Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Lav Nikolajevic Tolstoj

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Lav Nikolajevic Tolstoj   Čet 24 Avg - 17:40

5 detalja iz života koji su ga činili čudakom

Jedan od velikana svetske književnosti zbog kritičkog odnosa prema društvu i crkvi, dolazio je u sukob sa vlastima, a Ruska pravoslavna crkva ga je 1901. ekskomunicirala. Pamtićemo ga po Ani Karenjinoj i Ratu i miru
Mnogi Rusi tvrde da je u pitanju genije, a ima i onih koji koji smatraju da je bio ludak. Foto: Wikipedia, Tolstoj sa 20 godina

U svakom slučaju, reč je o jednom od najvećih ruskih pisaca, o svecu radikalnih pogleda, o bogatašu sa asketskim navikama.

Verujemo da ste čitali njegove romane, Rat i Mir, Anu Karenjinu, trilogiju Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost, potom Vaskrsenje... Ali isto tako verujemo da niste poznavali njegov život. Evo pet stvari iz njegove biografije koje ga čine čudakom:

1. BIO JE ANARHISTA
Ne samo da je bio anarhista, već je imao reputaciju Hrišćanskog anarhiste. To je u svakom slučaju - bio prilično revolucionaran koncept u carskoj Rusiji.

Kao hrišćanin, smatrao je da mora da bude pacifista, a da država, koja pokreće ratove i ubistva, treba da bude zanemarena. Njegove ideje kasnije su bile inspiracije za Mahatmu Gandija i Martina Lutera Kinga juniora.

Pratila ga je i carska tajna policija. Foto: Wikipedia, Portret Tolstoja koji je naslikao Gorski Ovo - baš i nije neko iznenađenje, s obzirom na to da je bio anarhista. Ipak, sukob sa sekularnom carskom vladom nije jedini razlog zbog kojeg je bio na meti tajne policije: Tolstoj je pokušao je da se u potpunosti posveti Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Međutim, brzo se razočarao i doveo u pitanje autoritet crkve. Zato ga je crkva ekskomunicirala i pratila. A to su pratili - pripadnici tajne službe!

2. BIO JE DŽANKER
Ne, nije bio narkoman, pa da napišemo "džanki". On je bio džanker - prusko/nemački zemljoposednik i član manjine sa plemenitim poreklom. To u njegovo vreme i nije bilo toliko važno, jer su mnogi u vreme Lava Nikolajeviča Tolstoja osiromašili ili izgubili svoju zemlju, pa su radili kao vojnici, ili kao nadničari na selu.

Tolstoj je bio i jedno i drugo, ali sa seoskim poslovima - jednostavno rečeno - nije imao blage veze. Sa svojim bratom pridružio se vojsci i učestvovao u Krimskom ratu.

3. PODELIO JE SVOJE BOGATSTVO PROSJACIMA
Tolstoj je zahvaljujući Ani Karenjini došao do velikog finansijskog bogatstva. Gotovina se svakodnevno slivala na njegov račun, a zarađivao je zahvaljujući pisanju koliko i ozbiljan plemić u carskoj Rusiji.

I sve bi bilo sjajno da je Tolstoj postupao kao prosečan čovek, koji bi zadržao novac za sebe. Međutim, Tolstoj je - verovali ili ne - potrošio gotovo kompletnu sumu koju bi zaradio, dajući novac veoma često - lokalnim prosjacima. To je razbesnelo Sofiju, njegovu ženu, koja je verovala da se udala za dobrostojećeg pisca sa plemenitim poreklom.

Zbog raspada njegovog braka, Tolstoj se otisnuo u nepoznato, počeo da putuje i živi kao asketa.

4. KAŽU DA JE NAJPLODNIJI PISAC SVIH VREMENA
Ne zato što Rat i mir u izvornoj verziji ima preko 400.000 reči, ili zbog Ane Karenjine, niti zbog famozne trilogije kojom je započeo ozbiljnu spisateljsku karijeru.
Foto: Wikipedia, Tolstojeva slika nastala 1897 Lava Nikolajeviča Tolstoja mnogi akademici i svetski proslavljeni pisci smatraju najplodnijim piscem svih vremena.

Bio je uzor Džejmsu Džojsu, Virdžinija Vulf ga je nazvala najvećim novelistom svih vremena, Nabokov, Čehov, Prust, Fokner su ga citirali.

Interesantno je da i pored neverovatnog Rata i mira, kao i fantastičnih drugih romana koji su obeležili njegovo stvaralaštvo - većina pomenutih autora smatra da je Ana Karenjina njegovo remek delo po kom će ostati zapamćen u istoriji .

