Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Stari muzicki instrumenti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Stari muzicki instrumenti   Ned 3 Mar - 15:25

GAJDE

GAJDE, duvački narodni instrument s mešinom, poznat kod mnogih evropskih i  vanevropskih naroda. Potiče iz Azije, a preteče su mu instrumenti s mešinom, koji su se upotrebljavali u starom Rimu. Rimski su ih vojnici proširili po čitavom rimskom carstvu.

Trubanj, toliko karakterističan za gajde, javlja se tek u XIV veku, pa se od toga doba može govoriti o gajdama u pravome smislu reči, jer su dotad postojale samo mešnice s prebiraljkom. Najstariji oblik gajda s trubnjem nacrtan je u t.zv. Gorleston-psaltira iz 1306. Odvajkada pastirski instrument, kojim se prati i seoski ples, gajde su u nekim zemljama postale i vojnički instrument. Drugde su doprle i na dvor; tu su gajdaši imali svoj status među dvorskim muzičarima (u Bavarskoj se dvorski gajdaši spominju oko 1480). Gajdama su se obilno služili i putujući
muzikanti. U Francuskoj su se, osobito u XVIII veku razvile u umetnički
instrument (musette), bogato ukrašen. Virtuozi na gajdama uživali
su u Francuskoj velik ugled (braća Chedeville, XVIII vek). U XIX veku
nestaju gajde iz umetničke muzičke prakse, ali su sve do danas ostale
rasprostranjenim narodnim instrumentom, a u Škotskoj i tipično vojničkim
instrumentom. Nazivi za gajde variraju prema pojedinim zemljama i
tipovima. U Engleskoj ih zovu bagpipe, borderpipe, u Francuskoj biniou, cornemuse, u Italiji cornamusa, zampogna, u Španiji gaita gallega, u Češkoj i Poljskoj dudy, u Slovačkoj gajdy i šutky, u Rusiji dudka.

U našoj zemlji razlikuju se gajde s jednocevnom prebiraljkom u upotrebi u
Makedoniji (a i u Bugarskoj) i gajde s dvocevnom prebiraljkom, raširene
po Vojvodini, Sremu, Srbiji i Slavoniji. (O dudama, koje su gajdama sa
svim srodne, v. Dude.)

Glavni su delovi gajda: mešina, prebiraljka, dulac i trubanj. Mešina
je ponajviše od učinjene kozje kože, jer je ova najgušća i najčvršća
(dlake ostaju s unutrašnje strane). Na mješini su tri otvora: vratni i
dva od prednjih nogu životinje. Na vratni otvor veže se našak
prebiraljke, za jedan nožni otvor pričvršćuje se dulac, a za drugi tok
trubnja. U mešinu ulazi vazduh kroz dulac, a izlazi kroz prebiraljku i
trubanj. Da bi istisnuo zrak iz mešine, gajdaš je drži pod pazuhom i
nadlakticom ruke privija o vlastita prsa. Prebiraljka (gajdunica,
gajdurka, dvojnice, karabe, karablje je ustvari jednocevna, odnosno
dvocevna sviraljka od šljivovine, koja se utakne u našak (drven,
valjkast stupić, uvučen u mešinu). Na svakoj cevi prebiraljke utaknut je
s gornje strane po jedan pisak od bazgovine ili trstike s udarnim
jezičkom. Ako je prebiraljka jednocevna, na njoj je izdubeno devet
rupica nejednake veličine. Nasuprot prvoj rupici nalazi se na stražnjoj
strani prebiraljke rupica za palac desne ruke. Ako je prebiraljka
dvocevna (dvojnice) dobivaju njezine cevi posebne nazive, pa se govori o
desnim i levim dvojnicama. Na desnim dvojnicama samo je jedna rupica za
prebiranje i to na mestu, gde bi na levoj prebiraljci, koja ima pet
rupica, došla šesta. Leva je prebiraljka odozdo začepljena drvenim
čepom, pa je zbog toga sa strane izrezana t. zv. glasnica, da kroz nju
može izlaziti vazduh. Levu prebiraljku nazivaju ponegde "kličnjak", a
desnu "rožnjak", jer se ona produžuje u t. zv. "rog" (zovu ga i "lula").
Na rožnjaku izvodi gajdaš samo dva glasa: temeljni ton (to je oktava
trubnjeva tona) i donju kvartu. Ti se tonovi zovu da-mu. Na nekim
se gajdama na rožnjaku umesto kvarte izvodi terca. Duvaljka  (dulić,
duvalo, dulac, puvaljica) je drvena cev od šljivovine, kroz koju gajdaš
ustima tera vazduh u mješinu. Trubanj (prdak, prdaljica, prdaljka,
bucalo, rog) je dugačka sviraljka utaknuta u tok. Sastavljena je od tri
valjkaste, ukrašene i na mestu uticanja kositrom obaljane cevi od
šljivovine. S unutrašnje strane utaknut je u trubanj oveći idioglotni
pisak od bazgovine. Trubanj daje otegnuti brejičavi ton, koji jednolično
zvuči za sve vreme gajdaševe svirke. Gajdaš zabacuje kod sviranja
trubanj preko levog ramena.

Gajde nisu posvuda jednako ugođene.
To važi podjednako za oba tipa, s jednocevnom i dvocevnom prebiraljkom.
Odnosi među tonovima znatno variraju. Neke gajde prvog tipa daju
melodijsku mol-lestvicu s nonom, druge daju dur-lestvicu sa sniženim
sedmim stupnjem i nonom. Na gajdama drugog tipa mogu se naći ovakvi
nizovi: b1, c1, d1, es1, f1, g1 ili: cis1, d1, e1, g1, as1, b1, c2, d2, es2.


Poslednji izmenio dusajuca dana Ned 3 Mar - 15:40, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 3 Mar - 15:28

Nazad na vrh Ići dole
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 3 Mar - 15:30




Nazad na vrh Ići dole
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 3 Mar - 15:32

Nazad na vrh Ići dole
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 3 Mar - 15:38

Drombulje

Drombulje su jedan od najstarijih muzičkih instrumenata.


