Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Aleksa Šantić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    Čet 24 Avg 2017 - 17:34

Na po puta


Ostale su za mnom bašte jorgovana,
Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela...
Studena me jesen na po puta srela
I po meni pada suho lišće s grana.

Kô ranjena tica, što bi nebu htjela,
Otima se duša iz olovnih dana,
Ali kobni vjetar grabi je sa strana
Pa se natrag trgne premrzla i svela.

Moji vrti, više ne čekajte na me,
Vratiti se neću iz studene tame
Svog života... Sunce polagano gasne...

Hladni suton pada... Noć sve bliže ide...
Jednu crnu ruku moje oči vide —
I ja čujem samo udar tvrde krasne.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    Čet 24 Avg 2017 - 17:34

Jedna suza


Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. —
U tvojoj bašti ja te vidjeh juče,
Gdje bereš krupne raspukle granate.

Mila, kô zlatno nebo pošlje tuče,
U tihu hladu stare kruške one,
Sjede ti djeca i zadaću uče.

Nad šedrvanom leptiri se gone
I sjajne kapi, sa bezbroj rubina,
Rasipaju se, dok polako tone

Jesenje sunce...I, kô sa visina
Olovni oblak po duši mi pade,
Najcrnji pokrov bola i gorčina.

I kobna misô moriti me stade:
Što moja nisi, i što smiraj dana
Ne nosi meni zvijezde, no jade?

Što moje bašte ostaše bez grana
I slatka ploda, što rađa i zrije
Na vatri sunca?... Gdje su jorgovana

Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?...
Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te,
I sve te gledam, kroz suzu što lije,
Gdje bereš slatke, raspukle granate.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    Čet 24 Avg 2017 - 17:35

Pozni časovi


Kô kakva slika čarobna iz rama,
U tvoju baštu, gde šedrvan bije,
Ti mirno gledaš iz prozora, sama,

I naslonjena. Tiho miris vije,
Na tvoje leje mesečina pada
Topla i meka, i ruže ti mije

Srebrom... Ti ne znaš da preda mnom sada
Noć druga stoji, pusta, i u čami,
S razvalinama... Iznad gluha grada

Svud slepi miši kruže, i u tami
Buljina buče... I senke bez broja
Sokakom grnu, i svaka kuca mi

Rukom u prozor, kako prođe koja...
Ti ne znaš... Tvoju noć svetle dragulji,
Dokle iz tame sve u okna moja

Kô slepo oko pozni mesec bulji.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    Čet 24 Avg 2017 - 17:35

Moja ljubav


Ovdje sam ljubav sahranio svoju —
U ovo more plavo i prozirno,
Gdje školjke leže. Ona sada mirno
Počiva na dnu... U tihu pokoju

Granama svojim ljube je i grle
Korali rudi... Njezin se grob svagda
Preliva sjajem čistoga smaragda,
I šumi glasom čežnje neumrle.

Gle zraci jutra kako njojzi rone!
I svaki dršće, prodire i tone,
I rasipa se kô rubin, kô duga...

Dok ovdje gori, više njena groba,
Trepti i kruži bono, svako doba,
Sam jedan crni leptir — moja tuga.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    Čet 24 Avg 2017 - 17:35

Jeseni moja...


Jeseni moja, pozdravljam te!... Hodi,
I pođi sa mnom preko rodnih strana,
Po lijepijem mjestima me vodi,
Gdje šume čežnje mojih davnih dana.

Onamo ima ruža zavičajnih,
Što nisu svele od studena inja,
I vrela živih i putanja sjajnih,
Gdje duša ljuta još rudi i tinja.

Milo cvijeće otuda mi maše,
Njegove čiste i svilene čaše
Slatkim napitkom prepunjene stoje.

Jedan vijenac od njega ću sviti,
I s molitvom ga na grob položiti
Svog mrtvog ljeta i mladosti svoje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    Čet 24 Avg 2017 - 17:36

O, da mi je nešto pa da budem reka,
Pa da tečem ispred tvoje kuće male;
Pevajući tebi, da razbijem vale
o pragove gde ti staje noga meka.

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom
Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,
Prigrlim te sebi u svoje klobuke,
I da tebe, draga, više ne dam nikom.

