Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

  Stevan Raičković

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Sre 6 Feb - 17:56

NIJE SVRŠENO

Pomislim: nije svršeno.
Rodiće se još nešto kad prva trava rodi.
Biće još nečeg plavog sa prvim plavim nebom
Što će da se nasmeši
Okolo
I u vodi.
Pomislim: nije svršeno.
Ne može da bude svršetak cvetanja u cveću
Jer ima očiju
Što nas kao dva cveta
Sretnu
I posle dugo sreću.
Pomislim: nije svršeno.
I onda hoću da se zagledam
U krajnji oblik svega.
Pa mi se tiho učini
Da ću sve to da pojmim
Jednom
Sa nekog brega.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Sre 6 Feb - 17:57

PLAVET


Padoh u neznani predeo, pun boljke:
S očima što vide i ono čeg nema.
Jedno uvo — morski šumi poput školjke,
Drugo — čuje neznan zvuk koji se sprema.

Boluje mi svako čulo i još štošta:
U dan vedar — žmurim, u mrak — bečim zene.
Kad mi usta sretnu čašu ranog mošta
Ja niz bilje tražim pelin dok ne svene.

Kad sam blizu sjaja — ja bih da sam bedan,
Pod gipsanim stropom — sanjam tavan hladan.
Celog sam se veka vežbao da žedan
Prođem pored zdenca, a kraj zdele — gladan.

Da me neko nekad vidi (kad ne čujem)
Kako mi se lice mrači ko u dimu
Pre bi pomislio da ubistvo snujem
No da za reč plavet tražim tešku rimu.

Prođem pokraj bližnjih, ćutke, ko da preči
Put i rad me čeka: a u meni mrmlja
Celo jedno more besmislenih reči
I vetar — zapamćen s nekog šturog grmlja!

Mislio sam da će s prvom sedom sve to
Prhnuti iz glave: ko od pucnja — ševa!
A sad dobro vidim da ja opet eto:
Pevam, tim što pitam — dokle da se peva?

Da li da te, pesmo, zgužvam u lopticu
Pa da te kroz šumu svu noć miši gone
Ili da te pustim vetru da uz pticu
Poletiš u neke slepe nebosklone?








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Sre 6 Feb - 17:57

CRNI SLUGA PTICA


Dodji u travu visoku da ti cvetovi poljube kolena
Cvetovi lepo ljube kao jedina zena.
Tu lezim i ja provodim svoje leto kako umem.
Travu koju preko dana ulegnem
Za malu noc se ispravi
I vlati opet kao suma sume.
I ponovo se,u jutro,pri dnu,pokrenu mravi.
U svako jutro ovde je dobro kao i u svako vece.
U podne,crnim od sunca,zazednim,pa pijem.
Posle,senka pocinje da raste i da me tiho krije.
Kad je suton.
Ja lezim nauznak i cekam da prva zvezda potece.
Ja,naivni gospodar i crni sluga ptica.
Voleo bih i ne bih voleo da neko svrati.
Mozda se ispod drugis stopala nece
ispraviti vlati?








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 13:52

Pesmo, sluh napregni, načulji oba uva:
Kletva oko tebe kao vetar duva.

Kunu tvoju blagost, tihi sjaj i rime.
Njušiš: u daljini lomače se dime.

O, jednom, kad bude opet leto, voda,
Razbij mi grudi: čeka te sloboda.

Vilama razgrni — bol, a metlom —- tuge.
Pobegni kroz travu, niz breg, među druge.

Nakostreši dlaku, vilice razjapi,
Zabodi zub u meso i krvi se napi.

Onda otrovano srce skupi, stegni:
Ko crknuto pseto nasred puta legni.

Nek zavonja iz tebe ko s gomile strvi
Na koju sleće gavran i gamižu crvi. . .

Ili: kad leto opet zasjaji u vodi
Za ruku me uzmi i u žito vodi.


***
Nudim ti ukras od bilja: puzavice
I bršljan za tvoju kosu, tvoje lice.

Onda se mašam rukom za nebo i u more
Da ti ublažim oči, upaljene, što gore.

Ltice u zamku hvatam i sa neba ih svlačim
Pa te u njihov glas i perje oblačim.

