Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Slikari i modeli

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Sub 21 Feb - 18:44

[You must be registered and logged in to see this image.]
Lou Salomé

Lu Salome (rođena Louise von Salomé / Луиза Густавовна Саломе) bila je psihoanalitičar i pisac, veoma cenjeni intelektualac, u bliskim prijateljskim vezama sa mnogim misliocima s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka, kao što su bili Rihard Vagner (Richard Wagner), Sigmund Frojd (Sigmund Freud), Rajner Marija Rilke (Rainer Maria Rilke) i naravno Fridrih Niče(Friedrich Nietzsche).

Nemačko-dansko-ruskog porekla, Lu je provela detinjstvo ispunjeno luksuzom i privilegijama. Kći generala u službi dinastije Romanov, bila je nezavisna i slobodnog duha, samosvesna i inteligentnta, skeptična prema društvenim i verskim običajima svog vremena i žedna znanja o svetu. Tokom zime 1882. godine, zajedno sa majkom, dvadesetjednogodišnja Lu je otputovala u Italiju da poseti majčinu prijateljicu Malvidu fon Mejzenburg u Rimu. Malvida je bila poznati revolucionar, spisateljica radikalnih stavova i bliska prijateljica Ničeove porodice. Prema samom Fridrihu Ničeu je bila majčinski nastrojena i podržavala ga je tokom čitavog njegovog stvaralaštva. Baš u njenoj kući u Sorentu, Niče je napisao svoju knjigu “Ljudsko, suviše ljudsko” (Menschliches, Allzumenschliches). Zajedno sa Malvidom i Ničeom živeo je i mladi jevrejski filozof Paul Re (Paul Rée), koji se interesovao za psihologiju i pomagao je Ničeu tokom rada na knjizi. Niče je značaj ove pomoći pokazao u komentaru u kojem Reu daje “očinska prava” za knjigu. Kada je Lu Salome stigla u Rim, Niče nije boravio u kući Malvide fon Mejzenburg, ali je predstavu o božanstvenosti mlade Ruskinje ubrzo dobio u pismu kojim mu je Re najavio da planira da je zaprosi. Kada se Niče konačno pojavio u Rimu, tokom upoznavanja Lu je pozdravio iznenadnim pitanjem: “Koje su nas to zvezde spojile?” Ako imamo na umu o kom filozofu je reč, ovakvo upoznavanje deluje, najblaže rečeno, neobično.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Razvoj veze između Ničea i Lu veze bio je komplikovan i nepovoljan, što zbog njihovih priroda, što zbog stalnog prisustva drugih ljudi, pre svega Rea i Ničeove sestre, što zbog drugih okolnosti… On se, kao i Re, u nju zaljubio čim ju je upoznao, a ona je želela da što duže ostane van Rusije i uživa u pažnji koju su joj pružali intelektualci i umetnici. Niče je zamolio Rea da zaprosi Lu u njegovo ime, ne shvatajući da je i ovaj podjedanko zaljubljen u nju. Obojica su, iz različitih razloga, želela da joj pomognu da ostane izvan Rusije što je duže moguće. Napravili su studijski plan u trajanju od godinu dana koji bi im svima pomogao da zajedno ostanu što duže mogu.

Ničeovi biografi smatraju da je Ničeovu ulogu u ovoj situaciji najviše zakomplikovao njegov odnos sa sestrom Elizabet (Elizabeth) i majkom, koja je zauzimala tradicionalnu najvažniju ulogu u religiozno matrijarhalnoj porodici. Ni ona ni Elizabet, koja se sa Fridrihom zbližila tokom mladalačkih suprotstavljanja majci, nisu želele da Ničea ostave van kontrole, a Niče se upuštajući se u vezu sa Lu zaputio pravo u neobuzdanu oluju. Misleći da Elizabet nekako može da opravda ovaj intelektualni ménage-à-trois, on joj je pisao zahtevajući njenu pomoć, želeći da im ona bude pratilja tokom te studijske godine koju su bili planirali. Ali, nije mogao da prevari svoju sestru – ona je prozrela da, kada se radi o Lu, Niče nema samo intelektualne namere i nije želela da mu pomogne. Šta više, ona i majka su počele da kuju plan da se oslobode od mlade Ruskinje.

Krajem aprila, Lu i njena majka su prešle na sever Italije. Zajedno sa Ničeom i Reom otputovale su do jezera Orta u Alpima. Jednoga dana Niče je dobio priliku da bude sâm sa Lu. Njih dvoje su otišli u šetnju, posle koje su Re i Luina majka bili vrlo uznemireni. Godinama kasnije, Lu je rekla: “Da li sam poljubila Ničea ili ne, ni danas sama ne znam”; Niče je neposredno nakon susreta u pismu Lu napisao “Dugujem ti najlepši san svog života”, a kasnije – “Lu na Orti je bila drukčije biće”. I zaista – koliko god to neverovatno zvučalo, Niče je bio zaljubljen “do ušiju”. Prijatelji sa kojima se sreo ubrzo nakon ovog izleta, Overbekovi, o njemu su govorili kao o “potpuno drugačijem čoveku, koji je pričao neprestano, najviše o Lu … kao čoveku koji je ugledao obećanu zemlju”.

