otvorena 1909 godine u Los Angelesu I nazvana je Coliseum Motordrom. Za prelazak 1 milje trebalo je obici stazu 3.5 puta.



Sto se vise ovakvih arena otvaralo, tako je I rasla zelja publike za vratolomnim brzinama. Motocikli napravljeni za ovakve trke nisu imale ni kocnica ni gasa. Celu trku se vozilo punom brzinom sto je celom cirkusu dodavalo element opasnosti. Sto se tehnologija bolje razvijala, postizale su se vece brzine I povecavale su se I nesrece sa fatalnim ishodom. Zbog toga su ovakve arene pocele da se zatvaraju.

Prva ulicna trka sa merenjem je organizovana u gradu Venice, California. Ubrzo su takve trke dobile na popularnosti, sto je privuklo mnoge kompanije, kao Harley Davidson da sponzorisu timove koji zauzvrat vrse promociju njihovih proizvoda. U isto vreme pocele su da se organizuju I duge trke koje su se odrzavale izmedju udaljenih gradova i preko 50—600 kilometara udaljenih. Ovakvim razvojem na trkama, kompanije su pocele sve vise da ulazu u razvoj .

Posto su se trke odzavale svuda bez ikakvog reda, pokazala se potreba za nekakvom organizacijom. U Americi je to bio FAM (Federation of American Motorcyclist), prethodnik AMA, a u Evropi, FIM.

U Evropi, trka na Isle of Man, je vec uveliko dobijala na popularnosti. Do 1910 godine smatrala se jedinom pravom trkom u Evropi.

Pocetak svetskog rata, motociklizam je potisnuo u drugi plan I proizvodjaci su prestali da sponzorisu trke, sve do kraja rata. Posle rata, u Americi jedino HD, Indian I Excelsior ostali u sponzorkim vodama. U Evropi su takodje samo najveci proizvodjaci su mogli sebi da priuste sponzorisanje timova I proizvodnju trkackih masina.




Evo I malo predstavljanja masina iz tog vremena.
.

Scott, 1905



Dvocilindras, dvotaktni, vodeno hladjeni, sa dvobrzinskim menjacem. Iznad fuzastera je bila poluga koja se koristila za promenu stepena prenosa I ponasalo se I kao neka vrsta kvacila. Scott se 1910 godine proslavio, kada je osvojio trku Isle of Man TT, kao prvi dvotaktni pobednik. 1911 godine je dobio titulu za najbolju prosecnu brzinu I tu titulu je zadrzao I 1912 I 1913 godine.


Deronziere, 1907



Jednocilindricni motor od 282ccm, sa jednom brzinom, prenosom preko kaisa. Imao je prednje amortizere I tezio je 45kg. Postizao je brzinu od 45km/h.


Harley Davidson, 1907



Jednocilindricni sa jenom brzinom I prenosom putem kaisa. Imao je rucno “kvacilo” koje je sluzilo za zatezanje kaisa koji je spajao zadnji tocak sa motorom. Ove godine se HD prosirio na 18 zaposlenih.


Harley Davidson Model 7, 1911



HD je monudio cetiri razlicita modela. Svi su bili jednocilindrasi a razlika se sastojala u izboru tockova od 26 ili 28 inca, I u izboru magnetnog ili akumulatorskog paljenja. Prenos putem kaisa, jednobrzinski, 4.34KS, 573ccm.


Harley Davidson Model 11J w sidecar, 1915



Dvocilindricni, sa dve brzine I lancanim prenosom. 8.68KS, 989ccm. Opremljen bocnom prikolicom.


Flying Merkel Model V, 1911

820ccm, 6KS, dvocilindricni V agregat. Max brzina preko 90km/h.


Indian V-twin, 1914



Dvocilindricni V agregat od 7KS, sa 3 brzine I dva akumulatora od po 6V. Ovo je prvi motocikl sa elektricnim paljenjem.


Indian Boardracer, 1920



V-agregat sa 8 ventila. Motocikl koji se koristio za trke na biciklistickim kruznim stazama. Iako ima zadnju kocnicu, ona je uvek bila otkacena, posto se na tim trkama nije koristila ni kocnica, ni gas.


Iver Johnson Model 15-7, 1915



Zaista izuzetan motocikl. Pored funkcionalnosti mnogo je ulozeno I na izgled. Ram je napravljen tako da prati ugao cilindara, niklovani delovi, boje,… Imao je dve bregaste osovine sto je omogucavalo da oba klipa dostignu gornju tacku u isto vreme sto je dalo vise snage na zadnji tocak. 508ccm, dvocilindricni V agregat, lancani prenos, paljenje na pedale I rucni menjac sa 3 brzine.


Eto to bi bila kratka istorija tih prvobitnih motocikala bez kojih ne bismo vozili masine koje danas vozimo.


BJBikers















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   Sub 25 Feb - 1:47

Neki motori ne bi trebali biti zaboravljeni,
neki zato sto su bili ispred svog vremena,
neki zato sto su ostavljali bez daha,
neki prosto zato sto su bili egzotika.

Evo da prestavimo prvi iz te grupe

BOHMERLAND

Ceska fabrika koja mislim da zasluzuje
da bude pomenuta u legende.

