Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Vladislav Petković Dis

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pon 20 Apr - 19:01

Orgije

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi
I polusvet:
Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi
Čeznu za cvet.

Zvuci violina, vino, jak dodir žena
Daju nam pir,
Al' svuda se kreću senke mrtvih vremena,
Umrli mir.

Muzika s pesmom pruža nam stare jauke,
Opela trag;
Zgrljaj, za navek skrštene ruke
I život nag.

U samoći nam stanuje, k'o u ćutanje,
Veliki strah;
Bez leka smo. S nama tu je, noću i danju,
Ledeni dah.

U igri, u pupoljcima tražimo besno
Izraza, sna;
Plačemo mrtviam što je u paklu tesno,
Kad nema dna.

Jer svaki živi u grobu svom, samo što neće
Da vidi grob,
Ni svoje dane, što gore k'o mrtvom sveće,
Ni svoju kob.

Pijemo s usta i čaša. Maštom ludila
Stvaramo zrak;
Sve nas je dovela tajna što nas ubila,
Otkala mrak.

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi
I polusvest;
I znamo, radost ne može da se probudi,
Opao cvet.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pon 20 Apr - 19:04

JESEN

Noć bez neba, noć jesenja; a kroz tamu
Ide, mili sumaglica, vlaga hladna,
Zemlja mokra i crni se kô strast gladna.
Gde-gde samo suve senke golih grana
Kô kosturi od života, mrtvih dana.

Svuda zemlja; vidik pao. Vlažna tama
Po zvucima, preko mira, leži, spava.
I tišina u dolini zaborava
Mirno trune. Nigde ničeg što se budi.
Sumaglica. Noć bez neba. Pokrov studi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pon 20 Apr - 19:05

KOB

To reći danas ja ne umem više,
To što me boli i bolove guši,
To što mi pogled kao oblak briše,
To što me trune, što mi snagu suši,
To zašto san moj na san ne miriše.

Jedva se sećam da sam bolji bio,
Jedva osećam zlo kako me steže;
Izgleda da se put života skrio,
I neka ruka da zlokobno veže
Moj duh za zemlju i za svet nemio.

Sad bih sanjao, san od mene bega;
Sad bih živeo i kraj ovog sveta;
Sad bih voleo, i to više svega;
Al' sve to meni čudnovato smeta:
San, život, ljubav, sad su moja stega.

Sve mi se čini nemam volje svoje;
Stvari i ljudi sad postoje za me.
Izgleda da su misli, želje moje,
Postale senke, neka vrsta tame.
Moji su dani danas jedne boje.

Vidim da danas više nema neba,
Da moje oči za njim i ne mare;
Vidim da meni još jedino treba,
Da gubim mirno sve navike stare
U vetru trulom što mi duh koleba.

Tako je došlo sad i ovo doba,
Gde katkad čujem graktanje gavrana:
I tada gledam iznad svoga groba,
Ladan ostatak snage mojih dana.
I kako diše ravnodušna zloba.

I tad preživim u dnu moje noći
Prvi san stvari, kad im sunce zađe;
I tu osetim da nema pomoći,
Da život i smrt jesu iste građe,
da tone snaga što mi daje moći.

Veliki ponos, moja vera trune —
Trunuće zato dok imaju snage;
Crni oblaci vidik rada pune,
Moja pregnuća i časove blage.
Pust život gledam kô vladar bez krune.

Došlo se dovde, ali ne znam kako;
Ne znam zbog čega dan slobode spava;
Ne znam da l' živi zora i moj pakô,
Ta stara zora i podneblja plava,
Gde sam voleo, a gde sam i plakô.

Je li to starost i volje i vere,
Il' umor dubok, miran i bez leka,
Kom ne znam uzrok, prostora i mere?
Il' sam ja izraz truleži mog veka,
Koja tka zadah i svud nemar stere?

Il' to korača duh propale sreće,
Propalih misli, napora i snova,
Kao opelo za mrtvo proleće,
Kao zalazak sunca i bregova,
Kao kob moja da zaborav spleće?