Niče je Lu sledeći put sreo u Lucernu i ponovo je zaprosio, ovaj put lično. Ali, Lu ga je odbila. Tada Niče počinje da sumnja da su Re i Lu ljubavnici i da su ga samo koristili da opravdaju svoju aferu. U tom period i pod tim utiskom, Niče je zajedno sa poznatim švajcarskim fotografom Žilom Boneom (Jules Bonnet) napravio poznatu fotografiju na kojoj se nalaze svih troje u jednoj vrlo neobičnoj situaciji. Naime, on je naložio Lu da klekne na mala farmerska kolica držeći bič, dok su on i Re stajali ispred kolica koja su bila konopcima povezana sa Luinim rukama. Sâm Niče pometeno gleda u svoju levu stranu, van fotografije. S obzirom na to da je Niče organizovao njihove poze, ova fotografija govori mnogo o tome kako se on tada osećao. Ubrzo je svoje razočarenje izrazio i rečima, kada je napisao onu poznatu i često rabljenu rečenicu: “Ideš ženama? Ne zaboravi bič”.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Fotografija Žila Bonea - Lu, Re i Niče

Lu i Niče su se kasnije sreli u Bajrojtu u Nemačkoj, gde ju je Malvida pozvala da boravi sa njima u Tautenburgu. Re, Niče i Lu su uspeli da ubede njenu majku da je ostavi u Zapadnoj Evropi i dogovorili se da zimu provedu studirajući u Beču. Niče je uživao u vremenu koje provodi nasamo sa Lu. Da je ovo i na nju delovalo pozitivno dokazuju i zapisi iz njenog dnevnika: “Takođe provodimo srećne časove na ivici šume na klupi blizu njegove kuće. Kako je samo dobar osećaj smejati se i sanjati i pričati pod predvečernjim zracima Sunca koji na nas padaju kroz grane drveća.”
Ipak, Ničeovo povlačenje iz ovog trougla nisu uzrokovali ni Lu ni Re ; bila je to njegova sestra Elizabet, 36-ogodišnja usedelica. Jedan od Ničeovih biografa je smatrao da se Elizabet trudila da pronađe nekoga ko će probuditi njene najpotisnutije frustracije, ne bi mogla da pronađe bolju osobu za to nego što je bila Lu, koja je predstavljala sve čega se ova grozila. Njene nekonvencionalne navike, šokantno ponašanje sa muškarcima, nemar čak i za običnu čistoću kod Elizabet su izazivali skoro fizičko gnušanje. Pitala se kako je njen brat i mogao da pomisli da se združi sa takvim stvorenjem. Kap koja je prelila čašu bila je Luina bezosećajnost za očigledne intenzivne tenzije između Ničea i Vagnera. Nakon provedenih mesec dana u Tautenburgu, Elizabet je napustila Ničea i odbila da obitava u porodičnom domu ako se on tamo vrati. Tako ekstreman potez je, naravno, uvukao i njihovu majku u sukob. Niče je sada bio potpuno odvojen od svoje porodice! Iznajmio je mali stan u Lajpcigu, pokušavajući da smiri situaciju sa majkom i sestrom koje su pravile skandal, uverene da Lu saleće Fridriha. U stvarnosti, situacija je bila suprotna – on je saletao nju.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Šesnaestogodišnja Lu (1877)

Neki prijatelji su ga napustili pa je Niče želeo da se prijateljstvu sa Lu i Reom posveti više nego do sada. Oni su ga posećivali u Lajpcigu, ali, koliko god da se trudio, Niče nije mogao da odnos sa Lu vrati na “Tautenburški nivo”. Nakon svađe između njih dvoje, Lu se vraća u Berlin sa Reom, ne pozdravivši se sa Ničeom, i njih dvoje počinju da otvoreno žive zajedno. Ona je konačno doživela ono što je uvek zamišljala – nezvaničnu emotivnu vezu ispunjenu večernjim druženjima sa mladim intelektualcima a Niče je konačno shvatio da su Lu i Re potpuno opijeni jedno drugim, ne ostavljajući nimalo mesta za njega. Izgubio je sve a njegovo psihičko i zdravstveno stanje to nisu mogli da podnesu. Krenuo je u Italiju, usput svrativši kod Overbekovih, koji su rekli da je ličio na ljudsku ruinu. Ubeđivali su ga da ostane kod njih, ali je on to odbio. Plašili su se da će oduzeti sebi život, a njihovi strahovi nisu bili neopravdani – u svojim pismima u periodu koji je sledio često je pominjao samoubistvo.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Sve ovo se desilo nakon njegovog uspona posle objavljivanja dela “Vesela nauka” (Die fröhliche Wissenschaft), što je samo uvećalo njegov pad. Ali, njegovo oporavak bio je podjednako spektakularan. Pisanju se vratio sa pravom stvaralačkom groznicom – prvi deo dela “Tako je govorio Zaratustra, Knjiga za sve i nikoga” (Also Sprach Zarathustra, Ein Buch für Alle und Keinen) napisao je za svega nekoliko dana.

Posle svega Re je živeo srećno sa Lu samo nekoliko godina, njihova veza nije potrajala. Ona ga je ubrzo zamenila drugim čovekom, po imenu Fridrih Karl Andreas (Friedrich Carl Andreas). Re je umro, a njegova smrt nije bila do kraja razjašnjena – u pitanju je bila ili nesreća ili samoubistvo. Ovo nije usporilo Luino intelektualno stvaralaštvo i strast; Rilke i Frojd su joj uvek bili blizu, a Ničea, ipak, nikada nije zaboravila. Nije zaboravio ni on nju – o svojoj nekadašnjoj muzi rekao je: “Ta mršava, prljava, smrdljiva majmunica sa svojim lažnim grudima – prava propast!”

Niče je imao 38 godina kada je upoznao Lu, ona 21. Bila je jedina Ničeova ljubav i to platonska, a sa svim drugim muškarcima imala je prave veze. Za Andreasa, čije je prezime zadržala do kraja života, udala se, između ostalog, i zato što je pretio da će izvršiti samoubistvo ako ga odbije. Sa Rilkeom, koji je od nje bio mlađi 14 godina, upoznala se 1897, kada je ona imala 36. Neko vreme proveli su u Rusiji, njihova veza trajala je tri godine, pod njenim uticajem ime Rene promenio je u Rajner i kada se rastanu dopisivaće se čitavog života.

Istorija Lu Andreas Salome neće zapamtiti samo kao muzu umetnika. I sama je napisala tri romana, eseje o Ničeu, Tolstoju, Rilkeu, psihoanalizi, feminizmu… Pisala je priče za decu i napisala je autobiografiju pod nazivom “Moj život” . Umrla je u 76. godini u nacističkoj Nemačkoj.