5. UMRO NA ŽELEZNIČKOJ STANICI GDE SE UBILA ANA KARENJINA
Tolstoj je umro na železničkoj stanici Astapavo od upale pluća, nakon dugogodišnjeg aksetksog lutanja. Ovaj velikan ruske književnosti je najpre zbog bolova i iscrpljujućeg kašlja dobio dozu morfijuma, pa su ga odneli na sprat stanice - da umre.

Interesantno je da je umro na železničkoj stanici na kojoj je njegova literarna heroina Ana Karenjina - doživela svoj kraj. Jedino što se Tolstoj nije bacio na šine, kako bi ga pregazio voz.

(Newsweek.rs / writinggooder.com)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Lav Nikolajevic Tolstoj   Čet 24 Avg - 17:44

Lav Nikolajevič Tolstoj, najbolji pisac u posljednja dva vijeka
Sadržaj ovog članka kopiran je sa portala Nezavisnih novina, a original se nalazi na linku: https://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Lav-Nikolajevic-Tolstoj-najbolji-pisac-u-posljednja-dva-vijeka/208264

Engleska književnica Virdžinija Vulf tvrdila je za njega da je najveći romanopisac svih vremena, a Džejms Džojs je zapisao: "On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan." Tomas Man je pisao o njegovoj bezazlenosti: "Rijetko je radio kao umjetnik, više kao prirodnjak." Riječ je, naravno, o ruskom velikanu pisane riječi Lavu Nikolajeviču Tolstoju, kojeg svrstavaju u najveće ruske realiste njegovog doba, a ove godine navršava se 185 godina od njegovog rođenja. Neosporno je da su mu veliku reputaciju donijela djela "Rat i mir" i "Ana Karenjina", a njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je vjerno slikao, a i sam mu je pripadao. Bio je neobično dijete, pa je tako jednoga dana objavio svojim najbližima da posjeduje predivnu tajnu koja bi mogla sve ljude na svijetu učiniti srećnima. Ako bi svijet upoznali s njom, nastala bi vrsta zlatnog doba bez bolesti, bijede i mržnje. Svi bi se međusobno voljeli i postali bi "mravlja braća". Nikolaj je razotkrio ideju o "mravljoj braći", ali ne i glavnu tajnu - onu po kojoj bi ljudi bili beskrajno srećni. Tu je tajnu napisao, kako je rekao, na "zeleni prut" zakopan do živice pokraj puta u šumi Zakaz. Tada je Tolstoj vjerovao da postoji mali "zeleni prut" na kojem je napisano nešto što bi uništilo sve zlo u ljudima i dalo im velike blagoslove. Kasnije je vjerovao da takva istina postoji u ljudima i da će im se razotkriti i dati im što očekuju. Takođe je vjerovao da, ako nauči izdržati patnju, neće nikad biti nesrećan. Da bi mu izdržljivost porasla, znao je držati rječnik ispred sebe pet minuta, a nekada bi se bičevao dok ne počne plakati. Kada je odrastao, Tolstoj je nastavio formulisati ideje započete u djetinjstvu. Jedna od možda najvažnijih ideja je ona o savršenstvu. Tolstoj je vjerovao da svaki čovjek može postići sreću ako sebe usavrši - moralno, mentalno i fizički. Često je pisao liste načina kako bi sebe poboljšao u svakom polju. Počeo je i formulisati ideje o istoriji i vrijednostima univerzitetskog obrazovanja. Da bi mu izdržljivost porasla, nekada bi se bičevao dok ne počne plakati "Istorija nije ništa drugo nego skup bajki i tričarija sa gomilom bespotrebnih datuma i imena... Zašto bi iko morao znati da je drugi brak Ivana Groznog sa Temriukovom ćerkom bio 21. avgusta 1562. ili da je 1572. bio četvrti sa Anom Aleksejnovom Koltovski? Ali ipak traže od mene da to znam naizust - ako ne znam - padam na ispitu", kazao je jednom prilikom. Prvi dio "Rata i mira" objavljen je 1865. godine pod nazivom "Godina 1805.", a do 1868. je dodao još tri poglavlja, da bi naredne godine završio roman. Kritičari su ga neko vrijeme negirali, jer nije bio aktivan u književnoj politici. Međutim, roman je bio popularan i vrlo dobro primljen. "Rat i mir" je jedno od najvećih djela u istoriji svjetske literature, ali takođe i vrhunac Tolstojevog života. Na drugom velikom djelu "Ana Karenjina" radi od 1873. do 1877. godine. Izdavač, koji je djelo štampao u serijalima, bojao se uvrstiti zadnja poglavlja koja su bila direktan napad na ratnu histeriju. Tolstoj mu je oduzeo tekst i izdao posebno izdanje. Nakon burnog života umire na željezničkoj stanici u Astapovu, 9. novembra 1910. godine, od upale pluća. Sahranjen je, kao što je želio, u Zakazu, nasuprot "zelenog pruta".