Fabrika je postojala od 1925 do 1939 (rat je odnio)
Jedini motocikl koji je predvidjen za troje
(vozac, iza suvozac i iza jos jedan suvozac)
prvi motocikl sa felgama od lake legure.
Dizajnirao ga je Albin Leibisch, imao je veliko medjuosovinsko rastojanje i dvostruki rezervoar montiran sa svake strane zadnjeg tocka



Ako prikacis prikolicu eto motocikla za cijelu familiju



Obratite paznju na detalje i da je ovo napravljeno 1925 godine.



motor: 1 cilindar 4 takta
zapremina motora 598 ccm
snaga 16KS pri 3000 o/min.
maksimalna brzina 95 km/h

Proizvodnja manjeg dvotaktnog od 348 ccm
je kratko trajala zbog zapocetog II svjetskog rata

Povodom deset godina proizvodnje napravljena je jubilarna verzija koja je imala mjenjac sa 8 brzina!!!!!! (ovo mi zvuci nevjerovatno ali na par mjesta sam naisao na taj podatak).
Napravljeno je samo dva komada te jubilarne verzije.
Evo je fotografija jedine prezivjele jubilarne verzije.
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   Sub 25 Feb - 1:50

YAMAHA XT 500



Predstavljena je 1975 godine i iznenadila smjelom koncepcijom.
U enduro motocikl natrpati ogroman motor od 500 ccm i to jos cetvorotaktni.
Uglavnom, mnogi su mislili da je to jos jedan neuspjesan koncept.
No, izgleda da je trziste prosto trazilo enduro sa velikom motorom,
motori su se povecavali i danas imamo recimo jedan
BMW R 1200 GS koji se vise nego dobro prodaje.
A sve je pocelo (ta YAMAHA je ipak bila zacetnik velikih enduro motora)
sa 499 ccm i 27 KS pri 5900 o/min.
Ujedno i prvi cetvorotaktni motor koji je proizvela YAMAHA.
Izdrzljiv, pouzdan i jednostavan za odrzavanje.
Koliko je YAMAHA vjerovala u pouzdanost tog motocikla govori i podatak
da su medju prvima poceli da ucestvuju na reliju Pariz – Dakar

Cyril Neveu 1979 i 1980 pobjedjuje sa XT 500 na reliju.



Legenda je rodjena.

Koliko je koncepcija bila uspjesna dokazuje i to sto je
prvobitni model XT 500 ostao je u proizvodnji punih 13 godina.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   Sub 25 Feb - 1:54

PIAGGIO VESPA

Piaggio je bila fabrika aviona.
Poslije drugog svjetskog rata Italija je bila razorena bez dobrih puteva (ko nije bio).
Fabrika PIAGGIO je prezivela rat.
Enrico i Armando, sinovi Rinalda Piaggia osnivaca istoimene kompanije tada su bili na celu fabrike.
Enrico se zalagao da fabrika mora da promjeni poslovanje,
smatrao je da je jedini nacin napraviti neko malo i ekonomicno vozilo
koje bi pokrenulo posrnulu Italiju.
Armando se nije slagao sa tim, otac je osnovao fabriku aviona i moralo se nastaviti sa tim.
Svako je posao svojim putem.

Enrico Piaggio glavnom inzinjeru Corradiniu D'Ascaniu postavlja zadatak projektovanja ekonomicnog vozila (dvotockasa)

Smjernice su bile slijedece:
1. Jednostavnost
2. Robusnost
3. Lagano za voznju pripadnicima oba pola
4. Prilikom voznje odjeca se ne smije prljati
5. mogucnost voznje suvozaca
6. Ekonomska isplativost proizvodnje i prodaje

Corrdiano, avio inzinjer u projektu je koristio dosta rjesenja iz svoje struke.
Takodje nije podnosio motocikle i dao je sebi zadatak da pored gore postavljenih smjernica ukloni i sve negativne strane motora.
Konstruisao je vozilo koje je nazvao ,,Paperino'' (Paja Patak na talijanskom)


Enricu se nije svidjelo to vozilo i trazo je da ga redizajnira.
Izmenjen model mu se svidio, kada ga je ugledao uzvikno je: Izgleda kao osa.
Osa se italijanskom kaze Vespa... I tako je rodjena prva Vespa...



Tehnicka rjesenja koja su primjenjena na prvoj Vespi:
1. Jednostruka prednja vilica koja je omogucavala brzu izmjenu tocka
2. Motor od 98 ccm koji je inace sluzio da pokrene velike avionske motore
3. Oplate od presovanog lima
4. Stit na prednjem djelu od vjetra i prljavstine sa puta
5. Mjenjac na volanu

1946 godine iz fabrike u Pontenderi izlazi prva Vespa, 98 ccm, 3,2 KS, 60 km/h
1948 sledeci model koji je dobio zadnje vjesanje...

Uglavnom pokrenuta je opsta pomama za Vespama, kao i za skuterima.


Stavljam je u legende zato sto je pokrenula neki novi trend u moto industriji.
Iako nije prvi skuter, svakako je najpoznatiji.
Poslije 60 godina Vespa jos uvjek zivi.

Evo i slika jubilarnog modela povodom 60 godina Vespe.
Napravice se u ogranicenom broju primjeraka, prema tome kolekcionari pozurite...
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   Sub 25 Feb - 1:56

Jos jedan motocikl. Ovoga puta cista egzotika

LAMBORGHINI

Poznato ime u auto industriji, no malo je poznato da je bilo i motocikala sa tim znakom.



Proizvodio se u Francuskoj 1986 i 1987 godine
koristio je Kawasaki motore od 750, 900 i 1000 ccm
raspon snage je bio izmedju 90 i 120 KS.
i postizao je maksimalnu brzinu od 260 km/h
Koriscene su najbolje komponente tog doba:
amortizeri - Fournalies
izduvna grana - Devil
felge - Gotti
kocnice - Brembo
uz aluminijski ram motocikl je bio tezak svega 180 kg.

Tadasnja cijena je bila oko 13.500 dolara

Reklamna fotka tog egzoticnog modela
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   Sub 25 Feb - 1:59

Vincent-HRD Black Knight



Vincent-HRD Black Price
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   Pon 27 Feb - 11:29

Lord Hasketh, vodio je uspjesan tim formule 1, pomislio je da je vrijeme da napravi motocikl.
Plan je bio da se napravi motocikl sa ,,V'' motorom zapremine 1000 ccm
koji bi bio olicenje stila, karaktera, lagane konstrukcije i jednostavan za upotrebu.
Tipicno britanski, luksuza nije smjelo nedostajati.

Hesketh, Britanski super motocikl predstavljen je u Aprilu 1980 godine.



Motocikl je bio uzdizan u nebo, jer ipak svako je prizeljkivao original Britanski motocikl za kojim ce se svi okretati.
Rjetki su bili oni koji su citav projekat nazivali ,,samo jos jednom ludoscu britanske aristokratije''

Motocikl je imao V-motor zapremine 992 ccm, razvijao je 86 KS pri 6500 o/min. i tezio je 230 kg.