Na dušeku trava i mojih smaragda,
Kao nimfa moja, da počivaš svagda,
I da niko ne zna tvoje mesto gde je.

Samo moje oči da gledaju u te,
Samo moje sve dubine i sve kute
Da lepota tvoja osiplje i greje.

Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    Čet 7 Sep 2017 - 20:10

Ako hoćeš da o zori
Pjevam tebi pjesme moje,
Oj, ne bježi sa prozora,
Da ja gledam lice tvoje!

Ako hoćeš da ti pjevam
O sunčanom toplom sjaju,
Oj, pogledni okom na me,
Divotanče, mili raju!

Ako hoćeš da ti pjevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu -
Mirisavu meku svilu!

Ako hoćeš da ti pjevam
Miris divnog pramaljeća,
Oj, razgrni njedra bijela -
Da udišem miris cvijeća!

Il' ako ćeš pjesmu moju
O izvoru slasti bujne,
Hodi, hodi na grudi mi,
Da ti ljubim usne rujne!...








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30100

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Poznati pesnik nije imao sreće sa ženama: Neostvarene ljubavi su zaslužne za njegove najlepše pesme!   Uto 13 Feb 2018 - 8:16

Velikom srpskom pesniku Aleksi Šantiću lepa Emina nije bila jedina muza i neuzvraćena ljubav. Voleo je više puta, jednu Zorku, jednu Eminu i Anku. Na svojim platonskim ljubavima gradio je najlepšu ljubavnu poeziju koja nas danas vraća u pesnikovo vreme i krasne ambijente bašta, behara, šadrvana.



Koliko mu nije bila suđena lepa Emina, toliko je razočarenja imao kada se zagledao u lepu Anku Tomlinović. Međutim, po Dučićevim rečima, i Anka je neizmerno volela mostarskog romantika.

Anka je bila ćerka vlasnika fotoateljea Stjepana Tomlinovića, koja se doselila u Mostar. Šantić je pratio svaki njen korak, sedeo u dućanu čekajući da se pojavi kako bi joj se približio. Delovala mu je kao priviđenje.

Tajanstvena, sama, ili u pratnji mlađeg brata, šetala je popločanim ulicama Mostara okupirajući misli mladog Šantića. Viđali su se svakodnevno, i svakog puta bi se slučajno videli, porazgovarali i prošetali. Kasnije mu je kroz smeh priznala da je namerno uvek izlazila u isto vreme, nadajući se da će on shvatiti satnicu i iskoristiti priliku da je vidi.


Kada je od drugih saznala da objavljuje pesme, tražila je od Alekse primerke Goluba i Nevena, koje je redovno čitala i komentarisala. Pesnik se kasnije prisećao kako joj je prvi put izjavio ljubav. Napisao je pesmu "Ako hoćeš", baš njoj. Pesma od pet strofa brzo se našla u Ankinim rukama.






Na njegovo iznenađenje, vratila mu je pesmu bez ikakvog komentara. Potom se pozdravila i krenula niz ulicu, ostavljajući pesnika začuđenim. A onda se okrenula, nasmejala i ozbiljno rekla: "A što se tiče onog ako hoćeš - hoću", i otrčala niz ulicu. Međutim, tu su snovi krenuli nizbrdo.
Mala mostarska sredina nije umela da prihvati ljubav imućnog Srbina i Hrvatice čiji je otac samo želeo veliki miraz i kuću u kojoj će biti finansijski zbrinut. Osuđena na propast, njihova ljubav je bila ispunjena svađama i raspravkama između Alekse i njegove majke. Sve dok ga jednog dana majka nije dovela ispred ikone Svetog Nikole i zaklela: "Ako je dovede u kuću, majka će ih mrtve dočekati. Crni pokrov će biti njihovi svatovi".


Shvativši da nema izbora, nesrećni pesnik nije imao snage da se suprotstavi, unezveren je otišao kod Anke da joj traži oproštaj jer je venčanje nemoguće. Aleksa je prekinuo burnu vezu sa lepom Hrvaticom, koje se sećao do kraja života i kojoj je posvetio većinu svojih ljubavnih pesama. Anka se udala godinu dana kasnije za dosta starijeg čoveka iz Zagreba i zauvek napustila Mostar.
Svatovi su tog dana prošli pored Šantićeve kuće na Brankovcu, dok je on svečanost posmatrao sa prozora, plačući.
"O, nikad više, moja ruka
stisnuti neće tvoju ruku bijelu,
ko tužni ođek tajanstvenog zvuka,
kidaće jadi moju dušu cijelu…"

Neprebolna Anka ostala je i dok je Šantić voleo jednu Zorku. No, ni ta ljubav nije bila srećna ni ostvarena za mladog i romantičnog Šantića.

