Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Rumunija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 8:54




Rumunija




Rumunija 600px-Flag_of_Romania.svg

Zastava


Rumunija 436px-Coat_of_arms_of_Romania.svg

Grb


Himna -Deşteaptă-te, Române!

https://youtu.be/zTwgwEHiWm0






Rumunija 541px-Romania_%28orthographic_projection%29.svg

Položaj Rumunije
Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 8:55

Rumunija
je država u jugoistočnoj, delimično u srednjoj Evropi. Na istoku izlazi
na Crno more, a graniči se na jugu sa Bugarskom, na jugozapadu sa
Srbijom, na severozapadu sa Mađarskom, na severu sa Ukrajinom i na
severoistoku sa Moldavijom. Površina Rumunije iznosi 238.391 km². Po
površini ona je 78. država u svetu. Prema popisu iz 2011. godine
Rumunija je imala 19.599.506 stanovnika. Glavni i najveći grad Rumunije
je Bukurešt, a ostali veći gradovi su Brašov, Temišvar, Kluž, Konstanca,
Krajova i Jaši.

Moderna Rumunija je nastala kao personalna unija ujedinjenjem kneževina
Moldavije i Vlaške za vreme kneza Aleksandra Jon Kuze 1859. Posle
Berlinskog kongresa 1878. dobila je nezavisnost od Osmanskog carstva.
Posle Prvog svetskog rata Transilvanija, Bukovina i Besarabija su se
ujedinile sa Rumunijom. Posle Drugog svetskog rata, delove Rumunije (što
grubo odgovaraju današnjoj Republici Moldaviji) je okupirao Sovjetski
Savez, a Rumunija je postala socijalistička republika i članica
Varšavskog pakta. Posle revolucije 1989. Rumunija je postala
parlamentarna republika.

Rumunija je član NATO saveza i Evropske unije.

Ime

Ime Rumunija (rum. România) dolazi od imena grada Rima (Roma) ili od
imena Istočnog rimskog carstva, i ukazuje na ovu teritoriju kao rimsku
koloniju. U kasnoj antici, na latinskom se Carstvo zvalo Romania.

Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 8:56

Geografija



Rumunija Physical_map_of_Romania
Topografska mapa Rumunije

Sa površinom od 238.391 km², Rumunija je najveća država u jugoistočnoj
Evropi i dvanaesta u celoj Evropi. Reljefom Ruminije podjednako
dominiraju planine, brda i ravničarski teren. Nizije zauzimaju 33%
zemlje, brda i gore do 750 m 37%, a planine 30%. Nizije su privredna
osnova Rumunije. U Rumuniji je najvažnija dolina Vlaška, koja se celom
površinom nalazi u Rumuniji.

Karpati dominiraju zapadnim i centralnim delom države, sa najvišim vrhom
Moldoveanu visine 2.544 metra. Na jugoistoku Karpati prelaze u pobrđe.
Rumunija je bogata pećinama. Tri najznačajnije su Valea Rea, Movila i
Piatra Altarului.
Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 8:56

Istorija Rumunije


Praistorija i stari vek


Rumunija VlJizb9

Reljef Dačanskog kralja Decebala na Trajanovom stubu

Najstariji tragovi postojanja ljudi u Evropi su otkriveni u Pećini sa
kostima (rum. Peştera cu Oase) koja se nalazi na teritoriji današnje
Rumunije. Stari su oko 42.000 godina i predstavljaju najstarije ostatke
Homo sapijensa, a možda predstavljaju i prve ljude koji su se naselili
na evropskom kontinentu. Najstarije pisane informacije o ljudima koji
naseljavaju teritoriju današnje Rumunije su navedene u knjizi IV
Herodotove Istorije, napisane 440. godine p. n. e, gde on piše o
plemenima naroda Geti.

Dačani koji se smatraju delom plemena naroda Geti su bili deo Tračana
koji su naseljavali Dakiju (koja obuhvata današnju Rumuniju, Moldaviju i
severnu Bugarsku. Dačansko kraljevstvo je doživelo svoj maksimum u
vreme kralja Burebista, između 82. i 44. godine p. n. e, i ubrzo su
postali predmet pažnje Rimskog carstva. Posle ubistva Burebiste,
Dačansko kraljevstvo se raspalo na 4 ili 5 manjih kraljevstava. Rimljani
su osvojili Moesiju do 29. godine p. n. e. Dačanski ratovi koji su
vođeni u periodu od 87. do 106. godine nove ere su završeni pobedom
Rimljana i pretvaranjem centralnih oblasti dotadašnjeg Dačanskog
kraljevstva u jednu od provincija pod nazivom Rimska Dačija.
Dakija je bila poznata po bogatim nalazištima rude gvožđa a naročito
zlata i srebra. Rim je kolonizoao Dakiju Feliks kolonistima iz celog
carstva (lat. ex toto orbe Romano infinitas). Ovakva kolonizacija je
dovela do upotrebe vulgarnog latinskog jezika i perioda intenzivne
romanizacije koja je rezultirala nastajanjem proto-rumunskog jezika.
Rimska Dačija se nalazila na udaru Gota i slobodnih dačanskih plemena
Karpa između 240. i 256. godine kada je "Dačija izgubljena" a Rimsko
carstvo se povuklo iz Dačije oko 271. godine čime je Rimska Dačija
postala prva provincija koju je Rimsko carstvo napustilo.

