Filmske novosti i najave

Mlađi referenti

Tip događaja: Film

Objekat: Kolosej, Bulevar Mihajla Pupina 4 , 011 / 285 - 4495

Početak: 23.08.2013-19:50




OPIS

Nakon otkaza, dvojica muškaraca u četrdesetim godinama pokušavaju da uspeju kao stažisti u uspešnoj internet komaniji, gde se, bez imalo znanja o modernoj tehnologiji i trenodvima, takmiče sa upola mlađim ljudima. Hoće li uspeti da dokažu da nikada nije kasno da se potpuno promeniš?



Blic

Film Krugovi srpski kandidat za Oskara


Od 14 članova komisije Krugovi su dobili devet, a fim Smrt čoveka na Balkanu
Miroslava Momčilovića pet glasova.




BEOGRAD - Srpski kandidat za nagradu Oskar u kategoriji najbolji dugometražni
igrani film na stranom jeziku biće "Krugovi" Srdana Golubovića, odlučio je danas
Stručni odbor Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN) iz Beograda.

U glasanju, održanom nakon gledanja filmova u bioskopu "Fontana", učestvovalo
je 14 članova komisije. "Krugovi" su dobili devet, a fim "Smrt čoveka na Balkanu"
Miroslava Momčilovića pet glasova.

Uslove za nacionalnog kandidata za 86. nagradu Američke filmske akademije
Oskar ispunjavalo je ukupno šest srpskih filmova.

Uz dva koja su se izdvojila, to su bili "Led" Jelene Bajić-Jočić, "Mamaroš" Momčila
Mrdakovića, "Odumiranje" Miloša *****ća i "Falsifikator" Gorana Markovića.


kurir.rs

Ciklus filmova Marlen Ditrih u Kinoteci


U Muzeju kinoteke 12. septembra počinje novi cilkus "Dive svetskog filma",
koji će do 14. septembra prikazati izbor filmova u kojima je igrala Marlena Ditrih.





Tokom bioskopske sezone 2013-2014. popularni bioskop u Kosovskoj ulici svakog meseca
posvetiće deo programa nekoj od filmskih diva koje su svojim radom i pojavom postale ne
samo zvezde sedme umetnosti već i svojevrsne ikone 20. veka.

U okviru ovog programa biće prikazani filmovi u kojima su glumile Rita Hejvort, Ingrid Bergman,
Merilin Monro, Brižit Bardo, Sofija Loren, Ketrin Hepburn...

Septembar je posvećen Marleni Ditrih. Pored filmova u režiji Jozefa fon Šternberga, koji su
najznačajnij u njenoj bogatoj karijeri započetoj u Nemačkoj i nastavljenoj u Americi,
odabrani su i filmovi u kojima je sarađivala sa Rubenom Mamulijanom, Reneom Klerom,
Ernstom Lubičem i Orsonom Velsom.

Prve večeri biće prikazana američka produkcija iz 1931. godine "Obeščašćena".

Na programu je ukupno deset filmova, među kojima i onaj koji je lansirao Marlenu Ditrih
- nemački film "Plavi anđeo" snimljen 1930. u režiji Šternberga.





b92.net

Večeras 65. dodela Emi nagrada
| TANJUG
Zvezde američke televizije prošetaće se večeras u Los Anđelesu crvenim tepihom povodom 65. dodele Emi nagrada na kojoj je, čini se, glavni favorit serija "House of Cards" (Kuća od karata).


Beta/Photo by Chris Pizzello/Invision/AP

Pomenuta serija, nominovana u devet kategorija, mogla bi da označi novo poglavlje u istoriji Emi nagrada. Naime, "House of Cards" se ne emituje ni na jednoj televiziji, već isključivo putem onlajn servisa za gledanje filmova i serija Netfliks.

Ova serija, inspirisana BBC-jevim programom iz 1990-ih, nominovana je u svim glavnim kategorijama, uključujući za najbolju dramsku seriju, najbolju glavnu mušku ulogu (Kevin Spejsi), najbolju glavnu žensku ulogu (Robin Rajt) i najbolju režiju (Dejvid Finčer).

Ove nominacije ukazuju na promene u industriji televizije. Naime, gledaoci sve više prate svoje omiljene emisije putem interneta na svojim smartfonima ili tabletima.

Nadmetanje će, ipak, biti prilično tesno. Glavni konkurenti su joj "Američka horor priča" (American Horror Story) koja ima 17 nominacija, "Igra prestola" (Games of Thrones) sa 16 nominacija, te "Čista hemija" (Breaking Bad), "Ljudi sa Menhetna" (Mad Man) i "Downton Abbey".

Domaćini ceremonije biće Majkl Daglas i Met Dejmon, obojica nominovani za film "Iza kandelabra", dok će Elton Džon prvi put nastupiti na jednoj dodeli Emija u čast ekcentričnog pijaniste Liberačija, čiji je život poslužio kao tema tog ostvarenja.

Pored Spejsija, za najbolju mušku ulogu u kategoriji drame, nominovani su Brajan Krenston (Čista Hemija), Džon Ham (Ljudi sa Menhetna), Džef Denijels (Newsroom), Demijan Luis (Domovina) i Hju Bonvil (Downton Abbey).

Za najbolju žensku ulogu u dramskoj seriji, pak, osim Vrajtove konkurišu Kler Dejns (Domovina), Keri Vašington (Skandal), koja bi mogla da bude prva crnoputa glumica koja osvaja ovaj trofej i Elizabet Mos (Ljudi sa Menhetna).

Kada je reč o humorističkim programima, u trci za glavnu nagradu nadmetaće se serije "Moderna porodica" (Modern Family), "Girls", "Louie", "Štreberi" (The Big Bang Theory), "Veep" i "30 Rock".

Tokom tročasovne svečane dodele biće odata počast dvojici nedavno preminulih glumaca, Džejmsu Gandolfiniju, zvezdi serije "Sopranosi" i Koriju Montitu, mladom glumcu koji je igrao u popularnoj muzičkoj seriji "Glee".

Upoznajte ženu koja je pobedila demone
"Demonska aktivnost ima tri faze. To su: zaraza, ono kada čujete šaputanje, korake, kada osećate nečije prisustvo, a to sve prerasta u drugu fazu- progon. Tada je demon obeležio svoju žrtvu i počinje da upravlja njenom voljom, što dovodi do poslednje faze, zaposedanja."