Il' je kob moja, što u dane ove
Osećam ruku kako mirno piše
Na moju ljubav, misli i na snove
Ime, koje mi na krst crni diše,
Na krst što nosi sve radosti nove?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pon 20 Apr - 19:05

VIDJENJE

Nocas kada sam ja spavati hteo,
Zeljan da telo umorno odmaram,
Duh stare srece obuze me ceo,
I ja sam pos’o srce da otvaram.

Iz snova proslih, prijatnih ko duge
Nisam video ovaj zivot grubi,
Vec moje nebo, moj zavicaj tuge
I tebe s vencem sto ti kosu ljubi.

I tebe s vencem. A tuga se splela
U tajnu zelju, punu nezne tame,
Koja ti skriva lice sve do cela,
Pod kojom mislis, nepomicna, na me.

Pojava tvoja pricase mi kako
Patis, zajedno s pogledom ti holim:
Ja sam te gled’o i zanesen tako
Saptao da te ko smrt svoju volim.

Noc je spavala pokrivena mirom,
Mrak se sirio ko more duboko,
A ja sam budan, s tobom i sa lirom,
Docek’o zoru, ne sklopivsi oko.

Danas sam set’o ulicama tuzan,
Svaki mi korak bese prava beda:
Znam da izgledah tada vrlo ruzan,
I tebe spazih, ti si bila bleda.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Ned 8 Nov - 13:44

V.P.Dis - Predgrađe Tišine

*
Ja vidim, zbilja, da već nemam snage
Da volim, patim i da išta želim;
I ne znam više za spomene drage,
Za pali život sa ružama svelim.
Ja ne poznajem sad ni ona doba,
Kad ustajahu duhovi iz groba.
*
Istina, ja znam, da sve suve grane
Proleće nekad grlilo je holo;
Istina, ja znam i za one dane,
Kad sam se nado, osećao, volo
U pomrčini, na dolini jada,
Pod bledom zvezdom, koje nema sada.
*
Znam ih. Al' ono što je meni dalo
Veliki vidik i nebesne boje,
Danas je nešto neznatno i malo,
Nešto, što mislim, da i nije moje.
Sve je sad prošlost; nju niko ne čuva;
Pust vetar meni oko glave duva.
*
I moja ljubav, i ona je vani:
Bez mene, tiho, udaljena trune;
Ne čuje moji kad padaju dani,
Ne vidi groblje, što ga mrtvi pune.
Jutro mi svako pruža život ceo,
A svaka ponoć jedan pokrov beo.
*
Za mrtve nemam molitve, ni bole.
Posmatram, gledam: moje vreme teče.
Ne žalim sebe, čekam svoje veče,
Miran, bez želja i nada na bolje.
Moja je duša sada suvo polje.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Ned 8 Nov - 13:45

V.P.Dis - Na onome bregu



Janko Veselinović (1862-1905)

† Janku Veselinoviću

Na onome bregu što je nad životom
Tražio sam mesto gde stanuje sreća,
I išao dugo okružen lepotom
Iz predela snova u predele cveća.

I ja sam se peo, uzdizao gore,
Mislio sam da si na najvećem visu,
I da pleteš vence, donosiš bokore,
Da si sav u cveću i samom mirisu.

Ali ta je slika prevučena prahom,
I stoji k'o spomen minulih obmana:
Ja joj katkad priđem sa tugom i strahom,
Kao dragan dragoj posle mnogih dana.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Ned 8 Nov - 13:47

V.P.Dis-Crna Krila



"Autumn Landscape at Dusk", painted by Vincent van Gogh

Gledam tu jesen što ide kroz grane,
To lišće svelo, umorno, što gine,
Mirno, u blede i maglene dane,
U noći bele pune mesečine.

Gledam tu jesen. Došle boje sure
I srce hladno, i lagano prate
Padanje lišća, umrle božure
I crne grane što na vetru pate.

Osećam studen sa pospalog cveća,
Veliki korak od te spore pratnje,
Oblake dima nevidljivih sveća,
Skupljene suze za nevine patnje.