Sjajan start, ali onda je pocela isporuka prvim kupcima. Mjenjac je bio isuvise spor, a pritom i vrlo neprecizan.
Sam motor koji je napravljen u tipicnoj britanskoj maniri (V motor) nije uopste davao odgovarajuci zvuk.

Uglavnom poslije dvije godine i svega 170 izradjenih motocikala dalje narudzbine su otkazane i proizvodnja je ugasena.

Iz sportske verzije izvedena je i sport-touring verzija koja je za to doba imala vise nego odlicnu zastitu od vjetra.
Ime te verzije (Hasket Vampire) je asociralo na vaskrs britanske moto industrije, ali...
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   Pon 27 Feb - 11:36

SUZUKI GSXR

Suzuki je krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih imao dosta uspjeha na trkama sa modelom RG500 (u dva tocka br. 5 opsirnije).
Kasnije je nastavljeno modelom RGV 500 (ovoga puta V4 motor).
kao kruna svega 1983 godine Suzuki pobjedjuje na ,,World Endurance Championship''.
Fabrika je nastavila da njeguje taj sportski imidz i u Septembru 1984 godine predstavlja GSXR750.



Motor je bio redni cetvorocilindricni djelimicno hladjen uljem.
Inzinjeri Suzukija su izabrali hladjenje uljem tvrdeci da su na taj nacin ustedeli na tezini.
(baratalo se podatkom da bi motor hladjen vodom bio bar 5 kg tezi).
Motor je isporucivao 100 KS pri 10.500 o/min. No ono sto je najbitnije, suv motocikl je tezio svega 176 kg.
Sve je to garantovalo izuzetne preformase.
Reakcije test vozaca bile su razlicite, tezak za kontrolu, pri velikim brzinama javljalo bi se neprijatno lelujanje, vrh krive obrtnog momenta je bila na visokih 7000 o/min. dok je maksimalna snaga bila na 10.000 o/min.
Za obicnog vozaca neprimjerena masina.
Prodaja pocinje u martu 1985 godine. Trziste je trazilo takav motocikl.
Ono gore napisano je nebitno, bitno je da je motocikl pruzao uzbudjenje, zabavu, prestiz...
Prodavao se vise nego dobro.
Stvorena je nova klasa super-sport koju je trebalo dalje njegovati.

Suzuki ne spava na lovorikama (kao Britanci) nego vec 1987 godine izbacuje kapcitetniji model GSXR 1100



Motor je imao isto vazdusno-uljno hladjene kao 750 ali sa 1052 ccm i 130 KS pruzao je bolje preformase.
I ne samo to, bio je laksi za kontrolu i voznju kroz gradske guzve.
To se objasnjava vecom zapreminom motora pa je zbog toga veci obrtni moment bio dostupan na nizim obrtajima nego kod 750.
Ah, da, maksimalna brzina je bila 250 km/h.

Koliko je bio popularan taj GSXR koncept govori podatak da je fabrika
izbacivala modele sa razlicitom zapreminom motora,
tako da je kompletna gama bila: GSXR 250, GSXR 400, GSXR 600, GSXR 750 i GSXR 1100.
Prva dva, koliko mi je poznato samo za Japansko trziste.

Prvi konkurent u klasi je bila HONDA CBR 600 poslije cega se masinerija pokrenula.






Suzuki-Hayabusa GSX 1300R
















Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30494

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Istorija Motocikla   Uto 6 Nov - 19:17

Istorija Motocikla




Kroz vekove, covek je bio prinudjen da razvija svoje sposobnosti sve vise koristeci masine. Njegov um je konstantno nalazio nove nacine da koristi I prilagodjava svoju okolinu radi istrazivanja iste, da bi isao brze, dublje, vislje, dalje,… Posto mu je u prirodi potreba za uzbudjenjem, avanturama, kao I novim nacinima prevoza, izmedju ostalog, izum I razvoj motocikla, deluje da je bio neizbezan.

Najfascinantnije su godine ranog razvoja motocikla, zbog raznoraznih bizarnih eksperimentalnih masinerija. Pre nego sto se upustimo u istoriju motocikla, rd je da ukratko bacimo pogled na prethodnika, bicikl, bez koga motocikl, verovatno nikada ne bi nastao.

Dugo se mislilo da je Michelangelo zacetnik ideje bicikla, jos u XIV veku, i da njegovi crtezi prikazuju nesto sto je veoma slicno modernom biciklu. Ima tockove, pedale, pa cak i lanac.




Evo i rekonstrukcije tog crteza:




Medjutim kasnije se ispostavilo da je to prevara I da ti crtezi nisu delo slavnog umetnika. Tako da izgleda da se ne zna ko je prvobitan idejni tvorac dvotockasa.

Prvi, nama poznat, pokusaj izrade dvotockasa pripada izvesnom, Comte de Sivrac, 1791. godine. Bilo je to veoma daleko od naseg sadasnjeg poimanja bicikla. Bilo je to nesto napravljeno u potpunosti od drveta, bez pedala, kocnica I upravljanja. Bila je to igracka za bogate I nije sluzila nicemu dugi niz godina, a negde 1800-e godine, neko je seo na to skalameriju I poceo da se odguruje nogama.




A onda, 1816 ili 1817 Baron van Drais je razradio ovaj koncept dodajuci prednji tocak kojim se moglo upravljati, ali jos uvek nije bilo niti pedala niti kocnica. Sve u svemu nije bilomnogo promena.




Posto je jos I bio pretezak, nije bilo mnogo bolje od hodanja, a o nizbrdici I uzbrdici I da ne razmisljamo. Sama konstrukcija masinerije I stanje puteva u to vreme daju rezultat veoma neudobnog vozila.
A onda, 1869. godine, jedna inventivnija osoba, William van Anden, u New York-u dodaje pedale direktno na prednji tocak I time napokon dolazimo do necega sto se vec moze zvati biciklom. Cak sta vise, bilo je moguce da se pedale ne moraju okretati, t.j. mogle su se odmarati noge, dok se prednji tocak okrece, a sto je jos vaznije postojale su I kocnice na zadnjem tocku.




