Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Čuda u Srbiji

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Čuda u Srbiji   Uto 14 Maj - 0:36

Đerdapska klisura



Srbija poslednjih godina veliku pažnju poklanja razvoju nautičkog turizma, ne samo zbog mnogo plovnih reka, već i zbog turističkih atrakcija koje se nalaze uz plovne puteve. U Srbiji, na obalama Dunava, velikog evropskog koridora čiji se dan obeležava 29. juna, sve veći broj turista iz inostranstva otkriva prirodne i graditeljske atrakcije.Dunav je jedna od najlepših i najdužih reka u Evropi, čiji se dan, svake godine, obeležava 29. juna u 14 zemalja, koje su potpisnice Konvencije o saradnji i zaštiti. Turisti koji krstare Dunavom kažu da na 588 kilometara toka kroz Srbiju imaju priliku da vide jedan drugačiji Dunav, reku koja menja izgled od široke, mirne, ravničarske, do brze, nemirne, prave planinske reke. U cilju privlačenja turista, Srbija i Rumunija intenzivno rade na projektima donjeg Dunava, gde se nalaze dve prirodne atrakcije: u Srbiji to je Đerdapska klisura, a na tromeđi Rumunije, Moldavije i Ukrajine je dunavska delta, koju još zovu evropska Amazonija.


Đerdapska klisura

Đerdapska klisura, po lepoti i veličini, u Evropi nema premca. Nastala je pre mnogo stotina hiljada godina, razdvajanjem planinskog masiva Karpata, a u taj rased ulilo se Panonsko more. More je nestalo, a kroz 130 kilometara dug kanjon danas teče Dunav. Đerdapska klisura je najveća probojnica u Evropi, a čine je četiri klisure i tri kotline. Bez dileme, najlepša je klisura Veliki kazan, čije se vertikalne strane uzdižu i do 300 metara nad Dunavom, a potvrđeno je da mnogobrojni virovi sežu i do 90 metara u dubinu.

Iz Velikog se ulazi u Mali kazan, koji je širok oko 300 metara i oivičen strmim liticama. Završava se na 966 kilometru Dunava, koji se zove Hajdučka vodenica, a ovo mesto spominjemo jer deluje kao oaza među kamenim gromadama i nautičari je zato biraju za sidrenje. Na 965. kilometru Dunava je Trajanova tabla, na kojoj je uklesano na latinskom jeziku da su 105. godine po nalogu ovog rimskog imperatora, spojene dunavske obale. Dve godine je trajala izgradnja mosta dugačkog više od jednog kilometra, koji je spajao današnju Srbiju i Rumuniju. Istoričari kažu da je ova monumentalna građevina narednih hiljadu godina bila najduži most u svetu. Obilje vode, šuma, divljači i povoljna klima u toku Dunava oduvek su bili razlog prisustva čoveka i razvoja različitih kultura. Đerdapska klisura je mesto gde je očuvan kontinuitet života od praistorije do danas. Najraniji tragovi života su istovremeno i najznačajniji uspon praistorijskih ljudi obeležen kulturom neolitskog naselja Lepenski vir, čiji najveći domet predstavljaju skulpture ribolikih ljudskih figura od dunavskih oblutaka.

U Nacionalnom parku Đerdap, na površini od 60 hiljada hektara živi raznolik biljni i životinjski svet toplog tercijara, posebno reliktna flora, koja je uglavnom izčezla iz severnih delova Evrope. Raznolikost biljnih staništa uticala je i na očuvanje reliktnih životinjskih vrsta, poput nekih kuna i slepih miševa, a od 150 vrsta ptica posebno su interesantni suri i orao zmijar.


munirablog.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Čuda u Srbiji   Uto 14 Maj - 0:40

Đavolja Varoš



Đavolja Varoš je spomenik prirode na jugu Srbije, mnogima poznatija kao jedan od 77 kandidata za sedam svetskih čuda prirode. Kada je pre dve godine ušla u ovu trku, Đavolja varoš je bila najbolje plasirani evropski kandidat u svojoj kategoriji, a još je značajnije što je u trci bila sve do poslednjeg glasanja koje se završilo u leto 2010.godine.