Postoji nekoliko suprotstavljenih teorija koje objašnjavaju poreklo
savremenih Rumuna. Lingvističke i geo-istorijske analize nagoveštavaju
da su Rumuni potomci Rimskih kolonizatora i autohtonog Dačanskog
stanovništva koji su nastanjivali prostor i severno i južno od Dunava i
ujedinjeni u jednu veliku etničku grupu.
Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 8:57





Srednji vek


Rumunija Bran_Castle
Zamak Bran izgrađen 1212. godine, poznat kao Drakulin zamak zbog mita da je bio dom Vlada Cepeša III

Kada su Rimljani povukli svoju upravu i vojsku iz Dakije, teritoriju su
prvo zauzeli Goti, a zatim u četvrtom veku Huni. Posle njih su
teritoriju nekadašnje Dakije zauzimali Gepidi, Avari, Bugari, Pečenjezi i
Kumani. U tom periodu su se i Sloveni takođe naseljavali na ovoj
teritoriji.

U srednjem veku, Rumuni su živeli u tri odvojene provincije: Vlaškoj, Moldaviji i Transilvaniji.

Počev od 11. veka Transilvanija je bila deo Kraljevine Mađarske u kojem
je imala autonoman status. Kralj Lajoš I Anžujski je 1366. godine izdao
zakonik Dekret iz Turde  koji je u nekim delovima eksplicitno usmeren
protiv Rumuna iz Transilvanije (presumptuosam astuciam diversorum
malefactorum, specialiter Olachorum, . Istim dekretom je mađarsko
plemstvo delimično redefinisano u pogledu njegovog vezivanja za
rimokatoličanstvo i uporedo sa tim isključuje jeretičke pravoslavce.
Jedna od posledica dekreta je bila i socio-ekonomska: status plemića je
bio definisan ne samo na osnovu vlasništva nad zemljom i ljudima, već
(počev od 1366) na osnovu posedovanja kraljevskog sertifikata o donaciji
za zemlju koja se poseduje.

Rumunska društvena elita, koju su sačinjavali odbornici veća knezova,
upravljala je svojim selima na osnovu feudalne verzije (lat. ius
keneziale) starog zakona o zemlji (lat. ius valachicum). Pošto su oni
obezbedili samo nekoliko naredbi o donacijama, zemljište većine knezova
je bilo eksproprisano. Zbog toga što nije posedovalo stvarno vlasništvo,
pravoslavno rumunsko plemstvo više nije bilo u stanju da održi svoje
posede i da učestvuje u radu državnih skupština. Da bi se prilagodilo
novonastalim okolnostima, rumunsko plemstvo se preobraćalo po pitanju
vere u rimokatolike i postajalo deo mađarskih katoličkih poseda (lat.
nobilis Hungarus). Oni rumunski knezovi i vojvode koji nisu promenili
veru nisu mogli da zadrže stečene privilegije i postepeno su se spuštali
na društvenoj lestvici na nivo običnih ljudi ili čak i sluga.

Nekoliko godina ranije, Rumuni iz Vlaške koje je predvodio Basarab I su
porazili Karla Roberta u Posadskoj bici. Od 1438. godine Transilvanijom
je upravljao Savez tri nacije koji je formiralo mađarsko plemstvo,
mađarski Sekelji i transilvanijski saksonski Germani. Osmansko carstvo
je osvojilo 1526. godine južnu i centralnu Mađarsku i Transilvanija je
postala deo Istočnog Mađarskog kraljevstva kojim su upravljali
Habzburzi. Istočno Mađarsko kraljevstvo je prestalo da postoji 1571.
godine i suverenitet nad polunezavisnom provincijom Transilvanijom je
steklo Osmansko carstvo. Počev od 1661. godine Transilvanijom je vladala
Habsburška monarhija.

Mala Vojvodstva sa različitim stepenom nezavisnosti su se razvijala od
početka 13. veka, ali su se tek u 14. veku veće provincije Vlaška (oko
1310) i Moldavija (oko 1352) konsolidovale dovoljno čvrsto da bi se
suprotstavile susednim državama Kraljevini Mađarskoj, Poljskom
kraljevstvu i Osmanskom carstvu. Basarab I, Mirča I, Vlad Cepeš u
Vlaškoj i Aleksandar I Dobri, Stefan Veliki u Moldaviji su razvili
rumunske zemlje i borili se da očuvaju nezavisnost na raskrsnici
carstava.