Sarana leta — vaskrs moje tuge,
Kô mrtve ruke grane stare, gole,
Uprte stoje predelima duge:
Kao da žale i kao da mole.

Taj pogreb prosti u kome sve ćuti,
Taj sprovod lišća kao jauk bije.
Ja vidim jesen: padaju minuti,
Sve što je bilo, što još bilo nije.

I šum tajanstven kao pokret vila
Ide sa zemlje, gde još ruže cepte,
Gde srca trnu: šušte crna krila,
I crna krila nad životom trepte.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48582

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Čet 12 Nov - 16:22



Otkriveno spomen obeležje Vladislavu Petkoviću Disu





Bronzani bareljef sa likom srpskog pesnika i rodoljuba Vladislava Petkovića Disa (1880-1917)
večeras je otkrio akademik Matija Bećković u holu Doma Vojske Srbije.






Bronzani bareljef sa likom srpskog pesnika i rodoljuba Vladislava Petkovića Disa (1880-1917) večeras je otkrio akademik Matija Bećković u holu Doma Vojske Srbije. ''Dis nije samo dika srpske poezije i tvorac najtananije melodije srpskoga jezika nego jedan od najsvetijih likova u srpskom vojevanju za slobodu'', izjavio je na svečanom otvaranju akademik Matija Bećković. On je rekao da mu je čast da otkrije ploču sa likom čuvenog pesnika u stogodišnjici Prvog svetskog rata i zahvalio Domu Vojske Srbije.
''Još 1913. godine Dis je svoju zbirku pesma ''Mi čekamo cara'' posvetio komandantu prve armije, prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, a svoju smrt predvideo je i opevao u zbirci pesama '' Utopljene duše'', šest godina nego što se obistinila'', dodao je Bećković.
Direktor Medija centra "Odbrana" pukovnik Stevica S. Karapandžić izjavio je da samo onaj ko poznaje svoju prošlost može da se odredi u sadašnjosti i da zato Dom Vojske Srbije u svom centralnom holu odaje počasti velikanima srpske istorje među kojima je sada i Vladislav Petković Dis.
Autor bronzanog bareljefa sa likom čuvenog pesnika Mirko Mrkić Ostroški rekao je da je inicijatvu dala praunuka pesnika Radmila Lisa Braun koja je prisustvovala svečanosti. Događaje je upriličio umetnički program "Pesme koje večno ostaju - Veliki rat u pesmama", koji uz Medija centar "Odbrana" potpisuje Udruženje ratnih dobrovoljaca Srbije od 1912. do 1918. godine.
Pesnik koji u vojsku nije išao zbog uskih grudi, izveštavao je sa fronta u balkanskim ratovima i za vreme Prvog svetskog rata podelio golgotu povlačenja preko Albanije sa hiljadama nesretnih sunarodnika.
Iako je objavio samo dve knjige "Utopljne duše" i "Mi čekamo cara", a treća knjiga "Nedovršene pesme", ostala baš kako naslov glasi - nedovršena, usled pogibje pesnika 1917. na brodu koji je prilikom povratka u Grčku torpedovala nemačka podmornica, ime Vladislava Petkovića Disa ugravirano je u antologiju srpske književnosti, a njegova slava ostala svevremena kako je rečeno na svečanosti.

novosti.rs
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Ned 29 Nov - 19:59

Medju svojima - Vladislav Petkovic Dis

U mom srcu ponoc. U njoj katkad tinja
Misao da jos zivis, moj predele mladi.
Moja lepa zvezda, majka i robinja,
Boze! sta li danas u Srbiji radi?

Kod vas je prolece. Dosle su vam laste.
Ozivele vode, djurdjevak i ruze.
I mirise zemlja, koja stalno raste
U grob i tisinu, moj daleki druze.

Jedno tvoje vece. Ides kuci sporo
Ulicama straha, i dusa ti jeca.
Tvoje gladne oci, moja divna zoro,
Hrani ljubav majke: "Neka zive deca."

Ulazis u sobu. Suze te vec guse.
A dva nasa cveta iz cetiri rata
U tvome su krilu, obraze ti suse:
" Mama, zasto places? Jel' pisao tata?"