Drombulje se sastoje od savitljivog jezička koji je pričvršćen na
okvir. Ovaj jezičak svirač stavlja u usta i okida prstom. Na taj način
se dobija zvuk uvek iste visine, međutim, pomeranjem usta ili menjanjem
količine vazduha u ustima mogu se dobiti različiti viši harmonici, te je
na taj način moguće proizvesti jednostavnije melodije.

Instrument je poznat u mnogim kulturama, te ima više od 40 naziva. Često je upotrebljavan u šumanskim ritualima i verovalo se da ima magična svojstva jer vibracije koje izaziva (pošto glava služi kao rezonantna kutija) dok se svira mogu indukovati stanje lakšeg transa kod onoga ko ih svira



Nazad na vrh Ići dole
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 3 Mar - 15:42

Дромбуље су познате на Балкану, а могу се наћи у различитим варијантама
све до Индије где се зову морћанг. Најчешће се користи као пратећи ритам
и мелодијски инструмент.

Nazad na vrh Ići dole
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 3 Mar - 15:44



Zurla

je, kao orijentalni instrument, na Balkan najverovatnije dosla
posredstvom Turaka iz Perzije. Na Balkanu je u muzickoj praksi na Kosovu
i Metohiji, Mekedoniji i Bugarskoj. Cev zurle je cilindricna, ali se na
samom donjem delu naglo i veoma naglaseno siri. Pisak na gornjem delu,
je od trske — dvostruki.

Obim tonova na zurli je najcesce oktava
plus terca ili kvarta. Na zurli se, zbog piska, koji se celom svojom
duzinom stavlja u usta sviraca, svira lagato (lagano sviranje). Zvuk je veoma snazan i namenjen za otvorene prostore. Zurle obicno sviraju u paru uz pratnju velikog bubnja.

Deo teksta preuzet iz materijala muzičkog sastava "Stupovi"


ZURLA

je duvački instrument koji se obično pravi od orahovog ili šljivinog
drveta. Sastoji se od dva dela: kupaste cevi i piska. Zurla ima sedam
otvora za prste i jedan za palac, otvore u donjem delu i pisak sa diskom
na gornjem kraju. Tokom sviranja, zurla se drži sa obe ruke, nagnuta
pod uglom od 45 s; od pogleda. Prsti leve ruke pokrivaju donja četiri
otvora, dok prsti desne ruke pokrivaju gornje otvore i otvor za palac.
Zaravnjeni pisak se potpuno stavi u usta, tako da usne dodiruju metalni
disk.

Sviranje ovog instrumenta zahteva karakteristično,
cirkularno disanje. Zurla ima jedinstven, veoma glasan i prodoran zvuk.
Repertoar zurli su tradicionalna ora. Redovno su praćene tradicionalnim
dvostranim bubnjevima, tapanima.
Nazad na vrh Ići dole
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 3 Mar - 15:48

Nazad na vrh Ići dole
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 3 Mar - 15:50

Gusle

GUSLE su muzički instrument uz koji su
pevane narodne epske pesme. Izrađivane su najčešće od javorovog drveta i
imale su jednu, a u zapadnoj Bosni i Lici katkad i dve strune. Ovaj
instrument posebno je bio omiljen u dinarskim predelima, u većem delu
jadranske i moravske kulturne zone.


"Gusle nisu bile retkost, niti instrumenat određene sredine. Imala
ih je svaka srpska kuća, a često i turska. Jedni su iz njih mamili nadu
na bolje dane i tražili snage da izdrže tekuće, a drugi su njima
razglašavali svoje gospodstvo i pobedu ciljajući na nepromenljivost
sudbine. Prosjacima su one bile sredstvo za izvlačenje milostinje. Tako
je ta primitivna kopanica postala sastavni deo svake duhovne
manifestacije u jednom veoma šarolikom društvu, služeći svim uzbuđenjima
od molitve do bogorađenja



Gusle, narodni gudački instrument, koji je — prema nekima — došao na
Balkan iz zapadne Azije, verovatno preko Bizanta, oko VIII—IX stoleće.
Izrađuju se, obično, u jednom komadu, od javorovine, dudovine, kunovine i
dr. Na njima se razlikuje više delova: donji — izdubljeni— deo, u
obliku uzduž razrezane kruške, nosi različite nazive: varjača, vagan,
korito, čaška; gornji dio, vrat, završava glavom. Na varjači je razapeta
štavljena ovčja, jareća ili zečja koža učvršćena sa strane drvenim
klincima. Na koži je 5—10 glasica, t. j. urezanih ili užeženih rupica.
Da bi zrak u instrumentu bolje titrao i zvuk se lakše razlegao, rupice,
šmage, urezane su i na poleđini varjače, većinom u obliku krsta pa se
tako i zovu. Varjača na svome donjem delu završava izdankom (uvom,
zapinjačom), oko kojeg se petljom napinje struna. Na koži niže glasica
smešta se konjic (kobilica), koji podržava strunu. Drugi kraj strune
pričvršćen je o ključ (zavijač, škljaka), koji je provučen kroz vrat i
strši daleko iz njega. Vrat nema prečnica — jer se struna pri guslanju
ne pritiskuje uza nj — i često je odozdo bogato izrezbaren. Glava
poprima različite oblike: aždaje, zmije, lava, ptice, historijskih
ličnosti, hrama i t. d. Struna se sastavlja od 50 do 60 niti s konjskog
repa (obično crnih) i veže jakim koncem. Gudalo je izrađeno od tankog
pruta s izdankom, od istog drva, od kojeg su načinjene gusle. Prut je
ovalno sveden, a izdanak služi kao držač; tetiva je također od strune.
Na nekim je guslama uporna prečka, da bi se struna jače napela. Struna
se maže smolom. Po obliku varjače razlikuje se više tipovi gusala:
srpske, bosanske i — najdoteranije — crnogorske; ovom poslednjem tipu
pripadaju i hercegovačke i dalmatinske gusle. Zvuk im je, zbog tankih
stena, svetao, mekan, elegičan, nalik na zvuk viole. Makedonska gusla
(gadulka, strga, ćemene) razlikuje se od opisanih tipova.—