Do 1541. godine čitav Balkan i centralni deo Mađarske su postali
provincije Osmanskog carstva. Nasuprot tome, iako su Moldavija, Vlaška i
Transilvanija bile u okviru Osmanskog suvereniteta, zadržale su veliki
stepen autonomije kada su u pitanju unutrašnji poslovi i sve do 18. veka
čak i određeni stepen nezavisnosti u spoljnim poslovima. Tokom ovog
perioda u ovim provincijama je postepeno nestajao feudalizam a bilo je i
istaknutih vladara kao što su Vasile Lupu i Dimitrije Cantemir u
Moldaviji, Matej Besarab i Konstantin Brankoveanu u Vlaškoj, Janoš
Hunjadi i Gabrijel Betlen u Transilvaniji.

Rumunija Mihai_1600
Moldavija, Vlaška i Transilvanija ujedinjene pod vlašću Mihaja Hrabrog.

Tokom 1600. godine provincije Vlaška, Moldavija i Transilvanija su bile
pod upravom Vlaškog kneza Mihaja Hrabrog, bana od Oltenije, ali se ova
unija raspala posle godinu dana, kada su vojnici Habsburške monarhije
pod komandom generala Đorđa Baste ubili Mihaja. Vladavina Mihaja Hrabrog
se u rumunskoj istoriografiji smatra prvim pokušajem ujedinjenja tri
provincije i postavljanjem temelja jednoj državi sa teritorijom koja je
uporediva sa teritorijom današnje Rumunije.

Posle njegove smrti, Moldavija i Vlaška, vazalne države Osmanskog
carstva, su imale potpunu nezavisnost u vođenju unutrašnjih poslova i
određenu nezavisnost u spoljnim poslovima, koje su konačno izgubljene
tokom 18. veka. Transilvanija je 1699. godine postala teritorija
Habzburške monarhije, posle Austrijske pobede nad Osmanlijama u Velikom
turskom ratu. Austrijanci su brzo proširivali svoje carstvo time što su
prisajedinili Olteniju (zapadnu Vlašku) 1718. godine, vratili je 1739.
godine, i okupirali Bukovinu (severozapadnu Moldaviju) 1775. godine.

Vlaška je ostala pod kontrolom Osmanskog carstva i krajem 18. veka je
njom vladao fanariot Mavrogen u čijoj je službi bio plaćenik Osman
Pazvanoglu koji je u jednoj prilici otkazao poslušnost Mavrogenu a od
kazne ga je spasla podrška Rige od Fere. Pošto je skupio veliku armiju
plaćenika (kolokvijalno nazivanih tur. pasvangii), otkazao je poslušnost
sultanu Selimu III i samostalno vladao, kovao sopstveni novac i
uspostavljao diplomatske odnose sa drugim državama. Teritorija koju je
1798. godine kontrolisao, iz Vidina koji je bio sedište njegove uprave,
se prostirala od reke Dunav do Stare planine i od Beograda do Varne.
Pokušao je 1793. godine da stavi i Beograd pod svoju kontrolu ali su ga u
bici kod Kolara porazili srpski vojnici, prvi put organizovani u
posebnu srpsku narodnu vojsku u službi Osmanskog carstva.

Husein Kučuk, general vojske Osmanskog carstva, je sa oko 100.000
vojnika pokušao da osvoji Vidin i zarobi Osmana Pazvanoglua, međutim
nije uspeo u tome a za svoj neuspeh je optužio princa Konsantina
Hangerlija, fanariota, koji ga po njegovim rečima nije adekvatno
snabdevao tokom njegove ekspedicije na Vidin. Ove optužbe su doprinele
da kasnije princ Konstantin Hangerli bude svrgnut i pogubljen. Sultan je
oprostio Pazvanogluu otkazivanje poslušnosti i 1799. ga imenovao za
pašu.

Osman Pazvanoglu je sa svojim odredima preduzimao pljačkaške pohode po
Vlaškoj i spaljivao opljačkana naselja. Tokom 1800. godine izvršio je
pohod na Krajovu i spalio je veći deo grada. Ovo je prisililo vlaškog
princa Aleksandera Moruzija fanariota, da podnese ostavku sultanu Selimu
III. Pazvanoglu je u aprilu 1801. godine nastavio svoje pljačkaške
pohode na naselja u Vlaškoj. Iako je pod komandom imao samo oko 1.000
konjanika, mnogo brojnije trupe vojske Osmanskog carstva nisu uspevale
da ga spreče u njegovim pohodima.

Krajem januara 1802. godine stanovnike Bukurešta je preplavio talas
panike posle glasina da je Pazvanoglu poslao vojsku u pravcu njihovog
grada. Princ Mihail Sutu je napustio grad ostavljajući ga pod zaštitom
garnizona Albanaca. Do polovine maja većina stanovnika Bukurešta kao i
garnizon Albanaca koji ga je čuvao su pobegli iz grada, što je ostavilo
Bukurešt bez ikakve zaštite na milost i nemilost bandama prosjaka koje
su opljačkale dvor. Vođa bandi prosjaka, Melanos, je sa krunom na glavi
marširao ulicama Bukurešta. Vojska Osmanskog carstva iz obližnjeg
garnizona je uspela da u poslednjem času spreči prosjake da spale grad.

