Poetski kutak -Lične pesme članova foruma!

              OBLAK BELI
 
Gledam kako oblaci beli plove
po njima mislima poruke ti pišem
žmurim i zamišljam nas na proplanku
vidim te kraj sebe i s tobom dišem
 
Zajedno gledamo u oblake bele
na njima poruke ljubavi moje i tvoje
knjiga pisana mislima i dušom
reči ljubavi što spajaju dvoje
 
Svaki put kad kad vidiš oblak beli
znaj da na njemu poruka neka piše
zažmuri i videćeš je srcem svojim
i znaćeš da duša moja sa tvojom diše
 
Na svakom oblaku bio crn ili beo
ma kakva poruku da na sebi donese
moje srce ostaje zauvek s tobom
bilo gde da nas sudbina odnese

                  PORUKA
 
Noćas pišem poruku na tvom prozoru
otiskom mojih usana učvršćujem  je
da se nikad skinuti s njega ne može
kad je pričitaš da se raduje srce tvoje
 
Da u tvojim očima sreća zablista
misli da nam se u jednu spoje
a u grudima  uzdasi želje probude
da snovima plovimo milo moje
 
Da do zore u beskrajno daleko letimo
na usnama da nam ostanu tragovi noći
nemi svedoci naših poljubaca vrelih
i želja kad ćemo opet u novi san doći
 
Kada te sunce u zoru probudi
od naših prelepih snova nestane sve
na tvom prozoru još uvek pisaće
mila moja volim te

  PTICE
 
Za sve su ptice krive
što su pevale na njenom prozoru
privukle me gledah u njih netremice
a onda se pojavi njeno  prelepo lice
 
Prhnuše i nestadoše u trenu
otvori se lagano malo prozorsko krilo
pojavi se devojka očiju divnih zelenih
ne videh nikad nigde lepših od njih
 
Pogledala me na tren pa zastala
na licu joj osmeh blagi zigrao
pogledom mi nemušte reči slala
zaljubih se u trenu da je samo znala
 
Sledećeg dana žurio sam u ulicu njenu
na prozoru već čekale su ptice
uzalud smo čekali niko nije prozor otvarao
zašto se ona nije pojavila nisam znao
 
Više je nisam na prozoru viđao
samo su ptičice na prozoru bile
nije se otvarlo staro prozorsko krilo
na njemu nije sjalo lice prelepo i milo
 
Ostadoše samo ptice i pogledi prazni
u mislima  slike njenog prelepog lika
koračam ulicom njenom sam umesto nas
negde u sebi kao da čujem njen glas

                 OBLAK  SIVI
 
Na proplanku kao srna bila si
lepotom si opijala i bila deo naših radosti
sunce što me ljubavlju obasjavalo
bila si deo moje  mladosti
 
Na nebu se oblaci počeše skupljati
sunce sjajno bezobzirno zaklanjati
tebe od mene kriti i razdvajati
negde gde nikad za tebe neću znati
 
Daleko te odnesoše oblaci sivi
moćna sila sudbne što razdvoji nas
tvoje ruke još kroz oblake nazirem
kao poslednji zov za spas
 
I danas još uvek ne znam gde si
uspomne na tebe još su u meni žive
gledam sa proplanka na staze naše
i mrzim zauvek oblake sive

                 U MISLIMA
 
Dodiruješ me svojim mislima
miluješ mi  lice svojom  kosom dugom
vrelim  usnama  u meni  sećanja budiš
otvaraš mi srce zatvoreno tugom
 
Oboje se  se  u misao pretvaramo
plovimo  u njima zagrljeni  kao u snu
u  njima smo opet zajedno kao  nekada
sve je tako stvarno kao da si tu
 
Opet  nama  na licima osmesi  blistaju
sunce nam  obasjava  radosna lica
za ruke se držimo i beskrajem  letimo
srećni  i lagani kao ptica
 
Poželim da se ovaj san nikad ne završi
da te u mislima zauvek  volim i gledam
tvoje milo lice beskrajno da ljubim
i  nikad nikom da te ne dam

               PUSTITE ME
 
Pustite me da spavam
Hoću u ovom snu da ostanem
da je gledam, da je nežno ljubim
na njenim grudima da nestanem
 
Nemoj te me ni zbog čega buditi
ostavite me da s njom snove snujem
na našim  stazama suncem obasjanim
da je u zagrljaju držim i milujem
 
Ostavite me kad vas molim
nemojte mi  prekidati  ovaj san
tako je  divan čaroban  i nestvaran
lepši nego najlepši  dan
 
Pustite me da spavam
hoću da upamtim svaki  njen deo
svaku  vlas  njene smeđe kose
hoću da je upamtim za život ceo