Lorejn Voren (YouTube Printscreen

Ovako je svojevremeno govorio Ed Voren, koji je sa svojom suprugom Lorejn od američkih zvaničnika sredinom prošlog veka bio priznat kao jedini, pravi istraživač paranormalnih aktivnosti.

Trenutak u kom se Lorejn i sama izborila sa natčovečnim silama obeležio ih je za ceo život i odredio im profesiju. Ovaj par počeo je da izučava demonologiju i da se time bavi mnogo pre nego što je ova tema postala aktuelna na velikom platnu.

Tek sada u bioskope dolazi film “Prizivanje zla”, koji se bavi slučajem toliko strašnim da ga je i par Voren prikrivao godinama. Domaća publika dramatizovanu verziju njihove istinite priče moći će da pogleda od 26. septembra.

Kerolajn i Rodžer Peron kupili su 1970. godine imanje u malom mestu pod imenom Amitivil i sa svojih pet ćerki nadali se idiličnom i ljubavlju ispunjenom životu. Ali ubrzo potom našli su se na putu neodredive i jezive opasnosti.


Scena iz filma Prizivanje zla

Kada su Ed i Lorejn upoznali porodicu koja je vapila za njihovom pomoći, ali i njihovog neprijatelja, shvatili su da će bitka koju vode obeležiti njihove karijere i njihov život.

Sada u osamdesetim godinama, Lorejn se priseća svega, uklete kuće, ali i prisutnosti natprirodnih sila.

“Kada sam ušla unutra, istog trenutka sam znala da imanje nešto progoni. Taj osećaj vas preplavi, kao talas vam isisa svu energiju, jer je vaša energija tome potrebna, kako bi imalo snage da deluje. Jedini način da prikupi snagu jeste da isisa vašu energiju”, ispričala je ona prilikom boravka na snimanju filma.

“Bilo je teško, u svakom smislu, a sada na setu vratila su mi se sećanja i izazvala burne emocije. Reditelj Džejms Van mi je veoma drag. Želeo je sve da uradi ispravno, onako kako je bilo i jako sam uzbuđena zbog filma.”

Van je bio upoznat sa radom ovog para i pre nego što je započeo snimanje filma.

“Oduvek sam bio njihov veliki fan. Zaista im se divim”, kazao je on. “Oni su preteče modernog načina isterivanja duhova, i po tehnici koju su koristili i po načinu na koji su prikupljali dokaze i pravili audio i vizuelne zapise. Bili su inspiracija za mnoge priče, mnoge knjige i filmove. Film će otkriti ko su oni zapravo kao i ispričati priču o kući koju su istraživali.”

Pogledajte intervju sa Lorejn Voren:





b92.net

Međunarodni festival etnološkog filma, 4-8 Oktobar, bioskop etnografskog muzej



Etnoloski festival Međunarodni festival etnološkog filma će se održati 4. do 8. oktobra u Etnografskom muzeju u Beogradu. Svečano otvaranje zakazano je za petak, 4. oktobar u 19:00.

Međunarodni festival etnološkog filma u Beogradu je događaj koji predstavlja širok spektar etnoloških filmskih tema i autorskih pristupa u istraživanju tradicionalnog, kao i modernog načina života ljudskih zajednica, nudeći raznovrsne uvide, filmske forme i metodologije rada.
Misija Festivala je da ohrabruje istraživačke i stvaralačke pristupe u etnografskim dokumentarnim filmovima, da edukuje publiku o bogatstvu i raznovrsnosti lokalnih kulturnih tradicija, kao i da bude glas savesti kod problema savremenih društava uzrokovanih nipodaštavanjem vrednosti kulturnog nasleđa.

Takmičarski program predstaviće 12 internacionalnih i 4 domaća ostvarenja, dok će se u festivalskom segmentu nazvanom "Specijalni program" prikazati najznačajniji filmovi kineske etno-dokumentarne filmografije 90-tih godina. Pored ova dva programa, Festival će predstaviti i druge dve kategorije - "Informativni" i "Studentski program".

Glavni program

Petak, 4. oktobar

20:00

Irski tradicionalni nameštaj
Irska, 8’, 2012.
Reditelj: Toni Donohju

Ćelavi Isus
Srbija, 20’, 2012.
Reditelj: Dragica Pavlov Krstić

Priče o Amsterdamu, SAD
Prvi deo: Istok
Belgija, 95’, 2012.
Reditelj: Rob Rumbu, Rožje Van Ek

Subota 05. 10.

16:00
Dejlaman, raj predaka
Iran, 85’, 2013.
Reditelj: Fahrad Mehranfar

Ngaben: Osećanja i uzdržanost u balijskom srcu
SAD, 15’46”, 2012.
Reditelj: Robert Lemelson

20:00

SilikoNSko proleće
Srbija: 58’, 2012.
Reditelj: Vanja Hovan

Kad su Lipe cvetale
Srbija, 22’40”, 2010.
Reditelj: Novica Savić

Sestrinstvo
Južnoafrička Republika, 74’, 2010.
Reditelj: Rodžer Horn

Nedelja 06. 10.

16:00

Algoritmi
Indija, 96’, 2012.
Reditelj: Ijan Makdonald

20:00

Kosma
Srbija, 75’, 2013.
Reditelj: Sonja Blagojević

Jo Joko, dobra hrana
Japan, 61’, 2012.
Reditelj: Daisuke Bundo

Ponedeljak 07. 10.

16:00

Vudstok u Timbuktuu - Umetnost odupiranja
Nemačka, 90’, 2011.
Reditelj: Dezire fon Trota
Macko
Hrvatska, 29’53”, 2013.
Reditelj: Davor Borić

20:00

Glasovi iz tundre - poslednji Jukagiri Holandija, 66’, 2013.
Reditelj: Edvin Tromelen, Pol Enkelar
Deca tundre - preživljavanje na ledu Nemačka, 45’, 2012.
Reditelj: Juri Rešeto

Progonjen
Izrael, 60’, 2012.
Reditelj: Menahem Rot


belgradelive.

DOKUMENTARAC O MARLEYJU: Borba, vjera, preljubi i naslijeđe reggae kralja



U kina stiže iscrpan i opsežan dokumentarac o najvećem glazbeniku Trećeg svijeta

ko ste pročitali barem jednu biografiju Boba Marleyja ili se malo dublje bavili likom tog legendarnog reggae glazbenika, dokumentarac “Marley” škotskog redatelja Kevina Macdonalda - autora filma “Jedan dan u rujnu” o ubojstvu izraelskih sportaša na Olimpijskim igrama u Münchenu 1972. - neće vam otkriti nešto senzacionalno.