Ponekad: zemlju kopam i u nju te skrivam
Pa ne znam da li sam mrtav ili bivam.

U snu se trzam: pesmo, šta ti treba?
Vidik na reku? Ptica? Komad neba?

Ništa mi ne treba — kažeš — ja sam gola.
Šumim kao život, vetar, smrt, topola.


***
Na jugu smo, u brdu: sred oskudnog bilja
Penjemo se, pesmo, ti i ja bez cilja.

Poneki se kamen odroni uz buku:
Ja se zateturam. Ti mi pružaš ruku.

Zapnemo li nekad o polegle vlati:
Oko nas se samo naša senka klati.


***
Mog života evo ponavlja se priča:
Tek što prođe kiša — sustiže me ciča.

Al nekako ipak uspevam da sklonim
Svoju golu glavu pred ovim, pred onim.

U skloništu, zatim, lupam o zid glavom:
Gde da sklonim misli i moj san o plavom?

Na ulici opet stojim usred tmuše
I zamišljam pesmu ko dom moje duše.

Liči mi na kulu, tu, na dohvat vida,
Okovanih dveri sred debelog zida.

A nekad: na praznu, otvorenu kuću,
Ali sakrivenu negde u bespuću.


***
Dve ptice nada mnom kruže ko pijane
U pustom vazduhu bez ijedne grane.

Mora da su pile za vazdušnim stolom
Ispunjene plavim nepoznatim bolom.

Da l to zastadoše kraj vazdušne klupe
Da podele stvari i da hrabrost skupe?

I dok sad odlaze svaka svome kraju:
U mojoj su pesmi skupa, a ne znaju.


***
I u nekoj sobi (pored hladne peći)
Šta će posle ovih reči baš on reći.

On, što možda samo jednu miso ima,
Da je sam i baš tad nepotreban svima.

Zbog takvog trenutka tvog o ja sam shvati:
Bdio jedne davne noći, nepoznati.

Ako se namrštiš, znaj da je zbog toga
Promašeno pola i života moga.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 13:52

Ljudi se bude bez oruzja

Ljudi ulaze u kuće.
Otvaraju kutiju sećanja.
Zatvaraju svoje prozore.
Onda još malo
Kao krišom
Gledaju kroz zavesu na asfalt u zaklaćeni krug
Bačen sa neke lampe.
Iza reke
Ljudi ulaze u kolibe od blata
Malo povijenih leđa.
Slušaju
Tu negde iznad čela
Sad već samo
Pomalo
Igru vazduha i trske.
Na utabanoj travi
Između naselja i grada čija su imena zagonetke
Koje neko postavlja
Vojnici
Tamni od sna
Slažu oštre piramide od pušaka.
Onda uhodaju u šator pognutih glava kao da se
klanjaju.
Inače
Svuda okolo
Ptice se pretvaraju u lišće.
Zmije sasvim uspešno imitiraju pukotine na kori.
Vode i ribe se mimoilaze
Svako ka svome snu.
Vetar je svoju providnu kožu razapeo o padinu brda
Čiji se profil topi u tamnom vazduhu.
Pod nebom
Počinje da traje iz korena
Jedno prekinuto sećanje svako na svome uzglavlju.

Onda polako
Zvezde naviklim znakom najavljuju metamorfozu
I nevidljivo
Tiho se iza kulisa menjaju uloge.
Lišće se pretvara u ptice.
Zmije i pukotine se pomiču svaka ka svome cvetu
Svaki cvet ka svom suncu.
Sad se već zna šta je vazduh
Šta nije.
To je već brdo u svojoj očiglednoj sigurnosti.
Vetar se odlepio i mili svoj prvi korak
Svoj nesigurni milimetar.
Inače
Svuda okolo
Pod krovom od lima
Pod krovom od trave ili od barske trske koja
zviždi
Iza providnog stakla koje se osvetljava
U kamenim grudima zidova tako šarenim pola od
sna i pola od kreča
Otvaraju se oči svih živih.
Mali
Ponovo nevini krugovi.
Trenutak je kratak i treba ga naprečac uhvatiti
za uzde. Ljudi se bude bez oružja.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 13:53


KAMENA USPAVANKA

Uspavajte se gde ste zatečeni
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni,
Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,

Zarastite u plav san kameni
Vi živi, vi sutra ubijeni,
Vi crne vode u beličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni,

Zaustavi se biljko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, nevini,
Uspavajte se tužni, umoreni.

Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 13:54

GRAD ILI PONOĆ

Čekao si ponoć
Tako nekako neobično
Kao da si nekog živog čekao:

Kao da će se ponoć pojaviti u dnu ulice
Ili iza ovoga ugla
Sa onog prozora.

Čekao si ponoć
Bogzna zašto:

Grad valjda da bi se umirio
Ljudi tvrdo zaspali
Šumovi možda da bi se uvukli u svoje kutije za šumove
Ptice — u svoje kutije koje se ne zatvaraju
A ti da bdiješ
I osluškuješ svoje korake kao dane koje si preturio

Čekao si ponoć.

I evo osluškuješ svoj korak:

Nekako suviše ravnomerno odjekuje
Suviše ravnomerno
Kao časovnik
(Onaj jevtini budilnik u krpe koji si uvijao
I premeštao
Da ne čuješ)
Od koga si pobegao.

Ali kuda?

Kuda si to dolutao
Daleko
Da se tako beskrajno i tupo faraonski ispavaš?

Da nisi možda žudeo
Hteo
I tajno izmislio:

Kad su svi najumorniji — ti najsvežiji da budeš
Pa ovaj zaspali grad odneseš
I premestiš?

Kuda si to dolutao
U ponoć
Kao da je doba šetanju?

Šalu da zbijaš
Sa životom.

Sa pesmom.

Zar sa samoćom?

Čekao si ponoć...

Daleki je ovo grad
I star

Sa monotonom nekom istorijom

Sa golubovima
I spomenikom

Sa jednim osvetljenim prozorom.

(1960)








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 13:56

U JEDNOJ ULICI

Postoji jedan čovek u jednoj ulici
Koji svakoga jutra u određeno vreme
Otvara svoja vrata sa pohabanim lukom u vrhu
I zatvara ih jednim naglim pokretom
I odvaja se od njih i odlazi
Sa takvim izrazom na licu i u svemu
Kao da su to bila tuđa slučajna vrata
Iza kojih je nekom greškom ili zabunom
Samo za jednu noć zalutao.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 13:56

TIŠINA NA PUTU

Još osta vremena toliko
Koliko i prođe. Gledam: niko
Uz mene ne korača više.
(Bar da je vetra ili kiše!)

Ja štapa nemam, al me prene:
Kao da kucka pored mene.
(I ja da idem po tišini:
Možda se samo nekom čini.)








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 13:57

U PONOĆ NA KLUPI

Mi pobegosmo od svega, al nikud od svog lika.
I sve je opet u nama. Evo nas: u ponoć na klupi!

Telo je zaspalo kao stotinu vojnika
Što zalutaše u trske međ koje niko ne stupi,
Ali oči su budne, kao tuđe, il skinute sa slika.

U kakav li ovo grad banuh kom primicah se, žitom, satima?

Zar dođoh da tek vidim ljeskavo kube pod mesecom
I one najkasnije, s poslova ili ljubavi, pred vratima?

(Gle: svetli poneki prozor i neko je nagnut nad decom.)

Zdesna je noćni Dnjepar (al Tisa se s njim muti u očima).

Izgleda: u meni ne spra Tisu ni Baltik ni Neva
Jer evo gde, večno isti, sam zurim u srce noći

Bez misli i uspomena, s jedinom pticom što peva
Duboko u mom telu, sve tiše (i da l bez moći?)
O nekoj lepšoj lepoti što svetom ne odoleva.

Evo: to plovi Tisa po skveru dalekog grada
Bez korita, al s vrbama i muljem od ilovače —
Oni su tu, u meni. (Kao da i čamac minu sred hlada:
A vesla — izgubljena, pa struje zanose sve jače.)

Umesto Dnjepra: pod mesecom — Tisa u podnožju zgrada.

Tako se premeštaju reke dok mesec toči
Zelenkastu kišu sjaja niz udaljeno kube.

Neko nevidljiv, u nebu, Velika Kola koči.