Gusle se pri sviranju upru o levi gnjat blizu koljena, a vrat gusala
osloni o rame. Gudalo se drži kažiprstom i palcem desne ruke i povlači
po struni ravnomerno amo-tamo, redovno samo jednim delom svoje dužine.
Svaki pojedini slog pesme prati po jedan potez gudala. Gusle služe
isključivo kao pratnja pevanju (osim u Makedoniji). Ugađaju se prema
boji ljudskoga glasa pa su individualno vezane za guslara. On sam
izabira apsolutnu visinu tona. Intonacija tonova menja se i u toku jedne
izvodbe. Tonovi zavise i od fiziološkog ustrojstva ruke. Epska emfaza
navodi guslara da peva povišenim i svečanim glasom, gotovo redovito u
tenorskom području. Tonski sistem ima svega pet tonova — uključivši ton
prazne strune — a izvodi se na flažoletski način. Ispruženi — ali ne i
rašireni — prsti samo dodiruju strunu strane, mekim delom prvih članaka,
što daje zvuku karakterističan prizvuk. Najniži je ton na praznoj
struni; drugi se ton izvodi prvim prstom (kažiprstom) i čini sa prvim
tonom interval od nepotpunog stepena; treći ton izvodi drugi prst
(srednjak) intervalu od pola stepena s obzirom na drugi ton, pa mu služi
kao ukras; četvrti ton, izveden prstenjakom, fiziološki najskučenijim
prstom, slab je, kolebljiv i služi kao ukrasni ton. Peti najviši ton,
izvodi mali prst; to je velika terca ili nepotpuna kvarta na ton prazne
strune. Osobito značenje ima interval između trećeg i petog tona, koji
je nešto veći od celog stepena i njime se postiže najveći patos.
Guslarska melodija u ovakvu ambitusu od 5 tonova (4 stepena) ne postaje
dosadna. Ako se guslar — ne namerno ili namerno — ("nova intonacija")
približuje intervavalima dijatonskog sistema temperirane muzike Zapada,
sviranje na guslama gubi svoj čar, postaje monotono. Guslarske se
melodije ne mogu notirati uobičajenim notnim pismom. Becking je
predložio crtovlje od dveju crta i pisanje melodije bez ključa. Ton
prazne strune piše se ispod prve crte, a idući tonovi: drugi na prvoj
crti, treći u međuprostoru između dve crte, četvri ispod druge crte,
peti na drugoj crti. To je zapravo vrsta tabulaturne notacije.



"Gusle su srpski narodni muzički instrument sa jednom, ili
eventualno dve žice. Najčešće su napravljene od javorovog drveta. Kao
jednožičani instrument, gusle se sreću u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni,
Hercegovini i Dalamciji. Gusle iz Like i Bosanske Krajine uglavnom imaju
dve žice.


Žice su napravljene od trideset upredenih konjskih dlaka, kao što je
slučaj i sa strunom gudala. Gudalo se koristi tako što se povlači po
zategnutim žicama, proizvodeći oštar i dramatičan zvuk, koji je izuzetno
ekspresivan. Gusle spadaju u instrumente za koje je potrebno veliko
umeće sviranja.


Same gusle sastoje se od muzičke kutije koja je presvučena
životinjskom kožom na koju se nadovezuje dugačak vrat na čijem završetku
je izrezbarena životinjska (najčešće konjska) ili ptičija (najčešće
orao ili soko) glava.


Pri sviranju, telo gusala se polaže na kolena (u krilo), dok dugačak vrat pridržava dlan jedne ruke.


Gusle su igrale važnu ulogu u istoriji srpske epske poezije budući
da su guslari — narodni pevači, opevali događaje iz nacionalne istorije
vekovima, sve dok ti tekstovi nisu konačno zapisani. Većina pesama
govori o vremenima otomanske vladavine i nacionalne borbe za
nezavisnost. Naporima Vuka Karadžića mnoge srpske epske pesme zapisane
su i sačuvane već u ranom 19. veku. U nekim knjigama i publikacijama se
spominje podatak da su srpske gusle dočekale Fridriha Prvog Barbarosu
kada se on u 12. vijeku sastao u Nišu sa srpskim vladarom Stefanom
Nemanjom, đe mu je Nemanja ponudio pomoć srpske države u krstaškom ratu.
Kažu da je Barbarosa bio zadivljen zvukom gusala i pjevanjem uz njih,
pa se mnogo interesovao oko pojedinosti vezanih za gusle.


Gusle daljim poreklom potiču iz srednje Azije, a ne zna se tačno
kako su dospele do Srba, neki pretpostavljaju preko Vizantije. Na vrhu
gusala je često jarčeva glava kao simbol stočarstva i nomadskih naroda,
dok je gudalo najčešće izrađeno u obliku zmije, kao simbol gorštačke
ljutine. Kasnije se na guslama sreću likovi nacionalnih junaka, a nije
slučajno što se prave od javora, jer javor kao drvo ima simboliku u
srpskoj predhrišćanskoj religiji i označavao je kult predaka. Takođe se
uz gusle slave preci.


Gusle se još sreću i u Siriji, a kod Lužičkih Srba se sreće gudački
instrument pod nazivom husle.Takođe, Srbi koji su menjali vjeru i
primali islam, bili su zadržali običaj opevavanja svojih muslimanskih
junaka uz gusle. Danas, se ovaj običaj kod njih gotovo izgubio".


izvor:vidovdan
Nazad na vrh Ići dole
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 3 Mar - 15:54


Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Uto 27 Avg - 20:04

Frula



Da bi se napravila dobra svirala, u nekim krajevima Srbije govorili su da je neophodno nabaviti “jednu granu u jesen isečenu da bi se tokom zime dobro osušila, i jedan oštar nož za skidanje kore”.Prema istoj tehnologiji, za pravljenje lepka bilo je potrebno “jedno belance, tri do četiri čena utucanog belog luka i smola veličine jajeta sa šljivinog drveta”.
Kad se grana pripremi, prelije se mlekom i dobro osuši tokom zime, zatim se više puta premaže uljem i sirćetom, a onda stavi u ovčije pečenje da se natopi masnoćom i tako impregnira.

Ovakve drvene svirale, takozvane frule, širom Srbije uglavnom su pravili pastiri koji su, osim na seoskim skupovima, najčešće svirali za sebe i svoju dušu.