Ipak, ovaj iscrpan i izvrstan, kronološki čisto i pregledno posložen dokumentarac, od rođenja Roberta Neste Marleyja u Nine Mileu do njegove smrti od tumora u Miamiju, precizno i s mnogo zanimljivih detalja - zahvaljujući Marleyjevim suvremenicima, glazbenicima, prijateljima, diskografima i obitelji kao sugovornicima, obilju raritetnih, koncertnih i lokacijskih snimaka te besprijekornoj režiji - pruža dubinski uvid u stasanje glazbenog velikana koji je postao duhovni otac mnogim generacijama uzduž i poprijeko globusa iako nije bio vjeran suprug, a time ni najbolji tata jedanaestoro djece iz sedam ljubavnih veza koje je tolerirala zakonita Bobova supruga Rita Marley.

Bio je odbačen

Bob Marley, poanta je Kevina Macdonalda, osjećao se odbačenim jer je bio vanbračno dijete bijelog “kapetana” Normana Marleyja koji je volio crnkinjama na Jamajci praviti djecu o kojoj se slabo brinuo. S Marleyjevom majkom bio je u formalnom braku, ali nikada ga nije bilo doma. Kad su se vjenčali njemu je bilo 60, a Cedelle Booker 18 godina. Marley je bio siromašni “polutan”, a kao takav nije se uklapao ni u bjelačku manjinu, niti u crnačku većinu Kingstona u koji je s majkom doselio kao klinac. Njegovo odrastanje u zloglasnom getu Trench Town koje je vibriralo ska glazbom - jamajkanskom varijantom američkog rhythm & bluesa i soula - bio je drugi faktor zbog kojeg je Marley postao to što jest. Treći razlog bio je rastafarijanizam - religija Marcusa Garveya s etiopskim carem Selassiejem kao božanstvom - kojim se oduševio nakon početaka u triju The Wailers koji su uz Marleya činili Bunny Wailer i Peter Tosh.

Nastala slučajno

Nije se u filmu, iako su izvršni producenti Ziggy Marley i Chris Blackwell čiji je Island Records katapultirao Boba Marleyja, pozlaćivao mit, nego se pokušalo pojasniti zbog čega je besmrtni velikan bio slojevita ličnost s vrlinama veličanstvenog autora i pjevača, ali i manama pustopašnog mužjaka. Film završava Marleyjevim riječima: “Volio bih da čovječanstvo živi u zajedništvu. Crnci, bijelci, Kinezi, svi. To je sve”. Upravo zbog takvih poruka i prekrasne reggae glazbe - neki kažu da je nastala slučajno, usporavanjem ska glazbe, gitarskog efekta zvanog delay i naglaskom ritma na treću dobu, a drugi da je nastala od samoga Boga - Marley je postao jedan od najomiljenijih i najvećih glazbenika 20. stoljeća, popularan koliko i Muhammad Ali, Bruce Lee i Che čija ga je borbenost zacijelo inspirirala.

(Jutarnji.hr)

Colin Farrell i Russell Crowe u ljubavnoj bajci



Roman "Winter's Tale" napisao je Mark Helprin još 1983. godine, ali dosad se nitko u Hollywoodu nije odlučio na ekranizaciju iste. Redatelj Akiva Goldsman, poznat po filmovima "Gospodin i gospođa Smith" i "Ja sam legenda" odabrao je upravo spomenuti roman za svoj sljedeći film te tako postao producent adaptacije.



Priča je to o lopovu koji zalazi u dom bogataša i zaljubljuje se u njegovu smrtno bolesnu kćer te mu ona umire na rukama. Kada shvati da posjeduje moć reinkarnacije polazi u potragu za njom. Radnja je puna čudesnih događaja, prava ljubavna bajka, koja će na velike ekrane stići netom prije Valentinova sljedeće godine. U glavnim ulogama se nalaze Colin Farrell, Russell Crowe, Will Smith, Jennifer Connelly i Jessica Brown Findlay.



(Biro 24/7)

Ko je u trci za "evropskog Oskara"?
IZVOR: TANJUG

Evropska filmska akademija (EFA) objavila je 9. novembra spisak nominovanih za Evropsku filmsku nagradu, a imena dobitnika biće poznata kroz mesec dana.


Scena iz filma Snežana

Među nominovanima je i film hrvatskog reditelja Vinka Brešana "Svećenikova djeca", u kojem je manjinski koproducent kompanija "Zilion" Lazara Ristovskog. Popularni srpski glumac i igra vrlo efektnu epizodu u toj komediji, koju je prošle zime videla i publika u našim bioskopima.

Nominacije za evropskog "Oskara" saopštene su na Evropskom filmskom festivalu u Sevilji. Sledi glasanje više od 2.900 članova EFA, a imena dobitnika biće objavljena na 26. svečanoj dodeli nagrada 7. decembra u Berlinu.



U kategoriji drame nominivano je šest filmova - "Najbolja ponuda" Đuzepea Tornatorea (Italija), "Snežana" Pabla Bergera (Španija, Francuska), "Prekinuti krug" Feliksa van Groningena (Belgija), "Velika lepota" Paola Sorentina (Italija, Francuska), "Oh, boy!" Jana Olea Gerstera (Nemačka), "Adelin život" Abdelatifa Kešiša (Francuska).

Za najbolju komediju nominovana su četiri filma - "Slučajni ljubavnici" Pedra Almodovara (Španija), "Dobrodošli, predsedniče!" Rikarda Milanija (Italija), "Ljubav je sve što je potrebno" Suzane Bir (Danska) i "Svećenikova djeca" Vinka Brešana (Hrvatska, Srbija), kako se navodi na sajtu EFA.



Među rediteljima nagradu može dobiti jedan od šestorice autora - Tornatore, Berger, van Groningen, Sorentino, Kešiš, kao i Fransoa Ozon za film "U kući" (Francuska).

Za nagradu "Evropska glumica 2013" u konkurenciji su Kira Najtli ("Ana Karenjina"), Verle Betens ("Prekinuti krug"), Barbara Sukova ("Hana Arent"), Naomi Vots ("Nemoguće") i Luminita Georgiju ("Pozicija deteta").