U velike patnje, nevino pitanje
Dubi dublju ranu: plac ti trese grudi.
Na polju je vidno, kao pred svitanje.
Ko da ce se dici grobovi i ljudi.

Skupila si suze u kose detinje.
Sve vas gledam sada kraj gozbe sirote.
Lice ti se vedri: to dusa svetinje
Ljubi tvoje celo, moj sjajni zivote.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 29 Jul - 18:24

ORGIJE

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi 
I polusvet: 
Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi 
Čeznu za cvet. 

Zvuci violina, vino, jak dodir žena 
Daju nam pir, 
Al' svuda se kreću senke mrtvih vremena, 
Umrli mir. 

Muzika s pesmom pruža nam stare jauke, 
Opela trag; 
Zgrljaj, za navek skrštene ruke 
I život nag. 

U samoći nam stanuje, kô u ćutanje, 
Veliki strah; 
Bez leka smo. S nama tu je, noću i danju, 
Ledeni dah. 

U igri, u pupoljcima tražimo besno 
Izraza, sna: 
Plačemo mrtvima što je u paklu tesno, 
Kad nema dna. 

Jer svaki živi u grobu svom, samo što neće 
Da vidi grob. 
Ni svoje dane, što gore kô mrtvom sveće, 
Ni svoju kob. 

Pijemo s usta i čaša. Maštom ludila 
Stvaramo zrak: 
Sve nas je dovela tajna što nas ubila, 
Otkala mrak. 

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi 
I polusvet; 
I znamo, radost ne može da se probudi, 
Opao cvet.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 29 Jul - 18:24

SLUTNJA

Nebo mutno, izdubljeno, kobno;
Dan ubijen pritisnuo boje,
Svetlost, oko; i mrtvilo grobno,
Mir i strava oko mene stoje.
 
Kroz prirodu, preko drva, ružno
Jesen ide; gole grane ćute.
I crnilo obavilo tužno
Koru, vidik, vreme i minute.
 
Bol klonuo; magla i bregovi
Nose misô . . . i želje se kriju;
Tamne slike, blede kao snovi,
Šušte propast, ko bi znao čiju!
 
Spava mi se. Još da legne telo
U taj sumor, mrtav, što se vije.
U tu dušu, u ropac, opelo,
Da potone sve što bilo nije.
 
Da potone . . . i da magle sinje
Obaviju: na časove bone
I na ljubav da popada inje
I zaborav . . . I da sve potone.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 29 Jul - 18:24

JESEN

Noć bez neba, noć jesenja; a kroz tamu
Ide, mili sumaglica, vlaga hladna,
Zemlja mokra i crni se kô strast gladna.
Gde-gde samo suve senke golih grana
Kô kosturi od života, mrtvih dana.
 
Svuda zemlja; vidik pao. Vlažna tama
Po zvucima, preko mira, leži, spava.
I tišina u dolini zaborava
Mirno trune. Nigde ničeg što se budi.
Sumaglica. Noć bez neba. Pokrov studi.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 29 Jul - 18:25

KOB

To reći danas ja ne umem više,
To što me boli i bolove guši,
To što mi pogled kao oblak briše,
To što me trune, što mi snagu suši,
To zašto san moj na san ne miriše.
 
Jedva se sećam da sam bolji bio,
Jedva osećam zlo kako me steže;
Izgleda da se put života skrio,

I neka ruka da zlokobno veže
Moj duh za zemlju i za svet nemio.
 
Sad bih sanjao, san od mene bega;
Sad bih živeo i kraj ovog sveta;
Sad bih voleo, i to više svega;
Al' sve to meni čudnovato smeta:
San, život, ljubav, sad su moja stega.
 
Sve mi se čini nemam volje svoje;
Stvari i ljudi sad postoje za me.
Izgleda da su misli, želje moje,
Postale senke, neka vrsta tame.
Moji su dani danas jedne boje.
 