Đavolja Varoš

Đavolja Varoš se nalazi u topličkom kraju, 27 kilometara od Kuršumlije, na obroncima planine Radan gde je veliki broj mineralnih i termalnih izvora pa je zbog velike koncentracije minerala, čitav predeo siromašan rastinjem. To pogoduje eroziji zemljišta i stvara, kako neko reče, vragolasti pejzaži. Tako bi se moglo objasniti postojanje 202 zemljane figure visoke oko dva metra koje na vrhu imaju kapu. Zapravo to su andezitne ploče, vulkanske stene koje su u nekom periodu zemljine istorije, prilikom erupcije, dospele u ove predele. Vekovima su pritiskale zemljište koje je oko njih menjalo izgled i raslo, pretvarajući se u figure najrazličitijih oblika i dimenzija.

Nekada ljudi nisu imali objašnjenje za nastanak Đavolje varoši, pa su se u to doba ispredale razne legende. Najčešće su pričali da su zemljani stubovi ostaci crkava koje su razrušili đavoli. Verovatno je tako i ceo prostor dobio ime, koje ljude ne asocira na nešto lepo, pa su ga zaobilazili kad god su mogli. Ne znajući da je erozija krivac za promenu izgleda zemljanih figura, meštani su sa strahom pričali da se one pomeraju, da rastu. Tek u novije doba Đavolja varoš je postala turistička atrakcija, jedina u Evropi koja može da konkuriše mnogo poznatijoj Bašti bogova u SAD-u.

Mašta stanovništva ovog kraja Srbije ispredala je i druge legende: po jednoj, zemljane figure su okamenjeni svatovi, po drugoj surovi aga je okamenio neposlušnu raju, a postoji priča da su đaci nadmudrili đavole i da su se oni okamenili. Da je reč o mestu gde caruje mistika potvrđuju priče o crvenoj vodi, a zapravo je reč o vodi koja spira vegetaciju sa padine i koja je zbog primesa rude gvožđa crvenkaste boje. U ovom delu Srbije, u srednjem veku, bilo je mnoštvo rudnika gvožđa, o čemu svedoče i dva okna u neposrednoj blizini Đavolje varoši.

Đavolja varoš je od 1959. godine po zaštitom države, a četiri decenije kasnije, Uredbom Vlade Srbije proglašena je za prirodno dobro od izuzetnog značaja pa je 67 hektara površine u prvoj kategoriji zaštite. Tokom kampanje za sedam svetskih čuda prirode, mnogo se radilo i na uređenju lokaliteta: izgrađen je magistralni put dug devet kilometara, parking, vidikovac, osvetljena je staza, dovedena voda, organizovana služba održavanja sa pratećim sadržajima. Zahvaljujući dekorativnom osvetljenju, za turiste se organizuju I noćna razgledanja Đavolje varoši, pa godišnja poseta premašuje 50 hiljada gostiju. U saradnji sa nacionalnim Zavodom za zaštitu spomenika kulture radi se program za proširenje zaštićenog prostora koji će biti proglašen za geološki park.

Đavolja varoš nominovana za jedno od sedam prirodnih svetskih čuda od Turističke organizacije Kuršumlija i Turističkog preduzeća „Planinka”, uz podršku Turističke organizacije Srbije
Prirodni fenomen Đavolja varoš kod Kuršumlije nominovan je od Turističke organizacije Kuršumlija i Turističkog preduzeća „Planinka” za izbor jednog od sedam svetskih čuda prirode. Ovu nominaciju podržala je i Turistička organizacija Srbije.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Čuda u Srbiji   Uto 14 Maj - 0:42

Šarganska osmica



Šarganska osmica je deo pruge uzanog koloseka između Užica i Višegrada, odnosno Mokre Gore i Kremana, preko brda Šargana. Ova pruga ima veliki broj mostova i 19 tunela od kojih je najduži Šarganski: 1660,80 m. Po broju mostova i tunela, i usponu od 18 promila, Šarganska osmica je jedinstvena u Evropi.