Titulu "Evropski glumac 2013" mogu dobiti Džad Lou ("Ana Karenjina"), Johan Heldenberg ("Prekinuti krug"), Fabris Lukini ("U kući"), Toni Servilo ("Velika lepota") ili Tom Šiling ("Oh, boy!").

Za najboljeg scenaristu nominovani su Tom Stopard ("Ana Karenjina"), Tornatore ("Najbolja ponuda"), Karl Jos i van Groningen ("Prekinuti krug"), Ozon ("U kući"), Sorentino i Umberto Kontarelo ("Velika lepota").

Hobit stiže u Srbiju pre nego u Ameriku
IZVOR: B92

Oskarom nagrađen reditelj Piter Džekson predstavlja nam film "Hobit: Šmaugova pustošenja", drugi deo trilogije urađene po romanu "Hobit", Dž.R.R. Tolkina, koji će u domaće bioskope stići 12. decembra a premijera u Americi je zakazana za dan kasnije - 13. decembar.



Radnja sva tri filma smeštena je u Srednju zemlju, 60 godina pre radnje "Gospodara prstenova".

U filmu "Hobit: Šmaugova pustošenja" nastavlja se avantura poznatog Hobita, Bilba Baginsa, koji sa čarobnjakom Gandalfom i 13 patuljaka, pod vođstvom Torina Hrastoštita, idu u epski poduhvat - da vrate davno izgubljeno kraljevstvo patuljaka, Erebor.

Družina je uspela da preživi prvo, neočekivano putovanje i sada su krenuli ka istoku. Na tom putu, u prevrtljivoj šumi Mirkvud, susrešće menjača kože - Beorna i naići na najezdu džinovskih paukova.

Nakon što su pobegli iz zamki opasnih šumskih vilovnjaka, uputili su se u Jezergrad i na kraju do Samotne planine, gde se moraju suočiti sa najvećom opasnošću ikada.

Moraju se suočiti sa bićem strašnijim od bilo čega drugog, bićem koje neće iskušati samo njihovu hrabrost, već i granice njihovog prijateljstva i svrhu ovog putovanja. Sa zmajem Šmaugom.

Pančevački "Apolo" ponovo radi


U renoviranom prostoru dvorane „Apolo“ Doma omladine Pančevo, nakon tačno sto
godina, 24. novembra u 21 sat, publika će imati priliku da prisustvuje projekciji filma
„Poslednji dani Pompeje“.




Tom prilikom biće postavljena i spomen-ploča posvećena prvoj projekciji, a u čast obeležavanja stogodišnjice postojanja bioskopa u Pančevu. Ovaj događaj sastavni je deo manifestacije „Nedelja otvaranja – Apolo“ koju organizuje Dom omladine Pančevo, u sklopu svečanog otvaranja nove dvorane.

Bioskopski život Pančeva počeo je 1913. godine otvaranjem prvog samostalnog bioskopa, pančevačkog „organka“ poznatog biskopskog lanca „Apolo“. Kasnijih godina bioskop menja ime u „Moderni Bioskop“ (1923.) a nakon Drugog svetskog rata u „Crvena Zvezda“ koje ostaje sve do zatvaranja objekta 1993. godine.

Prva bioskopska projekcija održana je 24. novembra 1913. godine. Na repertoaru je bio nemi italijanski film „Poslednji dani Pompeje“ (režija: Mario Kazerini i Euleuterio Rodolfi), sa tada popularnim glumcima Fernandom Negri, Eugenijom Tetoni Fior, Ubaldom Stefanijem i drugima. Scenario za film napisan je po romanu engleskog pisca Edvarda Liton-Bulvera. Pretpostavlja se da je projekcija imala muzičku pratnju uživo izvođenu na klaviru.





Nova dvorana „Apolo“ prostire se na površini od 700 kvadratnih metara, u ulici Maksima Gorkog broj 6. Reč je o prostoru u kome će se organizovati koncerti, pozorišne predstave, izložbe, projekcije filmova, književne večeri, programi za decu, obrazovni i informativni sadržaji za mlade, programi koji podržavaju amaterizam i razvoj aktivizma mladih. Ukupni troškovi za renoviranje iznosili su oko 21 milion dinara.

Dvorana „Apolo“ biće svečano otvorena koncertom „Rundek Cargo Trija“, 23. novembra sa početkom u 21 sat.


Zahvaljujući Radiši Stanišiću, uredniku filmske arhive Kulturnog centra Pančeva, a posebno zalaganju pokojnog profesora Dejana Kosanovića, istoričara filma, koji je posredovao u pronalazenju originalnog filma i nabavci od italijanskog Instituta za film, publika će biti u prilici da pogleda remasterizovanu kopiju sa originalnom muzikom koja je izvođena u toku projekcije davne 1913. godine.

Otvaranje prvog bioskopa u Pančevu bio je veliki kulturni događaj u to vreme, o čemu je izvestio i tadašnji novinski list „Donau – Temes – Bote“. U tekstu Georga Švalma piše:

„Vlasnici 'Apola' su podneli velike žrtve da našem lepom gradu podare monumentalni ukras, kako bi i dalje privlačili građane moralnim i plemenitim izborom komada, da ih ne bi opet zanosili 'šlageri' čime se kvari moralno-estetski ukus i teško narušava duh naroda. Zbog toga je potrebno da naš grad pozdravi ovaj skupi poduhvat i novi stalni biokop, te da ga srdačno prihvati time što će izlaziti u susret mogućim zahtevima, kako bi ovo zdanje cenili kao hram umetnosti i ustanovu kulture i prema njemu pokazali nesumnjivu naklonost u korist građana…“

Postavljanje ploče u znak obeležavanja stogodišnjice prve bioskopske projekcije u gradu najavljeno je pre početka filma „Poslednji dani Pompeje“. Autor ploče je vajarka Milica Murgić, a inicijator i realizator projekta UG „Refraction Team“. Realizaciju projekta podržao je Grad Pančevo. Ploča će biti postavljena kod ulaza u novu multifunkcionalnu dvoranu „Apolo“.


b92.net

Sylvester Stallone i Robert De Niro kao ostarjeli boksači u Obračunu legendi

Dvije glumačke legende, koje su tokom svoje bogate karijere među ostalim odglumili dva najveća boksača filmskog svijeta, sada će se naći prsa o prsa… u ringu!