ENgleska književnica Virdžinija Vulf tvrdila je za njega da je najveći romanopisac svih vremena, a Džejms Džojs je zapisao: "On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan." Tomas Man je pisao o njegovoj bezazlenosti: "Rijetko je radio kao umjetnik, više kao prirodnjak." Riječ je, naravno, o ruskom velikanu pisane riječi Lavu Nikolajeviču Tolstoju, kojeg svrstavaju u najveće ruske realiste njegovog doba, a ove godine navršava se 185 godina od njegovog rođenja. Neosporno je da su mu veliku reputaciju donijela djela "Rat i mir" i "Ana Karenjina", a njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je vjerno slikao, a i sam mu je pripadao. Bio je neobično dijete, pa je tako jednoga dana objavio svojim najbližima da posjeduje predivnu tajnu koja bi mogla sve ljude na svijetu učiniti srećnima. Ako bi svijet upoznali s njom, nastala bi vrsta zlatnog doba bez bolesti, bijede i mržnje. Svi bi se međusobno voljeli i postali bi "mravlja braća". Nikolaj je razotkrio ideju o "mravljoj braći", ali ne i glavnu tajnu - onu po kojoj bi ljudi bili beskrajno srećni. Tu je tajnu napisao, kako je rekao, na "zeleni prut" zakopan do živice pokraj puta u šumi Zakaz. Tada je Tolstoj vjerovao da postoji mali "zeleni prut" na kojem je napisano nešto što bi uništilo sve zlo u ljudima i dalo im velike blagoslove. Kasnije je vjerovao da takva istina postoji u ljudima i da će im se razotkriti i dati im što očekuju. Takođe je vjerovao da, ako nauči izdržati patnju, neće nikad biti nesrećan. Da bi mu izdržljivost porasla, znao je držati rječnik ispred sebe pet minuta, a nekada bi se bičevao dok ne počne plakati. Kada je odrastao, Tolstoj je nastavio formulisati ideje započete u djetinjstvu. Jedna od možda najvažnijih ideja je ona o savršenstvu. Tolstoj je vjerovao da svaki čovjek može postići sreću ako sebe usavrši - moralno, mentalno i fizički. Često je pisao liste načina kako bi sebe poboljšao u svakom polju. Počeo je i formulisati ideje o istoriji i vrijednostima univerzitetskog obrazovanja. Da bi mu izdržljivost porasla, nekada bi se bičevao dok ne počne plakati "Istorija nije ništa drugo nego skup bajki i tričarija sa gomilom bespotrebnih datuma i imena... Zašto bi iko morao znati da je drugi brak Ivana Groznog sa Temriukovom ćerkom bio 21. avgusta 1562. ili da je 1572. bio četvrti sa Anom Aleksejnovom Koltovski? Ali ipak traže od mene da to znam naizust - ako ne znam - padam na ispitu", kazao je jednom prilikom. Prvi dio "Rata i mira" objavljen je 1865. godine pod nazivom "Godina 1805.", a do 1868. je dodao još tri poglavlja, da bi naredne godine završio roman. Kritičari su ga neko vrijeme negirali, jer nije bio aktivan u književnoj politici. Međutim, roman je bio popularan i vrlo dobro primljen. "Rat i mir" je jedno od najvećih djela u istoriji svjetske literature, ali takođe i vrhunac Tolstojevog života. Na drugom velikom djelu "Ana Karenjina" radi od 1873. do 1877. godine. Izdavač, koji je djelo štampao u serijalima, bojao se uvrstiti zadnja poglavlja koja su bila direktan napad na ratnu histeriju. Tolstoj mu je oduzeo tekst i izdao posebno izdanje. Nakon burnog života umire na željezničkoj stanici u Astapovu, 9. novembra 1910. godine, od upale pluća. Sahranjen je, kao što je želio, u Zakazu, nasuprot "zelenog pruta".
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Lav Nikolajevic Tolstoj   Pet 8 Jun - 16:12

ANA KARENJINA
Dnevnički zapis Sofije Tolstoj na dan 24. 2.1870.god:

