Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Kuršumlija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Kuršumlija   Sub 9 Mar - 1:14

BOG DARIVAO, LJUDI ZANEMARILI

Pre pola veka na području Kuršumlije živelo je skoro 40.000 ljudi. Danas upola manje. Siromaštvo, nezaposlenost i privredna zaostalost, očigledno, razornije deluju nego mač i oganj

Sudbina pojedinih gradova, podignutih na granici ili na raskršću važnih puteva, oduvek je bila slična. Tokom cele istorije bi ih gradili i obnavljali, rušili i osvajali. Još ako je okolina bila bogata rudom, vodom, šumom i plodnim oranicama, želje osvajača bi bile veće, a upornost branilaca istrajnija.



Mapa lokacije Kuršumlije

Takav usud je zadesio i Kuršumliju. Još u rimsko doba, na području današnje varoši, postojalo je naselje Vadfines. Ležalo je na granici rimskih provincija Dalmacije i Gornje Mezije, na strateški važnom putu koji je od Niša vodio ka Ješu u Albaniji. Dovoljan razlog da se o njega otimaju i svi potonji narodi.

Krajem X veka oko njega se bore Sloveni i Vizantinci, zatim Srbi i Turci, naseljavali su ga Arbanasi i Šiptari, stizali su povremeno čak i Austrijanci. Poslednjih decenija, međutim, kao da je zanimanje za ovaj kraj prestalo. Pre pola veka teritoriju današnje opštine naseljavalo je skoro 40.000 ljudi. Danas upola manje. Siromaštvo, nezaposlenost i privredna zaostalost, očigledno, razornije deluju nego mač i oganj.

Zatočen zbog zadužbina



Kuršumlija, panorama grada

Kažu da je Toplica dobila ime po mnoštvu toplih, lekovitih izvora vode. Brojne banje i danas krase ovo područje. Samo u okolini Kuršumlije, u prečniku od svega četrdesetak kilometara, smestila se Lukovaska, Kuršimlijska i Prolom banja. Međusobno se razlikuju po hemijskom sastavu vode, po oboljenjima koja leče, ali svaka od njih predstavlja važno mesto na turistočkoj karti Srbije. U blizini je i Đavolja varoš jedinstveno čudo prirode, a ceo kraj obiluje i brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, hramovima i neslućenim mogućnostima za razvoj zimskog i lovnog turizma.



Đavolja varoš

Najznačajniji period u istoriji Kuršumlije je, svakako, srednji vek. Po rečima Radovana Tanaskovića, direktora ovdašnje turističke organizacije, Stefan Nemanja je je upravo ovde započeo svoju državničku, ali i graditeljsku misiju. Kao udeoni knez, 1159. godine u Nišu se sreo sa Manojlom Komnenom, vizantijskim carem. Od njega je dobio odobrenje da gradi svoje prve zadužbine.

U narednih deset godina, Veliki župan će u Kuršumliji, svojoj prestonici, izgraditi manastire svete Bogorodice i svetog Nikole. Ni danas se ne zna koji je hram stariji, ali je poznato da je manastir svetog Nikole posvetio svom sinu, svetom Savi, da je bio muški manastir i da je u njemu, nakon dobijanja autokefalnosti, 1219. godine, blagoslovljen prvi vernik. Sem toga, arhitektura ovog zdanja poslužiće kasnije i kao uzor ostalim nemanjićkim zadužbinama. Skoro istovremeno, sa druge strane reke, gradi se i manastir svete Bogorodice, koji će Nemanja posvetiti svojoj supruzi Ani i koja će, prema predanju, dugo biti i nastojnica ove svetinje.



Ostaci hrama svete Bogorodice

Iako su oba hrama građena uz odobrenje vizantiskog suverena koji je, uz to, obezbedio i najbolje arhitekte, majstore i carigradske slikare, zadužbine su Velikom županu donele i prve nevolje. S obzirom na to da od svoje braće nije tražio potrebnu dozvolu, došlo je do sukoba, posle čega je Nemanja savladan i zatočen u tvrđavi u Zvečanu. Nekim čudom se oslobodio i ubrzo uspeo da se osveti za ovaj poraz, obezbeđujući, pri tom, i prevlast na raškom prestolu.