Sylvester Stallone je šest puta tijekom karijere obukao boksačke rukavice kao Rocky Balboa, dok je Robert De Niro isto učinio jednom, kao Jake La Motta. Oba su lika ušla u filmsku povijest kao ponajbolje ekranizirani sportaši, a do dana su današnjeg ostali i ponajbolje uloge dvojice legendarnih glumaca. Zato sada, kada već gaze u 70. godine života, Stallone i De Niro žele još jednom stati u ring, ali ovaj put jedan nasuprot drugoga!

Obračun legendi (Grudge Match) nadolazeća nam je dramedija o dvojici bivših boksačkih prvaka, Henryju “Razoru” Sharpu (Stallone) i Billyju “The Kidu” McDonnenu (De Niro), koji su osamdesetih godina prošlog stoljeća bili najveći sportski rivali. Međusobno su se borili u dva meča, te je svaki od njih odnio po jednu pobjedu, a večer uoči njihove treće, odlučujuće borbe, Razor je objavio svoje povlačenje iz boksa, i to bez ikakvog objašnjenja. Sada, 30 godina nakon tog događaja, boksački promotor ovoj dvojici nudi po 100 tisuća dolara da se posljednji put vrate u ring i jednom za svagda pokažu koji je najbolji, što se i vidi iz trailera.



Moramo priznati da ovo izgleda prilično zabavno. Osim dvije legende, u filmu će se pojaviti i komičar Kevin Hart, te Alan Arkin i uvijek rado viđena Kim Basinger, a ne nedostaje humornih situacija i hommagea kultnim prethodnicima (scena u kojoj se Stalloneov lik sprema udariti juneću polovicu naprosto je genijalna). Hoće li Obračun legendi ispuniti naša očekivanja ili ne, moći ćemo vidjeti već 9. siječnja iduće godine, kada film kreće u kino distribuciju.

(Idesh!)

Večeras premijera „Mamaroša“



Posle prikazivanja na domaćim i festivalima u inostranstvu, debitantski film reditelja
i scenariste Momčila - Mome Mrdakovića premijerno stiže pred beogradsku publiku
večeras u Sava centru.




POSLE prikazivanja na domaćim i festivalima u inostranstvu, debitantski film reditelja i scenariste Momčila - Mome Mrdakovića premijerno stiže pred beogradsku publiku večeras u Sava centru.

U duhovitoj, toploj i nostalgičnoj priči o sredovečnom muškarcu, kino-operateru Petru Iliću, koji u životu ne ume da se snađe bez svoje majke Mare, glavne uloge igraju Bogdan Diklić i Mira Banjac, a u glumačkoj ekipi su i Branislav - Bane Vidaković, Anita Mančić, Sergej Trifunović, Goran Radaković, Dragan Bjelogrlić, Miloš Samolov. Po rečima Mrdakovića, film je inspirisan njegovim i životom njegove majke, ali nije imitacija stvarnih događaja, a glavni junak je zaljubljenik u „pokretne slike“, koji čak i u Ameriku nosi kopiju filma „Pastir Kostja“:

- „Mamaroš„ deluje i kao romantični omaž sedmoj umetnosti, jer ja jesam film-fanatik - odrastao sam u Kosovskoj ulici i vrlo rano otkrio Kinoteku, a zatim i Fest, i celog života volim film. Godinama sam želeo da snimim svoju priču o normalnim ljudima u nenormalnim situacijama. Od ideje za „Mamaroš„ do premijere prošlo je puno vremena, snimali smo u Beogradu, Budimpešti i Njujorku. Film je doživeo lep uspeh u inostranstvu, nadam se da će naći svoj put i do naše publike.

Producent Igor Turčinović ističe da je nemački koproducent, slavni reditelj Fatih Akin rekao kako će nemačka publika gledati „Mamaroš„ kao dokumentarac, što je kompliment za uverljivost i životnost glumačke ekipe, i podseća da je film odlično primljen na festivalu u Moskvi, gde je imao svetsku premijeru.


novosti.rs

Stižu "Mračne ulice Menhetna"



Film "Mračne ulice Menhetna" reditelja Džejmsa Greja, sa Marion Kotijar i Hoakinom Finiksom
u glavnim ulogama, biće premijerno prikazan 27. novembra u bioskopima "Sinepleks".




Film "Mračne ulice Menhetna" reditelja Džejmsa Greja, sa Marion Kotijar i Hoakinom Finiksom
u glavnim ulogama, biće premijerno prikazan 27. novembra u bioskopima "Sinepleks".
To je intrigantna priča o mladoj medicinskoj sestri, Poljakinji, koja se bori da preživi
u mračnom Njujorku 1921. godine.


Kroz lik Bruna (Hoakin Finiks), koji se pojavljuje pred mladom Poljakinjom, Evom, sa
predlogom o lakoj zaradi kroz bavljenje prostitucijom, američki san se pretvara u
noćnu moru...


novosti.rs

Hobit – Neočekivano putovanje




Kao što ste se i sami uverili trejleri su prava poslastica, jer nas na jako lep način vraćaju u Srednju zemlju. Pesma koja podiže žmarce i završna muzika trejlera koja nam vraća sjajna sećanja i emociju koju smo imali gledajući trilogiju Gospodara prstenova. I ovo će biti trilogija: Warner Bros. i MGM objavili su da će se drugi deo Hobit trilogije zvati ”The Hobbit: The Desolation of Smaug”, i da će izaći 13. decembra 2013. u 2D, 3D i IMAX projekcijama, i to u formatima od 24 i 48 frejmova po sekundi. Treći film će nositi naslov ”The Hobbit: There and Back Again” – na kraj priče čekaćemo malo manje, pa bi ovaj film trebalo da se pojavi 18. jula 2014.

Radnja filma, se kao što znate, dešava pre trilogije Gospodara prstenova i govori o putovanju Bilba Baginsa u izgubljeno kraljevstvo patuljaka Erebor koje je zauzeo zmaj Šmaug. Bilbo na svom putovanju kroz Srednju zemlju sreće podmuklog Goluma i prvi put dospeva u dodir sa njegovim “prekrasnim” prstenom. Zapućuje se u nepoznato kao deo družine od 13 patuljaka predvođenom legendarnim ratnikom Torinom Okenšildom.





Pored novih likova poput glavne uloge mladog Bilboa,kojeg tumači britanski glumac Martin Frimen, susrešćemo i stare znance kao Jana Mek-Kelena u ulozi Gandalfa sivog i Antonija Serkisa u ulozi koja ga je i proslavila – Smigola.