Razvoj Ruskog carstva kao političke i vojne sile je materijalizovan
zauzimanjem Besarabije (istočne Moldavije) 1812. godine. Od tada su
epohu Fanariota karakterisale politike prevelikih poreza i pljačke
lokalnog stanovništva uslovljene povećanim finansijskim potrebama
sultana tokom perioda stagnacije Osmanskog carstva (1683–1827) i
ambicijama grčkih gospodara koji su, svesni opasnosti gubitka svojih
pozicija, želeli da se što više obogate dok su na vlasti.
Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 8:58





Sticanje nezavisnosti i konstituisanje monarhije



Rumunija 732px-Romanians_before_WW1
Teritorije koje su naseljavali Rumuni pre Prvog svetskog rata


Rumunija 436px-Al_I_Cuza
Aleksandar Joan Kuza, prvi domnitor Ujedinjenih rumunskih kneževina

Tokom perioda Austrougarske vladavine u Transilvaniji, i suvereniteta
Osmanskog carstva nad Vlaškom i Moldavijom, većina Rumuna je bila u
položaju građana drugog reda (ili čak nisu ni imali nikakav status). na
teritoriji na kojoj su činili većinu stanovništva. U nekim gradovima u
Transilvaniji, kao što je Brašov (u to vreme utvrđenju Transilvanijskih
Saksonaca, Rumunima čak nije bilo dozvoljeno da se nastanjuju unutar
gradskih zidina.

Posle sloma revolucija iz 1848. godine velike sile nisu podržale želju
Rumuna da se i formalno ujedine u jedinstvenu državu, što je primoralo
Rumuniju da se sama suprostavi Osmanlijama. Glasači su i u Moldaviji i u
Vlaškoj izabrali 1859. godine Aleksandra Jon Kuzu za rumunskog
domnitora.

Na taj način je Rumunija formirana kao personalna unija. Ona nije
obuhvatala Transilvaniju u kojoj je viši stalež i visoko plemstvo ostalo
većinom Mađarsko, što je dovelo do usmerenosti rumunskog nacionalizma
protiv Mađara krajem 19. veka. Kao i u prethodnih 900 godina,
Austrougarska je, posebno u periodu dvojne monarhije posle 1867. godine,
omogućila da Transilvanija bude pod upravom Mađara čak i u onim
delovima Transilvanije u kojima su Rumuni činili većinu.

Državnim udarom izvršenim 1866. godine je Aleksandar Joan Kuza proteran a
na njegovu poziciju je postavljen knez Karlo I od Rumunije. Tokom
Rusko-turskog rata Rumunija se borila na ruskoj strani, i Berlinskim
ugovorom 1878 velike sile su priznale nezavisnost Rumunije. Rumunija je
zauzvrat predala Rusiji tri južna okruga u Besarabiji i pripojila
Dobrudžu. Kneževina Rumunija je 1881. godine dignuta na nivo kraljevstva
a knez Karlo je postao Kralj Karlo I.

Period 1878–1914 je bio period stabilnosti i prosperiteta za Rumuniju.
Tokom Drugog balkanskog rata Rumunija se pridružila Grčkoj, Srbiji,
Crnoj Gori i Osmanskom carstvu protiv Bugarske i na osnovu odredbi
Bukureštanskog ugovora o miru potpisanog 1913. godine pripojila južnu
Dobrudžu.
Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 8:59

Svetski ratovi i Velika Rumunija


Rumunija 696px-RomaniaBorderHistoryAnnimation_1859-2010
Teritorijalne promene Rumunije od 1859. do danas

Tokom prve dve godine Prvog svetskog rata Rumunija je bila neutralna,
iako deklarativno saveznica centralnih sila samo u slučaju napada na
Austrougarsku. Članice Antante su Bukureškim ugovorom potpisanim 1916.
godine prihvatile zahtev Rumunije da joj se prizna pravo na aneksiju
teritorija Austrougarske naseljenih Rumunima.

Rumunska vojna kampanja je pokrenuta u avgustu 1916. i završila se
neuspehom. Trupe Centralnih sila su zauzele Bukurešt i okupirale Vlašku i
Dobrudžu. Vojska Rumunije i vojska Ruskog carstva su branile Moldaviju
sve do decembra 1917. Propast Ruskog carstva tokom 1917. i raspuštanje
njegove vojske je ostavilo Rumuniju izolovanu i opkoljenu na istočnom
frontu pa je ona bila prinuđena da potpiše primirje sa Centralnim silama
u decembru 1917.