Uskoro je postalo ocigledno da sto se vise povecava prednji tocak, to je potrebno manje pedalanja da se predje vecu put. Ako je nastalo ovo:




Nazalost, zbog visokog centra gravitacije I polozaja vozaca izbacenog napred, bila je potrebna vestina popeti se I sici sa ove skalamerije, a da ne pricamo o tome da se slucajno prednji tocak blokirao, kako je vozac bio zbacen. Da bi se izbegla ta neugodnost, pokusalo se I sa stavljanjem prednjeg tocka malog, a zadnjeg velikog.




Posto je bilo veoma tesko za dame da voze ovakve biciklove, za njih su konstruisani triciklovi.




Tek kasnih 1800-ih, kada je izmisljen lanac I kada je metalurgija dostigla nivo da su se mogle praviti masine dovoljno lagane da bi covek njima upravljao, zajedno sa kocnicama, pedalama I gumama punjenim vazduhom, stvoren je standard bicikla koji je mogao da pocne da bude popularan. I postajao je sve vise I vise, kako kod muskaraca, tako I kod zena. Poceo se razvijati I sport biciklizma, a time su se bitno poceli menjati I nacini oblacenja, posto nacin oblacenja u to vreme nije bio pogodan za voznju bicikla, pogotovo kod zena.

A sad posto smo upoznali malo biciklo, da se vartimo na motocikle.

Prvi pokusaji motorizovanja dvotockasa poceli su jos u vreme kada su se vozili oni biciklovi sa velikim prednjim tockom. Prvi ozbiljniji pokusaj je bio 1818. godine kada je pokusano na drvenog dvotockasa sa oba tocka istih dimenzija pokusana ugradnja parne masine. Medjutim to bas I nije bilo tako prakticno resenje.

Prvi razumniji pokusaj desio se 1869. godine. Prve masinerije bile su pokretane pomocu vodene pare I prenosa od koznih kaiseva ili kao sto je u slucaju Roperov Parni Velociped, pomocu poluga. U vreme kada su ovi rani dvotockasi bili razvijani, trotockasi I cetvorotockasi koji su se pokretali pedalama su poceli da se modifikuju da bi postali motorna vozila. Iako to nisu motocikli, oni jesu umesani u razvoj motocikala pa cemo I njih ukljuciti. Svi ovi rani pokusaji su bili bazirani na vozilima koja su vec postojala, osim Roperovog parnog dizajna. Tek posle nekoliko godina je Gottlieb Daimler konstruisao Daimler, koji mozemo nazvati prvim pravim motociklom, posto je pd rama, pa preko masine, sve do tockova, specijalno dizajnirano tako da to bude motocikl, I bio je pokretan agregatom sa unutrasnjim sagorevanjem. Iako je bio napravljen od drveta I imao neke nedostatke, isoricari se uglavnom slazu da je to bio prvi pravi motorni bicikl.

Osim pouzdanog agregata, za motocikl su potrebne jos neke stvari, kao: geometrija rama (prvo kompletno resenje, Stanley, 1886), pneumatici (Dunlop, 1888 I Michelin, 1895), Lanac I lancanici (Renold, 1880). Ovi proizvodjaci su prvi ponudili kompletna I pozdana resenja koja su se mogla montirati na motocikl za masovnu proizvodnju. A sto se tice agregata, resenje je dao Nikolaus Otto, 1876. godine, koji je napravio agregat sa unutrasnjim sagorevanjem baziran na dizajnu agregata Alphonse Beau de Rochas-a iz 1862. godine. Sva ova resenja su se desila u relativno kratkom vremenskom periodu, tako da se ideja motocikla razvijala istovremeno na mnogo razlicitih mesta I u mnogo umova. Ove prvobitne masine su bile veoma neudobne, uglavnom izradjene od drveta a tockovi od drveta ili metala,bez ikakvih amortizera.

Evo kako su se razvijali motocikli do 1900. godine.

1816 Cynophère, Francuska




1868-69 Michaux-Perreaux Parni Velociped, Nemacka



Veoma elegantna masina. Bazirano ne na Michaux-ovom biciklu, sa modifikovanim ramom, izdignutim sedistem da bi se napravilo mesto za Perraux-ovu parnu masinu I dodati su kaisevi za prenos na zadnji tocak. Mozete primetiti da su prednje pedale zadrzane, verovatno kaoalternativno resenje. Postojalo I resenje za tricikl.


1869 W. W. Austin, SAD



Ovo je varijacija sa zadnjim velikim tockom. Imao je dvocilindricniparni motor, a za prenos na zadnji tocak koristio se nekakav niz cekrka.


1869 Roperov Parni Velociped, SAD



Jos jedan motorni bicikl pokretan vodenom parom, ali istice se time da je kao I prvi Daimlerov model imao kontrole na ruckama kao I danasnji motocikli.


1877 Daimler-Maybach, Francuska



Ovo se vodi kao prva verzija Daimlerovog motornog bicikla. Imao je malu autonomiju, ali je od Pariza do German Sainta (15km) uspeo da dostigne brzinu od 15km/h.

Malo zanimljivosti: U to vreme zakon je glasio da vozila (motorna) ne smeju da idu brze od 6km/h, a u naseljenom mestu 3km/h. Da vozilom mora upravljati bar dve osobe I treca osoba mora da ide peske ispred vozila na oko 50 metara da najavi dolazak vozila. Dalje zakon kaze da ako vozilo ide brze od konja u kasu, vozac mora biti uhapsen. Jedna od najbrutalnijih tacaka zakona je nalagao vozacu da u slucaju da vozilo naidje na konja koji se uplasio vozila, da je duzan da vozilo rastavi do te mere kada konj vise nece delovati uplaseno, a kada konj ode dovoljno daleko, vozilo se moze ponovo sastaviti I nataviti sa putem.


