Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Kordoba

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Kordoba    Uto 12 Mar - 22:22

Kordoba : Urbana, daleka i sama

Zaštitni znak katedrala La Meskita, poznatija kao „džamija hiljadu stubova“, blistavi spomenik dinastije Omajada i jedinstvena građevina na svetu



U KONTINENTALNOM delu Andaluzije, na samo 140 km od Sevilje, smešten je jedan od najlepših gradova-muzeja na svetu, otmena i urbana Kordoba.


Grad su osnovali Kartaginjani, zatim je bio glavno rimsko naselje, pa prestonica mavarskog španskog kalifata, potom sedište ozloglašene inkvizicije, da bi dugi niz godina, kako kaže Lorka, ostala „daleka i sama“.

Posle španskog građanskog rata, a posebno smrti generala Franka, ponovo je postala poslovni, turistički i kulturni centar.

Iz vremena rimske imperije ostao je most sa lukovima, preko reke Gvadalkivir, kojim je Cezarov put vodio do naselja kroz monumentalnu kapiju, koja je i danas svojevrstan ukras grada.

Sa kamenog, pešačkog mosta pruža se divan pogled na stari deo grada i na stoletni mlin koji je nasred reke, na peščanoj adi. Inače, u vreme Rimljana ceo grad je bio opasan bedemima, kulama i kapijama. Kasnije su Arapi na rimskim ruševinama podigli zidine i u tim okvirima je nastao najlepši deo - stari deo grada.



Zaštitni znak Kordobe je svakako katedrala La Meskita, poznatija kao „džamija hiljadu stubova“, jedinstvena građevina na svetu, u kojoj su vreme i prostor ujedinili ono što je nemoguće spojiti. Posetiocu se, dok pokušava da pronikne u „njene dubine“, na tren otvaraju vrata neke nepoznate ali čarobne dimenzije.
Kroz bogato ukrašena Vrata oproštaja, prolazi se preko prelepog dvorišta sa šedrvanom, zatim se ulazi u džamiju gde se posetiocu zavrti u glavi od šume stubova, sa raznolikim kapitelima i bogato ukrašenim lukovima, a onda se odjednom nađe nasred crkve u gotskom stilu, sa raskošnim oltarom i prelepim kapelama. Zaista velelepno i očaravajuće.

Krajem 8. veka, gradnju džamije započeo je emir Abd al-Rahman I, iz dinastije Omajada, koja je tada vladala skoro celom Španijom, i jedino što je zahtevao jeste da bude veličanstvena i da bude dostojna njegove moći i, naravno, da što pre bude gotova.

Pobeđenim hrišćanima je uz neznatno obeštećenje oduzeto zemljište gde je bila stara vizigotska crkva i na tom mestu je započeta izgradnja džamije koja je trebalo da liči na onu u Damasku. Iskorišćeni su postojeći stubovi iz rimskih, starohrišćanskih i vizigotskih građevina, i s obzirom na to da su bili visoki samo 4 metara, pribegli su novom arhitektonskom rešenju – višeslojnim stubovima - tako što su na postojeće postavili pilastre, dobili visinu od 11 metara, i povezali ih lukovima. Džamija, na 110 stubova, sa neizbežnim dvorištem prepunim pomorandži, ali bez detaljne dekoracije, završena je za, u to vreme neverovatnih, 17 godina.



Nažalost, kako to obično biva, vladar koji ju je naručio nije doživeo da joj se divi. Naslednici su nastavili dogradnju ali, na sreću, nisu mogli da je menjaju u skladu sa svojim željama, već ih je građevina primorala da se prilagođavaju originalnom delu. Džamija je doživela tri proširenja.
Poslednjom i najvećom dogradnjom halif Hišam II, zvani Al-Mansur (pobednik), napravio je čuveni objekat na 850 stubova i simbol moći grada koji je tada brojao oko osamsto hiljada stanovnika, skoro trostruko više nego danas. Džamija je bila praktično najveća na svetu i onima koji nisu mogli da odu na hadžiluk do Meke ili Medine računalo se ako se pomole u njoj.

