Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Konstantinos Kavafis

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:05

Prizori aleksandrijske stvarnosti s početka 20. veka inspirisali su britanskog pop art umetnika šezdesetih, Dejvida Hoknija, da ilustruje sa trinaest crteža jedno izdanje Kavafijevih pesama. Crteži datiraju iz 1966. godine, pomalo su neozbiljni u odnosu na ton Kafavijevih pesama, ali jesu duhoviti i ironični, što je, takođe, odlika pesnika Aleksandrije, koga je isticao Lorens Darel u nekim svojim redovima, a posredstvom koga sam ja, kao i zahvaljaujući Margerit Jursenar i njenom fantastičnom eseju, otkrila ovog umetnika. Crteži ističu pesnikovu homoseksualnost, aleksandrijske dućane i taverne, kao i besprizorne prostore svog radnog mesta u Ministarstu javnih radova Egipta.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:05

Kad su budne

Nastoj da ih sačuvaš, pesniče,
koliko god da je malo onog što može da se zadrži.
Vizije tvoga erotizma.
Ubaci ih, prikrivene, u svoje izraze.
Nastoj da ih zadržiš, pesniče,
dok su budne u tvome mozgu
noću, ili u bleštavilu podneva.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:05

KONSTANTIN KAVAFI (1863-1933)

Roditelji Kavafijevi poreklom su iz Carigrada, iz veoma imućnih i uglednih trgovačkih porodica, a on je rođen u Aleksandriji. Dobar deo života porodica je provela u Engleskoj, gde je iz početka vodila veoma uspešnu trgovinu. Otac je bio dvadesetak godina stariji od majke koja se udala u četrnaestoj i do dvadeset sedme godine izrodila devetoro dece, od kojih je samo jedno bila devojčica. Ova kćerkica nije dočekala ni drugi rođendan što nije bilo beznačajno za majčin odnos prema sinovima koji su došli kasnije, pogotovu prema dvojici – Pavlu i Konstantinu. Srećan i luksuzan život porodice u Aleksandriji prestao je očevom smrću 1870. Zavladala je oskudica koja je postajala sve veća za ljude navikle na bogatstvo, privatne uticaje, na društveni prestiž. Majka je pokušala da porodicu stabilizuje u Engleskoj, preselivši se sa decom tamo, ali njeni najstariji sinovi ne da nisu umeli da vode poslove, nego su izgubili i nasledstvo. Konstantin je tamo proveo sedam godina, do likvidacije firme u Engleskoj 1879. Navodi se da mu je maternji jezik bio engleski. Od 1882. do 1885. boravi u Carigradu, a tek se sa navršenom dvadeset drugom godinom konačno nastanjuje u Aleksandriji, da bi u nekoliko mahova putovao u inostranstvo, uključujući Grčku, za vreme godišnjih odmora. U to vreme Kavafijevi imaju englesko državljanstvo, tek će ga se kasnije Kavafi odreći. Pored engleskog, dobro zna italijanski i francuski, a pomalo arapski. U njegovoj porodici prepiska se vodi na francuskom i engleskom, svoje dnevnike i beleške piše na oba jezika, pretežno na engleskom, a spominje se i blagi engleski prizvuk u njegovom grčkom izgovoru. Zaposlen je, više od trideset godina, u Odeljenju za navodnjavanje Ministarstva javnih radova u Egiptu, živeći, s drugom braćom, uz majku udovicu kja se nije preudala. Neka braća su se poženila i dobila decu, ali su svi pomrli pre Konstantina koji je, pred kraj života, oboleo od raka na grlu i umro usamljen u Aleksandriji, nekoliko meseci posle operacije u Atini.