Sinoć mi Ljovočka reče da je smislio tip udate žene iz višeg staleža. Rekao mi je da mu je nakana da prikaže tu ženu samo kao nesrećnicu, a ne kao krivu i da su, čim ju je zamislio, sve ostale ličnosti i muški tipovi do kojih je ranije bio došao, našli sebi svoje mesto i grupisali se oko nje žene…“
1872. Tolstoj je video kako se kći pukovnika, Ana Stepanova, razuzdana ljubomorom, bacila pod voz. Njegova želja je bila da upotrebivši ovaj događaj napiše roman koji će biti iznad

U proleće 1873. uđe grof Lav Tolstoj jedne večeri u sobu svoga najstarijeg sina koji je svojoj staroj tetki baš čitao Puškinove „Pripovetke Belkina“. Otac uze knjigu i pročita reči „Gosti se iskupiše u letnjikovcu „. „Tako treba početi !“, reče on, ode u svoju radnu sobu i napisa: „Sve se poremetilo u kući Oblonskih…“. To je bila prva rečenica „Ane Karenjine“. Današnji početak, apersi o srećnim i nesrećnim porodicama, stavljen je na čelo kasnije. Međutim, pisati „Anu Karenjinu nije bilo nimalo lako. Delo je rađeno u šest redakcija. Imenu „Ana Karenjina“ prethodila su „Moćna ženska“ i „Dva braka“. Tek u četvrtoj verziji delo dobija današnje ime. Od prve ka poslednjoj redakciji Ana dobija sve finije osobine. Karenjinu se od V redakcije dodaju mnoge nesimpatične crte. Lik Vronskog u svakoj novoj redakciji gubi mnoge pozitivne osobine. Januara 1875. i u tri sledeća meseca pojavljuju se u „Ruskom vesniku“ delovi romana. Zatim je objavljivanje prestalo jer autor nije imao vise šta da da. Naredne godine ponovo se pojavljuju novi fragmenti.“Dosadila, strašna Ana Karenjina“ pisao je Tolstoj iz Samare. „Konačno, veli u martu 1876., „moram da završim roman kog sam do guše sit.“

Delo je odštampano 1877. dobivši svoju konačnu fizionomiju.

ANA KARENJINA

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.

U kući Oblonskih prava je uzbuna. Žena je doznala da joj je muž bio u intimnim dnosima sa njihovom bivšom , guvernantom Francuskinjom, u njihovoj kući, pa mu je kazala da ne može živeti s njim pod istim krovom. To stanje traje evo već treći dan, i tegobno se doimalo njih dvoje supružnika i svih članova porodice, i sve čeljadi u kući. Svi su članovi porodice i čeljad osećali da njihov zajednički život nema smisla i da među ljudi koji se slučajno nađu u kakvom seoskom svratištu među sobom povezaniji negoli oni, članovi porodice i čeljad Oblonskih. Žena nije izlazila iz svojih odaja , a muža već treći dan nema kod kuće. Deca tumaraju po celoj kući kao izgubljena, Engleskinja se zavadila sa upraviteljicom i napisala pismo prijateljici moleći je da joj nađe kakvo drugo mesto; kuvar je još juče, za vreme ručka, otišao od kuće, kuhinjska pomoćnica i kočijaš su molili da ih isplate.

Trećeg dana posle svađe, knez Stepan Arkadijevič Oblonski - Stiva, kako su ga u društvu obično zvali - probudio se u uobičajeno vreme, to jest u 8 sati ujutru, ali ne u ženinoj spavaćoj sobi, već u svome kabinetu, na divanu od saktijana. Svoje punačko, brižno odnegovano telo okrene na oprugama divana, kao da želi da još dugo spava, čvrsto obgrli sa druge strane jastuk i priljubi obraz uza nj, ali odjednom skoči,sede na divan i otvori oči.

"Da, da, kako ono beše? - mislio je, sećajući se sna. - Da, kako ono beše? Aha! Da Alabin je priredio ručak u Darmštatu; ne, nije u Darmštatu, već je bilo nešto amerikansko. Da, tamo je Darmštat bio u Americi. Jeste, Alabin je davao ručak na staklenim stolovima, a stolovi su pevali: II mio
tezoro, nije samo II mio tezoro, nego nešto lepše; bili su i nekakvi mali peharčići, a i oni su bili nekakve žene”- sećao se on.