Hrišćani su ponovo zauzeli Kordobu početkom 13. veka i vladari Kastilje su ljubomorno čuvali blistavi spomenik dinastije Omajada, punih trista godina, sve dok Karlo V nije odobrio poglavarima crkve da se poruši deo džamije i da se u centralnom delu podigne velelepna katedrala.

Gradnja katedrale je bio nesumnjivo vandalizam, jer je džamija izgubila na lepoti, ali zahvaljujući tom činu, dobila je na jedinstvenosti. Minaret, koji su krasile dve zlatne i jedna srebrna kugla u obliku nara, svaka teška jednu tonu, pretvoren je u zvonik rimokatoličke crkve. Obilazak džamije košta 8 evra po osobi. Nije otvorena tokom celom dana, već zbog održavanja službi radi dvokratno.

Kao i većina gradova Andaluzije, i Kordoba ima svoj Alkazar, rezidenciju kraljeva. Na ruševinama rimskih građevina nikla je raskošna mavarska palata, kojoj su poslednji pečat dali hrišćanski vladari. Možda nije misteriozan i veliki kao Alkazar u Sevilji, ali kule ispod kojih se kaskadno spuštaju velelepni vrtovi sa fontanama zaista deluju impresivno. Posebno mesto zauzima kolekcija rimskih mozaika iz 2. veka naše ere, kao i kupatilo iz antičkog vremena.

Kraljevski par Izabela i Ferdinand često su baš u ovoj rezidenciji primali Kolumba.



Hroničari tog vremena tvrde da su se tokom šetnji prelepim vrtovima rađale nove ideje o „osvajanju sveta“ i Kolumbovim putovanjima. Nažalost, tokom srednjeg veka, koji ne bez razloga nosi titulu „mračni“, inkvizicija je vladala ovim prostorima i nezasluženo uživala u ovom Alkazaru, među brojnim fontanama, ribnjacima, čempresima, palmama i pomorandžama.
Najlepši deo grada svakako je jevrejska četvrt, sa Ulicom cveća u centralnom delu, odakle se pruža najbolji pogled na zvonik katedrale La Meskite. Uske ulice između dvospratnih kuća, sa čijih se zidova, prozora i balkona, preko ograda i ešalona od kovanog gvožđa, u slapovima spušta raznobojno rastinje, deluju tako da prosto ne poželite nikada da izađete iz njih. Otmeno, čisto i sa stilom. Prilikom progona Jevreja inkvizicija je bila nemilosrdna.

Srušila je skoro sve njihove svetinje i ostavila je samo tri sinagoge u celoj Španiji, od kojih se ostaci jedne nalaze u ovoj četvrti grada i predstavljaju praktično jedino hebrejsko nasleđe u čitavoj Andaluziji.

Osim turizma, kao bitne privredne grade, u provinciji Kordoba je zastupljena proizvodnja bakra, tekstila i piva. Posebno su poznati po ručnim radovima od kože i srebra, prevashodno namenjenim turistima. Korida, koja se održala do današnjih dana, u Kordobi je posebno cenjena zbog krvoločnih borbi s bikovima.

U svakom slučaju Kordoba pruža neku nesvakidašnju smirenost i boraviti u njoj znači umeti se opustiti i prepustiti uživanjima kroz jedinstven pogled na prošlost. Koliko je Kordoba u tom smislu moćna, najbolje govori činjenica da je ni inkvizicija nije mogla uništiti svojim delovanjem.

Cool.jpg" border="0" alt="" />

A ne bi trebalo zaboraviti da su oni imali razrađene mehanizme koji se teško mogu izbeći i prevazići. Kordoba je svojom lepotom i to uspela.