Jedna od centralnih tema romana i filma “When Nietzsche Wept” / “Und Nietzsche weinte” (Kada je Niče plakao / I Niče je plakao, 2007) je Ničeov odnos sa Lu Salome.

Izvor :Wannabe magazin








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Sub 21 Feb - 18:52

U istoriji je zabeleženo nekoliko slučajeva u kojima umetnik i muza nisu bili niti ljubavnici niti bilo kakav ljubavni par, ali su činili kombinaciju iz koje su proizašla besmrtna maestralana dela. U nastavku vas upoznajemo sa četiri takva modna kreatora i njihove saučesnice.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Yves Saint Laurent i Loulou de la Falaise

Yves i Loulou upoznali su se 1968. godine, za kratko vreme postali najbolji prijatelji i već četiri godine kasnije Loulou je preuzela posao dizajniranja šešira i nakita Laurent-ove modne kuće. Prirodna elegancija i buntovnički i eklektični stil ove Britanke kreatoru su predstavljali nepresušnu inspiraciju za mnoge legendarne komade, među kojima su prozirna košulja ili smoking.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Givenchy i Audrey Hepburn

Nesporazum je glavni krivac za prijateljstvo između legendarne glumice i kreatora. Naime, Hubert je dobio poruku u svojoj radnji da ima zakazan sastanak sa gospođicom Hepburn. Entuzijastično verujući da će se sastati sa slavnom Katherine Hepburn, kreator je pokazao otvoreno razočarenje kada se na vratima pojavila mlada Audrey. Ogrtač koji je ona u tom trenutku nosila potpisivao je upravo Givenchy, što ga je navelo da je ipak sasluša… I ostalo je istorija. 1957. godine Hubert je posvetio Audrey prvi parfem modne kuće Givenchy „L’interdit“, dok ujedno ona predstavlja prvu ženu u istoriji koja je pozajmila svoje lice za reklamu nekog parfema.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Hermès i Grace Kelly

„Haut À Courroies ” bio je originalan naziv najekskluzivnije torbe modne kuće Hermès, sve dok se jednog dana 1956. godine princeza od Monaka nije pojavila na naslovnoj strani magazina „Life“ u rukama noseći ovaj model izrađen od krokodilske kože. To je bio momenat kada je čuveni komad dobio nadimak Kelly i postao zaštitni znak modne kuće Hermès.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Dior i Mitzah Bricard

„Madam Bricard je jedna od onih osoba kojima elegancija predstavlja jedini razlog da žive“ – tako je Christian Dior opisivao jednu od svojih najmisterioznijih saradnica. Njen poseban stil oblačenja, njena strast prema lila boji, njeni neodoljivi šeširi sa velom od tila i jedini komad od kog se nije razdvajala – marama leopard printa služili su Dioru kao inspiracija za veliki broj njegovih kolekcija. Mitzah je bila toliko verna ovom kreatoru da je nosila garderobu isključivo sa njegovim potpisom, a leopard dezen i dan danas predstavlja lajtmotiv ove modne kuće.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Pet 6 Mar - 7:50

Olga Kokolova. Ruska
balerina koju je upoznao 1914. i sa kojom se vjenčao. Imali su sina
Paula i on je zajedno sa Olgom tema mnogih Pikasovih slika tokom
dvadesetih godina.Kada im je brak zapao u krizu, pikaso je stvarao
manje trodimenzionalne forme nasilnog stila i kolorita. Rastali su se
1935. ali su formalno ostali vjenčani sve do Olgine smrti 1955. godine
jer je francuski zakon nalagao podjelu imovine u slučaju razvoda, što
je za Pikasa bilo nedopustivo. Posle raskida, Olga je doživjela nervni
slom i nastavila je da proganja Pikasa i njegove ljubavnice.
Sve Pikasove muze

[You must be registered and logged in to see this image.]




Pablo Diego José Francisco
de Paula Juan Nepomuceno María de los Remedios Cipriano de la Santísima
Trinidad Clito Ruiz y Picasso,
poznat kao Pablo Picasso .

Jedan od najznačajnijih slikara xx vijeka.
Napravio je preko 6000 slika,
skulptura i crteža. Njihova vrijednost se danas mjeri milionima.Umro je
1973. kada mu je otkazalo srce za vrijeme napada gripa.Njegov ogroman
opus obuhvata više stvaralačkih faza: modru, ružičastu,
kubističku,klasičnu, nadrealističku i expresionističku.Skoro da nema
likovnog područja u kom nije izrazio svoj umjetnički kreativni
genij.Bavio se slikarstvom na platnu i na zidu,skulpturom, grafikom i
keramikom,izradjivao plakate i kolaže i u svemu tome bio velik.
Nepopravljivog ženskaroša, "bohemiskog
Kazanovu", žene su napuštale po pravilu slomljenog srca nakon što bi
jednu ljubavnicu muzu zamijenio drugom. Par priča o ženama koje je
Pikaso najviše volio. Šta je bilo sa onima koje je volio manje?
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Fernanda Olivije.
Bila je Pikasova prva ljubav, sa njom je bio tokom svog ružičastog
perioda i na početku kubizma. Nakon što ju je upoznao, umjetnik je
pokazao značajnu promjenu u slikarskom stilu. Vjeruje e da je njen
uticaj bio očigledan na većini tadašnjih ženskih aktova.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Mari-Terez Volter.
BIla je Pikasova ljubavnica i model , koju je upoznao 1927. kada je imala 17
godina. Rodila mu je ćerku Maju 1935. godine. Nije nikada postala
njegova supruga, iako je to jako željela. Objesila se 1977. godine,
četiri godine poslije njegove smrti.
Dora Maar.
Atraktivna, hrvatskog porijekla , odrasla je u Argentini kao Henrijeta
Teodora Marković. Pikaso je upoznao !936. godine , preko Pola Elijara.
Bila mu je ljubavnica sedam godina,
tokom kojih je Pikaso naslikao jedno od svojih najpoznatijih djela -
"Gerniku". Dorine crte lica nalaze se na slici. Dora je imala problem
sa mentalnim zdravljem, bila je depresivna jer je bila sterilna, a
Pikaso ju je na slikama najčešće prikazivao uplakanu.
Fransoaz Žilo. Upoznala je Pikasa 1944.
Njoj je bila 21 a njemu 61 godina. Rodila mu je sina Kloda i ćerku Palomu.Ostaće upamćena kao jedina koja je
napustila umjetnika, 1953. godine, navodno zbog njegovog nasilničkog
ponašanja i preljuba. Bio je to veoma težak udarac za Pikasa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Žaklin Rok. Upoznala
je Pikasa u fabrici grnčarije, u koju je često navraćao. Živjela je sa
njim dvadeset godina, sve do njegove smrti. Pikaso ju je oženio "iz
inata" prema Žiloovoj. Žaklin mu je bila poslednja ljubavnica, muza i
sekretarica. Nije dozvolila Palomi i Klodu da prisustvuju očevoj
sahrani.
"Te 1954. Kurbetova je živjela na
jugu Francuske sa majkom i mladićem Tobijem Jelinekom, koji je pravio
avangardne stolice od metala. Pikaso je godinu dana ranije tu napravio
atelje i zamolio je Jelineka da mu donese nekoliko stolica. Lidija je
iz radoznalosti pošla sa mladićem. Slika vitke i senzualne plavokose
djevojke nalik Brižit Bardo , proganjaće Pikasa narednih godinu dana.
Pikaso je po sjećanju dovršio sliku i nazvao je "Ošamućujuće lijepa:
Djevojka sa konjskim repom" i donio je da je pokaže svojoj muzi. U
naredna tri mjeseca on je uradio više od 40 djela zasnovanih na
Lidijinom liku, a pariski magazini bili su prepuni fotografija
umjetnika i njegovog novog modela"...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Pet 6 Mar - 8:01