                MOŽE LI SE
 
U mislima te čuvam i volim bez reči
rečima ti ne bih mogao sve reći
kako opisati ono za šta je reči malo
može li se uopšte pisati o sreći
 
Može li se u reči smestiti duša
kako je opisati kad je svaka reč malo
u beskraju reči sve bi se izgubilo
a tvoje srce za moju ljubav ne bi znalo
 
Nikada ti ne bi stigao sve rečima reći
koliko se ljubavi i snova krije u meni
sve bi nestalo u velikom okeanu reči
namenjno najdražoj ženi
 
Zato te u mislima ljubomorno čuvam
volim te beskrajno i za tebe se molim
da ostaneš uvek ista u mislima mojim
zauvek da te volim

         NA RAMENU
 
Na ramenu mi još noć spava
miris tvoje kose kao pučina
plete mi se po licu i oči zatvara
a pred očima mi samo tmina
 
Iz nje kao svetlost izranjaš
tihim glasom me sebi dozivaš
ljubavlju mi dušu moju opijaš
bez tebe ne mogu to dobro znaš
 
Postala si moja noć i moj dan
misao skrivena ispod kapaka
na mom ramenu sa mnom hodiš
i tajno me ljubiš iz tog mraka
 
Hodam i vidim samo tebe
pažljivo se od prepreka sklanjam
ja više normalan nisam
počeo sam i budan da te sanjam

     NOĆAS SAM TE TRAŽIO
 
Noćas sam te među zvezdama tražio
na mesečevom zraku svaku obilazio
na zvezdanim stazama te usamljen čekao
u bespuća mračna zalazio
 
Mesečina mi puteve osvetljavala
verno sam je pratio tražeći te
u skrivenim delovima  mojih snova
već umoran pretražio sam sve
 
Na jastuku sam te u snu tražio
očekujući tvoj osmeh i nežni dodir
toplinu sa tvojih usana vrelih
umesto svega samo se javi nemir
 
Evo i jutro već na prozor dođe
nestaju tragovi ove košmarne noći
budim se tužan i setan što te ne nađoh
a obećala si da ćeš mi u san doći

         U OČIMA
 
U njenim očima je roman ceo
čitam iz njih gledajući  netremice
dok se sa stranica tiho suze slivaju
niz  njeno bledo i tužno lice
 
Umoran  pogled setan i besciljan
suzan i prazan bez nade okolo luta
u pogledu samo ranjene  duše plač
odjekuje i uzalud  traži  kraj puta
 
Stadoh ispred nje licem u lice
u pogledu joj se na tren pojavi starh
pogledala  je duboko u moje oči
učinih joj se poznat u prvi mah
 
U mojim očima sad je čitala ona
tražila ožiljke i na duši rane
tražila slične starnice od života
da li su istim rukopisom pisane
 
Spustila glavu na moje rame
osećalo se samo jecanje tiho
tišina je neka u meni nastala
plakala je dugo  da je ne vidi niko

                NA TALASIMA
 
Na talasima mora iz daleka stigla si
ušla si tiho na prstima u moje snove
da sa mnom  kočijom od snova ploviš
po bisenim  predelima noći ove
 
Velom od paučine biserne pokrila si me
ispod koga se možeš od  zvezda  skriti
od radoznalog meseca i sjaja njegovog
da me možeš ljubiti i u mom zagrljaju biti
 
U kočiji od snova beskrajem tiho plovimo
zagrljeni  ispod bisernog  vela srećni i sami
sa usnama vrelim i prašnjavim od poljubaca
daleko od jave plovimo skriveni  u tami
 
Kad spadne sa nas veo ovog divnog sna
i kad na vratu ne budem osećao tvoj dah
znaću da sam došao iz jednog divnog sna
na mojim usnama još će sjati zvezdani prah

LEPTIR

Sa tvojih cvetova se pojim
pod tvojim listovima se skrivam
mirišem zanosne mirise tvoje
u lepoti tvojoj uživam

Ljubim te svakog dana
dugo dugo
uživam da te ljubim
jer ne znam  ništa drugo

              TI SI CVET
 
Tako si mlada i lepa kao cvet
mirisi i nektar  iz tog cveta toči
boja mu je zelena kao tvoje oči
na njemu leptiri završavaju let
 
Miris se širi unaokolo i daleko
opijaju  željne ljubavi  i starsti
spremnih pred tvoje noge pasti
i odvesti  te negde zauvek daleko
 
Bilo bi lepo bar jednom leptir biti
na takvom cvetu radostan bivati
i sa njega nektar mladosti piti
 
Na njemu najlepše snove snivati
u nedrima se njegovim kriti
i očaran i srećan na njemu uživati