Reč frula potiče od rumunskog izraza “fleur”, sviraljka, sviralče, a izrađivali su ih najčešće pastiri od pravih, bočnih grana određenog prečnika, nikad od stabla ili panjeva.



Фрула је дувачки/аерофони инструмент који се прави од једног комада дрвета (углавном шљиве). Састоји се из чепа (данце) којим је инструмент затворен са горње стране (не у потпуности с обзиром да му је одсечен један уздужни део да би омогућио пролаз ваздуха кроз цев свирале). На полеђини инструмента налази се отвор са оштрим бридом који се назива ветрило, а који сече ваздух стварајући тон. На дну свирале налази се рупа која се назива одушка. На предњој страни свирале налази се шест рупа и једна на полеђини помоћу којих можемо извести седам тонова у две октаве (најчешће тонови дурске лествице, а по могућности молске).








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Uto 27 Avg - 20:18

Truba




Truba  je postala jedan od simbola Srbije.
U muzičkoj tradiciji srpskog naroda ovaj instrument predstavlja važan element i javlja se u bezbroj oblika, ponegde je autohton, a negde usvojen iz drugih kultura.



Starinski muzički instrumenti u praksi su potpuno podređeni sviraču.

Instrument je u početku bio sve što je moglo da prouzvede zvuk ili šum sa ciljem da se pospeši komunikacija čoveka sa višim silama kojima je određeni obred bio posvećen.

Za proizvodnju zvuka u te svrhe koristili su se list, trava ili pero od crnog luka.

Kasnije, instrument postaje signalno sredstvo, da bi posle godina ljudskog razvoja on postao muzička sprava u pravom smislu reči.

Tradicionalni muzički instrumenti srpskog naroda na kojima se izvodila izvorna muzika su još i šargija i tambura, instrumenti koji su na ove prostore došli sa Istoka.

ŠARGIJA




Šargija, vrsta tambure, dugačka najčešće 95-100 cm. Korpus šargije je kruškolik, a vrat dugačak (oko 50 cm); čivije se nalaze na glavi i spreda i sa strane. Korpus ima nekoliko manjih i jedan veći otvor. Šargija ima 5, 6, 7 i redje, više žica i oko 12 prečnika.

Šargija je raširena u Bosni i na Kosmetu. Njome prate junačke pesme i svirači u Bosanskoj Krajini. Naziv šargija razvio se iz turske reči sarki (istok). Turci su je nazivali pod imenom tambur sarki, a narodna pesma je spominje kao sedefli šargiju.

Šargija /sarkija/ je vrsta tambure. Može imati 4 do 12 metalnih žica koje se štimuju na tri visine: prva i treća u razmaku velike sekunde, a druga koja se nalazi u sredini ja za kvintu niža od najviše. Svira se uz pomoć terzijana, vrste trzalice od životinjskog roga. Na najvišoj žici svira se melodija, dok ostale žice služe kao bordunska pratnja. Uz svirku šargije se uglavnom igra, ali se igraju i pesme. Šargija je zastupljena u muzičkoj praksi na Kosovu i Metohiju, Makedoniji i u pojedinim delovima Srbije, na primer u užičkom kraju.
Manje šargije nazivaju se tamburice-bugarkice i one se mogu stegnuti do veoma visokih tonova koji daju veoma visok i prodoran zvuk.

U srpskoj narodnoj muzici preovlađuju pravilni, uglavnom dvočetvrtinski taktovi. Prema akustičkim izvorima, srpska narodna muzika se deli na vokalnu, vokalno-instrumentalnu i instrumentalnu. Kao najstarija, vokalna muzika je naučno najzanimljivija, vokalno-instrumentalna nalazi svoju primenu u epsko-poetskoj kategoriji, dok se čisto instrumentalna muzika upotrebljava poglavito kao pratnja narodnih igara, ma da se praktikovala i nezavisno od njih. Vokalna muzika sa malim ambitusom preovlađivala je u planinskim krajevima. Ona se često nije mogla zabeležiti postojećim notnim sistemom. Epske pesme su se najčešće pevale uz gusle, veoma stari slovenski instrument, dok se najviše igralo uz pratnju pesme, gajdi ili svirale. Dvojnice su pastirski ili putnički instrument a orkestarsko muziciranje u Srbiji je sasvim skorog datuma.



Двојнице или свирале су народни дувачки инструмент. Састоји се од две цеви израђене једна уз дрзгу од истог комада дрвета, најчешће шимшировог. Горњи крај цеви, у који се дува истесан заједно. Свака цев има писак и рупице. Десна цев има једну рупицу више од леве и свира се двогласно.

Двојнице су обично извана украшене шарама изрезбарених, обојене жутим мастилом и сл. Као изразито пастирски инструмент распрострањене су широм Балкана. Служе за пратњу песама и плесова, највише кола.



worpress.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 15 Feb - 14:51

BALKANSKI NARODNI INSTRUMENTI


U želji da otkrijemo tipične osobine balkanskog instrumentarijuma i pokušamo da prodremo u njegov istorijat, polazimo od grčkih muzičkih instrumenata i instrumenata jugoslovenskog tla, od bugarskih i albanskih folklornih primeraka, od onih koje su poznavali starosedeoci do instrumenata srednjovekovnih doseljenika. Pribegavamo likovnim izvorima da bismo sagledali starinu instrumenata koji su mogli da budu u folklornoj praksi. Svesni smo da su srednjovekovni slikari i vajari radili po predlošcima koji su im služili kao uzori za oblikovanje kompozicija, pa i instrumenata, ali smo takodje svesni da su se instrumenti na umetničkim spomenicima vremenom menjali. Tu promenu su mogli da prouzrokuju i narodni instrumenti. Kao folklorni, a tako isto kao slikani i vajani, ustalili su se u balkanskom srednjem veku samo neki instrumenti koji su imali antičku grčku prošlost. To su krotala, cimbala, timpanon-daire, flauta-svirala, kratak rog i Panova svirala.


Mada brojni, balkanski narodni idiofoni su pretežno prigodnog karaktera, te zapravo i ne pripadaju instrumentima u pravom smislu reči. Pojedini nemaju širu balkansku rasprostranjenost. Medju onima koji se mogu pratiti u umetnosti, neka budu spomenuti cimbala-zilija, odnosno zilj ili campare, a zatim trijangi — grčki trigono. Od antičkih grčkih idiofona samo su se u srednjem veku zadržali krotala i cimbala. Pitanje je da li krotala odgovaraju klepeteljkama koje i danas postoje u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji.