1880 Long-ov Parni Tricikl, SAD



Konstruisan ga je George A. Long I patentirao 1882. godine. Ovaj primerak se moze videti u Smithsonian Muzeju. Bio je rastavljen, ali je J.H. Bacon 1946. godine prikupio sve delove I doveo u funkcionalno stanje. Poklonio ga je muzeju.


1881 Parkyns-Bateman-ov Parni Tricikl, Engleska



Dvocilindricni parni motor montiran na Cheylesmore tricikl. Palio se pomocu petroleja, pa se na neki nacin moze smatrati prvim benzinskim motorom, iako nije bio motor sa unutrasnjim sagorevanjem. Zakoni (trivijalni, kao I gore navedeni) su sprecili da ovaj izum postane uspeh.


1885 Daimler, Evropa



Ovo se smatra prvim pravim motociklom ili motornim biciklom, posto je projektovan kao motocikl, sa tom namenom I imao je motor sa unutrasnjim sagorevanjem. Projektovao ga je Gottlieb Daimler a pokretao ga je agregat od oko 0,5KS. Vozilo je imao drvene tockove, a iz negog razloga standardno upravljanje (twist grip) koje je patentirao 1877. godine, je na ovom modelu zamenio sa upravljackim polugama.na ramu.


1892 5-cilindricni Millet, Francuska



Interesantna stvar na ovom modelu le petocilindricni rotacioni motor u zadnjem tocku. Cilindri se okrecu zajedno sa tockom. Ovo nije poslednji put da se ovakvo resenje primenjuje, pa cak I u prednjem tocku.


1894 Hilderbrand & Wolfmuller, Francuska



Prvi motocikl u serijskoj proizvodnji. Imao je cetvorotaktni, vodeno hladjeni motor od 1428ccm, od 2,5KS, sposoban da dostigne brzinu od 40km/h. Bio je to redni dvocilindricni motor, sa jednim reversnim klipom. Umesto zamajca, koristila se elasticna traka.


1898 Orient-Aster, SAD



Prvi Americki motocikl u serijskoj proizvodnji, izasao je iz kompanije Metz u mestu Waltham. Koristio je Aster agregat, kopija Francuskog DeDion-Burton-a. 3 godine kasnije se pojavio Indian, a 4 Harley-Davidson, I oba su koristila agregate bazirane na DeDion-Burton-u. Inace nacin I mesto montaze agregata u ram je do danasnjeg dana isti kao na ovom modelu. Prenos snage na zadnji tocak je lancem.
Naravno postoji jos mnogo masina koje nismo pomenuli, ali ne mozemo bas sve da navedemo, a takodje verovatno posti jos nebrojeno mnogo skalamerija a I ozbiljnih projekata koja nisu ostala zabelezena u istoriji.



Da vidimo sta se desavalo I kako se razvijao motor sa unutrasnjim sagorevanjem od koga motorna vozila svih vrsta, pai motocikl toliko zavise. Necemo se baviti tehnickim detaljima cetvorotaktnih, dvotaktnih I rotacionih resenja, vec cemo baciti pogled na istoriju razvoja motora sa unutrasnjim sagorevanjem, kao I osobama koje su zasluzne za taj razvoj. Neki od prvih motora su imali za resenje dvotakne agregate, ali razvoju cetvorotaktnih je posveceno mnogo vise paznje , iako su dvotaktni mnogo jednostavniji a I za njih je potrebno mnogo manje delova.

Prvobitno resenje cetvorotaktnog motora dao je Nicholas Otto.Vremenom ti motori su postajali sve bolji I razvijeniji,jaci, boljih performansi, dugotrajniji, efikasniji,… ali princip finkcionisanja je ostao nepromenjen od tog prvog dizajna.

Bez obzira koji tip motora se koristio u motociklima, dvotaktni, cetvorotaktni ili rotacioni, svi spadaju pod takozvanu kategoriju “vrucih motora”, posto se za vreme njihovog rada, proizvodnje I transfera pokretacke snage, proizvodi I toplota. Svi toplotni motorri rade na principu da se gorivo, bilo kojeg oblika, sagoreva, da bi se dobila toplota, koja dovodi do ekspanzije gasova ili sagorele mesavine goriva I vazduha, koji pokrece klip (ili rotor u rotacionom motoru), koji prenosi snagu kroz neki prenosni mehanizam do jednog ili vise tockova I pokrece vozilo.

A da vidimo gde su pravi zaceci ovih motora… 1680. godine holndski fizicar Christian Huygens je prvi eksperimentisao sa ovakvim motorima. Zatim 1860. godine, Lenoar je razvio prvi motor sa unutrasnjim sagorevanjem, koji je koristio gas dobijen iz uglja. Taj motor je imao klip sa dvostrukim delovanjem I dve komore, po jednu na oba kraja klipa. Sam sistem je bio veoma slican parnoj masini. Koristio je akumulator za dobijanje varnice da bi zapalio mesavinu ugljenog gasa. Ipak zbog velicine I zavisnosti od uglja, kao I zbog drugih faktora, motor jednostavno nije bio praktican za koriscenje na bilo kakvom vozilu. Bio je projektovan kao stacionaran, morao je biti povezan sa peci koja zagreva ugalj za dobijanje gasa. Na ovo je uticalo I to sto u to vreme nafta jos nije bila “provaljena” t.j. jos nije bila razbijena na delove kao sto je tecno gorivo, koje u danasnje vreme koristimo. Ovakve masine su zavisile od goriva u gasovitom stanju sve dok Jevrejski hemicar, Abraham Shreiner, u Poljskoj nije uspeo da rafinise naftu.

1862. godine jedan francuski naucnik je patentirao, ali nije napravio, cetvorotaktni motor. I taj motor je bio dizajniran za upotrebu gasovitog goriva. 16 godina kasnije, 1876. godine Nicholas Otto, trgovackiputnik, razvija motor sa unutrasnjim sagorevanjem, baziran na motoru Lenoir-a. Prvobitni motori su bili dvotaktni. Kasniji projekti, za koje je zasluzan I Daimler koji je projektovao drveni motorni bicikl, kao I neki drugi Otto-vi radnici, su bili prvi finkcionalni motori sposobni za dugotrajne I kontrolisane operacije u ne-staticnim uslovima. Uglavnom svi istorijski podaci podrzavaju sve ovo. Medjutim postoje glasine da nije sve bilo bas tako I da na samo Daimler, koji je radio za Otta, vec I sam Otto nisu bili izumitelji I projektanti ovih motora, vec da su jednostavno videli mogucnost za postojanje ovakvih motora I imali su dovoljno novca da finansiraju necije radove.