Vidim da danas više nema neba,
Da moje oči za njim i ne mare;
Vidim da meni još jedino treba,
Da gubim mirno sve navike stare
U vetru trulom što mi duh koleba.
 
Tako je došlo sad i ovo doba,
Gde katkad čujem graktanje gavrana:
I tada gledam iznad svoga groba,
Ladan ostatak snage mojih dana.
I kako diše ravnodušna zloba.
 
I tad preživim u dnu moje noći
Prvi san stvari, kad im sunce zađe;
I tu osetim da nema pomoći,
Da život i smrt jesu iste građe,
da tone snaga što mi daje moći.
 
Veliki ponos, moja vera trune —
Trunuće zato dok imaju snage;
Crni oblaci vidik rada pune,
Moja pregnuća i časove blage.
Pust život gledam kô vladar bez krune.
 
Došlo se dovde, ali ne znam kako;
Ne znam zbog čega dan slobode spava;
Ne znam da l' živi zora i moj pakô,
Ta stara zora i podneblja plava,
Gde sam voleo, a gde sam i plakô.
 
Je li to starost i volje i vere,
Il' umor dubok, miran i bez leka,
Kom ne znam uzrok, prostora i mere?
Il' sam ja izraz truleži mog veka,
Koja tka zadah i svud nemar stere?
 
Il' to korača duh propale sreće,
Propalih misli, napora i snova,
Kao opelo za mrtvo proleće,
Kao zalazak sunca i bregova,
Kao kob moja da zaborav spleće?
 
Il' je kob moja, što u dane ove
Osećam ruku kako mirno piše
Na moju ljubav, misli i na snove
Ime, koje mi na krst crni diše,
Na krst što nosi sve radosti nove?








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 29 Jul - 18:26

NIRVANA

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prozalnosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća:
I mirisi mrtvi svuda kruže.

Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena, 
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad, 
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće — k meni dohođaše.

To su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
To su bili poginuli zraci: 
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nemo ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, kô kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prozalnosti stvari.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48582

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Ned 7 Maj - 18:18

Dis sa zida


Povodom stogodišnjice smrti Vladislava Petkovića Disa, u dvorištu beogradske
 Filološke gimnazije strit art umetnica TKV oslikala je mural sa Disovim likom




BEOGRADSKI festival poezije i knjige "Trgni se! Poezija!" biće održan od 11. do 15. maja u Beogradu, 
Čačku i Pančevu pod sloganom "Izvan svakog zla".
- To jeste ideal, ali ipak nije loše verovati u ideale - rekao je Dejan Matić, direktor festivala.
Povodom stogodišnjice smrti Vladislava Petkovića Disa, u dvorištu beogradske Filološke gimnazije 
art umetnica TKV oslikala je mural sa Disovim likom, a na festivalu će biti predstavljeno srpsko-
englesko izdanje Disovih izabranih pesama "Utopljene duše", u prevodu Novice Petrovića.
Matić je najavio da će se tokom festivala čuti čak petnaest jezika, i istakao katalonskog pesnika, 
galicijsku pesnikinju i autorku koja stvara na oksitanskom.
Planirano je više od 25 programa - razgovori sa pesnicima i prevodiocima u Narodnoj biblioteci 
Srbije i Biblioteci grada Beograda, čitanja poezije u Biblioteci grada Beograda, Galeriji "Polet" i 
Kulturnom centru "Grad", a biće prikazano i deset kratkih filmova mladih režisera iz regiona.
Čačak i Pančevo će učesnici festivala posetiti 13. maja, a na otvaranju festivala, 11. maja u 
Biblioteci grada Beograda, biće predstavljena izložba "Metonimije". U okviru programa 
Poezija i sport" pesnici će na Adi Ciganliji odmeriti snage sa prevodiocima u fudbalu i basketu,
a na zatvaranju, 15. maja u KC "Grad", biće organizovano "Jedenje poezije" - izložba i 
degustacija specijaliteta inspirisanih poezijom.

novosti.rs
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 19 Maj - 19:33

Violina
U trenucima kada tako klone
i bol i nada, i mladost i cveće,
kad strah i očaj i sudbina zvone
samrt, koja se neumitno kreće

na moju ljubav, na sve želje moje,
na moje nebo, moju baštu krina -
u tim časima nađu se nas dvoje,
i tad plačemo ja i violina.

