Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Tvorba reči

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Tvorba reči   Pon 22 Apr - 23:00

Tvorba reči

Na ulicu je istrčala mala devojčica.

On sedi pored jedne devojčice.

Juče sam video devojčicu na ulici.

Rekao je svoju tajnu jednoj devojčici.

Deo devojčic - u vijek ostaje isti. Menjaju se završeci -a, -e, -u, -i, itd.

Svaka reč ima jedan deo koji se nikada ne menja. Taj stalni, nepromenjivi deo reči naziva se gramatička osnova reči.

Na gramatičku osnovu reči dodaju se nastavci za oblik i nastavci za građu reči.

Promenjivi deo reči, koji se dodaje na gramatičku osnovu reči naziva se nastavak za oblik.

Deo reči koji se dodaje na gramatičku osnovu reči da bi se dobila nova reč naziva se nastavak za građu reči.

Nastavci za oblik su nastavci za padež, lice i vreme, a nastavci za gradnju reči sufiks i prefiks.

Sufiks je nastavak pomoću koga se pravi nova reč, a stavlja se posle reči.

Prefiks je nastavak pomoću koga se pravi nova reč, a stavlja se ispred reči.

Prema načinu postanka reči se dele na:

- proste,

- izvedene i

- složene reči.

Proste reči

Proste reči su reči koje nisu sastaljene od drugih reči, odnosno koje se ne mogu rastaviti na delove.

Izvedene reči

Izvedene reči su reči koji nastaju izvođenjem od drugih reči uz pomoć sufiksa.

Složene reči

Složene reči su reči koje nastaju od drugih reči uz pomoć prefiksa, kao i reči koje su sastavljene od dve ili više prostih reči.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Tvorba reči   Pon 22 Apr - 23:01

Proste reči

oko, nos, zub, noga, ruka, glava, kapa, šal, grana, drvo, list, cvet, grad, selo, auto, kamen, zlato, srebro, krofna, kifla, kolač, torta, jaje, hleb, sir, đak, dete, drug, ići, naći, pisati, učiti, ljut, brz, star, jak, lud, mlad, zemlja, pesak, voda, njiva, more, sunce, plaža, sok, kafa, konj, zec, kos, torba, bure, školjka, riba, ajkula, zrno, trava, žito...








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Tvorba reči   Pon 22 Apr - 23:01

Izvedene reči

zubar, cvećar, rukavica, glavat, drven, voden, zlatan, kapica, grančica, bratanac, sestrić, seoski, jajast, svetsko, stari, starost, starac, puteljak, putić, putnički, putnik, bombarder, brzina, kraljević, pisamce, mračni, zimski, letnji, ludak, ludost, glumac, crtež, brijač, kućica, kućni, glupost, kiflica, sporost, nogavica, bolesnik, sporost, igrač, igraonica, igrica, učenik, učiteljica...








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Tvorba reči   Pon 22 Apr - 23:02

Složene reči

okućnica, napred, naglasak, radoznao, visibaba, rukopis, brzopletost, potpis, dalekovod, dalekovid, nakovanj, zarada, odugovlačiti, oglas, narukvica, praznoveran, odvod, neznanje, zagrada, putopis, izbeljivač, ograda, suncobran, nastava, kliconoša, prenos, toplomer, dugovečno, izvući, nepoznato, potkovica, pretplata, zaštita raspored, zaokret, brodolom, mladoženja, bezobrazan...








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Tvorba reči   Uto 23 Apr - 20:54

Izvedene i složene reči, zajedno sa prostom reči od koje su nastale, čine porodicu reči.

Najmanji deo reči koji je zajednički celoj porodici reči i u kome se čuva osnovno značenje koje povezuje sve te reči naziva se koren reči.

Neke reči mogu imati isti koren reči, a da ne pripadaju istoj porodici reči.

Primeri porodica reči:

1. rodbina, roditelj, roditi, srodnost, porodilište, narod, preporod, rođendan.