Poslednji šetači (van mene) za kapijama se gube.

Svi prozori su ugašeni. Još svetle jedne oči.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 13:58

Zivot

Tu vise nema bega
Svet je zatvorio krug.
Pa neka i biljka
I ptica
Budu kao covek
Drug.
I grana vec da postanem
Moje bi lisce mislilo.
(O ne bi se samo u jesen
Krvavo zlato
Lilo.)
U kamen da se pretvorim
Vec ne bih naso zaborav.
Bio bih na obali jedini
Kamen zamisljen
I plav.
Tu vise nema bega
Zivo je sklopio krug.
Pa neka i breg
I suton
Budu kao covek
Drug.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 13:59

Jedan dan na Dunavu

U rano jutro
Prolazio sam pored kolibe
Ribolovca
I pomalo pustinjaka
I pisca
Miodraga Borisavljevica.
Sedeo je na klupi
I turpijom
Povlacio
Naslepo
Ivicom jedne prazne konzerve
I gledao daleko niz vodu
Sve dok i mene nije
Pred sobom
Ugledao...
Ceo dan lovio sam ribu
I zapisivao
Slucajno iskrsle stihove
Belezio
I dok se riba kuvala
I zamenjivao
Poneku rec
Izmedju zalogaja i zalogaja.
Pred zalazak
Posetio sam ponovo svog starog prijatelja
I radosno mu prepricao svoj dan
Do tancina
Sedeo je na klupi
I drzao u ruci
Tek zavrsenu
Dzezvu za kafu.
"Ovo je od one konzerve"
Rekao mi je starac
Pomalo ponosno.
"Mogli ste za to vreme
I pripovetku
Umesto toga
Da napisete"
Omaklo mi se posle nekoga vremena
Kad mi je prvi talas divljenja
Nad njegovom majstorijom
Splasnuo.
"Uzivao sam vise
U pravljenju ovog loncica s drskom
Ni od cega
I ni sa cim
Nego da sam najlepsu pricu napisao".
Zatim je skuvao kafu
U novoj dzezvi.
Sedeli smo na klupi
Pred kolibom
Oba umorna
Od svojih razlicitih poslova
Pili kafu
I pusili
I gledali u Dunav na zalasku.
(I zavideli mozda jedan drugome.)








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 13:59

Usnuli kavez

Dolazi noc koja budi
U tebi usnuli kavez
U kome zveri i ljudi
Sklapaju bratstvo, savez.

Ti samo znas sta bruji
U toj dzungli od tela:
Kolju se lav i slavuji
I krice jata bela.

Niz tebe sav krvari
Medved sa vencem od inja
I slepe slonovi stari.

Prepun si zmija, majmuna.
Dok negde u dnu tek tinja
U setnom snu zlatna kuna.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:00

Camac u ritu

U rit, sve dublje, ulazi crni camac
I na njemu se, gle: i moj zivot probija
izmedju vrba.

Zaobidjimo natrulo deblo sto cuci kao samac
Obrasto u mahovinu i sa stotinu grba.

Prema skrajnutim lopocima ili gde?
- da uputimo nas pramac!

Zasli smo ovde da se mir i niz nas slije
Al tek se u njegovom srcu, gle: nas bol rasprskava.

Okolo nas su stvari, ko nikad, najistinskije,
A nasa se bit medj njima ko pesak potkopava:
Camac je crn od katrana, a zivot nas -
kakav li je?

Vec danim sam u ritu (tek slusajuci ptice i zabe)
Skupljao po kap melema u oko, u uho, u grudi,
Al izvrgnu se tisina u kandze koje grabe
I melem posta otrov od kog se tiho ludi
A moje snage - bez pravca, otupljene i slabe.

Sad gledam: vode su mirne - to trske drhte iznutra
Kao sto se njisu devojke, same, iz svoje mladosti
Daleko je grad - al krenuti u njega vec sutra

I utonuti u zivot: u zaborav do kosti!
(Ove reci, kao paniku u sebi, ponavljati do jutra.)
Ovo je tek svet bez pravca: tonuci sve dublje

Izmedju travnatih ada, izgleda - zalutali smo.
Ne vredi sad siriti oci nit veslo stezati grublje

Vec jednostavno: cekati sunce (kao spasonosno pismo)
Da kroz rupu u krosnji zapali svoje zublje.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:01

ЗЛАТИБОРСКА ПЕСМА

Ако се небо ширило као плава утеха,
ако је сунце имало нешто од твога дисања:
Ми смо били два бора, тужна, без греха,
две гране што се ломе и – ћутање, два питања.