U trenucima kada vetar muka
ode nečujno preko moje glave,
i pojave se san, dubine zvuka
i melodija - tad prijatne jave

opkole mene, i tad moje oko
ne vide više predeo od splina:
Ja se osećam podignut visoko,
i tad pevamo ja i violina.

Mračan i vedar ja idem životom
do starih, crnih i svetlih obala,
gde diše pustoš i mir sa lepotom,
gde propast živi i gde nema zala.

Gde nema zala. Sa zanosom nekim








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 19 Maj - 19:33

Viđenje
Noćas kada sam ja spavati hteo,
željan da telo umorno odmaram,
duh stare sreće obuze me ceo,
I ja sam pošô srce da otvaram.

Iz snova prošlih, prijatnih kô duge,
nisam video ovaj život grubi,
već moje nebo, moj zavičaj tuge
i tebe s vencem što ti kosu ljubi.

I tebe s vencem. A tuga se splela
u tajnu želju, punu nežne tame,
koja ti skriva lice sve do čela,
pod kojom misliš, nepomična, na me.

Pojava tvoja pričaše mi kako
patiš, zajedno s pogledom ti holim:
ja sam te gledô i zanesen tako
šaptao da te kô smrt svoju volim.

Noć je spavala pokrivena mirom,
mrak se širio kô more duboko,
a ja sam budan, s tobom i sa lirom,
dočekô zoru, ne sklopivši oko.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 19 Maj - 19:34

Uzdah Sa Dunava
Na Kalemegdanu, posred starog grada,
gde Beograd grle i Dunav i Sava,
jedno Srpče gleda zemlje naših nada,
što ih tajno krije ta daljina plava.

Ogromna ravnica pred njime se pruža
nesrećna i lepa, kao srpska tuga,
u toj zemlji ima i polja i ruža,
al' sloboda samo toj se zemlji ruga.

Stolećima Srbin u toj zemlji živi,
al' Nemac i Mađar večito ga gone,
jedino se Srbin toj zemlji ne divi,
jer njegova zvona samo na plač zvone.

Tu je Banat, Bačka, tu je i Srem ravni,
Dalmacija, Bosna — sve to zemlje Srba,
tu je i Hrvatska: svud spomeni slavni,
čuvaju se tajno mesto srpskog grba.

I dok sunce greje Veliku Srbiju,
na Kalemegdanu dok cveće miriše,
Srpče stoji tako, suze mu se liju,
i njegovo srce ovako uzdiše:

"O velike zemlje, o Srpski Narode,








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 19 Maj - 19:34

Utopljene Duše
Još jednom samo, o, da mi je dići
ispod života svet umrlih nada;
Još jednom samo, o, da mi je ići
prostorom snova pod vidikom jada.

Potajna slabost i žudnja ka sreći,
skrivene misli u boji ljubavi,
njen pogled nekad sve što znade reći,
još jednom samo da je da se javi.

U harmoniji svetlosti i tame,
lik duše trajno gde se od nas krije,
gde svesti nema, već ideje same,
otkud bol sleće, da osećaj svije

u meni o njoj, o lepoti, cveću
i o mladosti - o još jednom samo,
da mi je da se moje misli kreću,
da mi je da sam još jedanput tamo.

Da mi je da sam u predelima onim,
gde su mi mladost, san i uspomene,
kod negda svojih da je da se sklonim
s lepotom njenom što k'o miris vene.

Il' da je groblja, senki, vetra, zvuka








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 19 Maj - 19:34

Uteha
Misao se gubi, nestaje i tone
u dolini plača, gde se nada kupa,
gde stradanja žive, gde se suze rone
i gde točak patnji klopara i lupa.

I dok misô spava, klonula, u miru,
izvija se ljubav na krilima noći,
i sa sobom nosi razlupanu liru,
i kreće se, lebdi po mojoj samoći.

