Коча Поповић је један од српских и људских великана које изнимно ценим и поштујем.
Дамјан Павлица
Рођени Београђанин, Константин Коча Поповић је завршио официрску школу у Сарајеву, а потом дипломирао филозофију на Сорбони, у Паризу. Између два светска рата писао је песме и био убеђени пацифиста.
Након Хитлеровог успона, пацифистичка позиција се показала беспомоћном. Чувени филозоф и пацифиста Бертранд Расел тада је закључио да је потребно супротставити се фашизму и да „рат није најгоре од могућих зала“. Слично је писао и Алберт Ајнштајн: „Мрзим све армије и сваку врсту насиља, али сам чврсто уверен да у овом тренутку ова мрска оружја нуде једину ефикасну заштиту.“
Коча Поповић је, попут многих других европских интелектуалаца, 1937. отишао да се бори против фашизма у Шпанији, где је генерал Франко уз помоћ Трећег Рајха и фашистичке Италије покушавао да преузме власт. Коча је стекао чин поручника Шпанске републиканске армије, поставши командант артиљеријског дивизиона. Нажалост, нису успели да зауставе фашизам у Шпанији.
1941. године, фашистичке силе су са свих страна провалиле и у нашу земљу. Регуларна војска је за свега неколико дана прегажена. Коча Поповић је био један од официра Југословенске војске који је избегао заробљавање и наставио да се бори. На самом почетку српског устанка, Коча је био командант космајских партизана. Против космајских партизана, у непосредној близини Београда, почетком августа 1941. године је предузета прва антигерилска операција Вермахта у окупираној Југославији. Крајем године, Коча је постао командант Прве пролетерске бригаде, елитне партизанске јединице. Крајем 1942. је постављен за команданта дивизије. Јуна 1943. спасао је Народноослободилачку војску Југославије самоиницијативним пробојем из осовинског обруча на Сутјесци, због чега умало није смењен. До краја рата доказао се као један од најбољих српских војсковођа и стекао чин генерала.
Након рата је био начелник Генералштаба ЈНА, шеф југословенске дипломатије и потпредседник СФРЈ. Седамдесетих година се повукао из политичкога живота услед чистке „либерала“ у Србији. Кочини цитати представљају огледало југословенског 20. века из перспективе српског левичара и филозофа
Шпански грађански рат
ПОДВРЋИ КЊИГЕ ИСПИТУ ШПАНИЈЕ
“Свидело би ми се да подвргнем књиге испиту данашње Шпаније, да буду овде читане. Ово није апотеоза рату, далеко од тога. То је провера на најосетљивој, најоштријој тачки опште савремене Европе.”
О ШПАНСКИМ АНАРХИСТИМА
“Првих дана генералске побуне, анархисти су направили чуда, сваки у своје име, као анархиста, и са вером у себе која није одговарала њиховим могућностима, али заиста презирући смрт.”
Други светски рат
НАДЉУДСКОМ СНАГОМ ПРОТИВ МЕХАНИЗАЦИЈЕ
“Никаква моторизација не може се мерити са натчовечанском снагом и плодовима наших напора. Сваки минут неспавања, сваки дах, свака кап крви, сваки откуцај срца, чак сваки последњи дах и тежина тела умрлог од изнемоглости да се осетити, испољава се у резултату, закључку, у завршном рачуну.”
СТИД ПРЕД НАШИМ ЈУНАЦИМА
“Кад причају наши јунаци, увек се мало постидим. Ја сам им, ето, старешина. Да ли бих био раван њима у јунаштву, да сам с њима, стално у првој линији”
ДИВИО САМ СЕ ХРАБРОСТИ ПРОЛЕТЕРА
“Непрекидно сам се дивио спокојној храбрости пролетера. Ефикасност без немира и ужурбаности, самоуверење без хвалисавости, одлучност и упорност у извршавању задатака, без вике, једна стална прибраност и у најтежим ситуацијама. Све се то испољавало и избијало у непрекидним борбама са непријатељем. Мање смо се одмарали — били тврђи и свежији; слабије се хранили —- били жилавији; слабије наоружани — убојитији; без моторизације — бржи. Скупља је била свака наша смрт, наше је дисање имало друкчију, посебну вредност. Као да су се све наше муке, напори и тешкоће згушњавали у убојит пркос, као да су се преокретали у нашу предност.”