Na inicijativu žitelja ovog kraja i na pristanak ŽTP Beograd 1998 godine je započela rekonstrukcija pruge. Iz Muzeja željeznica u Požegi dovučeni su vagoni i lokomotiva, pa je „ćira“, kako ga narod prozvao, na delu trase krenuo sa radom godinu dana kasnije, a na čitavoj obnovljenoj deonici od 2003. godine.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Čuda u Srbiji   Uto 14 Maj - 0:43

Romulijana



Felix Romuliana je carska palata podignuta po zamisli rimskog imperatora Galerija Maksimilijana, na prostranom platou Gamzigrada, u blizini Zaječara. Galerije, rođen u ovoj oblasti, ovu palatu podigao je u 3. i 4. veku sebi i svojoj majci Romuli, po kojoj ju je i nazvao. Pripada posebnoj kategoriji spomenika rimske dvorske arhitekture vezane isključivo za razdoblje tetrarhije i predstavlja najočuvaniji primer te arhitekture.


Feliks Romulijana u Gamzigradu

Palatu okružuju snažni bedemi koji su štitili sam grad – palatu od upada varvara. Otkriveni su ostaci starijeg i mlađeg utvrđenja, podignutim u vremenskom intervalu od desetak godina. Komunikacijom koja je spajala istočnu i zapadnu kapiju prostor unutar bedema je podeljen na dva dela različite namene. Severnu polovinu obuhvata kompleks carske palate sa malim hramom i monumentalnim žrtvenikom, dok se na južnoj polovini nalaze objekti za javnu upotrebu (veliki hram sa dve kripte pravougaone osnove i terme) i objekti za opsluživanje palate (horeum i jednobrodna građevina sa portikom). Objekti su bogato ukrašeni freskama, štukaturom, podnim mozaicima sa figuralnim i geometrijskim motivima.

Od prve decenije 4. do sredine 6. veka u nekoliko mahova menjaju se naziv, izgled i osnovna funkcija. Već u drugoj polovini 4. veka Romulijana je zapuštena palata, a posle provale Gota i Huna postaje malo vizantijsko naselje koje se pod nazivom Romulijana pominje u spisku mesta obnovljenih u vreme Justinijanove vladavine. Gamzigradski dvorac je poslednji put oživeo kao utvrđeno slovensko naselje 11. veka.

Sistematska arheološka istraživanja traju od 1953, a na otkrivenim objektima kontinuirano se vrše konzervatorski radovi. Lokacija Gamzigrad - Romulijana je 2007. uvrštena u Listu svetske kulturne baštine UNESCO-a.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Čuda u Srbiji   Uto 14 Maj - 0:47

Hram Svetog Save



Hram svetog Save je najveći srpski pravoslavni hram, najveći pravoslavni hram na Balkanu i jedna od najvećih pravoslavnih crkava na svetu. On se nalazi u istočnom delu Svetosavskog trga, na Vračarskom platou, u Beogradu. Podignut je na mestu za koje se smatra da je Sinan paša 1595. spalio mošti svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve. Ovaj spomen-hram predstavlja organski deo savremene živopisne siluete Beograda, čineći jedno od njegovih glavnih obeležja.

Zidanje Hrama počelo je 1936. po projektu arhitekata Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka, ali je zbog Drugog svetskog rata, a potom i novih komunističkih vlasti prekinuto. Nastavak gradnje usledio je 1985. sa arhitektom Brankom Pešićem kao protomajstorom, ali se ubrzo dogodio raspad Jugoslavije, građanski rat i ekonomske sankcije. Obnavljanje radova krenulo je 2000. i do 2003. je potpuno završen eksterijer, a u toku je završetak radova na enterijeru. Izgradnja crkve je finansirana isključivo dobrovoljnim prilozima. Pored Hrama izgrađene je Parohijski dom, a planirana je i nova zgrada Patrijaršije.