Kao eho sreće, bez šuma i glasa,
preko tajnih snova visinama stremi,
kao zora nebom zračno se talasa,
kao veče u noć gubi se i nemi.

I trag joj ostaje, i slika se stvara:
Nebo plavo, vedro, kao njeno oko,
pogled koji priča, teši, razgovara,
pojima i voli i gleda duboko.

Ja osećam dušu i svoju i njenu:
obe, večne, stoje na jednom osmehu,
na jednom prostoru, u dalekom vremenu,
koje katkad stupa i šapće utehu.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 19 Maj - 19:35

Tamnica
To je onaj život gde sam pao i ja
s nevinih daljina, sa očima zvezda,
i sa suzom mojom što nesvesno sija
i žali, k’o tica oborena gnezda.
To je onaj život, gde sam pao i ja..

Sa nimalo znanja i bez moje volje,
nepoznat govoru i nevolji ružnoj.
I ja plakah tada. Ne beše mi bolje.
I ostadoh tako u kolevci tužnoj
sa nimalo znanja i bez moje volje..

I ne znadoh da mi krv struji i teče,
i da nosim oblik što se mirno menja;
i da nosim oblik, san lepote, veče
i tišinu blagu k’o dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i teče,

I da beže zvezde iz mojih očiju,
da se stvara nebo i svod ovaj sada
i prostor, trajanje za red stvari sviju,
i da moja glava rađa sav svet jada,
i da beže zvezde iz mojih očiju.

Al’ begaju zvezde; ostavljaju boje
mesta i daljine i viziju jave;
i sad tako žive kao biće moje,
nevino vezane za san moje glave.
Al’ begaju zvezde, ostavljaju boje.

Pri beganju zvezda zemlja je ostala
za hod mojih nogu i za život reči:
I tako je snaga u meni postala,
snaga koja boli, snaga koja leči.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala.

I tu zemlju danas poznao sam i ja
sa nevinim srcem, al’ bez mojih zvezda,
i sa suzom mojom, što mi i sad sija
i žali, k’o tica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.

Kao stara tajna ja počeh ja živim,
zakovan za zemlju što životu služi,
da okrećem oči daljinama sivim.
Dok mi venac snova moju glavu kruži.
Kao stara tajna počeh ja da živim.

Da osećam sebe u pogledu trava
i noći, i voda; i da slušam biće
i duh moj u svemu, kako moćno spava
k’o jedina pesma, jedino otkriće;
Da osećam sebe u pogledu trava..

I očiju što ih vidi moja snaga,
očiju što zovu kao glas tišina,
kao govor šuma, kao divna draga
izgubljenih snova, zaspalih visina
i očiju što ih vidi moja snaga.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift


Poslednji izmenio Dala dana Pet 19 Maj - 19:38, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 19 Maj - 19:35

Spomenik
Sa očiju mojih san lagano ide,
i duša se budi. I dok raste java,
izrasli grobovi sad se lepo vide,
k'o daleka brda kroz podneblja plava.

Neka čudna radost i novo buđenje!
Kao da su dani strašni, ali prošli,
kao da su slava, rat i mučno bdenje
bili san veliki, da su iz sna došli.

Sve se to desilo k'o u naglom huku
proletnjih potoka i nadošle vode:
Pet vekova dugih, u crnom jauku,
izgubili su se u himni slobode.

Sve se to desilo sa brzinom reka
u ime morala ove otadžbine:
Kao da je narod celog svoga veka
spremao se za to da slobodno gine.

Kao izmišljeni da su bili ljudi
sa žrtava svojih i svojih podviga!
I ja pitam sebe, dok se duša budi,
da l' doživeh sve to, il' čitah iz knjiga.

Od Kosova plač je, Bogu se vapije,
al' nigde pomoći, svuda srca tvrda:
Siđoše gromovi, padoše kapije,
progledaše ljudi, i polja i brda.

I kad gledam vode, varoši i sela,
zemlju što izniče iz krvi sinova,
čini mi se ljudska da to nisu dela,
već spomenik davni minulih džinova.