2. star, starost, starina, ostariti, starac, starica, starenje, zastarevati, starinarnica

3. voda, voden, vodnjikav, nizvodno, uzvodno, razvodnjeno, vodostaj, vodomer

4. vod, voditi, navoditi, izvoditi, vođa, razvoditi, razvodnik, voditelj, odvod

Napomena: U reči rođendan slovo d je zbog glasovne promene prešlo u đ. Koren reči prve porodice reči je rod, druge porodice star, a treće i četvrte vod.

Tvorbeni procesi

☼ Tvorbeni proces kojim gradimo izvedenu reč naziva se izvođenje ili derivacija.

U procesu izvođenja reči na tvorbenu osnovu reči dodaje se nastavak za građenje reči - sufiks i na taj način nastaje nova reč. Sufiksi u srpskoj jeziku su: -ar, -ač, -telj, -ica, -ić, -ac, -ak, lac, -tak, -ka, -inja, - ina, -ost, -kast, -lo, -oća, -ota...

Tvorbena osnova reči NIJE gramatička osnova reči.

Tvorbena osnova je onaj deo polazne reči koji ostaje kada se od nje oduzme poslednji sufiks.

Da bi se odredila tvorbena osnova reči potrebno je znati od koje je reči ta nova reč nastala. Izvedena imenica je uvek u vezi sa polaznom reči, a sufiks joj daje konačno značenje.

Razliku između tvorbene i gramatičke osnove reči čemo najbolje razumeti preko reči na sledečem primeru reči učiteljica

jednina: učiteljica (učiteljic-a)

množina: učiteljice (učiteljic-e)

Promena po padežima u jednini i množini:

učiteljic-a, učiteljic-e, učiteljic-i, učiteljic-u, učiteljic-om...

učiteljic-e, učiteljic-a, učiteljic-ama, učiteljic-e, učiteljic-ama...

Gramatička osnova reči je učiteljic, a na nju su dodati nastavci za oblik.

Učiteljica je žena koja vrši neku radnju i ova reč je nastala dodavanjem nastavka -ica na reč učitelj. Tvorbena osnova reči učiteljica je učitelj. Reči učitelj i učiteljica pripadaju istoj porodici reči i njihov koren je uč kao i kod drugih reči iz ove porodice (učenik, naučnik, učeno, učenje....)

☼ Proces kojim dobijamo složene reči naziva se slaganje ili kompozicija.

U procesu slaganja do nove složene reči dolazi se spajanjem dve reči. U nekim slučajevima dve reči su spojene samoglasnikom koji se naziva spojni samoglasnik.

Složene reči se mogu graditi i dodavanjem nastavaka za gradnju reči ispred polazne reči. Ti nastavci su najčešće nastali od predloga i nazivaju se prefiksima.
ZAPAMTI!

Koren reći je zajednički deo reči za celu porodicu reči

Izvedena reč nastaje dodavanjem sufiksa na tvorbenu osnovu.

Tvorbena osnova reči nije gramatička osnova reči.

Tvorbena osnova dobijemo kada oduzmemo poslednji sufiks.

Složene reči nastaju spajanjem dve reči ili dodavanjem prefiksa

Sufiks je uvek iza reči, a prefiks ispred reči

Izvedene reči ne mogu imati prefiks.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Pridevski sufiksi   Pon 27 Maj - 22:05

Pošto se pridev slaže s imenicom u rodu broju i padežu svaki pridev ima oblike muški, ženski i srednji rod. Mogu imati odredjen i neodredjen pridevski vid i mogu se porediti. Komparaciju odnosno poredjenje prideva mogu imati opisni pridevi.

Komparacija pokazuje stepen izraženosti, jačine odredjene osobine ili karakteristike pojma koji pridev bliže odredjuje. Postoje tri stepena u komparaciji prideva, a to su pozitiv, komparativ, superlativ.

