Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 „Borba za veru“

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
LJUBAVNIK LEDI ČETERLI

  


Muški
Poruka : 3780

Učlanjen : 22.08.2011


PočaljiNaslov: „Borba za veru“   Sub 23 Feb - 9:13

Ljudi koji kritikuju Crkvu i njene predstavnike na zemlji, a nisu za to merodavni, sipaju oganj na svoju glavu, jer ne znaju, ili neće da znaju, da je Hristos Sudija rodu ljudskom, a ne oni.

Jedna grupa čačanskih građana u svom neslaganju sa propisima Crkve i sa duhovnim autoritetom crkvenih vlasti osnovala je svoj elektronski list „Borba za veru“, kako bi preko sajta kroz ovaj list upoznavala javnost sa svojim protivljenjem Srpskoj Crkvi. Ovde bismo odmah ovim povodom naveli reči Svetog apostola Pavla iz Svetog Pisma koje su obavezne za sve pravoslavne hrišćane, a koje glase: „Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a vlasti što postoje, od Boga su ustanovljene. Zato, ko se protivi vlastima, protivi se i uredbi Božijoj, a koji se protive primiće osudu na sebe“ (Rim. 13, 1–2). Ovo je rečeno u vreme kada su vladale neznabožačke vlasti. Odnosi se neposredno na državne vlasti, pa tim pre i na duhovne, crkvene vlasti. Koje su to vlasti? Crkva je, po svom prejemstvu od Gospoda Hrista, apostolska. A po svom ustrojstvu, preko apostolâ, ona je episkopalna i upravlja se pod rukovodstvom episkopâ.
Najviša vlast jedne pomesne Pravoslavne Crkve jeste Sveti Arhijerejski Sabor, u kojem svi arhijereji te Crkve saborno rešavaju sva pitanja i sve probleme crkvenog života. Ovaj Sabor se, donekle, može uporediti sa ulogom Skupštine u državi.
Sveti Arhijerejski Sinod je izvršno telo Svetog Arhijerejskog Sabora. To je crkvena vlada, nalik državnoj vladi. Predsednik Svetog Sinoda, kao i Svetog Arhijerejskog Sabora, uvek je u našoj Crkvi Patrijarh. Članovi Svetog Sinoda su četiri arhijereja naše Crkve, a sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda i referenti, kao pomoćno osoblje, vode sinodsku administraciju.
Svakom eparhijom upravlja arhijerej, koji ima punoću arhipastirske blagodati u bogosluženju, učenju i vlasti u Crkvi i svojoj eparhiji. – Sveštenik to ima sve u svojoj parohiji, ali u manjoj meri, zavisno od blagoslova njegovog episkopa.
Svi vernici Pravoslavne Crkve dužni su da ispunjavaju obaveze prema svojoj Crkvi sa ljubavlju i poslušnošću. Veoma revnosne vernike Crkva nagrađuje. Ako se pokaže potreba za izricanjem opomene, ukora ili druge vaspitne mere (epitimije), to vrše nadležne crkvene vlasti.
Za arhijereje nadležan je Sveti Arhijerejski Sinod i, u konačnoj instanci, Sveti Arhijerejski Sabor.
Za sveštena i monaška lica nadležan je arhijerej čijoj eparhiji pripadaju.
Za vernike kao članove Crkve nadležni episkop izriče pohvale, opomene, ukore i druge epitimije.
Država čini to isto, samo za neposlušne građane i njihove prestupe. Država primenjuje i prisilne metode kada to zatreba ili čak i oružje.
Crkva, međutim, ne čini tako. Kada je stvorio prve ljude, Bog im je dao slobodu, razum i moralni zakon, da znaju kako će i na šta će da upotrebe svoju slobodu. Ako je zloupotrebe, onda sledi, po reči Hristovoj, jevanđelska opomena od sveštenog lica koje je za to nadležno. Ako to nije dovoljno, uzimaju se dva lica (ne bilo koja) kao dva svedoka. Ako ni njih ne posluša i ne pokaje se, da se kaže Crkvi – što u praksi znači višoj, arhijerejskoj vlasti. Ako ni Crkvu ne posluša, onda se, bez ikakve prisile, isključuje iz Crkve, za koju, dok se potpuno ne urazumi i pokaje, postaje kao neznabožac. A ako uvidi svoju grešku i prestup, pa se iskreno pokaje i zatraži oproštaj, Crkva će ga, kao dobra Majka, uvek sa ljubavlju primiti i njegovu zabludu i grešku oprostiti, po zapovesti Gospodnjoj: „Pokajte se jer se približi Carstvo nebesko...“