Krotala se javljaju na ranosrednjovekovnim vizantijskim minijaturama, a od polovine 14. do polovine 16. veka na živopisu sa grčkog, bugarskog, makedonskog i srpskog tla.1

Tasovi, zapravo kimbale imaju antičku istoriju, a u srednjem veku su kao kimvala prikazivani od vizantijskih minijatura 11. veka do fresko-slikarstva 14. veka, ali i kasnijih perioda, uključujući i 17. vek. Njihova nekadašnja rasprostranjenost bila je i na terenu van Grčke i Makedonije, gde se danas koriste kao narodni instrumenti, naime u oblasti današnje Bugarske i Srbije do Smedereva.
2. Balkanski nazivi tasova — čampara (makedonski i bugarski), eapara (albanski), odnosno zilj (makedonski), žile (albanski), zil (bugarski) i zilia (grčki) srodni su sa imenima odgovarajućih instrumenata Arapa, Turaka, Persijanaca i Rumuna.
3.Ovim se proširio teren mogućih uticaja na balkanski idiofoni instrumentarijum. Istorijski, zapravo umetnički izvori, kazuju da su ovi uplivi mogli da deluju već od ranog srednjeg veka.

Jedine nama poznate predstave trijangla su u renesansnoj umetnosti hrvatskog i slovenačkog tla, u Sv. Martinu u Bermu (1431) i u Vovre/Haimburgu (oko 1480), nastale u italijanskoj tradiciji. Ne smatramo da se mogu povući paralele sa grčkim narodnim instrumentom ovog oblika.

Gotovo se svi membranofoni grčkog folklornog instrumentarijuma mogu naći i kod drugih balkanskih naroda.

Daouli je bubanj koji odgovara bobenu ili tapanu na tlu Makedonije, Bosne i Bugarske.

Toubi je mali bubanj, odnosno doboš ili bubnjić. Instrument iz porodice daira — defi, može se naći u narodnom instrumentarijumu Makedonaca, Albanaca, Bosanaca i Crnogoraca pod imenom defa i daira.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 15 Feb - 14:53


Tombeleki je makedonska, odnosno albanska darabuka, darbuka i tarabuka. Medju grčkim narodnim instrumentima nema talambasa, ali su zato oni u jugoslovenskom, zapravo bosanskom folkloru. Svi ovi membranofoni, sa manje ili više medjusobne sličnosti, pokrivaju pretežno bliskoazijski, ali i severnoafrički prostor. Arapski i turski bubanj su neretko plići od balkanskog. Grčki defi, defili i dahares, dares ili daires, jugoslovenske daire, dahire, dajre i def, albanski def i bugarske daire nisu nepoznate u Egiptu, medju arapskim življem, u Turskoj, Gruziji, Azerbejdžanu i Jermeniji, na Kavkazu, u Moldaviji i Av-ganistanu, kod Kurda i u Alžiru.4 Tombeleki ili tarabuka (grčki naziv), odnosno darabuka, darbuka, darbaka, tarabuka, taranbuka (na jugoslovenskom tlu), tarambuka i tarabuka (bugarski), figurira u Avganistanu, Tunisu, Arabiji, Iraku, u Turskoj i Persiji.5 Talambasi, zapravo daulbasi, davulbazi, dunbelki, tulumbasi, nakare i nakarade, nisu nepoznati u Persiji, Turskoj, Azerbejdžanu, Gruziji i Egiptu.6

Bubnjeva nije bilo u antičkoj Grčkoj, ali se zato njihovi prikazi mogu videti na vizantijskim, persijskim i arapskim srednjovekovnim minijaturama, sa povijenim maljicama i X-trakama. Oni su najtipičniji za umetnost vizantijskog kulturnog kruga, konstantno prisutni od 11. do početka 19. veka na grčkoj, makedonskoj, bugarskoj, srpskoj i crnogorskoj teritoriji. Posebno su karakteristični za srpsku umetnost, rasprostranjeni sve do Hopova. Medju najbrojnijim su instrumentima na srednjovekovnim spomenicima. To bi moglo da znači da su se nekada mogli koristiti na mnogo širem terenu od onoga na kome se danas upotrebljavaju u folkloru, i da su se možda javili kao narodni instrumenti pre dolaska Turaka.7

Def ili daire imaju svoju bogatu antičku orijentalnu i grčku istoriju. Nisu poznate njihove predstave na spomenicima u sferi delovanja vizantijske umetnosti pre polovine 14. veka. One su retko prikazivane, te bi se stoga moglo zaključiti da ih balkanski narodi nisu osobito primili. Sudeći po bugarskom Zemenskom manastiru, na čijim zidovima je oko 1354. predstava daira, mogle su prispeti na Balkan pre turske invazije. 8 Na zapadnobalkanskim spomenicima su renesansne tvorevine.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 15 Feb - 14:55


Zanimljivo je da je možda darabuka isukana, koliko nam je poznato, samo na minijaturi Aleksandrove gozbe u Srpskoj Aleksandridi (kraj 14. veka), ali njena identifikacija nije sigurna. Bila je, po svoj prilici, medju najredje prikazivanim instrumentima vizantijskog srednjeg veka.