Pridevi se po značenju približno mogu podeliti na dve velike grupe: opisne, koji iskazuju neku osobinu i odnosne ili relacione, koji znače vezu sa nekim drugim pojmom.

Odnosni pridevi

Sufiks –iv javlja se i u obliku –ljiv; ispred –iv najčešće dolazi do jotovanja, kao na primer od raniti, ranjiv.

Ima dva osnovna značenja.

Jedno je značenje tipične osobine ili ponašanja, gotovo uvek i obliku – ljiv, koji dolazi od glagola, npr.

stidljiv, lažljiv, izdržljiv, promenljiv, smrdljiv, ćutljiv, govorljiv itd. Redje dolazi na osnovu imenice kao u brižljiv, milostiv, vašljiv itd.

Drugo značenje je ono koje odgovara latinskom –abilis/-ibilis. I fr. –able/-ible, nemačkom –bar, tj. značenju mogućnosti izvršenja radnje koju označava glagol u osnovi. Neke od tih izvedenica imaju –iv a neke –ljiv, a katkad su oba moguća u istoj reči, kao ostvariv – ostvarljiv (oba: koji se mogu ostvariti). Primeri su dopustiv, oprostiv, izlečiv, upotrebljiv, razumljiv, opipljiv i još mnogo drugih.

izdržljiv, izdržljiva, odr. vid izdržljivi
neustrašiv (neustrašljiv), neustrašiva, odr. vid neustrašivi
strašljivost, gen. jed. strašljivosti, instr. jed. strašljivošću/strašljivosti
promenljiv, promenljiva, odr. vid promenljivi

Reč održivost je nastala od glagola održati koji prema rečnicima uglavnom ima dva značenja:sačuvati da ostane celo i da postoji, odnosno očuvati od narušavanja. Održivost je od osamdesetih godina prošlog veka širok termin koji se koristi u smislu čovekove održivosti na planeti Zemlji, pa je to za rezultat dalo i najčešće citiranu definiciju održivosti i održivog razvoja koju je donela Brundtlandska komisija OUN.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sarra

  

avatar

Ženski
Poruka : 9176

Učlanjen : 09.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Tvorba reči   Sub 20 Jul - 22:19

Tvorba reči preuzimanjem reči iz stranih jezika

U srpskom jeziku, kao i u drugim svetskim jezicima, čest je slučaj da se pozajmljuju reči iz drugih jezika. U srpskom jeziku najčešće su pozajmljivane reči iz jezika susednih zemalja ili zemalja koje su sa Srbijom imale određene kulturno-istorijske veze. Takve reči su najčešće došle iz mađarskog, turskog, nemačkog, češkog, engleskog, ruskog jezika. Takve reči su se skoro odomađile u srpskom jeziku da se gotovo i ne vidi razlika niti se u brojnim slučajevima raspoznaje da je u pitanju pozajmljena reč.

Kada su jednom prešle u svakodnevnu upotrebu, pozajmljenice su u srpskom jeziku sačuvale svoje značenje i sferu svoje upotrebe, ali su se prilagodile tvorbenim i morfološkim pravilima srpskog jezika (nastavci za oblik, promena kroz padeže...). Fond reči koji se razvija zahvaljujući pozajmljenicama vrlo je razvijen. Reči iz stranih jezika mogu se na dva načina preuzimati u srpskom jeziku:

I Pozajmljivanjem osnovnog oblika reči iz određenog stranog jezika

1) turcizmi- reči pozajmljene iz turskog jezika:

džezva, buregdžija, boja, čamac, bakar, tobdžija

2) romanizmi- reči pozajmljeni iz romanskih jezika kao što su italijanski, španski, francuski, latinski:

nacija, literatura, doktor, opera, balkon, nivo, bife, bulevar, avenija

3) grcizmi (grecizmi)- reči pozajmljeni iz grčkog jezika:

atmosfera, anđeo, filolog, manastir, hlor, biblioteka, gips

4) germanizmi- reči pozajmljene iz nemačkog jezika:

pegla, štrudla, buter, moler, šraf, vaga, šminka

5) rusizmi- reči iz ruskog jezika:

kružok, sputnjik, zapeta

6) anglicizmi- reči iz engleskog jezika:

tenk, sport, vikend, džemper, film, parking

7) hungarizmi- reči iz mađarskog jezika:

gulaš, vašar, lopov, ašov

II Kalkiranjem (bukvalnim prevodom strane reči)