Osim godine-dve u nekoj trgovačkoj akademiji, Kavafi se nije redovno školovao, što ga je omelo da se upusti u politiku i novinarstvo. Dosta rano je počeo pisati pesme, na engleskom, francuskom i grčkom jeziku mešanom od oblika i leksike iz dva eparatna idioma grčkog jezika – katarevuse i dimotike. To je dugo bio razlog što su ga zagriženi narodnjaci odbacivali kao pesnika. Drugi je razlog tehničke prirode: Kavafi je ispočetka objavljivao pesme u časopisima, ali je tek od 1910. počeo ozbiljno da stvara, odrekavši se većine prethodnih pesama. Od tada publikuje pesme na nekakvim tabacima – nikad u obliku knjige – i deli prijateljima. Veze između Atine i Aleksandrije su u to vreme veoma jake, te on nije sasvim nepoznat u Atini: 1903. godine kritičar Ksenopulo vrlo pohvalno piše o njemu. Kasnije, sve više osvaja omladinu koja oseća obavezu da ga vidi prilikom posete Aleksandriji. Urani, Agra, Kariotaki i drugi svojstveni su „namesnici“ njegove poezije u Atini. Godine 1926. dobio je orden Feniksa od grčkih vlasti.

Prva knjiga poezije izlazi mu posmrtno, 1935. godine u Atini. Sadrži sto pedeset četri pesme. Kasnije je solunski profesor I. Savidi priredio kritičko izdanje svih Kavafijevih pesama, objavljenih i neobjavljenih.

Kavafije postao jedan od najvećih pesnika novije Grčke, posebno cenjen i u inostranstvu – izuzetno u Engleskoj, s ogromnim uticajem na mlađe naraštaje, a da nije porekao grčku tradiciju u poeziji. On je uneo druge teme – helenizam, vizantijski period posmatran iz drugog ugla od uobičajenog, romantičarskog, jednostranog. Njegova blaga ironija i oskudan, suvoparan rečnik navodili su Grke na primedbu da je to proza, a ne poezija. Smatrali su ga „pesnikom bekstva“ i „pesnikom dekadencije“, ocene koje nisu bile sasvim lišene aluzija na njegov privatni životm određen autoerotizmom i homoseksualnošću, prikrivenom sve dok nije navršio četrdesetu godinu. U novije vreme se nekolicina naprednih pisaca u Grčkoj trudi da ispravi ovako površnu, shematizovanu sliku velikog pesnika koji je, po njihovom mišljenju, imao angažovan stav u životu i književnosti – na strani progresa i humanosti.

Pesma: Konstantin Kavafi, 70 pesama, prevod Ivan Gađanski i Ksenija Maricki Gađanski, Rad, Beograd, 2006.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:06

Konstantin Kavafi: Pesme o umetnosti, starosti, Erosu i Aleksandriji

STARAC

U jednom delu unutra u bučnoj kafani
pognut nad stolom sedi jedan starac:
s novinama ispred sebe, bez društva.

I sa prezirom prema bednoj starosti
razmišlja kako se malo radovao godinama
kada je imao i snagu, i rečitost, i lepotu.

Zna da je ostario jako; to oseća, to vidi.
A ipak ono vreme kad je bio mlad izgleda mu
kao juče. Kao kratak interval, kako kratak interval.

I razmatra kako ga je Mudrost prevarila;
a on, kako joj je verovao uvek – kakva ludost! –
toj lažljivici koja je govorila: „Sutra. Imaš mnogo vremena“.

Seća se strasti koje je gušio; a koliku je
radost žrtvovao. Njegovu razboritost nerazumnu
svaka izgubljena prilika sada ismeva.

Ali od tako mnogog razmišljanja i prisećanja
starcu se zavrtelo u glavi. I on zaspi
na kafanski je položivši sto.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:07

OD DEVET SATI

Dvanaest i trideset. Brzo je prošlo vreme
od devet kada sam upalio lampu,
i seo ovde. Sedeo sam ne čitajući,
i ne govoreći. Sa kim da razgovaram,
potpuno sam u ovoj kući.

Slika mog mladog tela,
otkad sam u devet upalio lampu,
pronašla me je ovde da me podseti
na zatovrene sobe pune mirisa,
na uživanje iz prošlosti – kakvo drsko uživanje!
I takođe mi je pred oči iznela
ulice koje sad više ne prepoznajem,
prepune lokale koji više ne rade,
i pozorišta i kafane što su nekad postojale.