Изговорена тихо као камен да пита
(тихо, сасвим, да се до бесчујности чује);
скоро немушта (тако само причају жита
своју нејасну љубав у ветровима што хује).

Знам: одвојило се нешто од свега, к'о острво,
и постојало тако, самовало, само.
Ако смо звали љубав – тихо је шумело дрво
то на ком је расла мисао да нешто знамо.

Зато су улазиле у нас даљине, оне далеке,
па отицале лепе као звездано небо, и гушће.
Од њих су нам руке бивале по две немирне реке
са пустим обалама што траже благо ушће.

Ако су траве имале прсте који нас просе
и птице, изнад, у перју слутиле потоке:
био сам у твом оку – крила што се надносе
над воде страшно зелене, изгубљено дубоке.

Док је мировало, у врху, облачје заустављено
као подводно стење у небеској дубини –
из поноћи се дизало твоје колено
и сјало белу светлост по тужној једној тишини.

Па ако су падине биле дланови заборава
И врхови – без равнотеже, у чудном знаку самоће:
нас су њихала два мора – небо и трава –
на црном чуну љубави где расте глад и воће.

Зато смо (не знам) слутили да ноћи не умиру
и веровали у све то као у месо и кости.
О ми смо били тек два камена у виру
бачена са танке гране пролазности.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:01

НЕПОЗНАТА У ДАВНИНИ


Гледам те сад одавде:
седиш у јулском дворишту
Урамљеном у зидове високе преко главе.
Тебе посматрају још и птице:
као да те моле и ишту.

Мене не види нико
Зурим из корова и траве
Дубоко у углу, у затуреном скровишту.

Овде је хладовина највећа:
мирише на влагу.
Цигле су пода мном трошне и нешто зеленкасте.
Тебе облива сунце.
Видим: купа ти руку нагу.
Тако је све око тебе чисто, у сунцу.
Моја крв расте
Из мене, као да отиче некуда,
па тихо губим снагу.

Само да се не покрене нешто:
нека врата.
Само да не падне нека дуња,
између нас, натрула.
Ил’ цреп да не пукне изнад, од нечег:
од птице, од мачијег бата.

Тишина расте између нас:
пење се као прозирна кула.
Само да је нико не дирне, никад.
Осим ове песме.
О непозната.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:01

О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА


Тај мук - да није звук без краја
Што свуд сеже
Па неки мир са криком веже
Ил маглен дух са месом спаја?

Тај крик - да није врх тишине
Што се ко усов у нас руши
Ил неки бат у нашој души
Кад бол се вине?

О мисо рије
Мој дух и као смрт ме гледа:
Све то што бива - да сан није

Заспалог нечег усред леда?
Тај мрак - да није болест сјаја?
О сјај су само врата краја.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:02

ОТВОРИ ОВУ ТИШИНУ


Отвори дрхтаву светиљку
Два ока уплашена ко ласте
Да откривам глас - ту биљку
Што из белог меса расте

И трепери: зачуђено ко влат
Кад ветрови га враћају и носе.
Отвори: приближи сутон косе
Да пут откривам - тај врат

По ком ћу да лутам с два прста.
Отвори бело језеро шаке
Да руке нису ми два крста

Да очи нису ми две раке.
Отвори сву тишину - нагни сан
Да откривам тајну ноћ и дан.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:02

САМО ЈЕ БУДИЛА МИР


О проста ружо говора
Зашто те пролећа буде
Заспалу међу два мора
На усни плаве луде?

О сви смо ломни ко штап
На првом рубу греха
Кад падне прегорка кап
У плави зумбул смеха.

Тешко је: дрхтиш ко бор.
Па ћутиш... Што склапаш вид?
Зар није црно ко флор?