У РАТУ СНАГА ЖИВАЦА ОДЛУЧУЈЕ
“Трудио сам се, у сваком случају, да смирим борце, да им повратим самопоуздање. У борби је то најважније, снага живаца одлучује. Такве психолошке интервенције могу у рату бити ефикасније и од најразорније пуцњаве.”
КО ЋЕ ОПИСАТИ БОРБЕ КРАЈИШНИКА?
“Ко ће умети замислити, описати како је 3. крајишка недељу дана водила борбу, тучена артиљеријом и притискивана тенковима — наслоњена на пусте, хладне падине Цинцара и Малована?”
О СЛУГАМА ОКУПАТОРА
“Дубоко испред Немаца, наилазили смо на четнике, домобране, усташе, итд., и заиста, споља посматрајући, изгледало је да се не бијемо против окупатора, него једино »међу собом«. Ствар се, међутим, расветљава чим се увиди основна чињеница: да су све те групе биле активни делови окупаторске војске.”
“Свакоме ко уме да мисли и види — даље од свог носа и кућног прага — мора бити јасно да би без његових слугу — четника и усташа, положај окупатора већ сада био неодржив — и неиздржив.”
О ЧЕТНИЧКОЈ ХРАБРОСТИ
“Ратнички спољни изглед сразмеран кукавичлуку, терминологија и симболи (мртвачка глава) такође. Откуда би четник могао бити храбар, када основа и основна побуда њиховог става и опредељења: кукавичлук, признање немоћи пред снагом окупатора.”
“Хоће ли четници, вође, у последњем тренутку, окренути оружје против Немаца? Ипак изгледа да неће моћи. То би могли учинити само ако би немачка војска била претходно потпуно разбијена, дословно разбијена, растерана. Поред тих материјалних услова за преокрет исто тако мало има и »политичких«: издајство је постало права садржина те политике, основнија од целе суперструктуре, од свих комбинација »кад дође време«.”
НЕ ГАРАНТУЈЕМО МИР И СПОКОЈСТВО
“Ми не гарантујемо мир и спокојство, већ доносимо доследно и до краја пооштрену борбу против свих народних непријатеља; а таква борба, уз учешће свих — способних да се боре, управо је једина трајна и сигурна гаранција за брзо постизање победе и трајног мира.”
БРАТСТВО МЕЂУ НАШИМ НАРОДИМА
“Колико смо морали имати принципијелности да бисмо, још онда, усред међусобног клања Срба и муслимана, проповедали братство међу нашим народима. И то што смо говорили тада — и сада говоримо, спроводимо, непобедиво.”
ДОСЛЕДНА ПОЛИТИЧКА ЛИНИЈА
“Оно што смо постигли, постигли доследном и правилном политичком линијом; никоме од наших нових субораца нећемо дозволити да ту линију, просту и широку, унакази и окаља.”
ВИШИ ОФИЦИРИ СУ ЗАКАЗАЛИ
“Ретко се који од професионалних, нарочито виших официра, показао способан за оперативног команданта.”
УМЕЋЕМО ДА СТВОРИМО УЗОРНУ ДРЖАВУ
“Кажем једно. Када смо умели, под овако страховито тешким условима, створити овакву војску, умећемо да створимо и државу, узорну.”
“Кад буде готов рат, сигурно ћемо нагло остарити.”
Период СФРЈ
СВИ СУ ДРЖАВНИЦИ ХВАТАЛИ БЕЛЕШКЕ
“Са Титом сам био код 290 шефова држава, влада или суверена, 289 су водили белешке, шта Тито говори. Једино Черчил није држао оловку у рукама.”
ЈА САМ СЕ ЗАЛАГАО ЗА НЕСВРСТАНОСТ
“Уосталом, ја сам се залагао да и у нашим званичним документима буде прихваћен термин »несврставање« уместо тада практикованих, за мене недовољно адекватних, релативно пасивних израза као што су »ванблоковска политика« или »невезаност« и »неангажованост«. Сматрао сам да термин несврстаност тачно изражава оно што желимо да постигнемо, дакле суштину те политике јер утврђује подједнако непристајање на подређивање било коме, Западу или Истоку.”
„ЧИСТКА ЛИБЕРАЛА“ ЈЕ БИЛА ДВОРСКИ УДАР
“После онога што је учињено са Србима (српских руководством) постало ми је јасније шта се догађа и куда идемо јер је то, по мојој оцени, била једна врста дворског, државног удара. Оценио сам то као заверенички обрачун с легитимним заступницима демократске оријентације у Савезу комуниста, у Србији и у Југославији.”