Proterani prevrtljivci

Crkve su bile pokrivene olovom, a beli odsjaj se, kažu, video izdaleka. Iskoro će se po njima i staro naselje nazvati Bele crkve, a pod tim imenom Kuršumlija se prvi put pominje u dubrovačkim spisima iz 1283. godine.

Dva veka kasnije, tačnije 1453. godine, ovde dolaze i Turci. Nakon smrti Murata Drugog, unuka kosovskog Murata i muža sultanije Mare, kćeri despota Đurađa Brankovića, na čelo Porte dolazi sultan Mehmed Al Fatah. Svoju pomajku Maru je veoma voleo i uvažavao, pa joj je dozvolio da ovde, pored manastira svete Bogorodice, podigne i svoj dvor. Kao turska carica nije se mogla zamonašiti, ali se dugo brinula o srpskim svetinjama.

zantiskog suverena koji je, uz to, obezbedio i najbolje arhitekte, majstore i carigradske slika-re, zadužbine su Velikom županu donele i prve nevolje. S obzirom na to da od svoje braće nije tražio potrebnu dozvolu, došlo je do sukoba, po-sle čega je Nemanja savladan i zatočen u tvrđa-vi u Zvečanu. Nekim čudom se oslobodio i ubr-zo uspeo da se osveti za ovaj poraz, obezbeđu-jući, pri tom, i prevlast na raškom prestolu.



Kuršumlijska banja

Sve do kraja XVII veka na području današnje Kuršumlije je živelo više hrišćana nego muslimana. Hram svetog Nikole je bi sedište episkopije, ali i mitropolije. Međutim, posle austrijsko-turskog rata i pobede Osmanlija, 1690. godine sa poraženim austrijskim trupama se povlači i većina srpskog življa, na čelu sa Arsenijem Čarnojevićem. U strahu od turske odmazde preostali Srbi prihvataju islam, a napuštene srpske kuće naseljavaju Šiptari. Ubrzo će se međusobno pomešati a od poturčenih Srba i Šiptara će nastati novo pleme koje istorija pamti po imenu Arnautaši.

Sve do 1878. godine i Berlinskog kongresa, oni će činiti većinsko stanovništvo u ovom kraju. Posle oslobođenja od Turaka, jedna delegacija Arnautaša moli kralja Milana da ih ne seli odavde, uz obećanje da će se svi vratiti u hrišćanstvo. Zbog svoje prevrtljivosti, kralj im neće uslišiti molbu. Većina uskoro prodaje svoje imanje i odlazi, a njihovo mesto zauzima srpski živalj sa Kopaonika, Kosova, Crne Gore i Golije. Zahvaljujući ovim doseljenicima sa kraja XIX i početka XX veka, današnje stanovništvo se i danas smatra vitalnim i jakim, sposobnim i spremnim da se suprtstave svim nedaćama koje donosi život.



Lukovska banja

A nevolja ima na pretek. Sem nezaposlenosti i privredne zaostalosti, blizina granice sa Kosovom i politička neizvesnost stvaraju dodatni strah i bojazan. Ipak, Topličanima ne manjka optimizam. Veruju de će se vremenom strasti smiriti i da će njihova prelepa okolina i blagodeti ponovo oživeti.



Prolom banja

Nadaju se da ovuda više neće prolaziti ljudi sa oružjem ili izbegličkim vrećama, već samo oni sa putnim torbama. Oni kojima će ponuditi ljubav i gostoprimstvo, pokazati najčudesnija dela prirode, pripremiti najlepše bisere domaće kuhinje i prosto primorati da se ponovo, sa velikim zadovoljstvom, ovde vrate. To svi priželjkuju i u tome vide jedinu nadu za svoj opstanak.

P.Travel















Nazad na vrh Ići dole
 
Kuršumlija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Kuršumlija
» Otkriven neobičan fenomen u Kuršumliji
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Srbija-