[You must be registered and logged in to see this image.]
Stari Grci delili su muziku na dobru i lošu. Verovali su da ona ima veliku moć i da može da utiče na čoveka pozitivno ili negativno, u zavisnosti od toga u kojoj se lestvici izvodi. Čak su verovali da može i da izleči bolesne.Bilo da se radilo o venčanju ili sahrani, o verskom obredu, javnoj svečanosti, takmičenju ili čak poljskim radovima, sve ove aktivnosti bile su obavezno praćene muzikom. Ipak, muzika nije služila samo za zabavu, već je bila veoma cenjena i kao umetnost. Imala je veliku ulogu u vaspitanju dece. Ljudi koji su se bavili muzikom smatrani su obrazovanim ljudima, pa su imali i bolji položaj u društvu. Čak je i Platon rekao: „Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država“.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Verovatno ste već čuli mit o Orfeju, jednom od najvažnijih pesnika i muzičara antike.Njegova muzika imala je moć da umiri divlje zveri, da pomera drveće i kamenje, pa čak i da zaustavi reke. Na žalost, iako je bio veliki muzičar, Orfej nije imao sreće u ljubavi – njegova voljena Euridika umrla je od ujeda zmije. Orfej je tada uzeo svoju liru i zaputio se u podzemni svet, kako bi pokušao da je vrati među žive.Svojom muzikom uspeo je da začara troglavog psa Kerbera koji je stajao na ulazu u Had..
Kada je došao do Hada i Persefone, koji su vladali podzemnim svetom, svojom tužnom pesmom uspeo je da ih očara. Dopustili su mu da povede Euridiku sa sobom, ali pod jednim uslovom – ne sme da se okreće ka njoj sve dok ne izađu na svetlost dana. Orfej je tada krenuo ka izlazu, međutim nije bio siguran da li ga Euridika prati. Mučen sumnjama i čežnjom, okrenuo se. Istog trenutka, zauvek je izgubio svoju dragu. Probao je da se ponovo vrati u Podzemlje, ali ovoga puta vrata Hada ostala su zatvorena.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Uto 10 Mar - 17:22

Brenda Venus

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čudnom igrom slučaja, upoznala sam Henrija Milera istog dana kad i Džonatana Fasta – jednog zlatnog kalifornijskog dana, oktobra 1974. Odvezla sam se iznajmljenim bjuikom niz Sunset Blvd. i provela popodne sa jednim zapanjujuće staro-mladim bruklinskim dečkom od 83 leta, koji mi je prethodno šest meseci pisao vesela pisma, a sada se pojavio preda mnom oronulog tela, ali duhom mlađi od mene. Uglavnom vezan za kolica, slep na jedno oko, odeven u pidžamu i frotirski bade-mantil, s licem kao u drevnog kineskog mudraca, Henri Miler se podigao iz kreveta da me pozdravi, služeći se dupkom – mada s teškom mukom – radije nego da ostane u kolicima i ostavi utisak pasivnosti. Za mene će on postati mirno polje usred uragana.
Erika Jong

Samo jednu godinu kasnije ovaj, ovako opisan čovek, koji je već voleo druge žene, među njima i Anais Nin, francusku spisateljicu i koautora mnogih njegovih erotskih priča, upoznao je Brendu Venus, lepu, mladu ženu koja je pokušavala da se probije u svetu filma. Dakle, Brenda Venus je u njegov  život ušla kada je on imao 84 godine i njihova ljubavna priča trajala je sve do Milerove smrti (1980).  Za to vreme, napisao joj je oko 1,500 pisama. Ta prepiska je delimično objavljena u knjizi “Draga, draga Brenda – ljubavna pisma Henrija Milera Brendi Venus” (Dear, Dear Brenda – The Love Letters of Henry Miller to Brenda Venus).