Ako se danas u talambase udara u Bosni, i ako im je ime nakarija arapsko, a srpske narodne pesme pominju nakarade, očigledno je, s obzirom na dugi boravak Turaka u bosanskim krajevima, da su prispeli sa Orijenta. Likovni spomenici ukazuju na njihove raznolike dimenzije i načine udaranja koji mogu da budu bliži orijentalnim ili srodniji oblicima talambasa sa renesansnih uzora. Pošto su njihovi prikazi od polovine 14. veka na balkanskom tlu, to su i oni mogli da udju u folklornu praksu u to isto doba. Tokom četiri veka, znači do polovine 16. stoleća, pojavljivali su se na bugarskim i srpskim spomenicima, obuhvatajući prostor od Pološkog, Pive i Decana, do Mesića kod Vršca.9

Kao i membranofoni, tako se i kordofoni instrumenti grčkog tla gotovo u celini, razume se u posebnim varijantama, javljaju i u drugim balkanskim zemljama. Koliko se izgubila antička tradicija pokazuje upravo ova porodica instrumenata. Nestaju lire i kitare. Imenom lire nazivaju se gudački instrumenti. Harfa se ne koristi kao narodni instrument, a laute, za koje je znala antička Grčka, dobijaju u srednjem veku brojne podvrste koje i danas, pripadajući porodici tambura, postoje u balkanskom folklornom instrumentarijumu. Njihove predstave se sreću i u umetnosti. Dok su membranofoni na umetničkim spomenicima pokrivali teritoriju na kojoj su i danas u upotrebi, kordofoni su nešto šire rasprostranjeni. Ovo se osobito odnosi na liru, odnosno liricu. U slučaju obe porodice instrumenata očigledna je skoro potpuna okrenutost Orijentu. Još jedan zanimljiv momenat: kao što je talambas u upotrebi van grčke teritorije, tako se u gusle, iz porodice kordofona, svira medju srpskim i crnogorskim življem.

Laghouto iz porodice lauta ima unutar grčkog prostora brojna imena. Dugim lautama odgovaraju varijante jugoslovenskih ikitelija, saza, karaduzena i šarkija, bugarskih bulgarija i saza, albanskih šarkija. One su u srodnosti sa sličnim oblicima induskih, egipatskih, avganistanskih, tadžikistanskih, uzbekistanskih, gruzijskih, iračkih, turskih i rumunskih instrumenata, pripadajući podvrsti tambura.10 Grčki outi je makedonski ut. Dva osnovna oblika lauta iz narodnog balkanskog instrumentarijuma koji se mogu pratiti u srednjovekovnoj umetnosti, odgovaraju laghoutu i outiju, naime dugovratoj lauti malog korpusa i lauti kraćeg, zakošenog vrata i nešto većeg tela. Onih prvih gotovo da i nema na umetničkim spomenicima. Najbliži im je hopovski instrument iz 1608. godine koji ima oblik tambure bosanskih janičara-tamburaša 16. veka. Nasuprot tome, laute oblika outija su na najstarijim spomenicima, od 12. veka na vizantijskim minijaturama, u srpskoj i bugarskoj umetnosti 14. veka, na srpskim i vizantijskim freskama 16. veka i najzad na srpskom i bugarskom tlu od 17. do polovine 19. veka.11 Laute ovakvog oblika u umetnosti hrvatskog i slovenačkog tla nisu pod orijentalnim uticajem.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 15 Feb - 14:57

Da li bi mandolina, grčki narodni instrument koji nema pandana u muzičkim instrumentarijumu drugih balkanskih naroda, odgovarala mandorama na spomenicima u Hrvatskoj i Sloveniji?


Lira u grčkom, licira u hrvatskom i gadulka u makedonskom i bugarskom folklornom instrumentarijumu ima sličnosti sa instrumentom u Dečanima (1335—1350). To je ujedno i najstariji poznati gudački instrument balkanskog tla. Ne samo da ukazuje na moguće uticaje primorskih majstora na živopis ovog manastira već povezuje gudačke instrumente ovog tipa na širem balkanskom prostoru, uključujući i njegov istorijat i isto teritoriju nastanjenu Srbima.13

Grčke kruškolike fidule nazivaju se kemendže ili kemane i imaju formalne sličnosti sa turskim, jermenskim, uzbekistanskim, pa čak i sa marokanskim muzičkim instrumentima iz porodice gudača ove vrste.14 Bilo ih je već u 11. i 12. veku u Vizantiji, a predstavljeni su i na kasnijem vizantijskom živopisu. Ne bi svi njihovi obliki, koji se javljaju u srpskoj i bugarskoj srednjovekovnoj umetnosti, odgovarali narodnim instrumentima balkanskog tla.15 Začudjujuća je njihova malobrojnost na umetničkim spomenicima.

Ako su srpske narodne pesme izvodjene uz gusle i ako su srednjovekovne gusle, pominjane u rukopisima od 12. veka imale oblik sličan sadašnjem, malo je njihovih prikaza u srpskoj umetničkoj prošlosti. Nama najstarija poznata predstava gusala je u Psaltiru Gavrila Trojičanina (1643) i na ikoni iz Morače (1672—1673). Zašto je njihov broj zanemarljiv u umetnosti, kada su u narodnoj praksi po svoj prilici bile u intenzivnoj upotrebi?

Violina u grčkom folkloru, violina, odnosno gosli, gusle, egede, cernane kod jugoslovenskih naroda i instrument sličnog oblika na drvenim vratima u Treskavcu iz 16. veka? Nije li sličnost slučajna?

Grčki kanonaki, makedonski kanon i kanun na Kosovu, grčki sandouri i jugoslovenski santur, citre i oprekelj: psalterioni, odnosno dulčimeri koji najčešće imaju pandane u umetnosti onih naroda na čijem se terenu koriste kao narodni instrumenti.16 Predstave psalteriona ovakve vrste u srpskoj i bugarskoj umetnosti uklapaju se u 14. vek, u period kada su ovi instrumenti inače najčešće prikazivani, a na vizantijskim freskama su u 16. veku.17 Njima srodni instrumenti nalaze se širom Turske i arapskih zemalja, Egipta, Sirije, Iraka, Indije i Indonezije. Grčki sandouri pripada porodici dulčimera, te se, kao i slovenački oprekelj, može naći na renesansnim spomenicima slovenačkog tla. Teško bi bilo povezati ih sa grčkim narodnim instrumentima ove vrste, pošto se ovakvi oblici javljaju u evropskoj praksi. Oni se nalaze, po tvrdjenju G. Sachsa, pretežno na severu Evrope. Slovenački prostor ih je, zahvaljujući umetničkim spomenicima, obuhvatio i u južnoj Evropi. Pretpostavka o uticaju slovenačkog tla nije bez osnova, zato što se oprekelj upotrebljava u narodu.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 15 Feb - 14:58