Očaran Španijom, a posebno Kordobom, jedan italijanski pisac je rekao:

„To nije zemlja koju treba obilaziti, već kontinent gde se treba zaustaviti. Pre ili posle zemlja će početi da se okreće oko tačke na kojoj stojiš“.



SENEKA
U Kordobi, koja je u vreme rimske vladavine bila važan kulturni centar, rođena su dva značajna mislioca, Seneka Stariji i Seneka Mlađi. Otac je bio učen, isticao se u besedništvu i poznat je kao Seneka Retoričar. Sin je imao sreće da odraste u uglednoj porodici, gde je većina bila na državnim funkcijama, i stekne visoko obrazovanje. Završio je retoriku i filozofiju u Rimu, a posebno je bio zainteresovan za poeziju, fiziku i etnografiju.

Gajio je veliku ljubav prema filozofskom pravcu stoicizmu, tako da je ceo život bio umeren, skroman i čovek malih ličnih potreba. Ostale su čuvene njegove reči: „Čovek je nesrećan onoliko koliko misli da jeste“.

Iako umetnički tip, bogati otac je uticao da se uključi u državne poslove i da se dokopa što uglednijeg položaja. Ubrzo je postao konzul, a onda i prvi ministar, a pre svega Neronov vaspitač. Ostao je poznat po besedi koju je sastavio za Nerona kojom je ovaj opravdao ubistvo svoje majke Agripine. Taj isti Neron će kasnije, ubeđen da mu učitelj radi o glavi, dozvoliti Seneki da izvrši samoubistvo, što je ovaj stoički i učinio. Kuća u kojoj je rođen čuveni filozof i književnik ne postoji više, sada je na tom mestu skver koji nosi njegovo ime.

GRAD-MUZEJ
Stari deo grada jednim delom opasan je zidinama, automobilima je zabranjen prolaz i sve ono što je vredno i što bi trebalo videti uglavnom se nalazi tu.

Osim velike džamije, u Kordobi ima više od petnaest crkava i kapela. Od muzeja posebno su atraktivni Muzej inkvizicije, Arheološki muzej, Sefardska kuća, zatim tipična andalužanska kuća iz 12. veka, muzej u kom su izloženi eksponati kože izrezbareni omajadskom tehnikom...



Kordoba je poznata i po trgovima sa spomenicima od kojih se svakako izdvaja onaj posvećen Svetom Rafaelu, zaštitniku grada, koji se nalazi neposredno pored kapije rimskog mosta.

Za Kordobom je istinski patio i čuveni Lorka, a u jednoj svojoj pesmi zloslutno je stihom predvideo prerani kraj: "Smrt me čeka pre nego stignem li u Kordobu".

PATIO



Ono što daje posebnost svakoj kući u Andaluziji jeste patio, neka vrsta dvorišta. Bilo da se radi o porodičnoj kući, hotelu, muzeju, kafiću ili crkvi, patio je neizbežan i on je glavni ukras građevine.

Posebno su lepi oni gde je mavarski stil dominantan. Uređenju tog dela kuće se posvećuje posebna pažnja, sa puno maštovitosti i kreativnosti, sa ćupovima, pažljivo odabranom cveću, klupama, fontanama, mozaicima. Svaki je lep na svoj način, bilo da ima korene u rimskoj ili arapskoj arhitekturi, bilo da je skroman ili aristokratski.

Ako je suditi po patijima, Kordoba je sigurno najlepši grad Andaluzije, a ima i dugogodišnju tradiciju, jer se svake godine, od daleke 1918. tokom dve majske nedelje, održava čuveni Festival patija u Korodbi, kada se bira najlepše uređeno dvorište.

Obilazak najlepših patia Kordobe, koje je moguće posetiti petkom, subotom i nedeljom, košta 6 evra po osobi ili deset za dvoje.


novosti








Nazad na vrh Ići dole
 
Kordoba
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Evropa-