Fantazijske knjige legendarnog Engleskog pisca JRR Tolkina su decenijama opčinjavale fanove širom sveta. Krajem prošlog veka, malo poznati Australijski režiser Peter Jakson je započeo svoj ambiciozni projekat da na filmsko platno prenese događaje iz Tolkinove triologije Gospodar Prstenova. Posle višegodišnje uzaludne potrage za studijom koji bi finansirao ovakav epski poduhvat, na samom izdahu svojih snaga, Peter Jackson je nazad začuo tu poznatu rečenicu od jednog šefa filmske kuće New Line Cinema: “Bilo je tri knjige… što ne bi napravili tri filma?” Ostalo je bilo istorija. Filmska triologija Gospodara Prstenova je zaradila u bioskopima skoro tri milijarde dolara, osvojila 17 od 30 nominovanih nagrada Oskar, i lansirala Holivudske karijere nekoliko glumaca (ponajviše Viggo Mortensen-a i Orlando Bloom-a).

Osam godina posle izlaska zadnjeg LOTR filma “Povratak Kralja”, Peter Jackson je najzad dobio dozvolu za snimanje adaptacije Tolkinove knjige Hobbit (problemi sa finansiranjem filma su dosta dugo bili problem, ali vlasnik licence MGM je uspeo da obezbedi budžet). Ova malena knjiga predstavlja prequel od triologije Gospodar Prstenova, i ona opisuje putovanje patuljačkog kralja Thorin Oakenshield-a (koga glumi Engleski glumac Richard Armitage) i njegove mnogobrojne patuljačke družine od zelenih livada Okruga, pa sve do njegove drevne domovine koja se nalazi pod opsadom zlog zmaja Šmauga. Veliku pomoć na tom putovanju će mu pružiti i maleni polutan (halfling) Bilbo Bagins (koga glumi Martin Freeman) koji će na tom putovanju u dubinama Maglenih Planina pronaći jedan od najmoćnijih i najopasnijih artifakata Srednje Zemlje – Sauronov prsten moći! Mnogi glumci iz triologije Gospodara Prstenova će ponoviti svoje uloge i u ovom projektu (među kojima izdvajamo Gandalfa, Golluma, Elronda, Galadrijelu i Legolasa), a takođe mnogi novi karakteri će vas sigurno opčiniti. Na slici gore možete videti Thorina, i njegovu družinu od 12 patuljaka.



Oskarom nagrađivani studio WETA će opet raditi na vizuelnim i praktičnim efektima, armija zanatlija je vredno radila na pravljnju mnogih setova i hiljada komada odeće/opreme/oružija, a najbolje digitalne 3D kamere koje novac može da kupi će snimati ovaj film u revolucionarnih 48 frejmova po sekundi (povećani broj frejmova će umnogome olakšati gledanje filma u 3D-u).



megablog.

Operacija: Čuvari nasleđa (The Monuments Men) – prevedeni trejler novog filma George-a Clooney-a





George Clooney tvrdi da je ovaj film prekretnica u njegovoj karijeri, da je u pitanju visokobudžetni projekat koji je “zabavan ali i ima svoju poruku”. FIlm The Monuments Men je inspirisan istinitom pričom i filmska je adaptacije istoimenog romana kojeg je napisao Robert Edsel.



Ubrzo nakon svojih osvajanja Hitlerova armija je krenula sa sistematskom krađom najvećih svetskih umetničkih dela u nameri da se otvori muzej u firerovom rodnom gradu Lincu. Već 1941 general Ajzenhauer je kreirao jedinicu eksperata pod nazivom The Monuments Men koji bi se bavili zaštitom umetničkih blaga. 1944 ta grupa je postala internacionalna i obuhvatala je 13 različitih nacionalnosti i činili su je profesori umetnosti, arhitekte i arhivisti,. Njihova misija je bila da prate oslobodilačku armiju i zaštite evropsku kulturnu arhitektonsku baštinu i da povrati na hiljade umetnina otetih od strane nacista. Robert Edsel je u svom delu pratio sudbinu devetoro muškaraca i jedne žene iz dotične jedinice. George Stout, jednog od inicijatora projekta, čoveka velike hrabrosti i neverovatne harizme; JJ Rorimer, koji će postati direktor Metropolitan Museum of Art i koji je otkrio neprocenjivu kolekciju umetničkih slika u zamku Neuschwanstein; Jacques Jaujard, direktora Musées Nationaux koji je uspeo da sačuva Louvre i njegova neprocenjiva blaga…i naročito Rose Valliant, prave heroine koja je uspela da uđe u trag svim delima koja su poslata u Nemačku. Njihova priča nas vodi od plaža Normandije i D-Day napada do rezervi najvećih muzeja, do zamkova Bavarske do rudnika Merkers u najvećoj i najopasnijom poterom za blagom u XX veku.



Što se tiče glumačke ekipe, i sami ste videli iz našeg prevedenog trejlera da je impresivna: Bill Murray, Bob Balaban, Cate Blanchett, George Clooney, Hugh Bonneville, Jean Dujardin, John Goodman, Matt Damon. Film je trebao izaći u američke bisokope 18 decembra 2013 ali je odgođen za polovinu februara 2014-te zbog dorade na vizuelnim efektima.

megablog.

VUK S WALL STREETA (Martin Scorsese)



Martin Scorsese, legendarni Marty već je nekoliko dekada zasluženo slavljen kao jedna od najvećih živućih redateljskih faca Hollywooda. Čovjek koji snima autorske filmove iznimno gledane od strane profane publike istovremeno zadovoljavajući zahtjevna kritičarska oka. Scorsese unatoč jeseni života snima s toliko vizualne, životne energije da se doima kao da se radi o generacijskom pripadniku novog mu omiljenog glumca Leonarda DiCapria. Kao što je svoju simbiozu proteklih dekada volio graditi na sponi s Robertom De Nirom snimajući remek djela poput "Pobješnjeli bik", "Dobri momci", "Casino", "Rt straha", istu je rabotu nastavio s DiCaprijom kroz "Aviatora", "Departed", "Otok Shutter", sve do recentnog naslova u kojem na crnohumorni način prikazuje biografiju, uspon i pad financijskog, burzovnog mešetara i motivacijskog govornika Jordana Belforta. Taktika je gotovo jednaka kao i u "Casinu" kada je raslojio kriminalni kockarski milje. Ovaj puta kroz tri sata briljantne režije, glumačkog majstorstva, vozi simultanku prikazujući na duhovit ali i zastrašujući način dobropoznate psihološke osnovice, što čovjeku u potrazi za boljim životom rade novac, moć, droge, alkohol i žene. U prijevodu - vlastiti izbori. Sada već nepogrešna suradnja s DiCapriom rađa plodove velikih guštanja za filmofile, narativne tehnike kojima se koristi doprinose činjenici da film dugog trajanja gledate u jednom dahu, bez jednog suvišnog kadra, bez obzira uživate li u DiCapriovom majstorskom portretu, Martyjevoj režiji, paleti karikiranih ali iznimno životnih i stvarnosnih likova ili očaravajućoj ljepoti i ispraznom seksepilu glavne sparing partnerice Margot Robbie. "Vuk s Wall Streeta" je ujedno i zanimljiva psihološka studija kroz odnosni slučaj i jedan od najboljih filmova godine, tempiran za premijeru na samom kraju iste.