U ovoj verziji istorije motora sa unutrasnjim sagorevanjem (SUS), zasluge pripadaju Siegfried Marcus-u, koji je smislio, razvio I napravio prvi motor SUS, I uz to je koristio kompletno resenje za tecno gorivo, koriscenje karburatora, akumulatora za davanje varnicei imao je jos brojna inovativna resenja. To je doprinelo tome da motor bude dovoljno kompaktan za upotrebu na vozilu sa
I kome sada da verujemo? Pa,… svima. Ionako je najverovatnije da je u isto vreme bilo mnogo raznih projekata koji su imali mnogo toga zajednickog.

U pocetku razvoja SUS motora, elektricitet je bio jos u veoma ranom zacetku. Da bi elektricna varnica zapalila smesu goriva pomocu svecice, struja mora biti dovoljno jaka, vreme paljenja mora biti tacno I pouzdano. Ako se varnica dobije prerano, pre sabijanja goriva ili prekasno, eksplocaija gasova se ili ne bi desila ili ne bi imala dovoljnog efekta. Znaci potrebno je imati nekakav uredjaj koji ce odredjivati tacan momenat paljenja smese goriva. Druga stvar koja je potrebna je elektricno paljenje koje uz pomoc svecice oslobadja elektricnu varnicu visokog naboja u komori sa sabijenim gorivom, a da taj elektricni naboj ne utice na osobu koja upravlja masinom. Ako malo razmislimo, u to vreme jos nije postojala guma, znaci postoji I problem izolacije operatora od struje koja prolazi kroz masinu. Sta nam jos nedostaje? Nedostaje nam keramika koja treba da izoluje svecicu od samog motora. A kao poslednja stavka, akumulatori u to vreme su bili jako slabi. Dok se precizno vreme paljenja lako resava mehanicki, ostale stvari su morale da sacekaju da se guma I keramicka izolacija izumeju krajem veka. Nekoliko pokusaja sa elektricnom varnicom je bilo, ali ipak, trenutno najbolje resenje je bilo to da se jedan klizni ventil, tacno podesen, otvara, prethodno uzimajuci u sebe malu kolicinu goriva, I izlaze otvorenom plamenu. Gorivo bi se zapalilo, ventil bi to zapaljeno gorivo preneo u komoru I zapalio sabijenu mesavinu goriva. To je I funkcionisalo na stacionarnim masinama, ali nikako nije bilo prakticno na pokretnim masinama, kao sto su motocikli. Dok nije doslo do potrebnih izuma I razvoja paljenja sa jacom strujom, ti rani motori su se morali oslanjati na paljenje sa slabom strujom, sto je bilo veoma nepouzdano.

Kada je nafta “provaljena” t.j. razbijena na delove t.j. goriva, kao sto je benzin, nasta je problem rasprsivanja goriva u skoro gasovito stanje, posto tecno nije htelo da gori. Prvi karburatori su radili na principu prelaska vazduha po povrsini tecnog goriva. Kao I neke druge stvari, ovo je moglo da funkcionise na stacionarnim masinama, ali je bilo neprakticno na pokretnim, posto se gorivo muckalo, I bilo je nemoguce kontrolisati mesavinu. Ipak I taj nacin se koristio dok nije izmisljen rasprsujuci karburator, ali su motori imali veoma malu snagu, jednu brzinu I ne bas prakticnu primenu. Rasprsujuci karburator rasprsuje tecno gorivo, sto dozvoljava veoma fino podesavanje I kontrolu kolicine goriva I mesavine goriva I vazduha koje se koristi. Sto vise goriva t.j. mesavine koristimo, u zavisnosti od razmere goriva I vazduha u mesavini, to ce motor postizati vise obrtaja. Takvi karburatori se koriste I danas.

Kada je taj problem resen I kada je doslo do postojanja znatno vecih obrtaja, pojavili su se neki drugi problemi. Najozbiljniji problem je bila varnica, kod vecih obrtaja. Problem je u tome sto gorivo gori konstantnom brzinom, a kod vecih obrtaja, sabijanje goriva je mnogo brze, I ako se varnica dobija kao I do sad, klip ce vec proci tacku maksimalnog sabijanja. Znaci da je trebalo smisliti nacin da se paljenje pomera u zavisnosti od obrtaja na kojima motor radi, t.j. sto su veci obrtaji potrebno je vece predpaljenje. Na ranim modelima je to reseno rucno I na dosta modela motocikala moze se videti dodatna poluga koja je sluzila za podesavanje predpaljenja u toku voznje.

Do 1900-te godine, vecina ovih problema je prevazidjena. Braca Wright su iskoristili motor sa unutrasnjim sagorevanjem koji pali gorivo pomocu svecice, a gorivo rasprsuje pomocu karburatora, zasvoje letece masine. U isto vreme razvoj motora za motocikle je takodje kretao u dobrom pravcu.

Evo I malo primera:
Na pocetku 20. veka dosta veliki broj motora je bio u ponudi. Svake godine su se nudili novi, poboljsani modeli kao I dodatna oprema. Prvi motocikli su bili veoma slabi, male snage. Uglavnom je bilo potrebno dobro zapedalati a onda prebaciti prekidac u drugi polozaj da bi se strujno kolo usmerilo prema svecici, I voznja je mogla da pocne. Ti prvi modeli nisu imali kvacilo, znaci ako se motocikl zaustavi, motor se gusi I gasi. Pedale su bile potrebne I kao ispomoc motoru na uzbrdicama, posto su motori imali malu snagu. Centralne nogare su imale ulogu da odignu zadnji tocak od zemlje, da bi omogucilo lakse pedalanje, t.j. paljenje motocikla u mestu. Voziti neki od tih prvih motocikala mora da je bila prava avantura.