Nacionalno veće Moldavske Demokratske Republike je proklamovalo
ujedinjenje sa Rumunijom 27. marta 1918. U periodu od maja do jula 1918.
je bio u izradi Bukureški ugovor između Nemačkog carstva i Rumunije sa
veoma nepovoljnim odredbama po Rumuniju koji je kralj Ferdinand Rumunski
odbio da ratifikuje. Ofanziva od sto dana tokom leta 1918. godine je
označila poraz Nemačke i Austrougarske na Zapadnom i Italijanskom frontu
što je dozvolilo Rumuniji da poništi odredbe Bukureškog ugovora u
oktobru 1918. Rumunija je ponovo ušla u rat 10. novembra 1918. Sledećeg
dana je poništen Bukureški ugovor odredbama primirja sa Nemačkom.
Bukovina je 15. novembra 1918. proglasila ujedinjenje sa Rumunijom.
Nacionalna Skupština Rumuna u Transilvaniji je proglasila ujedinjenje sa
Rumunijom 1. decembra 1918.
Posledica ove deklaracije je bio Mađarsko-rumunski rat (1919) koji je doveo do propasti Mađarske Sovjetske Republike.

Trijanonski sporazum ratifikovan 1920. godine je ustanovio suverenitet
Kraljevine Rumunije nad Transilvanijom. Ujedinjenje Bukovine sa
Rumunijom je ratifikovano Sporazumom iz Sen—Žermena 1920. godine. a
ujedinjenje Besarabije i Rumunije Pariskim mirovnim ugovorom 1920.
godine.

Ukupan broj žrtava tokom Prvog svetskog rata od 1914. do 1918. godine, i
vojnika i civila, u okviru privremenih granica Rumunije, se procenjuje
na 748.000.

Termin Romanija Mare (rum. România Mare) (u slobodnom prevodu „Velika
Rumunija“, mada je češće predstavljan kao „Veća Rumunija“) se uopšteno
odnosi na Rumuniju u periodu između dva svetska rata kada je Rumunija
bila teritorijalno najveća (videti mapu) sa skoro 300.000km²

Rumunija je ostala neutralna na početku Drugog svetskog rata u septembru
1939. godine. Posle ultimatuma koji joj je Sovjetski Savez uputio 28.
juna 1940. godine i koji je pretio invazijom u slučaju neispunjenja
rumunska vojska se povukla iz Besarabije, Severne Bukovine i Herce.

Kasnije su države članice Sile osovine izvršile pritisak za dodatnim
teritorijalnim gubicima Rumunije: južna Dobrudža je dodeljena Bugarskoj a
Severna Transilvanija Mađarskoj Bečkom arbitražom.

Rumunija 800px-Romania1941
Rumunija 1941. godine

Društveno-politička nestabilnost je rezultirala abdikacijom Karla
Rumunskog i usposavljanjem Nacional-legionarske države u kojoj su vlast
delili general Jon Antonesku i Gvozdena Garda. Tenzije između njih su
dovele do Legionarske revolucije koja je ubrzo slomljena kada su vojska i
Antonesku uspostavili diktaturu i savezništvo sa Trećim Rajhom.
Rumunija je 1941. godine ušla u rat protiv Sovjetskog Saveza na strani
Sila osovine.

Tokom rata je Rumunija bila najvažniji izvor nafte za Nemačku, što je
izazvalo mnogobrojna saveznička bombardovanja Rumunije. Rumunska vojska
je dala važan doprinos aktivnostima Sila osovine na Istočnom frontu,
ponovnom zauzimanju Besarabije i Severne Bukovine u operaciji Minhen i
važnim bitkama prilikom opsade Odese, Sevastopolja i Staljingrada.

Antoneskuov režim je igrao važnu ulogu u holokaustu,[48] sprovodeći u
nešto manjem obimu nacističku politiku represije i istrebljenja Jevreja i
Roma, prvenstveno na istočnim teritorijama Rumunije koje su ponovo
zauzete od Sovjetskog Saveza (Pridnjestrovlje i Moldavija).

Kralj Mihajlo I Rumunski je svrgnuo Antoneskua sa vlasti i uhapsio ga.
Rumunija se pridružila saveznicima, ali njena uloga u porazu Trećeg
Rajha nije bila priznata na odredbama mirovnih ugovora potpisanih po
završetku Pariske mirovne konferencije 1947. godine. Do kraja rata
rumunska armija je imala oko 519.000 žrtava.

Ukupne broj žrtava u redovima rumunske armije tokom Drugog svetskog rata
se procenjuje na oko 519.000. Mirovnim ugovorima potpisanim po
završetku Pariske mirovne konferencije 1947. godine su odredbe Bečke
arbitraže poništene i zapadne granice Rumunije ponovo ustanovljene.
Severna Bukovina i Besarabija su ostale pod kontrolom Sovjetskog Saveza.

Broj žrtava holokausta nad Jevrejima u Rumuniji u okviru njenih granica
iz 1939. godine je procenjen na 469.000, od toga 325.000 u Besarabiji i
Bukovini.
Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 8:59






]
Kraljevina Rumunija, 1939.


Rumunija Romania1939physical
Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 9:00

Period vladavine komunista


Rumunija 600px-Coat_of_arms_of_PCR.svg
Grb Komunističke partije Rumunije



Antikomunistički protesti tokom Rumunske revolucije 1989.

