Sintagma

Sintagma je skup dveju ili više reči od kojih je jedna glavna reč, a ostale zavise od nje. Ove reči su povezane zajedničkim značenjem i kao celina imaju istu službu u rečenici.

Za razliku od zavisnih članova glavna reč sintagme se ne može izostaviti iz rečenice, jer bez nje ne bi bilo sintagme, niti bi ta rečenica imala smisla.

Naš poznati pisac predstavio se publici.

Sintagma: naš poznati pisac

Glavna reč sintagme: pisac

Zavisne reči sintagme: naš poznati

Ako se iz rečenice izostavi reč pisac rečenica ne bi imala smisla.

Zavisno od toga kojoj vrsti reči pripada njena glavna reč (imenica, pridev, prilog ili glagol) sintagma može biti:

☼ imenička (Maja mi je poklonila malu drvenu kutiju)

☼ pridevska (Pre mojim očima je neobično lep prizor)

☼ priloška (Stigli su kući veoma brzo) i

☼ glagolska sintagma.(Zaspao je gledajući film)

U okviru jedne sintagme u rečenici može da se nađe neka druga sintagma, tako da razlikujemo pojmove šire i uže sintagme. U okviru šire sintagme uvek se nalazi uža sintagma.

Primer 1: U to vreme Egipat je imao veoma jaku mornaricu.

Šira sintagma je imenička sintagma: veoma jaku mornaricu u kojoj je glavna reč mornaricu.

Uža sintagma koja se nalazi u okviru šire je pridevska sintagma : veoma jaku u kojoj je glavna reč jaku.

Primer 2: Maja je kupila džemper boje zlatnog peska.

Šira sintagma: džemper boje zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme džemper, a atribut imenička sintagma boje zlatnog peska)

Uža sintagma: boje zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme boje, a atribut imenička sintagma zlatnog peska)

Uža sintagma: zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme peska, a atribut pridev zlatnog)

IMENIČKA SINTAGMA

Imenička sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme imenica. Svaki zavisni član imeničke sintagme ima funkciju atributa.

Zavisni članovi, odnosno atributi u imeničkoj sintagmi mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

Atributi koji se nalaze ispred glavne reči su najčešće pridevi (ili pridevske sintagme) i pridevske zamenice.

Medvedi su zaspali dubokim zimskim snom.

Atributi koji se nalaze iza glavne reči su najčešće imenice (ili imeničke sintagme) u nekom zavisnom padežu (s predlogom ili bez njega)

Moja majka je napravila džem od kajsija.

U imeničkoj sintagmi atributi se mogu istovremeno nalaziti i ispred i iza glavne reči.

Na nebu se video zažareni vatromet boja.

Glavna reč sintsgme je imenica vatromet.

Zavisni član u funkciji atributa koji se nalazi ispred glavne reči je pridev: zažareni.

Zavisni član u funkciji atributa koji se nalazi iza glavne reči je imenica boja.

Imeničke sintagme u rečenici mogu imati službu: subjekta (Crna mačka šeta po krovu), objekta (Napisao je odličan roman), priloških odredbi (Završio je školu prošle godine), imenskog dela predikata (Marko je dobar učenik)

PRIDEVSKA SINTAGMA

Pridevska sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme pridev. Zavisni članovi pridevske sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglvnom prilozi.

Njegova sestra je puno srećna.

Zavisni članovi koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice sa predlogom, zamenice ili imeničke sintagme.

Marko je sladak kao šećer.

Pridevske sintagme u rečenici mogu imati službu atributa u okviru subjektskog (Vrlo talentovana devojka peva ovu pesmu) i objekatskog skupa reči. (Ne volim puno slanu hranu), priloških odredbi (Mića je otputovao na neobično lepo mesto) i imenskog dela predikata (Ova priča mi je veoma zanimljiva )

PRILOŠKA SINTAGMA

Priloška sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme prilog. Zavisni članovi pridevske sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglavnom prilozi.

Pričao je izuzetno sporo.

Zavisni koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice, imeničke zamenice i imeničke sintagme sa predlogom ili bez njega.

Otišao je daleko od kuće.

Priloške sintagme u rečenici imaju službu priloških odredbi.

GLAGOLSKA SINTAGMA

Glagolska sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme glagol u infinitivu, glagolski prilog sadašnji ili glagolski prilog prošli.

Oduševila se slušajući moju pesmu.

Zavisni članovi glagolskih sintagmi imaju funkciju objekta ili priloške odredbe, dok je cela sintagma najčešće u funkciji priloške odredbe za način ili vreme.