Poput mnogih mladih  glumica  na početku  karijere u Holivudu,  Brenda je  kao fotomodel pozirala naga,  i upravo te fotografije su ušle u život Henrija Milera pre nje same, u pismu  u kome mu je vratila drugo pismo, koje je on nekada davno napisao nekoj ženi, a ona našla u knjzi koju je kupila u antikvarnici.[You must be registered and logged in to see this image.]
Tvorac trilogije “Sexus” – “Plexus” – “Nexus”, “Rakove obratnice” (Tropic of Cancer) i “Jarčeve obratnice” (Tropic of Capricorn),  kao i mnogih drugih dela izrazito erotske sadržine,  ništa  manje strasno nije zvučao ni u prepisci sa svojim ženama, naročito Brendom .  Jednom prilikom zjavio je da se osećao kao pogođen gromom kada je prvi put zagrlio njeno mlado i snažno telo.  Bio je veoma bolestan, mnogo vremena je provodio u krevetu zbog artritisa i skleroze, ali, kako je izjavio njegov najbolji prijatelj Lorens Darel (Lawrence Durrell), misao o Brendi bila je u njemu sveprisutna. Govorio je da ga ona bukvalno održava u životu, da zahvaljujući njoj on živi svoje poslednje dane u bajkovitoj ljubavnoj euforiji. “Umesto da proživi svoje poslednje dane u društvu lekova, on ih je proveo u ljubavnoj ekstazi. Brenda Venus je odigrala najlepšu ulogu koju jedna glumica može da poželi: ulogu muze koja održava u životu jedan veliki duh na njegovom zalasku.”
Brenda Venus je glumica, model, balerina,  producent i reditelj baletskih predstava. Autor je dva bestselera – “Tajne zavođenja za muškarce” i “Tajne zavođenja za žene” (“Secrets of Seduction for Men” / “Secrets of Seduction for Women”), koji su prevedeni na 37 jezika. Nekoliko  godina je pisala kolumne za “Playboy”, “Cosmopolitan”, “Details” i “Esquire”. Slikana je i fotografisana od strane velikih umetnika, kao što su Džordž Harel (George Hurrell), Pompeo Pozar (Pompeo Posar), Ken Markus (Ken Marcus) i Geri Dobri (Gary Dobry).
[You must be registered and logged in to see this image.]
Dana 10. novembra, na njen rođendan , u Moskvi, biće održana premijera  predstave “Venus” o njenom životu, a u izvođenju najvećih zvezda ruskog Boljšoj teatra (Большой театр). Premijer Rusije Vladimir Putin pozvao ju je da tim povodom bude njegova gošća.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Izvor: Wanabe








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Ned 19 Apr - 19:30

TUŽNA SUDBINA JEDNE MUZE

Inspiracija poznatog slikara umrla je u bedi psihijatrijske klinike


Fani Kornfort, riđokosa lepotica i jedna od glavnih muza britanskog slikara Dantea Gabrijela Rosetija kraj života dočekala je u siromaštvu, na jednoj psihijatrijskoj klinici.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedno od Rosetijevih dela inspirisano Fani Komfort

Detalji o tome gde i kako je preminula Fani Kornfort iz Zapadnog Saseksa u Engleskoj, koja je bila Rosetijev model i ljubavnica, bili su obavijeni velom tajne sve dok njen biograf, istoričarka Kersti Stonel Voker, nije pregledala bolničku dokumentaciju i saznala da je rođokosa lepotica, čije lice krasi mnoga umetnička dela njenog ljubavnika, preminula u siromaštvu na psihijatrijskoj klinici "Grejlingvel".

Podaci otkrivaju da je umrla 24. februara 1909, u 74. godini, da je patila od “senilne demencije, rastrojenosti, mentalne zaostalosti i nesposobnosti za razumnu konverzaciju, slabog pamćenja i nesanice”.


Protivnik Leonarda i Mikelanđela

Roseti je bio član umetničkog bratstva Prerafaeliti. Ovo bratstvo bilo je posvećeno stvaranju dela koja odbacuju maniristički pristup koji su usvojili Rafael i drugi renesansni slikari. Roseti, Hant i Mile su smatrali da su Rafael, Mikelanđelo i Leonardo da Vinči negativno uticali na umetnost i želeli su da vrate intenzivne boje i kompozicije sa puno detalja, karakteristične za italijansku umetnost 15. veka.


Rođena 1835. kao Sara Koks, Fani je Rosetija upoznala 1858. i postala jedna od žena koje su mu bile ljubavnice i modeli. Pozirala mu je za najmanje 60 umetničkih dela.


Zahvaljujući medicinskoj dokumentaciji psihijatrijske klinike "Grejlingvel" u Čičesteru koja se danas čuva u arhivu Zapadnog Saseksa, Stonel Vokerova je našla mesto na kome je Fani sahranjena i položila cveće na njen neobeleženi grob.


“To je veoma tužna priča, mada bolnica nije bila užasno mesto, zapravo, imala je napredan pristup mentalno obolelima. Sahranjena je zajedno s nekolicinom ljudi, ali ne na groblju za najsiromašnije”, izjavila je za “Gardijan” Stonel Vokerova.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dante Gabrijel Roseti

Roseti je bio sin italijanskog slikara Gabrijela Paskvalea Đuzepea Rosetija i njegove supruge Frensis Polidori. Rođen je u Londonu 1828. i poznat je po slikama, ilustracijama, prevodima i poeziji.