I još mi se čini, dok mi duša sanja,
da spomenik živi, ima život dugi,
da danas silazi u nova predanja,
da sprema naraštaj za spomenik drugi.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift


Poslednji izmenio Dala dana Pet 19 Maj - 19:37, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 19 Maj - 19:36

Sa Kumanova
U jednome kraju starog Beograda,
posle tol'kih dana opet gledam njega;
Nasmejana, vedra, lica uvek mlada,
koje mu sad krasi iz rata belega.

Šetajući dugo, uz dolazak mraka,
pričao je meni on, kapetan vojni,
koga su bojevi digli do junaka,
a slučaj ne htede da bude pokojni -

Pričao je stvari iz prvoga rata
s rečitošću onom što mu vojska dala:
Od njegovih reči strah ne zna da hvata,
isto tako ni laž, kleveta ni hvala.

On je kroz noć mirno ređao te slike,
ko iz kakve nove, strašne avanture:
Videlo se kako, sred topovske rike,
padaju vojnici i zastave jure.

Videlo se kako, sred najvećeg boja,
ljubav neizmerna u srcima živi,
i kolko se voli otadžbina svoja,
zemlja večne borbe i proplanak sivi.

On pored ostalog ispriča i ovo:
"Kad smo bili legli kod jednog regruta,
u bici koja je dala Kumanovo,
protivnika da bi uklonili s puta

Šrapnelska nas zrna uzeše za metu.
Od igre karteča zaklon nam najbolji
bio je u pušci i u bajonetu,
u jurišu kobnom i božijoj volji.

I u onom času kada juriš nasta,
glas jedan uzviknu: 'Milun se ne diže!',
svi jurnuše poljem, al brat njegov zasta,
kroz paklenu kišu vrati se i stiže

Mestu gde smo bili, i kraj brata kleče.
Dok s nožem na pušci lete svi vojnici,
grmljava vazduhom dok ko reka teče,
koju katkad ljudski zaparaju krici -

On kraj mrtvog brata vrši obred sveti:
Poljubi vojnika, svećicu zapali,
ponovo ustade, jurnu svojoj četi
onako uzvišen i onako mali.

Sve se to desilo brzo i u času.
I dok vatra smrti ispred svakog zija
po meni se milje neobično rasu,
jer osetih da sam to ožaljen i ja."








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 19 Maj - 19:39

Razumljiva Pesma
I na ovoj zemlji život me opija.
Po njoj kada lutam moje misli blede,
gube se u nebo, u svet harmonija,
u oblak, u zvezde, nevine poglede.

Na njoj ono mesto mene samo pleni
gde stanuje ljubav, gde je radost mlada,
prolazna i lepa, kô cvet dragoceni,
kao presto snova, kao život nada.

Ne marim inače za život i brige
naroda i ljudi, za principe razne,
bacane oduvek u jedne taljige,
što ih konji vuku i sve glave prazne.

Volim oblak, cveće, kad cveta i vene,
al' nikako ljude što ropću i pište:
Što drugoga boli, ne boli i mene;
Mene tuđi jadi nimalo ne tište.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   Pet 19 Maj - 19:39

Prvi Susret
Jedno poslepodne - ne sećam se koje -
išli ste lagano i pognute glave,
a oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje,
a nad Vama nebo boje jasnoplave.

Senku i s njom mene vodili ste sobom...
Silna drskost beše ovladala mnome;
Ja sam samo znao biti njenim robom -
da Vas pratim, gledam na domaku svome.

Na uličnom uglu zastali ste malo
i meni se naglo okrenuli lako...
Pred okom što na me kroz pogled je palo

ko ukopan stadoh sav poražen tako.
Ni video nisam tada Vaše lice -
samo Vam se zbunjen javih nehotice.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Vladislav Petković Dis   

Nazad na vrh Ići dole
 
Vladislav Petković Dis
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Vladislav Petković Dis
» Vladislav Petković Dis
» Vladislav Petkovic-Dis
» Vlada Peric
» Sai Baba čudotvorac ili mađioničar ?
Strana 3 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-