И песма: да л плави вир?
Или кап пала на зид?
Само је будила мир.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:02

СЛУШАМ СВОЈ ТАМНИ ГЛАС ИЗГОВОРЕН ПОД ЛИШЋЕМ


Застанем:
И тражим некуд у себи реч једноставну, сасвим,
Просто која извире,
Скоро налик твом дисању кад спаваш,
Те има од оног небесног
Што се свија
Благо и неприметно
И лаки стас трава и спокојност камења.
Застанем.. и тражим реч.
Па кад је нађем
Предуго слушам свој тамни глас изговорен под лишћем
И откривам:
Само је реч моја у ваздуху
И светлост
Па тоне моја реч, некуда.
Ја не знам куда тоне, губи се.
Кад би је ветар однео
У неко срце
Да шуми као лишће љубави!








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:03

ТИ СИ МОЈ ЖИВОТ ВИДЕЛА ИЗ БЛИЗА


Ти си мој живот видела из близа:
Примисо, покрет, реч што нисам реко.
Знала си грч мој и кад стојиш иза.
Слутила моју болест на далеко.

Ти си у моме оку док још гасне
Видела прва новог смеха клицу.
А кад се вратим дому уре касне
Знала сву причу само по мом лицу.

Седим за столом и не знам свог лика.
Пред огледало залуд ми је стати:
У твоме оку била ми је слика.

Већ пола мојих ствари с тобом труле.
Нико ме сада не зна, нит ће знати:
Из мене зјапи рана место нуле.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:03

У ЗИМСКИ СУМРАК


Куда побећи у овај дан?
У густи снег? У пусти врт?
Пасти у меки болесни сан
Као на смет, под лед, у смрт?

Куда побећи са овог дна?
Високо негде? Још дубље? Где?
Ево већ тешке руке сна
Прибијају те коцем за тле.

Куда побећи у овај час
Кристално празан, слеп и чист?
О где су врата? Где је спас?

То тонеш већ у тупи сан.
Срце тек шушка ко суви лист.
Зар никуд побећи у овај дан?








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:03

УМОРНА ПЕСМА


Где неста страх пред светом ту и песма преста.
И гле: стојим сада - дрво, са обраним плодом.
Мре у зглобу воља да се макнем с места.
Шта да радим с руком и у њој са слободом?

Заточени: ора је - прхните из тела!
Не лече песме никог (творце своје трују):
Гле песника у мраку усред дана бела
Где му гавранови кришом мозак кљују.

Песме - исказане из грла да их чује
Велико уво света - ево натраг хује.
Зар је ту јужни крај и једино им жало?

Близу је празнина и руб се приближује:
Речи ове песме издржите још мало
Док вас смрт ил ћутња скора не римује.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:04

УМЕСТО ДА У СВИЛУ ЛАКУ


Уместо да у свилу лаку
Облачим твога тела пламен
Ја заодевам хладну раку
У непрозирни тешки камен.

Уместо да сред морског блеска
Промичу наша тела оба
Ја у лименку с мало песка
Побадам свећу врх твог гроба.

Уместо да са тобом пливам
И роним, прскам твоје лице:
За мрамором се твојим скривам.

У тамну плочу зурим нице.
И стојим испод липе твоје,
Самцит, уместо да смо двоје.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   Pet 31 Jan - 14:04

ПРАЗНИНА


Разбежале се речи све из мене:
Као од бата неког кад за часак
Нестану птице са гране зелене
(Ал оставе у слуху шум и прасак).

Све су се мисли скриле којекуда:
Ко кад у градић где се већ сви знају
Бане у стари сокак нова луда
И нагна народ у бег (док пси лају).

Да је бар мира када нема речи
И тиха пустош кад мисли неима:
Па да се легне као кад се лечи.

Овако: стојим још увек пред свима
(Док слична стрмој води ил олуји
Кроз моју главу сва празнина бруји).








love
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Stevan Raičković   

Nazad na vrh Ići dole
 
Stevan Raičković
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Stevan Raičković
» Stevan Raičković
» Tanja Zubčević Alečković.
» STEVAN SREMAC " ZONA ZAMFIROVA "
» STEVAN SREMAC " POP ĆIRA I POP SPIRA "
Strana 2 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-