Evo jednog lepog modela NSU-a iz 1901. godine



Imao je motor od oko 1,5KS ispod 500ccm proizvodjaca Zedel (Svajcarski proizvodjac motora baziranih na DeBion-Burton dizajnu), montiran na ram od NSU-ovog bicikla. Ime NSU je bila skracenica od Neckarsulm Strickmashinen Union (unija tkackih masina iz Neckarsulma), a po drugoj teoriji NSU je uzeto iz naziva grada I reke NeckarSUlm.


Indian, godina 1901. godina



Motocikl sa motorom od 260ccm, jedne brzine, sa prenosom snage na zadnji tocak pomocu lanca. Proizvedeno je svega 3 komada ovog modela. Proizveli su ih George Hendee i Carl Oscar Hedstrom. Dva zaprodaju a treci je bio prototip.


1903. godine kompanija FN (Fabrique Nationale), proizvodi ovaj primerak sa motorom os 180ccm I 2KS, koristeci Bosh magnetno paljenje. Novina je prednji far. Ova Belgijska komanija je proizvodila motocikle od 1901 do 1905. godine.




1903. godine se pojavljuje I Harley Davidson koji takodje proizvodi tri komada svog prvog modela.



Imao je jednocilindricni motor sa prenosom na principu kaisa I bio je projektovan kao trkacki motocikl. Ovaj motocikl su napravili 20-godisnji Arthur Davidson I 21-godisnji William S. Harley u drvenoj supi 3x4 metra. Kasnije im se pridruzio I Arthurov brat Walter.


Mali skok na 1905. godinu I nailazimo na prvi cetvorocilindricni agregat Belgijskog proizvodjaca FN. Model 1905 FN Four od 360ccm I neverovatnih 5KS. Prenos resen kardanom.





Jos jedan aspect istorije motocikala je I evolucija motocikala kroz trke. Prva trka je verovatno bila slucajna, kada su se dvojica motociklista srela na putu dok su se vozikala po gradu, ili nesto slicno. Iako to nije bila prva zvanicna trka, mozemo samo da zamislimo tu dvojicu ljudi koji posle kratkog odmeravanja masina I postavljanja pitanja koja bi mogla biti brza, zavrcu gas do kraja I krecu niz drum verovatnno cak nekoliko puta brze neko bilo koji konj. Ako pomislimo samo da ti, prvi motocikli nisu imali nikakve amortizere, I tome dodamo tadasnje puteve, mozemo samo zamisljati kakav je to dozivljaj mogao da bude!




Sto se tice zabelezene istorije, stvari su malo jasnije, mada ima vise tvrdnji gde I kako se odrzala prva trka motocikala. Na [You must be registered and logged in to see this link.] se moze naci clanak koji je napisao Glenn Le Santo, "The earliest claim I unearthed was at Sheen House, Richmond, Surrey, [England] on November 29, 1897. The race distance was over one mile and was won by Charles Jarrot in a time of 2 minutes and 8 seconds on a Fournier.", ili u prevodu: Prva trka se odigrala u Richmondu u Engleskoj, 29. Novembra 1897. godine. Trka je bila duga jednu milju a pobedio je Charles Jarrot sa vremenom od 2 minute I 8 sekundi na Fournieru. .. Drugi izvor kaze da je prva zvanicna trka odrzana 1894 godine na relaciji Pariz-Rouen gde su se istovremeno takmicili I automobile I motocikli. Bilo kako bilo, nesrece u tim, pocetnim stadijumima trka su bile veoma ceste, zastitnih mera uglavnom nije bilo nikakvih , a trke su bile cisti test izdrzljivosti masine I vozaca.

1904 godine na sajmu automobile I motocikala u Parizu, desio se I prvi sastanak Internacionalne Federacije Klubova Motociklista. Pao je dogovor I prvi Grand Prix je odrzan dve godine kasnije u mestu Patzau u Austrougarskoj, 8 jula 1906 godine.

U Americi su se trke takodje pocele razvijati. 1 juna 1896 godine, Sylvester Roper se pojavio na biciklistickoj trci sa jednim motornim biciklom pokretanim parom. Kada su organizatori shvatili da Roper hoce da ucestvuje na trci u zatvorenom prostoru na stazi od par stotina metara, svi su se smejali. A kako I ne bi kada se 73-godisnji starac pojavio sa nekakvom skalamerijom I ne samo da je tvrdio da moze da se utrkuje vec I da moze da pobedi. Kada se trka od tri kruga zavrsila, Roper, ne samo da je pobedio, vec je I dostigao brzinu od preko 45km/h. Posle trke je hteo da pokusa da postigne jos vecu brzinu, ali prednji tocak je izgubio kontrolu I Roper je sleteo sa staze. Kada su gledaoci prisli, ustanovili su da je Roper preminuo. Kasnije je ustanovljeno da je Roper preminuo od srcanog udara I da je verovatno to I izazvalo nesrecu.

Na prelasku u dvadeseti vek Charles H. Metz, je experimentisao sa motornim trenazerom za svoj tim biciklista. Kasnije je predstavio I svoj prvi primerak motornog bicikla na trci River Race u julu 1900 godine. Postigao je I record od 7 minuta na stazi od 5 milja. Posle toga taj model, “Orient”, je stekao veliku popularnost.

Oko godinu dana posle predstavljanja Orienta, desila se I prva trka samo za motocikle, u maju 1901 godine, na stazi od 1 milje u Los Angelesu, inace koriscena za konjicke trke. Ralph Hamlin je na Orientu pobedio , zavrseci trku od 10 krugova za samo 18 minuta I 30 sekindi.




U maju sledece godine organizovana je prva trka po asfaltu u SAD izmedju gradova Irvington I Milburn, I Orient je ponovo odneo pobedu, prosecnom brzinom od 31 milje / h. U ovo vreme motocikli su se poceli masovnije pojavljivati I trke su se odrzavale svukuda.