Rumunija je bila jedina istočnoevropska država koja je nasilnim putem
zbacila komunistički režim sa vlasti. Tokom sovjetske okupacije Rumunije
vlada kojom je dominirala Komunistička partija Rumunije je sprovela
izbore na kojima je putem zastrašivanja i prevarom pobedila sa 80%
glasova. Komunisti su se tada ubrzano postavljali na vlast kao
dominantna politička snaga.

Komunisti su 1947. primorali kralja Mihajla I da abdicira i napusti državu i proglasili rumuniju Narodnom Republikom.

Rumunija je ostala pod direktnom vojnom okupacijom i ekonomskom
kontrolom Sovjetskog Saveza sve do kraja 1950-tih. Tokom ovog perioda
prirodna bogatstva Rumunije su u kontinuitetu iscrpljivale mešovite
sovjetsko-rumunskih kompanija (Sovjetrom) osnovanih u eksploatacione
svrhe.

Tokom 1948. godine država počinje nacionalizaciju privatnih preduzeća a tokom 1949. godine kolektivizaciju u poljoprivredi.

Od kasnih 1940-tih do ranih 1960-tih komunistička vlada je ustanovila
režim terora koji je sprovodila uz pomoć službe Sekuritatea (nova tajna
policija). Tokom ovog perioda oni su pokrenuli nekoliko kampanja
eliminacije „državnih neprijatelja“ tokom kojih je veliki broj ljudi
ubijen ili zatvoren na osnovu proizvoljnih političkih ili ekonomskih
razloga. Kazna je uključivala proterivanje, unutrašnji egzil, smeštaj u
logore za prinudni rad i zatvore. Disidenti su efikasno potiskivani.
Zloglasni eksperiment je u ovom periodu izvršen u Pitešti zatvoru, u
kojem je grupa političkih protivnika prošla kroz program prevaspitanja
kroz torturu. Istorijski podaci govore o stotinama i hiljadama
zlostavljanih ljudi, o smrti i torturi velikog broja ljudi, kako
političkih protivnika tako i običnih ljudi.

Kada je 1965. godine Nikolae Čaušesku došao na vlast, uspostavio je
određenu nezavisnost u vođenju spoljne politike koja se ogleda u
primerima da je Rumunija bila jedina članica Varšavskog pakta koja je
osudila sovjetsku invaziju na Čehoslovačku 1968. godine, nije prekinuo
diplomatske odnose sa Izraelom posle šestodnevnog rata 1967. godine i
uspostavljanju ekonomskih (1963) i diplomatskih (1967) odnosa sa SR
Nemačkom. Takođe, bliski odnosi sa Arapskim zemljama i PLO su omogućili
Rumuniji da odigra ključnu ulogu u izraelsko—egipatskom i izraelsko—PLO
mirovnim procesima.

Ipak, kako je rumunski spoljni dug značajno porastao u periodu od 1977.
do 1981. godine (sa 3 na 10 milijardi američkih dolara), uticaj
međunarodnih finansijskih organizacija kao što su MMF ili Svetska Banka
je porastao i suprotstavio se autarhičnoj politici Nikolaea Čaušeskua.
On je na kraju inicirao projekat vraćanja svih stranih dugova koji je
doveo do osiromašenja stanovništva Rumunije i iscrpeo rumunsku privredu i
istovremeno značajno povećao ovlašćenja Sekuritatee i uspostavljajući
kult svoje ličnosti. Ovo je dovelo do dramatičnog pada Čaušeskuove
popularnosti i kulminiralo njegovim svrgavanjem i likvidacijom u krvavoj
Rumunskoj revoluciji 1989.
Predsednička komisija za istraživanje komunističke diktature u Rumuniji
je procenila broj direktnih žrtava komunističke represije na dva miliona
ljudi. Ovaj broj ne uključuje osobe koje su umrle na slobodi zbog
tretmana koji su imale u komunističkim zatvorima, niti uključuje osobe
koje su umrle zbog teških ekonomskih uslova u kojima se našla njihova
država.
Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 9:01