               ZAVODNICA


U koraku njenom i u vitkom stasu
u pogledu zavodnice i osmehu blagom
na usnama rumenim na licu dragom
sve je bilo slika lepotice na glasu
 
Bezbroj pogleda okačenih o njene haljine
nosila je kao nakit veoma skup i drag
čuvao ga i uživao u njoj mali vrag
loveći poglede skrivene uz manire fine
 
Mnogo ljubavi pred njene noge prosuto je
cvetovi  šareni  i  mirisni venu i nestaju
pripijeni  uz haljine duge umiru i gube se
 
Novi pogledi  i nove želje ne prestaju
na kraju  uvek birala je ona ,birala je sve
birala je ljubavi koje uz nju zauvek nestaju

          POSLEDNJA ŽELJA
 
Dremala  je u negde u prošlosti
slušala zvuke i pesme  prošlih vremena
budili su u njoj želju  da bude voljena
kao nekada  u cvetu mladosti
 
Ustala je s čašom crnog vina u ruci
niz lice su joj tiho tekle suze sete i tuge
usne zgrčene  taržile su nečije druge
da na njima nađe lek svojoj  muci
 
Grudi su joj se duboko  nadimale
stajala je bez reči samo su suze lile
na licu se grčile njene usne male
 
Oči crne suzne tugu više nisu krile
pala je na pod i sve tambure su stale
sjaj očiju napuštao je njene oči mile

ŽENA IZ SNOVA

Kakve se tajne na tvojim usnama kriju
kako ih u tvojim očima zelenim pronaći
u tim jezerima bistrim  planinskim
kako  te gledati a rukom  ne dotaći 

U plavu kosu cvet mirisni ne zadenuti
rukom ti lice belo i nežno milovati
u oči zanosne duboko ne pogledati
i pogledima jedno drugom ljubav dati 

Kako te tvoje usne  vrele ne poljubiti
strasno te voleti i nežno milovati
na grudi te kao melem  privijati
tvojom se ljubavlju rado otrovati 

Sve na tebi je moj nedosanjani san
anđeo si kome se ne može odoleti
ti si žena besanih noći i mojih snova
kako te zauvek ne želeti i voleti

            BEZ POVRATKA
 
Dva slana traga, dva puta bez reči
dva pogleda u beskraj
prazne daljine nemo dozivaju
u skrovište
 
U bespuća daleka
sa velikim teretom soli i vode
sa suncem kao slepilom
treba mir naći
 
Vazduh postaje otrovan
pluća peče i žari
uzdasi su sve plići i kraći
na kolenima je lakše
 
Vreli vetar je žario lice
sušio tragove slane
sve je postajalo tamno i tamnije
zauvek je pao mrak
 

       SA ONE STRANE JAVE
 
Sreli smo se kao dva bela oblaka
na istom putu što ih vetrovi nose
pogled mi se upleo u njene duge kose
i njene crne oči crnje od mraka
 
Plovimo zajedno u beskraju zagrljeni
po svodu nebeskom kao  oblak jedan
ljubavi pun u kom sanjamo divan san
zauvek u vremenu izgubljeni
 
Daleko od jave i od svake skrivene tame
gledam njene divne oči zanosne i snene
dok me medne usne njene sebi mame
 
Gledam lice belo najlepše mi žene
njene kose mirisne u oblaku belom
volim je sve više i prelepe oči njene

    DA LI ĆEMO SE SRESTI
 
Iz  neznana  vatre  se u rukama pale
od pomisli i dodira njene blizine
u telu brane se ruše, u oku iskra sine
kad pomislim na njene usne male
 
Rumene kao najlepša jabuka crvena
koju bi rado u njedrima negde skrio
čuvao je od svih i krišom ljubio
dok u njima gori vatra skrivena
 
Rukama bi joj grejao vitko telo
vajar bi bio što novu formu stvara    
ljubio bih je strasno kao moje delo
 
Prelepo Božansko biće puno žara
osećam da nikada  neću je sresti
misao me mračna mori i dušu para

Sirijus49 ::

    DA LI ĆEMO SE SRESTI
 
Iz  neznana  vatre  se u rukama pale
od pomisli i dodira njene blizine
u telu brane se ruše, u oku iskra sine
kad pomislim na njene usne male
 
Rumene kao najlepša jabuka crvena
koju bi rado u njedrima negde skrio
čuvao je od svih i krišom ljubio
dok u njima gori vatra skrivena
 
Rukama bi joj grejao vitko telo
vajar bi bio što novu formu stvara    
ljubio bih je strasno kao moje delo
 
Prelepo Božansko biće puno žara
osećam da nikada  neću je sresti
misao me mračna mori i dušu para

Tako su ti lepe pesme.Pune!

Hvala Esti!