Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Sultanija Hurem

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Carolija

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1953

Učlanjen : 18.11.2012

Raspoloženje : super


PočaljiNaslov: Sultanija Hurem    Sub 9 Mar - 17:40

Sultanija Hurem


[You must be registered and logged in to see this image.]

Sulejman Velinčanstveni (1494- 1566, vladao je od 1520. do smrti),
poznat i kao Sulejman Zakonodavac, mudar državnik, vojskovođa koji je
osvojio Beograd i stigao do Beča, ovladao Sredozemnim morem i Persijom,
strah i trepet za svoje podanike i evropske dvorove 16. veka, vešt
zlatar i rečit pesnik, zapisaće ove reči u pesmi napisanoj pod
pseudonimom "Mahubi (u prevodu ljubavnik): "... ti si moje bogatstvo,
moja ljubav, moja mesečina, moj najiskreniji prijatelj,... ti si moje
postojanje ...moja jedina ljubav. Ti si najlepša među lepoticama... Uvek
ću ti pevati ode...

Kome su upućene te reči? Naravno, ženi. I to ne bilo kakvoj. Ženi, koja
je pretumbala vekovima brižljivo negovanu tradiciju Otomanske imperije,
onoj koja je od naizgled nemogućeg, učinila moguće. Ženi, koja je
prevalila put od robinje do Njenog carskog veličanstva. Narod je za nju
govorio da je veštica i vračara a evropski dvorovi su je smatrali
najvećom spletkašicom koja ne preza ni od koga ni od čega.

Zapadni svet je pamti kao Rokselanu a orijentalni ka Haseki Hurem
sultaniju. Rođena je pak kao Aleksandra Anastazija Lisovska 1506. U
tadašnjoj Poljskoj Litvaniji (Ruteniji), poznatoj i kao Crvena Rusija,
nedaleko od današnjeg ukrajinskog grada Lvova. Otac joj je bio
pravoslavni sveštenik i bio joj je namenjen sasvim običan život, sve dok
joj krimski Tatari nisu pobili porodicu a nju odveli kao robinju u
Konstantinopolju, današnjem Istanbulu, prodali za harem moćnog Sulejmana
Veličanstvenog.

Po prirodi borbena, lukava, vešta u manipulisanju ljudima, umiljata kao
jagnje i opasna kao vuk, donela je odluku da postane gospodarica.
Svojim, pre svega umiljatim osmehom i radošću kojom je zračila vrlo brzo
osvaja sultana postavši njegova miljenica- "haseki"- sa svim
povlasticama koje idu uz to. Njena vedra spoljašnost joj je donela ime "Hurem" -ona koja je radosna.

Naravno, uz naklonost sultana došla je omraza njenih rivalki, pre svega
dotadašnje sultanove "haseki" žene, sultanije Mahidevran, koju su zvali i
"Gulbahar" -prolećna ruža. Da sve bude još komplikovanije, sultan je sa
prvom ženom imao sina Mustafu, koji je trebalo da nasledi svog oca. Po
Rokselani, naravno, to nije dolazilo u obzir, jer bi joj sudbina bila
zapečaćena. Ali to umesto da zabrine i uplaši Rokselanu, dalo joj je
podstrek da ukloni svaku prepreku koja joj se nađe na putu.

Posle jednog sukoba sa Mahridevran, kada ju je ova doslovno prebila,
sultan izopštava svoju bivšu prvu miljenicu i na njeno mesto dolazi Hurem.
Ona promišljeno i ciljano u međuvremenu prihvata islam, što je uslov da
bi se napredovalo na lestvici moći na otomanskom dvoru. Sledeći korak
je bio rađanje deteta, i to muškog, potencijalnog sultanovog naslednika.
Nesunljivo je da sreća prati hrabre. Prvo njihovo dete biće sin,
Mehmed.

Posle Mehmeda, Rokselana će roditi ćerku Mihrimah, te sinove Abdulaha,
Selima, Bajazita i Cihangira. Poslednji sin je imao urođenu grbu. Pošto
je bio dobroćudne naravi, iako hendikepiran, on će postati Sulejmanov
miljenik.

Kao visprena žena sa jasnim ciljem da obezbedi presto za svoje sinove,
budući vešta u intrigama i vrlo bliska sa sultanom, vrlo smišljeno je
eliminisala jednog po jednog protivnika. Najveći među njima nije bila
Mahidevran, već Ibrahim Paša.

Ibrahim Paša je bio vrlo blizak saradnik sultana koji se strpljivo ali
uporno uspinjao uz lestvicu državne moći. Od sultanovog sokolara je
postao veliki vezir, kojem je sultan ostavio na milost i nemilost
osvojene teritorije u Evropi da upravlja njima. Ali sve njegovo umeće i
životno prijateljstvo mu neće pomoći u sukobu sa Rokselanom. Jedina mana
mu je bila što je on na prestolu hteo da vidi Mustafu, Mahivedraninog
sina, a ne sina bivše robinje. Njegov je izbor bio valjan, jer su
Mustafu smatrali vrlo talentovanim i nadasve obrazovanim mladim
državnikom i vojskovođom. Diplomate su iz Carigrada upozoravale svoje
evropske dvorove da im se ne piše dobro kada Mustafa nasledi oca
Sulejmana. Tih strahovanja ih je oslobodila Hurem sultanija -Rokselina.