Oči Stepana Arkadijeviča veselo zasijaše, i on se smešeći zamisli "Jeste, bilo je lepo, vrlo lepo. Mnogo šta je onde bilo sjajno, ali se to rečima ne može iskazati, ni mislima čak na javi oživeti." I spazivši tračak svetlosti što se probio pored jedne suknene zavese, on veselo spusti noge s divana, potraži papuče oivičene zlaćanim saktijanom, koje mu je žena sašila ( kao dar za lanjski rođendan) i, po staroj devetogodišnjoj navici, ne ustajući, pruži ruku prema mestu gde mu je u sobi bio okačen kućni haljetak. I tada se odjednom seti kako i zašto ne spava u sobi za spavanje svoje žene, već u kabinetu; osmeh mu nestade s lica, čelo mu se nabra."Ah, ah, ah! Ah..." zajauka on, sećajući se svega što je bilo. I u mašti mu opet iziđoše pred oči sve pojedinosti njegove svađe sa ženom, sva bezizlaznost njegova položaja, i, najmučnije od svega, njegova vlastita krivica.

"Jest! Ona neće, i ne može oprostiti. I što je najstrašnije, svemu tome ja sam kriv – ja sam krivac a kriv nisam. U tome i jeste sva tragedija" - mislio je. - "Ah,ah, ah!" ponavljao je očajno sećajući se najtežih časova iz te svađe.
Najneprijatniji bio mu je onaj prvi trenutak kada, vrativši se iz pozorišta veseo i zadovoljan, sa velikom kruškom za ženu u ruci, ne nađe ženu u salonu; na svoje iznenađenje ne nađe je ni u kabinetu, i najzad je ugleda ju je u spavaonici, sa nesretnim pisamcetom, koje ga je odalo.

Ona, ona uvek brižna i vredna, a po njegovu mišljenju malo ograničena Doli, sedela je nepomično s pisamcetom ruci, i s užasom, očajanjem i srdžbom ga gledala.
- Šta je ovo? Je li? - pitala je pokazujući pisamce. I pri sećanju na to, kako to često biva, Stjepana Arkadijeviča nije toliko tištilo što se to desilo, koliko to kako je odgovorio ženi na to pitanje.
Njemu se u taj mah desilo ono što se obično dešava ljudima kada iznenada budu zatečeni u nečem sramnom. On nije uspeo da podesi izraz lica prema položaju u kom se našao pred ženom pošto je otkrivena njegova krivica. Umesto da se nađe uvređen, da poriče, da se pravda, da moli za oproštenje, da ostane čak i ravnodušan – sve bi to bilo bolje od onoga što je uradio – njegovim licem posve nehotično ( “refleksi velikog mozga”, pomisli Stepan Arkadijevič, koji je voleo fiziologiju), zaigra običan, dobroćudan, i zato glup osmeh.
Taj glupi osmeh nikako nije mogao sebi da oprosti. Kad vide taj osmeh, Doli zadrhta kao od fizičkog bola, i svojom urođenom žestinom prosu potok oporih reči i pobeže iz sobe. Otada nije htela da vidi muža.
"Svemu je tome kriv onaj glupi osmeh", mislio je Stjepan Arkadijevič.
"Ali šta da radim sada? Šta ću I kako ću ?" govorio je sebi u očajanju, i nije nalazio odgovora








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Lav Nikolajevic Tolstoj   Pet 8 Jun - 16:15









Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1813

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


PočaljiNaslov: Re: Lav Nikolajevic Tolstoj   Pet 17 Avg - 0:28

"Predaj se sav svakoj stvari koju poduzmeš."

“Svoju tugu ukroti radom, a ne zabavom.”

“Želim ono što ne postoji ovdje, na ovome svijetu. Ali to negdje postoji jer ja to želim. Gdje?”
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1813

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


PočaljiNaslov: Re: Lav Nikolajevic Tolstoj   Pet 17 Avg - 0:31

Tolstoj je umjetnik i filozof koji kroz književnost izražava misao. I to je ono najbolje što je ostavio
čovječanstvu – velika umjetnička djela, a njihova je veličina u iskrenosti misli koju nose. Uvijek
u potrazi za istinom, ma što god značilo izreći je – on sve stvari naziva njihovim imenom:
Junak moje pripovijesti, koga ljubim svim silama duše, koga sam nastojao u svoj njegovoj
ljepoti prikazati i koji je uvijek krasan u prošlosti, u sadašnjosti i budućnosti, jest – istina.


Ivan Majcen
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Lav Nikolajevic Tolstoj   

Nazad na vrh Ići dole
 
Lav Nikolajevic Tolstoj
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Lav Nikolajevic Tolstoj
» " ANA KARENJINA" LAV NIKOLAJEVIC TOLSTOJ
» Lav Nikolajevic Tolstoj
» Lav Nikolajevič Tolstoj
» Likovne tehnike
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-