Do Drugog svetskog rata svi pravoslavni hrišćani naše Crkve koji bi pisali dobronamerno o Crkvi ili nešto raspravljali o životu u našoj Crkvi, činili su to po blagoslovu svog arhijereja ili Svetog Sinoda, pod čijim je pokroviteljstvom bila sva crkvena prosveta i štampa. Pod dugogodišnjom komunističkom vlašću, ta se praksa i pravilo izobičajilo. Tako danas svako piše šta hoće i govori šta hoće, bilo to za veru pravoslavnu ili za neku svoju u ime Pravoslavlja, bilo za Crkvu bilo protiv Crkve, u kojoj je kršten samozvani kritičar, sa bezbrojnim neznalačkim primedbama, kojima, kao nekom svojom istinom, vuče u zabludu svoje čitaoce i slušaoce. To čini po nekoj svojoj krajnje sujetnoj želji da lažno prikaže kako se tobože Pravoslavna Crkva u Srbiji, pa i u Rusiji i drugde, zajedno sa episkopima i mnogim sveštenicima, raspada, pa su, eto, oni prinuđeni da preuzmu kormilo, bez vladikâ i sveštenstva, da „spasu Crkvu“.
Takvi ne znaju, niti hoće da znaju, šta je to Crkva, šta je crkvena jerarhija i šta je i kakva je naša pravoslavna vera.
Ne znaju, ili neće da znaju, da je Gospod Hristos Bog i Sin Božiji, da je nepogrešiv, da je sišao s neba Ovaploćenjem na zemlju da nauči nas ljude Svojom jevanđelskom naukom kako da se njome spasavamo i živimo. Ne znaju da je Crkva Hristova isto tako nepogrešiva i neuništiva kao i Hristos. Ne znaju da se mi hrišćani spasavamo u Crkvi i kroz Crkvu: ona spasava nas, a ne mi nju.
Ljudi koji kritikuju Crkvu i njene predstavnike na zemlji, a nisu za to merodavni, sipaju oganj na svoju glavu, jer ne znaju, ili neće da znaju, da je Hristos Sudija rodu ljudskom, a ne oni, pogotovu pak nisu pozvani da presuđuju arhipastirima u Crkvi Njegovoj na zemlji.
Zato grupa građana u Čačku koja je svoj necrkveni list naslovila „Borba za veru“ treba da zna, kao i svi ostali, da on niti je crkven niti je osnovan sa blagoslovom Crkve već je osnovan od sektaški nastrojene grupe buntovnih građana da se bori protiv Crkve, njenih starešina i njenog poretka, bogoslužbenog i disciplinskog. Sve što je ispušteno turskim ropstvom, ili ratnim robovanjem, kao i drugim nenormalnim poteškoćama i neprilikama, Crkva je dužna da u svoje vreme sredi i normalizuje. Pomesnu Pravoslavnu Crkvu – svaku, pa i našu – kontroliše i o njoj daje sud vaseljenska Pravoslavna Crkva, a ne sektaški nastrojene grupice koje su opterećene sobom, svojom sujetom i svojim nepoznavanjem sebe, svoje Crkve, svojih dužnosti, obavezâ i položaja u Crkvi.
Svi takvi, sektaški nastrojeni, duhovno nezdravi i zabludeli kritičari, kad bi svoje zablude sagledali i uočili, stideli bi se i požurili bi da izmire sebe i svoju dušu sa sopstvenom Crkvom i još bi požurili da umesto bunta unesu u svoju dušu i svoju okolinu više mira, sloge i ljubavi, suprotno svemu onome što su pred kraj decembra 2012. godine, pokazali buntovnom i sablažnjivo lažnom rečju i stihovima sklepanim protiv nekolicine episkopâ, kao i protiv kandidata koji je kao sveštenik mirno branio svoju doktorsku tezu pred ispitnom komisijom.
Ovde je dobro da zapamtimo onu narodnu mudrost: ne trči pred rudu, zgaziće te kola! Gospod nam je dao preko Crkve Svoje sve što nam je potrebno za spasenje. Ispunjenje toga Sâm je potvrdio ljudskim telom koje je primio na Sebe. Dalje, bez ikakvog pogađanja sa nama, On ćuti i čeka. To isto čini i Njegova Crkva. Nema žurbe u nebeskoj večnosti. Čekaju nas i posmatraju čime ćemo, mi ljudi, ispuniti pedalj svoga života na zemlji. Da li u poštovanju, ljubavi i poslušnosti sa smirenjem prema svome Tvorcu i Njegovoj Svetoj Crkvi ili u buntu i gordosti koja je i nekadašnjeg anđela pretvorila u satanu i odbacila od Boga i Crkve Njegove. Bog nije Bog mnogih, nego izabranih. Ko se trudi da ima mudrost Svetog Pisma, to treba da shvati i razume.


Pravoslavlje
Nazad na vrh Ići dole
 
„Borba za veru“
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» „Borba za veru“
» Borba petlova
» Što ti je bilo najteže u životu?
» Ko sam ja?
» РАЗУМ ИЛИ СТРАСТ,
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-