Period demokratije


Rumunija Basescu_with_bush
Trajan Basesku sa Džordžom V. Bušom

Posle revolucije, Nacionalni front spasa koji je predvodio Jon Ilijesku
je preduzeo određene mere u cilju uspostavljanja višepartijskog
političkog sistema i slobodnog tržišta. Nekoliko glavnih političkih
partija iz predratnog perioda kao što su Nacional-seljačka
demohrišćanska stranka, Nacionalna liberalna partija i
Socijaldemokratska partija su ponovo oživljene. Posle nekoliko većih
političkih ukrupnjavanja u aprilu 1990. godine je na Univerzitetskom
trgu u Bukureštu počeo mirni protest kojim su se osporavali rezultati
nedavnih parlamentarnih izbora uz optužbe na račun Fronta da su njegovi
pripadnici bivši komunisti i članovi Sekuritatee. Demonstranti nisu
priznavali rezultate izbora proglašavajući ih nedemokratskim i tražili
su izuzeće iz političkog života bivših visokopozicioniranih članova
Komunističke partije. Protesti su brzo prerasli u neprekidne masovne
demonstracije (poznate kao Golanijada). Mirni protesti su prerasli u
nasilje a nasilna intervencija rudara iz rudnika u dolini reke Riu je
poznata kao Minerijada juna 1990. Posledica je bilo rasformiranje Fronta
od čijih članova je nastalo nekoliko političkih partija uključujući i
Socijaldemokratsku partiju, Demokratsku partiju i Alijansu za Rumuniju.
Socijaldemokratska partija je vladala Rumunijom od 1990. do 1996. godine
posredstvom nekoliko koalicija i vlada i sa Jonom Ilijeskuom na mestu
predsednika države. Od tada je bilo četiri demokratske promene vlade:
1996. godine demokratsko-liberalna opozicija i njen lider Emil
Konstantinesku su osvojili vlast, 2000. godine se Socijaldemokratska
partija vratila na vlast a Jon Ilijesku je ponovo postao predsednik i
2004. godine je Trajan Basesku izabran za predsednika u okviru izborne
koalicije pod nazivom Pravda i istina. Basesku je tesnom većinom ponovo
izabran 2009. godine.

Post-hladnoratovska Rumunija je razvila tesne odnose sa zapadnom
Evropom, pridružila se NATO paktu 2004. godine i bila domaćin samita u
Bukureštu 2008. godine. Poslala je prijavu za članstvo u Evropskoj uniji
u junu 1993. godine i postala pridružena članica Evropske unije 1995.
godine, država u postupku priključivanja 2004. godine i članica od 1.
januara 2007. godine.

Posle sporazuma o slobodnom kretanju i politike post-hladnoratovskog
perioda, kao i teškoća života tokom krize 1990-tih, Rumunija je imala
značajno povećanje dijaspore koja je procenjena na preko 2 miliona
ljudi. Najveći broj emigranata je u Španiji, Italiji, Nemačkoj,
Austriji, Velika Britanija, Kanadi i SAD.

Tokom 2000-tih Rumunija je imala jednu od najvećih stopa privrednog
rasta u Evropi i bila je smatrana „Tigrom istočne Evrope“. ovo je bilo
praćeno značajnim poboljšanjima u razvoju humanosti društva. Zemlja je
bila uspešna u smanjenju unutrašnjeg siromaštva i uspostavljanju
funkcionalne demokratije. Ipak, Rumunija se još uvek suočava sa
izazovima po pitanju infrastrukture, zdravstvenih usluga, i korupcije
Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 9:01

Politika


Rumunija je demokratska republika. Zakonodavna grana Rumunske vlasti
čini dva veća, Senat (Senat) sa 140 senatora i Veće zastupnika (Camera
Deputaţilor) sa 345 poslanika. Članovi oba veća se biraju na neposrednim
izborima svake četiri godine.

Predsednik, glava izvršne vlasti, se takođe bira neposrednim glasanjem
na period od pet godina (do 2004. se birao na četiri godine). Predsednik
daje mandat premijeru koji predlaže ministre, koje imenuje parlament.
Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 9:02





Administrativna podela Rumunije


Rumunija JQd77KO
Karta podele Rumunije na okruge i istorijske pokrajine

Republika Rumunija, iako spada u velike evropske zemlje, ne poseduje
nivo pokrajina ili regiona. Razlog ovome je centralistički pogled na
područno uređenje zemlje sličan francuskom (pogledati: Departmani
Francuske). Zbog toga je prvi nivo ispod državnog okružni nivo sa
velikim brojem okruga. Nivo razvojnog regiona postoji samo „na papiru" i
stvoren je zbog prilagođavanja zemnje NUTS sistemu u cilju bržeg i
ravnomernijeg privrednog razvoja (pogledati Razvojni regioni Rumunije).
Ova podela se donekle poklapa sa istorijskim pokrajinama Rumunije.

Danas je Rumunija podeljena na 41 klasičan okrug (rum.judeţe) i jedan
gradski okrug - glavni grad Bukurešt. Najveći broj okruga ima ime po
gradu - upravnom sedištu, drugi imaju istorijsko ime dela zemlje gde se
nalaze, dok treći imaju ime nekog geografskog pojma (najčešće reke)
vezanog za dati prostor.

Rumunski naziv judeţe je istorijski i potiče iz 15. veka. Njihov broj i
veličina su se menjali tokom istorije, a to se odnosi i na 20. vek.
Svaka promena granica zemlje menjala je i unutrašnju podelu na okruge.
Godine 1968. uspostavljeni su ponovo područja pod ovim nazivom umesto
„prokomunističkih" rejona, a poslednje promene granica desile su 1981.
godine. Godine 1995. došlo je do redefinisanja odnosa grada Bukurešta i
njemu zavisnog okruga Ilfov, koji se sastoji od gradskih predgrađa i
okružuje ga.

Najveći okrug po broju stanovnika je grad-okrug Bukurešt, a najmanji
Kovasna. Najveći okrug po površini je Timiš, a najmanji grad-okrug
Bukurešt.