Slika mog mladog tela dođe
donoseći oči i tužne uspomene;
žalost u porodici, rastanci,
osećanja mojih rođaka, osećanja
pomrlih koja se tako malo poštuju.

Dvanaest i trideset. Kako je prošlo vreme.
Dvanaest i trideset. Kako su prošle godine.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:07

VRLO RETKO

On je starac. Iscrpen i poguren,
osakaćen godinama i zloupotrebama,
korača polako i prelazi uličicu.
A ipak kad dođe svojoj kući da sakrije
svoju bedu i svoju starost, razmatra
svoj udeo koji još ima kod omladine.

Mladići sada govore njegove stihove.
Pred očima su im njegove vizije.
Njihov zdravi čulni mozak;
njihova skladna i čvrsta tela
trepere njegovim shvatanjem lepote.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:07

NA ISTOM MESTU

Okolina kuće; kafane; susedstva
koja gledam i kojima prolazim, godinama.

Stvarao sam te u svom zadovoljstvu i u tuzi:
pomoću toliko događaja, toliko stvari.

I celo si se, za mene, pretvorilo u osećanje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:07

PO TAVERNAMA

Po tavernama i bordelima
Bejruta se vučem. Nisam hteo da ostanem
u Aleksandriji sam. Tamid me je napustio
i otišao sa Eparhovim sinom da b idobio
vilu na Nilu i rezidenciju u gradu.
Nije nikako išlo da ja ostanem u Aleksandriji. –
Po tavernama i bordelima
Bejruta se vučem. U bednom razvratu
nedostojno provodim život. Jedino me spasava
kao trajna lepota, kao miris koji se zadržao
na mojoj puti, to što je pune dve godine
Tamid bio samo moj – taj divni mladić
samo moj, i to ne zbog kuće ili zbog vile na Nilu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:07

ONO ŠTO MOŽEŠ

Ako bar ne možeš od svog života da učiniš ono što hoćeš,
pokušaj bar da postigneš
ono što možeš: ne unižavaj ga
prečestim druženjem sa svetom,
silnim izlascima i razgovorima.

Ne unižavaj ga razbacivanjem,
čestim razvlačenjem i izlaganjem
svakodnevnoj gluposti
veza i susreta
da ne postane dosadan kao da je tuđ.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:08

MORE UJUTRU

Da stanem ovde. Malo i ja da vidim prirodu,
sjajno plavetnilo jutarnjeg mora
i vedrog neba i žutu obalu; sve
divno, sasvim obasjano.

Da stanem ovde. Da se zavaravam kako to vidim
(spazio sam sve to doista čim sam zastao);
a ne i ovde ove svoje sanjarije,
svoja sećanja i slike uživanja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:08

JONSKA

Zato što smo razbili njihove kipove,
zato što smo ih prognali iz njihovih hramova,
uopšte nisu zato umrli bogovi.
O zemljo Jonijo, još tebe vole,
još se tebe sećaju njihove duše.
Kada nad tobom osvane avgustovsko jutro,
tvojim vazduhom prolazi plamen njihovog života;
i ponekad jedan eteričan lik mladića,
neodređen, brzog koraka,
prelazi preko tvojih brežuljaka.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:08

NA ITALSKOJ OBALI

Kem Menedorov, mladi Grk iz Južne Italije,
provodi svoj život u uživanjima;
kao što obično čine svi mladići
iz Velike Grčke odgajeni u raskoši.

Ali danas je izuzetno, uprkos svojoj prirodi,
rasejan i utučen. Na samoj obali,
duboko ožalošćen, gleda kako se istovaruju
brodovi s plenom s Peloponeza.

Pljačkaju Grke: plen iz Korinta.