Svojim intrigama usadila je sultanu crv sumnje u glavu da veliki vezir
Ibrahim kuje zaveru protiv njega. Sultan je po dobrom običaju pribegao
"svilenom gajtanu". Ibrahima će naći zadavljenog u njegovoj kući 1536.
godine. Jedan rival manje.

Međutim dok je Mustafa živ -opsnost uvek vreba po njen i život njene
dece. Naučena strpljenju i upornosti, prvo udaje svoju ćerku Mihrimah za
Rustem pašu, koji će dakako brzo postati veliki vezir. To joj je
omogućilo da obezbedi trajni i neposredni uticaj na donošenje sultanovih
odluka ali i da po potrebi uređuje stvari po njenom nahođenju.
Najurgentnija stvar je bila rešiti se Mustafe.

Čas za to kucnuo je kada je Otomanska imperija krenula u pohod na
Persiju. Njen zet je pustio glasinu da bi vojska, pre svega janjičari,
želela da njom komanduje mladi Mustafa, jer sultan nije krenuo lično u
boj već je ostao u Carigradu, odnosno da je vreme za smenu na prestolu.
Sulejmana nije trebalo dugo ubeđivati u glasine. On naređuje da Mustafa
dođe kod njega da bi ga u njegovom prisustvu zadavili. Tako je jedini
mogući takmac eliminisan. Ali, tom užasnom prizoru davljenja
prisustvovao je i Rokselanin najmlađi sin, Cihangir. Pošto je on bio
strašno vezan za Mustafu, doživeće takav šok od kojeg se neće nikad
oporaviti i umreće 1553, nepunu godinu dana kasnije. Ovim su sve
prepreke bile uklonjene.

Ipak, prst sudbine ili neka božanska sila morala je za svu prolivenu krv
uzeti i svoj danak. U međuvremenu je umro najstariji sin Mehmed a pre
njega Abdulah. Ostali su Bajazit i Selim.

Budući da su obojica bili gospodari određenih teritorija sa svojim
vojskama i obojica hteli da sednu na presto, rat između braće je bio
neminovan. Godinu dana posle Rokselanine smrti došlo je do rata. Izgubio
je Bajazit, koji sa svoja četiri sina beži u Persiju. Na zahtev
Sulejmana Veličanstvenog, tadašnja vlada ga vraća u Tursku gde ih svu
petoricu Sulejman ubija. Igra vlasti je završena. Na presto će sesti
Selim.

Zašto je Rokselana toliko bitna? Ona je bila prva robinja koja je postala sultanija!
Ona je bila prva žena kojom će se uopšte venčati jedan sultan. To se
desilo posle puna četiri veka vladavine sultana, koji su imali svoje
hareme i svoje miljenice, ali ne i zvanične žene. Doduše Sulejman
Veličanstveni i Hurem su morali za taj čin da sačekaju smrt sultanove majke.

Rokselana ili Hurem je jedina sultanija
kojoj je posle rođenja princa naslednika dozvoljeno da ostane sa
sultanom na dvoru ceo život. Bila je jedina žena koja je imala ulogu
savetnika sultana! Ona je donekle osnažila ulogu žene na osmanlijskom
dvoru, sposobna da iz senke utiče na kolebljive vladare. Ostala su
zabeležena njena pisma upućena poljskom kralju Sigismundu Drugom i
persijskom šahu. Nesumljivo je da nakon postavljenja njenog zeta Rustem
paše za velikog vezira, bila politički i na svaki drugi način
najuticajnija ličnost u Otomanskoj imperiji. Bila je prva žena
dobročinitelj. U Meki i Medini je izgradila niz narodnih kuhinja, zatim
kompleks objekata u Jerusalimu sa džamijom i medresom. U Carigradu je,
uz džamiju sultanije Haseki Hurem,
izgradila i javno kupatilo kao deo kompleksa čuvene Aja Sofije (poznate
i kao Sulejmanija). Gradila je verske škole -medrese i zgrade za opšte
dobro naroda. Svojim dobročinstvom je želela da popravi ružnu predstavu
naroda o njoj zbog silnih intriga i prolivene krvi. Ipak su je zvali
vešticom.

Kako li je izgledala ta visprena i opasna žena? Mora da je bila zanosna,
čim je očarala tada najmoćnijeg i najopasnijeg vladara. Riđokosa
lepotica naglašenih oblina koje bude maštu. Tako je uglavnom prikazuju
bakrorezi i platna umetnika Srednjeg veka. Za takvu sliku je zaslužan
izvesni Melkior Loriks, koji je nekih pet godina proveo u Carigradu u
pratnji habsburškog izaslanika. U svojim putopisima on opisuje Rokselanu
upravo onako kako su je umetnici potom slikali a književnici
dočaravali, uključujući i Šekspira.

Sulejman Veličanstveni je svoju miljenicu posle smrti 17. aprila 1558.
sahranio u mauzoleju čiji zidovi bi trebalo da predstavljaju radost
raja. Napokon, ona i jeste bila "radosnica".
Nazad na vrh Ići dole
 
Sultanija Hurem
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Prekinuto snimanje zbog viška kilograma
» Pisma
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-