Rumunija 800px-Bucharest_University_Square_at_night
Bukurešt, jedini okrug posebnog vida
Nazad na vrh Ići dole
Carolija

Elita
Elita

Carolija

Ženski
Poruka : 1951

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sub 23 Mar - 9:02




Najuža ulica u Evropi je u Brašovu




Izvor: Blic


Ulica Strada Sforii ili Bulevar, kako ga iz šale zovu stanovnici
Brašova, široka je samo 130 centimetra, a u nekim delovima razmak između
zidova iznosi tek nešto više od jednog metra.
Rumunija XxJkJ9k

Da biste prošli Ulicom Strada Sfori, koja se nalazi u centru grada
Brašova u Rumuniji, bilo bi poželjno da ispunite nekoliko uslova. Osim
vitke linije, potrebna je tolerancija kako biste se sklonili ako vam
neko naiđe u susret, ali i to da nemate strah od malih uzanih prostora.
Reč je o jednoj od najužih ulica na svetu i zvanično najužoj ulici u
Evropi.

Ulica Strada Sfori ili Bulevar, kako ga iz šale zovu stanovnici Brašova,
široka je samo 130 centimetra, a u nekim delovima razmak između zidova
iznosi tek nešto više od jednog metra. Ova ulica, dugačka 83 metra, bila
je tajni prolaz za vojnike, koji su pomerali lažne zidove i brzo
prolazili iz jednog u drugi kraj grada. Jedan ulaz u ovu ulicu je iz
Strade Poarta Šei, ulice u kojoj se nalazi glavna kapija grada. Zbog
toga Ulica Strada Sfori korišćena je za napad protivnika sa leđa.
Navodno, kad vojnici koji brane grad ne mogu da odole napadima, oni
pobegnu sa kapije, puste protivnika da uđe u grad i sakriju se u Stradu
Sfori. Nakon što protivnici prođu, skinu kamuflažni zid i napadnu
protivnika sa leđa.

Danas, Strada Sfori predstavlja pravu turističku atrakciju. Za ulicu je
vezano i nekoliko legendi. Jedna od njih kaže da će mladić i devojka
koji prođu ulicom od početka do kraja i ne posvađaju se imati uspešan
brak. Takođe, ukoliko par ima problema u ljubavi, legenda kaže da treba
da prođu ulicom i da će se na izlasku pomiriti. Jedan od običaja je i da
mladić i devojka, za sreću, treba da prođu kroz ulicu držeći se za
ruke, ali ne dodirujući zidove. Zbog specifične širine Ulica Strada
Sfori bila je mesto za megdane. Neki meštani kažu da ni u ludilu ne
treba dodirivati zidove, koji su ukleti jer je u ulici poginulo na
hiljade mladića.

Strada Sfori, zaštićeni spomenik kulture, služi i kao umetnički pano.
Jednom godišnje slikari iz cele Rumunije prave festival i crtaju po
zidovima unutar ulice. Kad se festival završi, zidovi se kreče i Strada
Sfori opet dobija stari izgled.
Nazad na vrh Ići dole
putnik

VIP
VIP

putnik

Muški
Poruka : 4619

Učlanjen : 28.03.2013


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Sre 6 Avg - 8:48

Rumunija 800px-Greater_Romania_ES.svg








happy 
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Čet 19 Mar - 15:50

Rumunija D8de29b83bc862e44b286a8412a536c9

Most Beautiful Waterfall in the World Bigar Romania








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rumunija 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Čet 19 Mar - 15:50

Rumunija 9cc9f13762489b3a77299284093f9893








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rumunija 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Čet 19 Mar - 15:51

Rumunija 29d08ab2918c8a0d100408a7b16359c6








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rumunija 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Čet 19 Mar - 15:52

Rumunija 727164fc71a95b183be84e8fb49a6c0e

Timisoara city from Romania seen from the top of the Orthodox Cathedral








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rumunija 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Čet 19 Mar - 15:53

Rumunija 318b2991c7b01b41e2e6ac2aa4d18224

Fagaras








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rumunija 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Čet 19 Mar - 15:53

Rumunija 44f9f33e8605ca5797003972a9cd8ca7








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rumunija 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Čet 19 Mar - 15:54

Rumunija 51fdb76abe885cabfb0a43b4d2977845

Timisoara








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rumunija 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Čet 19 Mar - 15:55

Rumunija D1a8756b902503d4af31939b0e778294

Transilvanija








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rumunija 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Čet 19 Mar - 15:56

Rumunija 2084363142befc9e73e9afafc913281a

Sinaia








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rumunija 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Čet 19 Mar - 15:56

Rumunija 0ea245980e608d43f79da6ae0759fadc








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rumunija 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610Čet 19 Mar - 15:57

Rumunija A4773045091b31f4100222460653b8a9

Transilvanija








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rumunija 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Rumunija Empty
PočaljiNaslov: Re: Rumunija   Rumunija Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Rumunija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Geografija :: Države sveta-