Aerofoni su najbrojniji od svih dosadašnjih vrsta: od prigodnih do tradicionalnih i onih savremenije provenijencije. Od lista do biča, čigre, zvrka, vovka, dugmeta na koncu, zujalke, zujače, brkače, pucaljke, šupljeg ključa i šuplje stabljike. Od tradicionalne flojera-souravlimadoura, žurna, gajdi, horni kod grčkog naroda, do odgovarajućih oblika kod drugih balkanskih stanovnika. Flojera porodica ima srodnosti sa frulama, cevarama, sviralama u Jugoslaviji, sa svirkama i cifarama (svirkatama) kod Bugara, sa arapskim instrumentima. Dvocevne svirale i dvojnice na jugoslovenskom terenu, odgovaraju dvojankama kod Bugara. Kaval nosi isto ime na makedonskom, bugarskom, albanskom i turskom tlu, a slično se imenuje u Turskoj, severnoj Africi, Rumuniji, Sovjetskom Savezu, Iranu i kod Arapa. Duduk je jugoslovenski i bugarski, ali i turski. Bugarskim zurnama i zurlama odgovaraju zurle u Makedoniji, žurne i surle u Albaniji i sopile u Istri, i ti isti instrumenti u Indiji, Persiji, Siriji, Turskoj, Rusiji, Gruziji, Azerbejdžanu, Jermeniji, Uzbekistanu, karpatsko-ukrajinskoj oblasti i Rumuniji.19 Ime gajdi se koristi u grčkim, jugoslovenskim, bugarskim i arapskim krajevima. Duvačkim instrumentima iz porodice horni i truba pripadaju, iz fonda jugoslovenskog instrumentarijuma, životinjski rogovi, alpski rog, bucina i tuba-homa na severozapadnom prostoru i homoljske trube na istočnom. Panova svirala je grčki narodni instrument, a u odgovarajuće orglice (trstenke) se svira u Štajerskoj. Klarino, odnosno grneta, zatim usna harmonika, harmonika i limene trube su relativno kasnije prispeli u balkanski folklor.

Šta je od ovih instrumenata prikazano u umetnosti? Razne vrste svirala, zurle, gajde, rogovi, trube i Panova svirala. Zanimljivo je da su se najstariji primerci šalmaja, slični sopilama i zurlama, zatim bucina, dvocevne svirale i gajde javili na tlu Slovenije i Istre.20 Nije moguće odrediti folklornu pripadnost instrumenata nevelike dužine tipa svirala, zato što su slični oblici pravljeni u raznim vremenskim periodima i na različitim kontinentima, pogotovo što nisu precizno prikazivani na spomenicima likovne umetnosti. Reklo bi se, i pored toga, da prava flauta iz Nagoričina (1317—1318) može da se uvrsti u pastirske kljunaste flaute. Dobija se, takodje, utisak da bi neke poprečne flaute mogle odgovarati sviralama-strankama








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 15 Feb - 15:00



Drugi je slučaj sa dvocevnim sviralama i kavalom. Dvocevne svirale su nadjene u umetnosti hrvatskog tla i na kasnijim grčkim spomenicima. Sličan je slučaj bio sa Uricom. Dok je lirica, instrument hrvatskih krajeva, predstavljena u srpskoj umetnosti, dotle su dvocevne svirale sa reskom ili dvojnice, u koje se svira širom današnje Jugoslavije, prisutne na spomenicima hrvatske i slovenačke teritorije.22 Kaval je vezan za islamske minijature i za živopis vizantijskog kulturnog kruga, poglavito za 16. i 17. vek,23 te je očigledno da je prispeo na Balkan sa turskom okupacijom. Sudeći po likovnim izvorima, ne bi trebalo da je bio u upotrebi pre 16. veka. Zurle su još jedan instrument čije su prisustvo na Balkanu po svoj prilici omogućili Turci. Umetnički spomenici ukazuju na njihovu pojavu u 16. veku. Živopišu se na kompoziciji Ruganja Hristu umesto nekadašnjih rogova i busina. Pošto u turskom periodu majstori zivopisci u većini slučajeva nisu mogli da imaju uzore iz kakvih drugih umetničkih centara, osim starog srpskog živopisa, ova kompoziciona izmena bi se mogla protumačiti uticajem tla.

Jedan zanimljiv fenomen: gajde kao narodni instrument u Grčkoj, Bugarskoj, Makedoniji, Srbiji, Vojvodini i severnoj Hrvatskoj i gajde samo u umetnosti na tlu Grčke, Hrvatske i Slovenije.25 Kako objasniti njihovo odsustvo na srpskim i bugarskim spomenicima? Možda kasnom pojavom u folkloru ovih naroda? Ako su vizantijski majstori bili vekovima uzor srpskim slikarima, zašto ovi nisu, unutar kompozicija koje su oblikovali poput vizantijskih, uključili i gajde, kao što su to učinili sa drugim instrumentima? Da li su gajde na zidovima crkava u Hrvatskoj i Sloveniji prispele renesansnim putevima ili su rezultat domaćeg podsticaja?

Kratki rogovi su se, kao signalni instrumenti pravili, poput svirala, tokom različitih perioda, i to ne samo na evropskom tlu. Iz tog razloga je teško govoriti o direktnom balkanskom uticaju na umetnost ove iste oblasti. Oni postoje u srpskoj srednjovekovnoj umetnosti od minijatura 12. veka do živopisa 18. veka i ne znači da nisu mogli da nastanu putem folklornog uticaja.26 Još je manje verovatno da su duge homoljske trube, koje su po svoj prilici rumunski import, učinile da se na odredjenim kompozicijama, pretežno u živopisu, pojave slični instrumenti. Ove se, uostalom, razlikuju i po dužini i po načinu držanja od instrumenata koje srećemo na srednjovekovnim spomenicima. Možemo li busine i tube iz Decana (1335—1350) porediti sa rikalom iz Homolja?








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 15 Feb - 15:01


Bucina ne samo u slavonskom folkloru i u Sv. Lenartu (14—15. vek) na tlu Slovenije već i u Staroj crkvi na groblju u Smederevu (šezdesete godine 17. veka), ako se ovaj instrument može sa njom porediti.

Imaju li srodnosti tuba iz Stare crkve u Smederevu i tuba-horna iz Dolenjske u Sloveniji?

Panova svirala u vizantijskom folkloru i u hrvatskom i slovenačkom instrumentarijumu, i Panova svirala samo u vizantijskoj umetnosti već u 11. veku.