I dans, svakako, nije pravo,
nije mogućno da mladi Grk
iz Italije zaželi da se zabavlja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:08

MLADIĆI IZ SIDONA (400. GODINE POSLE HRISTA)

Glumac koga su doveli da ih zabavlja
odrecitovao je i nekoliko biranih epigrama.

Dvorana je bila otvorena prema vrtu;
i blagi miris cveća koji je ulazio spolja
mešao se sa mirisima
petorice negovanih sidonskih mladića.

Čuli su stihove Meleagra, Kinagore i Rijana.
Ali kada je glumac počeo da kazuje
„Ovde leži Ajshil iz Atine, sin Euforionov…“
(naglašavajući možda previše ono „slavan po hrabrosti“ i „maratonski gaj“),
naglo se diže jedan mladić, živahan,
lud za književnošću, i povika:

„Taj mi se epigram uopšte ne sviđa.
Takvi izrazi liče na malodušnost.
Svome delu, hoću da kažem, podari svu svoju snagu,
svu svoju brigu, ali opet, na to svoje delo misli
i u nevolji ili kad ti kucne poslednji čas.
To od tebe očekujem i zahtevam.
A ne da sebi iz svesti sasvim izbaciš
sjajnu reč svoje tragedije –
onog Agamemnona, onog čudesnog Prometeja,
onakve likove Oresta i Kasandre,
onu Sedmoricu protiv Tebe – i na spomenik da staviš
s a m o reči kako si se u redovima vojnika, u gomili,
borio i ti protiv Datisa i Artaferna.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Čet 22 Mar - 21:09

PRVA STEPENICA

Teokritu se žalio
jednog dana mladi pesnik Eumen.

„Dve će godine kako pišem
a samo sam jednu idilu sastavio.
To je moje jedino celovito delo.
Visoko je, vidim, na žalost
vrlo visoko stepenište Poezije;
a s ove prve stepenice gde sam sada
nikad se neću uspeti nesrećnik.“

Reče Teokrit:

„Te su reči
neprilične i huljenje.
Makar i da jesi na prvoj stepenici, treba
da budeš ponosan i srećan.
To dokle si stigao – nije malo,
to što si postigao – slava je velika.
Jer već i ta prva stepenica
mnogo je od običnog sveta udaljena.
Na stepenicu tu da zakoračiš,
treba da punopravan građanin
postaneš u gradu misli.
A teško je u tome gradu
i retko biva da te prihvate za sugrađana.
Na njegovom ćeš trgu zateći zakonodavce
kojima se ne podsmeva nijedan avanturista.
To dokle si stigao – nije malo.
To što si postigao – slava je velika.“

Izvor: Konstantin Kavafi, 70 pesama, prevod Ivan Gađanski i Ksenija Maricki Gađanski, Rad, Beograd, 2006.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 27071

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   Pet 30 Mar - 7:36

Veličine i sjaja treba da se bojiš, dušo.
A častoljublje svoje ako ne možeš
da nadvladaš, da ga slediš oprezno i
uzdržano. I što više uznapreduješ,
toliko opreznija, pažljivija da budeš.
A kad budeš stigla na vrh, kao Cezar, najzad;
kad uzmeš ulogu tako čuvene ličnosti,
onda posebno pazi kada izlaziš na ulicu -
tako upadljiv moćnik sa pratnjom;
i ako se desi da ti iz gomile
priđe neki Artemidor noseći pismo,
saopštavajući žurno "Pročitaj odmah ovo,
reč je o krupnim stvarima, važnim za tebe",
ni slučajno nemoj da se ne zaustaviš; ni slučajno
nemoj
dati prednost nekom razgovoru ili poslu; ni slučajno
se nemoj
zadržati s onima što te pozdravljaju i padaju ničice
(ostavi to za posle); neka pričeka još
i sam Senat, a ti se odmah upoznaj
s ozbiljnom porukom iz Artemidorova pisma.








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Konstantinos Kavafis   

Nazad na vrh Ići dole
 
Konstantinos Kavafis
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Konstantinos Kavafis
» Konstantinos Kavafis
» Konstantin Kavafi
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-