ИМАО САМ СРЕЋУ ДА ПОСТАНЕМ НИКО
“За разлику од оних припадника моје генерације ратника и послератних функционера којима је власт била први, ако не и једини циљ а варљиви сјај функције малтене једина политичка и уопште мисаона преокупација, за себе бих могао рећи и ово: имао сам срећу да, кад се остајањем у форумима и хијерархији више ништа није могло учинити, постанем »нико«. То ме је одржало…”
“Наша генерација није могла да уради више, ми смо урадили максимум.”
Године распада
АЛБАНЦИ СУ НАМ ДРЖАВЉАНИ, НЕ ПОДАНИЦИ
“Албанци могу бити држављани Југославије, али не могу бити српски поданици.”
НАЦИОНАЛИЗАМ ЈЕ НАЈНИЖИ ОБЛИК СВЕСТИ
“Ја сам против сваког национализма, јер је национализам најнижи облик друштвене свести.”
МИЛОШЕВИЋЕВ МИТИНГ ИСТИНЕ ЈЕ ЛАЖ
“Нечија једнонационална “истина”, самим тим што је таква, не може бити истина. Она сузбија разборитост слободних грађана.”
БИО САМ И ОСТАО СРБИН, АЛИ НЕ ЗАДРИБАНДА И СРБЕНДА
“Башибозлук, багра и брабоњци устали да обнове Душаново царство. Срби су само против онога ко би хтео да их макар мало опамети, а одушевљено кличу свакоме ко их још више заглупљује, уназађује и унесрећује. Жалосно је што су Срби у цивилизацијском и културном погледу остали на нивоу на коме су били пре сто година. Они нису у сукобу са светом, већ са самима собом, враћајући се на шајкачу и опанак из којих су једва изашли. Био сам и остао Србин, али нисам болесна задрибанда и Србенда. Такви су издали и осрамотили српски народ и наругали се његовој славној историји.”
МРЖЊА ЈЕ НАША НАЈРАЗОРНИЈА ЖИЦА
“Политика која нас је бацила у националистичка разрачунавања није увезено зло, већ је она наше огледало и наша најразорнија жица.”
ОНИ ТАКО УСМЕРАВАЈУ НАРОД
“Ту не вреди стално се позивати на »народ«. Јер, масован је несумњиво био и погубни »маспок« у Хрватској 70-тих година, као и неки други покрети и инострани, ововековни »режими« који су, срећом, били поражени. Стога не могу да подржим ни оне који данас тако усмеравају било који народ.”
ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ БУДУЋНОСТ
“Будућност југословенства увек сам везивао за демократску еволуцију ове хетерогене заједнице која је, упркос големим разликама, повезана егзистенцијалним заједничким интересима. У таквом, демократском југословенству које подразумева испомагање и толеранцију, видим једину алтернативу затварању и самоубилачком националистичком разрачунавању. Што се мене тиче, људи и народи који живе на овом геополитичком простору могу једино тако да се укључе у савремену, европску и светску цивилизацију.”
Разно
ОЗБИЉНО СЕ ШАЛИМ
“Свака девојка која је осећала извесну наклоност према мени — није знала да разликује када се шалим, а кад говорим озбиљно.”
ЦРНА ПТИЦА
“Ужас ми лежи у грудима — као црна птица. Ако рашири крила, закукаћу.”
ЧИНИЛО МИ СЕ ДА МЕ ПРЕЦЕЊУЈУ
“Чинило ми се да ме помало прецењују. Не само у том тренутку кад су одлучили да ми повере спољну политику, него уопште: командант Прве пролетерске, начелник Генералштаба, министар. Питао сам се – да ли је то збиља за мене? Двоумљење је, претпостављам, настајало из познавања сопствене природе. Одвајкада сам свему прилазио помало и надреалистички; знао сам да се никад нећу моћи потпуно изменити.”
СВЕ ЋЕ ТО ИСТОРИЈА САМЛЕТИ
“Рачунам да ће историја кроз 40-50 година све то самлети; ствари ће, више или мање, доћи на своје место. Приближно ће се, ваљда, знати без потцењивања, и још важније, прецењивања – ко сам и шта сам био.”
ГЛАВНА СТВАР У ЖИВОТУ
“Главно ми је у животу: I Пролетбригада.”
Ned 4 Feb - 11:46