Pokušaj istorijskog sagledavanja folklornih instrumenata balkanskog tla svakako nije dao definitivne odgovore o nekadašnjoj raznovrsnosti narodnih instrumenata na ovom tlu. To i nije bila namera. Svaki novoistraženi spomenik mogao bi da izmeni dosadašnji istorijski uvid u starinu pojedinih instrumenata. Čini se da bi srednjovekovni instrumentarijum, tako bitno drukčiji od antičkog, mogao da pobudi na razmišljanje o mogućim narodnim uticajima na muzičke instrumente predstavljene na umetničkim spomenicima, bar u odnosu na one koji su se do danas zadržali u narodnoj praksi. Pošto nemamo uvid u razgraničenje izmedju amaterskog i profesionalnog muziciranja, a u srednjovekovnoj umetnosti su muzički instrumenti poglavito u rukama narodnih muzikanata, polazimo od pretpostavke da su i bili folklorni. Ne znači da godina njihovog prikazivanja u umetnosti podrazumeva i vreme kada su počeli da se upotrebljavaju u narodu: to je moglo biti i ranije, ali i kasnije od nama poznatog datiranja.

U umetnosti južnog i severoistočnog Balkana prikazana je većina narodnih muzičkih instrumenata čije je poreklo orijentalno. Ukoliko nisu autohtoni, teško bi mogli da budu zapadnoevropske provenijencije. Kako se na zapadnobalkanskom prostoru još očiglednije sučeljavaju orijentalni i zapadnoevropski uticaji, nije bez interesovanja ukazati koji su narodni instrumenti ovog tla predstavljeni u srpskoj srednjovekovnoj umetnosti, odnosno u umetnosti vizantijskog kulturnog kruga, i koji su instrumenti na spomenicima podignutim na hrvatskoj i slovenačkoj teritoriji. Tako bi isto bilo zanimljivo uočiti koje su vrste instrumenata integralno prisutne u umetnosti oba kulturna područja. Time bi se podvukla granična rasprostranjenost narodnih instrumenata orijentalne tradicije.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   Ned 15 Feb - 15:08

Dok su laute-tambure, mada u malom broju, predstavljene, pored gusala, lirice, Panove svirale, svirala različitih vrsta, gajdi, sopila, odnosno zurli i rogova u umetnosti vizantijske tradicije, na renesansnim spomenicima hrvatskog tla su cimbali, svirale, gajde i rogovi. Strančice, Panova svirala, pastirski rog, svirale i gajde medju instrumentima su koji postoje u slovenačkom folkloru. Oni su našli mesta u umetnosti vizantijskih stilskih okvira. Oprekelj, gajde, svirale i Panova svirala(?) su na zapadnoevropskim umetničkim delima. Svirale, rog i gajde su zajednički instrumenti oba stilska područja, vizantijskog i zapadnoevropskog.


U želji da dobijemo uvid u isukane i izvajane muzičke instrumente na teritoriji današnje Jugoslavije, gde upravo najviše dolazi do izražaja susretanje orijentalne i zapadnoevropske kulture, polazimo od njihovih vrsta. Ovim bismo dobili njihovu vremensku i teritorijalnu razgraničenost. Klepetaljke i campare bi mogli da budu predstavnici narodnih idiofona, a tapan, def-daire i talambasi zastupnici membranofonih instrumenata, dok duge laute-tambure laute sa zakošenim vratom — ut, mandoline, lirica-gadulka, kemendže, gusle, violina, kanon i oprekelj, pripadaju kordofonom narodnom instrumentarijumu. Kao i ova porodica instrumenata, tako su brojni i aerofoni: svirala sa kljunom, svirala-stranka, dvocevna svirala, kaval, zurle, gajde, kratak rog, bucina i tuba-horna.


Tapan je na prvom mestu po broju zastupljenih primeraka širom srpskog i makedonskog tla. Klepetaljke, campare i talambasi, ut, oprekelj, zurle i gajde su vidni na više spomenika. Samo na jednoj ili na nekoliko kompozicija sreću se def-daire, tambura, mandoline, lirica-gadulka, kemendže, gusle, violina, kanoni, svirala-stranka, dvocevna svirala, kavali, kratki rogovi, bucina i tuba-horna. Očevidno je da postoji mogućnost slučajne sličnosti muzičkih instrumenata na umetničkim spomenicima i onih koji se upotrebljavaju u narodu, pošto oblici narodnih instrumenata izuzev tapana, talambasa, oprekelja i gajdi nisu konstantno prikazivani.


Hronološki redosled instrumenata obuhvata kratke rogove od 1180. godine i većinu instrumenata od 14. veka — klepetaljke, campare, tapan, taiambase, ut, mandoline, lirice-gadulke, kemendže, kanone, sviralu sa kljunom, sviralu-stranku i bučinu. To bi značilo da su ovi instrumenti mogli da budu u upotrebi pre dolaska Turaka. Ostali su vezani za kasniji period, pa možda i za turske uticaje, i to: dvocevna svirala i gajde od 15. veka, def-daire, violina i zurle od 16. veka, a od početka 17. veka tambura, gusle, kavali i tuba-horna.

Većina narodnih instrumenata se nalazi na srpskim spomenicima u oblasti Srbije i Makedonije. Ako su u istini predstave muzičkih instrumenata značile i njihovo koriščenje na odgovarajućem terenu, tada se u campare, tapan, daire i taiambase udaralo u Srbiji, a u ove poslednje i u Makedoniji. Srbi su, možda, svirali u ut i liricu-gadulku, Srbi i Makedonci u kemendže, Srbi u kaval i zurle, Slovenci u gajde, Srbi u bučinu i tubu-hornu. Time bi slika današnje rasprostranjenosti narodnih muzičkih instrumenata na Balkanu bila donekle izmenjena.


riznicasrpska








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Stari muzicki instrumenti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Stari muzicki instrumenti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Stari muzicki instrumenti
» Halil Džubran "Glas Pjesnika"
» Muzički instrumenti-antika
» Srpski tradicionalni muzički instrumenti
» Muzički Instrumenti
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Muzika, Film, Net :: Muzika :: Muzički stilovi i pravci-