Godine 1848. osnovao je Prerafaelitsko bratstvo sa savremenicima Vilijamom Holmanom Hantom i Džonom Everetom Mileom. Najpoznatije slike su mu “Beata Beatriks”, “Devojaštvo Device Marije” i “Kako su se upoznali”.


blic








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Pet 1 Maj - 16:38

Muza Augusta Rodina bila je Camille Claudel.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Ned 31 Maj - 22:22

Jeanne Duval has been immortalized in Baudelaire's love poetry and in the above painting by Édouard Manet. Most of Duval's works about relationships have to do with the Creole dark-haired beauty, including the popular Black Venus. However, Duval wasn't a favorite of Baudelaire's mother, who thought that she was a slut, an alcoholic, and a gold digger. Some critics agree based on the fact that the poet attempted suicide during the time she was his mistress.
[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Ned 31 Maj - 22:24

Klaribel i Etta,dve sestre,muze Henri Matisa

The Cone Sisters, Claribel and Etta, were considered socialites of the period following the Civil War. They amassed a large art collection and were responsible for funding major artists who are revered today. Matisse, who called them "my two Baltimore ladies," was funded by the Cone Sisters during the 1910s, and he depicted them in multiple portraits. The sisters also collected works from Pablo Picasso, Paul Gauguin, and Paul Cézanne.
[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Ned 31 Maj - 22:26

Joanna Hiffernan had a six-year relationship with American painter James Abbott McNeill Whistler, inspiring some of his most important works like Symphony in White, No. I: The White Girl and Portrait de Jo, la Belle Irlandaise. However, Whitsler's family didn't like Hiffernan, and his parents had to find alternative accommodations when visiting their son in order to be away from her. In 1866, Whistler left for Valparaiso for six months, during which he had an affair. Shortly after returning, the couple split.
[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Ned 31 Maj - 22:27

[You must be registered and logged in to see this image.]

Relationship to: Jeff Koons
Jeff Koons is one of the biggest names in the art world, gaining popularity with his ability to turn everyday objects, even those that are kitsch, into works that comment on the consumerism of our culture. He has even shown the mass production of sex with his "Beyond Heaven" series depicting the adult film star, politician, and singer Ilona Staller (aka Cicciolina). Staller, who made her career out of her sexuality, appears in sculptures and paintings in many different intimate positions with Koons that we can't post about here (but a simple Google search will show you what we're talking about). Koons actually married Staller in 1991 (almost as if it was his ultimate artistic expression), but the two divorced in 1998. They had a child together and suffered a nasty custody battle.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Ned 31 Maj - 22:29

.[You must be registered and logged in to see this image.]

George Dyer

Relationship to: Francis Bacon
The story goes that painter Francis Bacon met George Dyer back in 1964, catching Dyer breaking into his house. Over the years, Bacon painted Dyer in confrontational, abstract, and large-scale pieces, which critics often considered his best works. The paintings Bacon made about the troubled man were multi-layered and contained an intensity that his other works didn't have. Dyer was an alcoholic, chain-smoker, and nomad who had no job. After some time, Bacon severed all ties with him. Dyer committed suicide the day before the artist's Paris retrospective in 1971.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Ned 31 Maj - 22:31

[You must be registered and logged in to see this image.]

Leigh Bowery
Relationship to: Lucian Freud
Painter Lucian Freud met Leigh Bowery through a mutual friend, artist Cerith Wyn Evans in 1988. The artist had seen the Australian night club personality wearing flamboyant outfits equipped with stilettos, latex body suits, heavy make up, and other fanciful garb. Freud said of Bowery, "I found him perfectly beautiful." Bowery posed for Freud many times over the course of four years, with the artist creating large works that emphasized Bowery's large figure. The way in which Freud captures flesh and facial expressions through the application of textures is often commended.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   Čet 11 Jun - 21:28

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži.


Jedna žena, jedna pesma, jedna slika

Đura Jakšić posvetio je lepoj krčmarici antologijsku pesmu "Mila" i remek-delo svog slikarstva "Devojka u plavom"


Pred čitaocem je istorija jedne ljubavi iz godine daleke, 1856.

Ovde su svi: lepa krčmarica Mila iz Kikinde i pesnik i "moler" Đura Jakšić, a on i sa ispovestima svoje duše — antologijskom pesmom "Mila" i slikom "Devojka u plavom", remek-delom.

U našoj umetnosti nema sličnog primera da je jedna ljubav ostavila tako visoki artizam i u lirici i u slikarstvu kao što su to ovi kikindski blizanci — elegični uzdah u četiri strofe "Mila" i blistavi portret "Devojke u plavom".

Ta pesma i ta slika su jedina autentična, Jakšićeva, svedočanstva iz 1856. Mila se ne pominje u obimnoj knjizi njegove prepiske (201 pismo), a njeno ime se sreće samo nekoliko puta među gotovo 900 naslova literature o Đuri u njegovim Sabranim delima (Priredio Dušan Ivanić. Beograd, "Slovo ljubve", 1978). Kako se i šta zbivalo, prvi put je pisano tek pedeset godina kasnije, a potonji istraživači su to donekle ispravljali i dodavali novo, ali ponekad nedorečeno, pa će ta priča verovatno zauvek ostati nedovršena.

Đura se obreo u Kikindi, oktobra 1855, ubrzo posle nezaboravnog druženja sa Zmajem u Beču i pola godine učenja slikarstva u Minhenu. "Kako sam došao ni sam neznam" — javio je prijatelju Đorđu Popoviću, uredniku "Sedmice" u Novom Sadu. Imao je tek 23 godine — "pun ognja pesničkog, ali još u vrenju". Nadao se da će u banatskoj varoši moći da živi od slikarstva — od "molovanja" ikona za crkve, svetaca za porodice, portreta za bogate.

Ali, dočekala ga je hladna Kikinda, paorska, daleka od svake umetnosti. Životario je u kući Save Prekajskog, prizemljuši, a u susednim dvorištima "dizali su se plastovi sena i odasvuda mirisalo je na balegu". U sobi s ulici — delaonici, kako će zvati svoj siromašni atelje, Đura je "kičicom radeći, hleba sebi zarađivao, a perom opet davao oduška svojim osećanjima". U njemu se bore "dva duha, dve muze, dve umetnosti: slikarstvo i pesništvo" — pisaće Ljubomir Lotić.

Đura danju samuje, a zimske večeri provodi u krčmi "Kod belog krsta", na glasu u varoši, gde se pilo dobro vino i bermet iz Karlovaca. Neočekivano, tu ga je obuzela nova muza — ljubav. Tu se sve i zbilo: i Mila, i zanos, i pesma, i slika.