9/10

(Hot.hr)

Oskari ove godine "slave filmske heroje"

Na ovogodišnjoj 86. dodeli prestižnih nagrada "Oskar" američke Akademije filmskih umetnosti i nauke odaće se počast stvarnim herojima čije su priče prenesene na velika filmska platna, superherojima, ali i animiranim junacima, kao i filmadžijama koji su ih doneli u bioskope širom sveta.



Producentski tandem Krejg Zedan i Nil Meron u zajedničkom službenom saopštenju istakli su da žele da "ujedine šou sa zabavnom i emocionalnom komponentom".

U skladu sa temom svečanosti, Akademija će predstaviti i izložbu "Oskari slave filmske heroje" (The Oscars Celebrates Movie Heroes), koja će se održati u galeriji "Grand Lobi" na Beverli Hilsu od 17. janura do 5. marta. Na njoj će biti izložene fotografije i plakati iz čak 70 filmova snimanih u poslednjih devet decenija, kao i video snimci sastavljeni od delova klasičnih i savremenih filmova.

Između ostalih, izložbom će biti obuhvaćeni filmovi u kojim su u centru radnje stvarni junaci ("Gandi", "Silkwood"), superjunaci ("Supermen", "Mračni vitez"), animirani junaci ("Šrek", "The Incredibles"), akcioni heroji ("Sedam samuraja", "Gladijator"), književni junaci ("Ubiti pticu rugalicu", "Plodovi gneva").

Elen Dedženeris biće domaćica svečanosti dodele Oskara, koja će se održati 2. marta u "Dolbi teatru" u Holivudu. Čeril Bun Ajzaks i Kris Hemsvort objaviće nominacije za Oskare 16. januara.



b92

Anđelina kao Grdana: Pogledajte trejler za film "Maleficent"

Kompanija "Dizni" objavila je trejler za ostvarenje u kome glavnu ulogu igra popularna američka glumica i čija premijera je zakazana za 30. maj 2014. godine.


Anđelina Džoli | Foto: Youtube

Kompanija “Dizni” objavila je dugoočekivani trejler za film “Maleficent”(“Grdana”), u kome glavnu ulogu glumi poznata američka glumica Anđelina Džoli.

Novo ostvarenje reditelja Roberta Stromberga je u stvari neispričana priča o jednoj od nalegendarnijih Diznijevih negativaca iz klasika “Uspavana lepotica”, koji je ekranizovan davne 1959. godine.

Kao što je poznato, Grdanu glumi Anđelina Džoli, dok lik Aurore iliti Uspavane lepotice tumači Eli Fening.

Premijera filma “Maleficent” zakazana je za 30. maj 2014. godine



Autor: telegraf.rs

Pesma za Oskara i na srpskom (VIDEO)


Diznijev najnoviji animirani film “Zaleđeno kraljevstvo” (Frozen) beleži sve veće uspehe,
a pohvale je nedavno dobila i verzija sinhronizovana na srpski, u kojoj glavnoj junakinji

glas pozajmljuje Jelena Gavrilović.





Ovaj film, zasnovan na bajci “Snežna kraljica” Hansa Kristijana Andersena, pobrao je pohvale kritike, ali i simpatije publike pa tako važi za jedno od najgledanijih Diznijevih ostvarenja u poslednje vreme.

Priznanja su stigla i osvajanjem Zlatnog globusa za najbolji animirani film, a “Zaleđeno kraljevstvo” ušlo je i u trku za Oskara. Prilikom nedavnog saopštavanja nominacija za nagrade Američke filmske akademije, otkriveno je da je “Zaleđeno kraljevstvo” uz nominaciju za najbolji animirani film, takođe nominovano i za najbolju pesmu (Let it go).

Kako bi proslavili ovaj uspeh, predstavnici kompanije Dizni odlučili su da nagrade sve fanove lepim iznenađenjem.

Stručnjaci iz studija te kompanije napravili su neponovljivi miks pesme “Let it go”, spajajući sinhornizovane verzije iz brojnih zemalja. Ukupno 42 zemlje sinhronizovale su film na svoj jezik, a od njih je odabrano samo 25 najboljih, od kojih se i sastoji ovaj zanimljivi klip.

Među odabranim favoritima je i srpska verzija pesme “Let it go”, koju izvodi glumica Jelena Gavrilović u ulozi Else.

Film “Zaleđeno kraljevstvo” zabeležio je odlične rezultate tokom prikazivanja u bioskopima na teritoriji Srbije i Crne Gore, gde ga je videlo više od 64.000 gledalaca. Ovaj film je na našem terenu ostvario i najveću zaradu tokom prvog vikenda prikazivanja, kada su u pitnaju Diznijevi animirani filmovi.




b92.net

"Noje" zabranjen u arapskim zemljama

Tri arapske zemlje zabranile su prikazivanje blokbastera "Noje" iz verskih razloga pre njegove svetske premijere, a očekuje se kako će i druge zemlje učiniti isto.



Rojters piše kako je studio "Paramount Pictures" dobio upozorenje da se njihov film neće prikazivati u Kataru, Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Film u koji je uloženo 125 miliona dolara prati priču o poslednjem praocu Izraela, a njega glumi Rasel Krou. Prema Kuranu Noje je bio prorok, a u zvaničnoj izjavi zemalja stoji kako je film kontrodiktoran učenjima Islama.

Zabrana prikazivanja verovatno će stupiti na snagu u Egiptu, Jordanu i Kuvajtu.

Premijera filma u SAD-u očekuje se 28. marta.



b92

Šta iz Kana stiže u domaće bioskope?