Ovog puta Šantić nije bio prihvaćen od strane devojčinih roditelja. Do kraja života pesnik se nikad nije oženio. Ostao je da voli kroz svoje pesme koje je, kao potomke, rađao i ostavio da žive i čuvaju sećanje na njega.

Telegraf








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    Uto 13 Feb 2018 - 12:11

Na po puta
Aleksa Šantić

Ostale su za mnom bašte jorgovana,
Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela...
Studena me jesen na po puta srela
I po meni pada suho lišće s grana.

Kô ranjena tica, što bi nebu htjela,
Otima se duša iz olovnih dana,
Ali kobni vjetar grabi je sa strana
Pa se natrag trgne premrzla i svela.

Moji vrti, više ne čekajte na me,
Vratiti se neću iz studene tame
Svog života... Sunce polagano gasne...

Hladni suton pada... Noć sve bliže ide...
Jednu crnu ruku moje oči vide —
I ja čujem samo udar tvrde krasne.


Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    Sre 14 Feb 2018 - 13:42

U dubinu duse moje
Tvoj premili pogled pade,
Kao poljub srca vrela
Na njedarca ruze mlade.

Oh, to sveti zracak bjese,
U kom rajsko milje lezi:
Svaki duse osjecaj mi
Razvi se u cvijetak svjezi.

I sada je dusa moja
Perivoj, gdje cvijece miri,
Svaki cvijetak tebe sanja,
Tebi svoja njedra siri!








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30100

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    Ned 27 Maj 2018 - 19:15

Na današnji dan, 1868. godine, od tuberkuloze u Mostaru je rođen pesnik i jedan od najpoznatijih predstavnika novije lirike u Bosne i Hercegovine Aleksa Šantić.


Rođen je 27. maja 1868. u Mostaru gde je i proveo najveći deo svog života. Bio je urednik časopisa Zora. Pisao je neoromantičarsku ljubavnu, pejzažnu i zavičajnu liriku elegična tona. Napisao je i "Pod maglom" i tekst za jednu od najpoznatijih sevdalinki "Emina". Pesme je skupio u više izdanja zbirke "Pjesme", te u zbirci "Na starim ognjištima".

Nakon što mu je otac umro, staranje je preuzeo strogi stric. Imao je dva brata, Peru i Jakova, te sestru Radojku koja se udala za njegovog prijatelja Svetozara Ćorovića. Živeo je u trgovačkoj porodici u kojoj nisu imali razumevanja za njegov talenat. Posle završetka trgovačke škole u Trstu i Ljubljani vratio se u rodni Mostar.
Bio je i jedan od osnivača kulturnog lista "Zora" kao i predsednik Srpskog pevačkog društva "Gusle" u Mostaru. Tu se upoznao i družio sa poznatim pesnicima tog doba: Svetozarom Ćorovićem, Jovanom Dučićem, Osmanom Đikićem i drugima.
U njegovom pesničkom stasavanju najviše udela su imali pesnici Vojislav Ilić i Jovan Jovanović-Zmaj, a od stranih pesnika najvažniji uticaj je imao Hajnrih Hajne, koga je i prevodio s nemačkog jezika. Svoju najveću pesničku zrelost Šantić dostiže između 1905. i 1910. godine kada su i nastale njegove najlepše pesme. Preminuo je 2. februara 1924. godine.








SD








Nazad na vrh Ići dole
Vudu

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 198

Godina : 40

Lokacija : Tamnica vazduha

Učlanjen : 28.04.2018

Raspoloženje : Bezimeno


PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    Ned 27 Maj 2018 - 19:27

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Aleksa Šantić    

Nazad na vrh Ići dole
 
Aleksa Šantić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» ALEKSA ŠANTIĆ: " EMINA "
» Aleksa Šantić
» Miroslav Antić
» Aleksa Santic
» Muzika pred spavanje
Strana 9 od 9Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-