Ovakvim postupkom nastaju reči koje se nazivaju kalkovi.
Primeri za kalkove su sledeće reči:

Handbuch (nem.)= priručnik

Ubermensh (nem.)= nadčovek

Superman (engl.)= superčovek, nadčovek

autocratie (franc.)= samovlašće

Reči u srpskom jeziku mogu se podeliti prema sferi njihove upotrebe. Tako imamo sledeće grupe:

1) istorizmi- zastarele reči ili reči koje su prestale da se upotrebljavaju s prestankom postojanja predmeta i pojava koje označavaju: oborknez, nahija, kiridžija, kmet

2) arhaizmi- zastarele reči koje su zamenile nove reči: terzija (krojač), šuster (obućar), pismenica (gramatika), ćesar (car), alas (ribar)

3) neologizmi- nove reči koje nastaju sa razvojem tehnologije (takve reči najčešće dolaze iz engleskog jezika): softver, hradver, robotika, menadžment, resursi

4) termini- reči koje označavaju određene pojave i stvari iz nauke, tehnike, umetnosti i iz različitih struka: atom, molekul, baza, sinus, kosinus, imenica, sintaksa, hiperglikemija

Posebnu skupinu reči čine frazeologizmi koji označavaju skup reči sa određeneim značenjem koji se najčešće može razumeti u kontekstu ili ima preneseno, metaforičko značenje. Primeri za frazeologizme su:

kad na vrbi rodi grožđe= nikada

raditi nešto ispod žita= tajno, skriveno

do dna= do kraja

dići ruke= odustati

Pored pozajmljivanja reči iz stranih jezika, čest je slučaj da se u srpski jezik prenesu i različiti prefiksi i sufiksi stranog porekla koji se nazivaju prefiksoidi i sufiksoidi.
Prefiksoidi: auto-, aero-, mikro-, makro-
Sufiksoidi:-bus, -fil, -log, -fob








Always be positive  
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Tvorba reči   Uto 10 Feb - 18:15

Glasovne prommene u tvorbi reči


Često, pak, prilikom PREFIKSACIJE (tako se zove ovaj postupak) dolazi do glasovnih promena. Tako, recimo, glagol IŠARATI nastaje od predloga IZ i glagola ŠARATI. Ovde se zvučno Z našlo ipred bezvučnog Š i sa njim se jednjači po zvučnosti prelazeći u svoj bezvučni parnjak S. Međutim, sad se zubno S našlo ispred prednjonepčanog Š i jednačenje nastaje po mestu tvorbe, pa S prelazi u svog najsrodnijeg prednjonepčanog suglassnika Š. Sad je nov problem, jer naš jezik ne trpi udvojene suglasnike, pa jedno Š ispada, a tu glasovnu promenu zovemo GUBLJENJE SUGLASNIKA. Pri gradnji KOMPARATIVA prideva vrlo često se javlja glasovna promena JOTOVANJE. Primeri: CRN+JI= CRNJI, ŽUT+JI= ŽUĆI, PLAV+JI= PLAVLJI, itd. Vrlo česta je i palatalizacija: DAH+AK = DAŠAK, VLAG(a)+AN= VLAŽAN, MAJK(a)+IN= MAJČIN itd.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Tvorba reči   

Nazad na vrh Ići dole
 
Tvorba reči
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Tvorba reči
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost :: Gramatika-