U krčmi Lazara Popovića bile su njegove ćerke Mila i Ana. "One su služile, one naplaćivale, one zabavljale, pa... one, odnosno ona — Mila — i privlačila goste" — otkrio je Branislav Nušić još 1907. Taj prijateljski zapis Ben Akibe — "Mila. (Prva ljubav Đure Jakšića)", prvo je pisano svedočanstvo o Đuri i krčmarici Mili Popović. Ona je "malda, lepa, vatrenih očiju, tanka struka". Služila je i Đuru — pio je sam u uglu krčme. Te trenutke Nušić dočarava kao scenu sa pozornice: "Nije joj nikad ništa kazao, ali kad mu je bila prazna čaša, nije hteo drugi da ga posluži, čekao je dok Mila prođe kraj stola pa joj je ćuteći dodao čašu. A kad mu je ona donela punu bledog iđoškoga rampaša, on joj je pogledao duboko u oči, pogledao i ispio čašu do dna".

Đura se toliko zagledao u Milu "da namisli da se oženi njome", ali nije imao "kuraži da joj otkrije svoju ljubav... ma da je i Mila pokazivala interesovanje za nj. On je po vazdan po stolu ili na hratiji crtao njenu sliku i u tome se toliko izveštio, da ju je napamet radio, što je Mili jako godilo" — tvrdi Milorad Pavlović, a ovi fragmenti iz njegovog zapisa iz 1925. liče na uvod o nastajanju portreta "Devojka u plavom". Ushićen Milom, Đura je ponovo propevao, posle dužeg ćutanja, pa javlja Popoviću u Novi Sad: "Pesama imam sjaset božji a bićeji i više"... Zaljubljeni Đura ne izbija iz krčme: tamo je Mila, tamo Ana. Mili je 21, Ani 19 godina.A jednog dana — priča Nušić — Mila nestade, ode u goste: "Nije bila u gostima ni desetinu dana, ali se to Đuri učinilo... da se neće nikad ni vratiti". Tada se izjadao u četiri strofe pesme "Mila".


Ali, ta pesma odzvanja kao ispovest koju je izazvao mnogo dublji i snažniji doživljaj. Unutrašnja strana pesme ječi tugom za izgubljenim. Ona je potres Đurine duše. A harmoniju njenih jednostavnih reči, za grlo steže refren čežnje za Milom: "Ana toči, Ana služi, / Al' za Milom srce tuži". Ta pesma iz stegnutog grla je Đurina istina, a refren, jedinstven u našoj lirici, opekotina neuzvraćene ljubavi.

Đurin udes počeo je krajem 1856, kada je u Kikindu stigla pozorišna družina iz Novog Sada. Njen upravnik bio je Jova Knežević, a glavni reditelj i dramaturg Đura-Đurka Rajković. Tada se Đuri dogodilo da nije moglo gore: pesmu "Mila" pokazao je "nikome drugom no Đuri Rajkoviću" A on, Rajković, već se bio zagledao u Milu, na što ona nije bila ravnodušna. Glumac joj se svideo više od "molera"!

"Ubio ga Bog molerski, samo da ne štampa a kakav je i to će učiniti — govorila je preplašena devojka.

A 'moler' bome ni pet ni šest, nego odista štampa pesmu u 'Sedmici'" — svedoči Nušić o velikom obrtu idile.

U tom "listu za nauku i zabavu" u Novom Sadu, "Mila" je objavljena "U nedelju 19. avgusta 1856". Đura se sakrio iza pseudonima "Teorin". Nije imao kuraži da se potpiše? Ili je želeo da ostane tajna ko to tuži za Milom iz krčme "Kod belog krsta"?Što jedan Đura nije učinio, požurio je drugi: "Dok je prvi Đura stalno crtao portrete svoga ideala, dotle je drugi Đura, prvo kod devojačkog oca, a posle i kod same devojke udesio stvar"... i već posle nekoliko dana rekao je Jakšiću da više ne moluje Milu jer je ona njegova verenica!

"Nema nama Mile više!" — tugovao je Jakšić u stihu. Nema Mile, nema ni radosti. I ko da igra, da peva, ko da žedni, ko da pije? "Ana toči, Ana služi, / Al' za milom srce tuži".

U srećnim večerima "Kod belog krsta", zaljubljeni Đura je "mlad, duševno zdrav plebejac, s korenjem duboko puštenim u život", pa voli Milu ovozemaljski — ovakvog ga vidi profesor Miodrag Popović, najbolji poznavalac Đurinog života i dela. Zanemeo od tuge za Milom, Đura oseća da ona odlazi drugome, nestaje kao san. ("San je bio, a san i preteče"). Pesma "Mila" je nastala "kao krik, kao rana, topla i bolna, kojoj je pesnik... dao vinsko poetski kolorit": Sećanje na Milu naslućuje se u nekoliko pesama iz toga vremena, a ona je bila "jedan od izvora one gorke niti koja se tako snažno oseća u pesnikovom stvaralaštvu u Kikindi i docnije".

Jakšićev bol "duboko ljudski, sunčan, topao, lepota i intenzitet unutrašnjeg doživljaja nadahnuli su pesnika ove izuzetno lepe pesme da ih ovekoveči i savršenstvom oblika. U 'Mili', kao retko gde u svojoj poeziji, Jakšić je postigao umetničku meru, ono što je najteže kod stvaranja. U pesmi je sve umiveno, nema neravnina, nijedna reč ne štrči, nijedan ton nije bio bez potrebe podignut".

Duboka Osećajnost izlila se u još veće umetničko majstorstvo na portretu "Devojka u plavom". Pesma je harmonija reči o čežnji, a portret harmonija slikarskog i psihološkog. "Devojkom u plavom" mogla bi da se podiči svaka galerija u svetu — verovao je slikar Mića Nikolajević. Jakšić je majstorski "našao i proosećao plavu boju bluze, boju nenapadnu, a čistu i dovoljno zvonku, koja se izvanredno usklađuje sa prozračnom ružičastom bojom lika i poprsja, pa crnu boju pantljike oko vrata, nepogrešivo postavljenu i živo nacrtanu, kao i senzibilno vijugavo povlačen crni obrud bluze".