Među filmovima u trci za 67. Zlatnu palmu u Kanu su četiri ostvarenja koja je distributerska kuća MegaCom Film (MCF) iz Beograda obezbedila za bioskopsku distribuciju kasnije tokom godine.







Kadar iz filma "Dzimijeva dvorana"


To su novi film "Zbogom jeziku 3D” (Adieu Au Langage) francuskog filmskog veterana Žan-Lok Godara (Jean-Luc Godard), “Potraga” (The Search) Mišela Azanavisijusa (Michel Hazanavicius), “Džimijeva dvorana” (Jimmy’s Hall) britanskog reditelja Kena Louča (Loach) i “Levijatan” (Leviathan) ruskog režisera Andreja Zvjaginceva (Andrey Zvyagintsev), najavio je MCF.

Legendarni Godar bori se sedmi put za Zlatnu palmu, ovoga puta eksperimentalnim 3D ostvarenjem "Zbogom jeziku". U njegovom 39. igranom filmu glavne uloge tumače Džesika Erikson (Jessica Erickson), Eloiz Gode (Héloise Godet), Kamel Abdeli i Rišard Ševalier (Richard Chevallier).

Louč je novu dramu “Džimijeva dvorana”, koja se bavi životom irskog političkog aktiviste Džejmsa Graltona, najavio kao poslednje filmsko ostvarenje. Poznati britanski režiser, inače, 12. put učestvuje u konkurenciji u Kanu, koja obuhvata ove godine ukupno 18 ostvarenja.

Azanavisijus, dobitnik Oskara za nemi crno-beli film “Umetnik” o njujorškoj plesnoj sceni, vraća se u Kan novim filmom “Potraga”, rimejkom drame iz Freda Zinemana 1948. godine. U fokusu filma je žena koja radi u nevladinoj organizaciji i formira poseban odnos sa dečakom u ratom razorenoj Čečeniji.

Ruski reditelj Zvjagincev pokušaće da osvoji glavnu nagradu 67. Kana filmom “Levijatan”.

Žirijem 67. Kana predsedava novozelandska rediteljka i oskarovka Džejn Kempion (Jane Campion).

Ukupno 49 dugometražnih filmova iz 28 zemalja, među kojima je 15 koje su režirale žene, biće prikazano na 67. Kanskom festivalu od 14. do 25. maja.




b92.net

"Grdana" od 4. juna u domaćim bioskopima
Premijera 3D filma “Grdana – zla vila” zakazana je za sredu, 4. jun u bioskopu Cineplexx UŠĆE Shopping Center u terminu od 19:30 časova.


Foto: Beta/AP

Priča o “Uspavanoj lepotici” i kletvi koju je Grdana bacila na nju je svima veoma poznata, ali da li ste se ikada zapitali iz kog razloga se Grdanino čisto srce pretvorilo u kamen?

Reditelj Robert Stromberg je pokušao da istraži do sada neispričanu priču o Diznijevom najprepoznatljivijem zlikovcu i da je prenese na veliko platno u filmu “Grdana – zla vila”. Glavnu ulogu je dodelio Anđelini Džoli, koja je ujedno imala to zadovoljstvo da pred kamerama glumi sa svojom četvorogodišnjom ćerkom Vivijen.



“Mnogo sam volela Grdanu kad sam bila mala,” kaže Džoli. “Bila je moj omiljeni Diznijev lik. Plašila sam je se i volela sam je.”

Ova suprostavljena osećanja su zaintrigirala i producenta Džoa Rota: “Mi nju znamo kao hladnokrvnu zlu osobu i ovaj film pokušava da odgovori na pitanje ‘Zašto je takva?’ Želim da publika uđe u svet koji nikada nije videla i da u filmu “Grdana – zla vila” shvate da niko nije otporan na iskupljenje.”



Vođena osvetom i jakom željom da zaštiti močvaru nad kojom vlada, Grdana će baciti nepovratnu kletvu na novorođenu kraljevu ćerku, Ružicu. Dok dete bude odrastalo, Ružica će se naći u sve većem konfliktu između šumskog kraljevstva koje je zavolela i ljudskog kraljevstva koje čuva njeno nasleđe. Grdana shvata da je Ružica možda ključ za mir u zemlji i preduzeće drastične mere koje će zauvek promeniti oba sveta.

Seks, politika i film - novi internet hit
| Izvor: Beta

Iako se ne prikazuje u francuskim bioskopima, film “Dobrodošli u Njujork” o aferi Dominika Stros-Kana u prvih deset dana nakon premijere u Kanu pogledalo je 100.000 ljudi - i to preko interneta!



Sporni film o bivšem direktoru Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominiku Stros-Kanu za deset dana je gledalo 100.000 ljudi što je daleko iznad očekivanja, saopštila je 29. maja produkcijska kuća Vajld Banč (Wild Bunch).

Film "Dobrodošli u Njujork" premijerno je prikazan pod veoma neobičnim okolnostima 17. maja u Kanu, tokom trajanja 67. Međunarodnog filmskog festivala, ali ga u Francuskoj nema u bioskopima, pa se može gledati samo na internetu što se mora platiti.

Producentska kuća "Vajld Banč" je pre premijere navela da ukupno očekuje do 120.000 gledaoca, koliko je potrebno da se pokriju troškovi produkcije.

Film Abela Ferare izvazao je burne reakcije u Kanu gde nije dobio aplauz posle projekcije, kao ni glumci koji su došli da se poklone publici. Uoči premijere filma u Kanu Abel Ferara je dao intervju za sajt B92, koji možete da pročitate OVDE.

Stros-Kan je najavio tužbu protiv autora filma, iako se u njemu ne pominje direktno njegovo ime. Međutim, očigledno je da je film inspirisan njegovom seksualnom aferom iz 2011. godine.

Filmski kritičari su negativno ocenili film, smatrajući da, pored dokumentarnog sadržaja, Žerar Depardije koji glumi Stros-Kana, nije pokušao da ga prikaže kao verodostojnog ekonomistu i političara za koga se verovalo da bi mogao da postane predsednik Francuske.

Hotelska sobarica u Njujorku optužila Stros-Kana 2011. godine da je pokušao da je siluje. Stros-Kan je u SAD oslobođen te optužbe, ali je zbog te afere bio primoran da podnese ostavku na mesto šefa MMF-a.

Time su propale njegove izgledne šanse da lane bude jak kandidat socijalista na izborima za predsednika Francuske, te se računa da je i to mogao biti uzrok za izbijanje afere.




b92.