Glenn H. Curtiss, je odneo pobedu na prvoj Americkoj trci uzbrdo, postavljajuci record od 63.8 milj/h na stazi dugoj 1 milju. Njegovo najvece dostignuce se desilo 1907 godine kada je postavio record od 136.36 milj/h na eksperimentalnom motoru sa 8 cilindara I kardanom. Ipak taj record nije zvanicno zabelezen posto je doslo do kvara na drugom merenju. Posto su trke postajale veoma popularne, mnogi proizvodjaci su poceli da izradjuju motocikle specijalno za trke. To je dovelo do znatnih poboljsanja I velikog napretka u tehnologiji izrade motocikala, a to je opet dovelo do znatnog poboljsanja I u izradi motocikala za masovnu, komercijalnu upotrebu.

Pored ulicnih trka, pocele su se razvijati I trke na privatnim stazama. Iako su te staze bile napravljene za trke biciklova, dobro su se pokazale I za motocikle. Tako su se obicne trke odrzavale tu, a za brzinske trke su ipak morali da pocnu da grade specijalne staze sa boljom podlogom. Prva takva je otvorena 1909 godine u Los Angelesu I nazvana je Coliseum Motordrom. Za prelazak 1 milje trebalo je obici stazu 3.5 puta.




Sto se vise ovakvih arena otvaralo, tako je I rasla zelja publike za vratolomnim brzinama. Motocikli napravljeni za ovakve trke nisu imale ni kocnica ni gasa. Celu trku se vozilo punom brzinom sto je celom cirkusu dodavalo element opasnosti. Sto se tehnologija bolje razvijala, postizale su se vece brzine I povecavale su se I nesrece sa fatalnim ishodom. Zbog toga su ovakve arene pocele da se zatvaraju.

Prva ulicna trka sa merenjem je organizovana u gradu Venice, California. Ubrzo su takve trke dobile na popularnosti, sto je privuklo mnoge kompanije, kao Harley Davidson da sponzorisu timove koji zauzvrat vrse promociju njihovih proizvoda. U isto vreme pocele su da se organizuju I duge trke koje su se odrzavale izmedju udaljenih gradova i preko 50—600 kilometara udaljenih. Ovakvim razvojem na trkama, kompanije su pocele sve vise da ulazu u razvoj .

Posto su se trke odzavale svuda bez ikakvog reda, pokazala se potreba za nekakvom organizacijom. U Americi je to bio FAM (Federation of American Motorcyclist), prethodnik AMA, a u Evropi, FIM.

U Evropi, trka na Isle of Man, je vec uveliko dobijala na popularnosti. Do 1910 godine smatrala se jedinom pravom trkom u Evropi.

Pocetak svetskog rata, motociklizam je potisnuo u drugi plan I proizvodjaci su prestali da sponzorisu trke, sve do kraja rata. Posle rata, u Americi jedino HD, Indian I Excelsior ostali u sponzorkim vodama. U Evropi su takodje samo najveci proizvodjaci su mogli sebi da priuste sponzorisanje timova I proizvodnju trkackih masina.




Evo I malo predstavljanja masina iz tog vremena.

Scott, 1905



Dvocilindras, dvotaktni, vodeno hladjeni, sa dvobrzinskim menjacem. Iznad fuzastera je bila poluga koja se koristila za promenu stepena prenosa I ponasalo se I kao neka vrsta kvacila. Scott se 1910 godine proslavio, kada je osvojio trku Isle of Man TT, kao prvi dvotaktni pobednik. 1911 godine je dobio titulu za najbolju prosecnu brzinu I tu titulu je zadrzao I 1912 I 1913 godine.


Deronziere, 1907



Jednocilindricni motor od 282ccm, sa jednom brzinom, prenosom preko kaisa. Imao je prednje amortizere I tezio je 45kg. Postizao je brzinu od 45km/h.


Harley Davidson, 1907



Jednocilindricni sa jenom brzinom I prenosom putem kaisa. Imao je rucno “kvacilo” koje je sluzilo za zatezanje kaisa koji je spajao zadnji tocak sa motorom. Ove godine se HD prosirio na 18 zaposlenih.


Harley Davidson Model 7, 1911



HD je monudio cetiri razlicita modela. Svi su bili jednocilindrasi a razlika se sastojala u izboru tockova od 26 ili 28 inca, I u izboru magnetnog ili akumulatorskog paljenja. Prenos putem kaisa, jednobrzinski, 4.34KS, 573ccm.


Harley Davidson Model 11J w sidecar, 1915



Dvocilindricni, sa dve brzine I lancanim prenosom. 8.68KS, 989ccm. Opremljen bocnom prikolicom.


Indian V-twin, 1914



Dvocilindricni V agregat od 7KS, sa 3 brzine I dva akumulatora od po 6V. Ovo je prvi motocikl sa elektricnim paljenjem.


Indian Boardracer, 1920



V-agregat sa 8 ventila. Motocikl koji se koristio za trke na biciklistickim kruznim stazama. Iako ima zadnju kocnicu, ona je uvek bila otkacena, posto se na tim trkama nije koristila ni kocnica, ni gas.


Iver Johnson Model 15-7, 1915



Zaista izuzetan motocikl. Pored funkcionalnosti mnogo je ulozeno I na izgled. Ram je napravljen tako da prati ugao cilindara, niklovani delovi, boje,… Imao je dve bregaste osovine sto je omogucavalo da oba klipa dostignu gornju tacku u isto vreme sto je dalo vise snage na zadnji tocak. 508ccm, dvocilindricni V agregat, lancani prenos, paljenje na pedale I rucni menjac sa 3 brzine.


Eto to bi bila kratka istorija tih prvobitnih motocikala bez kojih ne bismo vozili masine koje danas vozimo.



Izvor: BJBikers.com
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Tko je izumio prvi motocikl?   

Nazad na vrh Ići dole
 
Tko je izumio prvi motocikl?
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Tko je izumio prvi motocikl?
» Ljubav na prvi pogled?
» Sta utice na prvi utisak o nekome
» Prvi poljubac
» Prvi telefon u Beogradu
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Auto/Moto ::  Auto/moto svet :: Motocikli-