Pusta Kikinda! Koliko nade u dolasku, a koliko tuge kad je iz nje odlazio! O Banaćanima u zavičaju ostavio je gorke prekore: "Ja sam ovamo došao u nadeždi da ću kakvu crkvu ovde u okolini dobiti za molovanje, al sam se ljuto prevarijo, ja nisam za ove ljude nit su oni za mene, razmaženi, gordi, sujetni, prosti, nevaljali, svaki napredak ugnjetavajući. — Bogati su cicije, zvaničnici su globitelji, a svi pakostni" — jadao se u pismu Đorđu Popoviću, maja 1856.Kuda da ode i šta da radi? S Milom u srcu i bez jasnog puta u život, Đura se obreo u Novom Sadu, a ubrzo u manastiru Krušedolu — nameravao je da se zakaluđeri". Pesma "Iskušenik" iz tih dana, najtežih u Đurinom životu, tuguje za dalekom krčmaricom. Iz Krušedola se uputio u sudbonosno — u učiteljska bespuća u zaostala srbijanska sela i varoši. "Škola je vlažna i prokisue tako da me ne prestance boli glava, a leba nema u selu, no kačamak (kulja) me rani" — vajkao se iz Podgorca, vlaškog sela. Iz Podgorca u Sumrakovac, pa u Požarevac, Kragujevac, Sabantu, Raču... A svuda ga prati naramak sirotinje, sukobi sa strašnim kmetovima. ("Sinoć neki Đura Jakšić... muzikantima zapovedao da se svira Marseljez i premda to nije ništa, opet je u moim očima to pogana demonstracija bezobrazna da se kinju mirni građani"):

A šta je sa Milom? Udala se za Rajkovića, novembra 1857, i tri godine kasnije zajedno su stupili u pozorišnu družinu — "Mila, kao jedna od prvih pozorišnih umetnica kod Srba". Bila je i u Narodnom pozorištu u Beogradu, a u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu nekoliko meseci 1864. Igrala je epizodne uloge.

"Je l' tako bilo tetka Milo? Bilo je... sve je to bilo, bilo nekad kad je bilo proleće, kad je sasa cvetala, a ljubičica mirisala" — Nušić je ove reči uputio samoj Mili, koja je tada živela u Beogradu. Sve govori da je on Milu poznavao i verovatno je od nje i saznao pojedinosti priče "Kod belog krsta": "Mila, ta lepa Mila, kojoj je Jakšić napisao prvu svoju ljubavnu pesmu, nije niko drugi do današnja tetka Mila, udovica Đure Rajkovića, koju smo kroz dugi niz godina viđali na beogradskoj pozornici a koja danas traje teške dane, sa bednom penzijom od 500 dinara". Iako već u starosti, Mila se još drži: "Vi je Beograđani svi znate i videćete je sutra na pogrebu Jakšićevom" — oglasio je Nušić u svom zapisu, objavljenom 20. oktobra 1907, dan pre prenosa posmrtnih ostataka Đure jakšića, njegove supruge Tine i sina Beluša sa Starog na Novo groblje u Beogradu. Pozvao je Milu u povorku: "... pođi, pođi sa tvojih sedamdeset godina, tetka Milo, ... i seti se, seti se onih lepih dana".Mila u Đurinoj pesmi i na Đurinoj slici živi evo već vek i po, a Mila sa pozornice — samo u nekoliko rečenica scenske hronike. "Bila je mala glumica" — tvrdi profesor Popović, a skicu ljudskog lika "vesele i dobroćudne palančanke" senči pokuda: Mila nikada nije shvatila veličinu Đurine ljubavi. "Ni posle pesnikove smrti, kada su ga svi slavili, ona izgleda jedina nije shvatila njegovu veličinu. Sve do pred samu smrt govorila je o njemu s dobrodušnim pokroviteljstvom kao o boemu i pijanici; time se valjda tešila što nije pošla za njega. Umrla je u dubokoj starosti, 1916, u Jelisavetgradu u Rusiji, trideset i osam godina posle Đure Jakšića, četrnaest godina nakon smrti muža Đurke Rajkovića".

"Devojka u plavom" utemeljena je u riznicu naše umetnosti kao remek-delo, a "Mila" ne izbija iz prestižnih zbirki. U istoriju naše poezije ušla je na najlepša vrata — u Antologiji novije srpske lirike (Zagreb, 1911). Sastavljač Bogdan Popović, rukovodeći se u izboru pesama "obzirima čisto estetičkim", uvrstio je "Milu" zato što je "CELA lepa". I vek i po posle nastanka, "Mila" se peva u krčmi, na estradi, na televiziji. Kao klasike ljubavne i vinske lirike, ona je "CELA lepa" i danas — eno je i u Antologiji srpske boemske poezije Časlava Đorđevića (Titovo Užice, 1989).

Đura i Mila ponovo su bili zajedno — na Đurinom 150. rođendanu, oktobra 1982. Za taj praznik naše kulture, u hiljadama primeraka štampana su dva velika plakata: portret Đure Jakšića i "Devojka u plavom". Plakati su ukrasili ulice u selima i gradovima — svuda gde su Đuru pratila sećanja na Milu.

Ali, najlepše i najradosnije viđeni su u Srpskoj Crnji. U ulicama Đurinog rodnog sela, plakati su danima bili čudesna scenografija velike proslave. Na njima Đura i Mila. "Devojka u plavom" zagledana u Crnjane i oni u nju, a svi znaju, još od detinjstva, bolni refren Đurine nezaboravne sete:

"Ana toči, Ana služu,
Al' za Milom srce tuži!"

Izvor: Svet pića, juni 2000.,Ljuba Vukmanović








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Slikari i modeli   

Nazad na vrh Ići dole
 
Slikari i modeli
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Slikari i modeli
» Likovne tehnike
» Ruski slikari
» Poznati muzičari kao slikari
» Japanski slikari
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Slikarstvo-