Hram je izgrađen u srpsko-vizantijskom stilu, sa četiri zvonika visoka 44 m. Visina vrha kupole iznosi 70 m, dok je glavni pozlaćeni krst visok još 12 m, što vrhu Hrama daje ukupnu visinu od 82 m, a nadmorsku visinu od 134 m (64 m iznad nivoa reke Save). Zbog toga ova crkva zauzima istaknuto mesto na beogradskom horizontu i vidljiva je sa svih prilaza gradu. Hram zauzima površinu od 3500 m² u prizemlju, uz dodatnih 1500 m² na tri galerije na prvom nivou. Postoji još i galerija od 120 m² na drugom nivou, na kome se nalazi i spoljašnji vidikovac koji se prostire oko cele kupole. Hram se u pravcu istok-zapad proteže 91 m, a u pravcu sever-jug 81 m. Kupole su ukrašene sa 18 pozlaćenih krstova u tri veličine, dok se u zvonicima nalazi 49 zvona.

Crkva može da primi 10.000 vernika, a na zapadnu horsku galeriju može da stane 800 horista. Ispod poda hrama je izgrađena riznica i kripta svetog Save, kao i grobna crkva svetog kneza Lazara, ukupne površine oko 1800 m². Hram je obložen belim mermerom i granitom, a živopisanje, koje tek predstoji, biće urađeno u tehnici mozaika. Predviđeno je da se u glavnoj kupoli nalazi ogroman mozaik Hrista Pantokratora.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Čuda u Srbiji   Uto 14 Maj - 0:48

Kanjon Uvca



Kanjon Uvca nalazi se u severnom delu Pešterske visoravni, između Sjenice i Nove Varoši, između planina Javor i Zlatar. Kanjon Uvca poznat je po svojim uklještenim meandrima, koje je reka usekla u krečnjačku stenu. Meandri Uvcapostoje na tri mesta u kanjonu, a najatraktivniji se nalaze uzvodno od ušća reke Veljušnice, u oblasti po imenu Lopiža. Do njih je najlakše stići kolskim putem iz Sjenice.
Osim meandara, kanjon Uvca poznat je i po tome što se u njemu gnezdi beloglavi sup, jedna vrsta lešinara impozantne veličine, koja je pre dve decenije skoro izumrla. U kanjonu danas živi oko tri stotine primeraka beloglavog supa.


Kanjon Uvca

Uvac je glavna pritoka reke Lim. Nekoliko poslednjih kilometara, reka Uvac predstavlja granicu između Srbije i Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, tj. granicu opština Priboj i Rudo. Deo pruge Beograd-Bar prolazi rekom Uvac. Taj deo je inače sporna teritorija i pripada Republici Srpskoj.

Uvačko i Zlatarsko jezero, koje pravi reka Uvac, koriste se za ribolov i kupanje, a pored njih postoji mnoštvo vikendica od kojih se mnoge izdaju, pa pronalaženje smeštaja nije problem. Kanjon Uvca nastao je rečnom erozijom vertikalnog tipa. Korito reke nekada je bilo na većoj visini nego što je danas. Zbog ubrzane vertikalne erozije, rečno korito počelo je da se spušta, ali nije bilo dovoljno vremena da se ono ispravi dejstvom vode. Tako je reka mogla da probije put samo kroz najmekše delove stena, dok su oni tvrđi ostali kakvi su bili, formirajući izuzetno duboke meandre.















Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Čuda u Srbiji   

Nazad na vrh Ići dole
 
Čuda u Srbiji
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Najveća solarna elektrana na svetu u Srbiji
» Europsko rukometno prvenstvo u Srbiji 2012
» Muška moda u Srbiji i svetu
» Poreklo imena gradova u Srbiji
» Misterije u Srbiji
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Srbija-