Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz geografije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Uto 30 Apr - 0:03

Maunt Rašmor




Maunt Rašmor je proglašen za nacionalni spomenik Sjedinjenih Američkih Država 1925. godine. Najinteresantnije je to da je ovaj spomenik proglašen nacionalnim još pre nego što je počela njegova gradnja (1927. godine). Nalazi se u jugozapadnoj Južnoj Dakoti, u Crnim brdima. Reč je o uklesanim glavama američkih predsednika u stenu ovih brda. Tu se nalaze likovi Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Abrahama Linkolna i Teodora Ruzvelta.

Likovi predsednika su uklesani na 150 metara visine iznad doline, koja se nalazi pored stene, a visina svakog uklesanog lica je 20 metara. Ceo projekat ovog modernog svetskog čuda je koštao milion dolara, što je mala suma za kulturnu vrednost ovog spomenika.



Ideju za ovakav spomenik je dao Den Robinson, američki istoričar, a projekat je sproveo u delo skulpturor Gutson Borglum, koji je preminuo pre završetka klesanja spomenika (1941. godine), ali je njegov sin završio isti. U blizini spomenika se nalazi i studio Borglum, koji je neka vrsta mini muzeja u kome se nalaze alatke kojima je pravljen spomenik.

















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Uto 30 Apr - 0:09

Angkor Vat



Angkor VatAngkor Vat je čuveni Hindu hram u blizini grada Angkor u Kambodži. Ovo je najveća religijska konstrukcija u svetu. Podigao ga je kralj Surivarman Drugi u XII veku. Angkor Vat je bio njegova opservatorija, a posle njegove smrti i lična grobnica. Podignut je u čast vrhovnog boga Hindu religije – Višnua.

Sagradjen je od peščara i napravljen je u obliku pravougaonika dimenzija 850 metara širine i 1000 metara dužine. Kompleks se prostire na više od 80 hektara zemlje. Bilo je potrebno više od 30 godina da se ovaj hram kompletira. Za razliku od ostalih Hindu hramova, koji su okrenuti ka istoku, ovaj je okrenut ka zapadu (pravcu kojim idu mrtvi u novi život, po Hindu verovanju). U centru Angkor Vata se nalazi velika kula, sa četiri niže kule oko nje. Ovo reprezentuje pet vrhova planine Meru, na kojoj po hinduističkom verovanju borave bogovi i odakle je stvoren svet. Ceo kompleks je ogradjen visokom ogradom na kojoj su uklesane božanske zmije, poznate kao nage. U kompleks se može ući na četiri kapije, koje su okrenute ka svim stranama sveta.



Angkor Vat je poznat i po najdužem vajarskom radu, bareljefu, na ravnoj površini, koji ukrašava zidine hrama. Na zidovima visine 2 metra i dužine blizu 4 kilometra, i sa unutrašnje i sa spoljašnje strane, uklesane su slike koje govore o životu Surivarmana Drugog, detaljima iz hindu epopeja Ramajana i Mahabarata, bogovima Šiva i Višnu, kao i o životu običnih ljudi iz tog vremena. Ovaj hram je pretrpeo velike štete tokom burne kambodžanske istorije. Ratovi koji su se dešavali u ovoj zemlji tokom istorije su u jednom trenutku Angkor Vat pretvorili u ruševinu. Medjutim, uporno obnavljanje hrama ga je sačuvalo do danas u zadovoljavajućem stanju. Danas je Angkor Vat najvažnija destinacija za budističke hodočasnike. U njemu živi i veliki broj budističkih monaha.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Uto 14 Maj - 1:24

Mont Sent Mičel, Normandija






Mont Sent Mičel je malo ostrvo u Normandiji, u severnoj Francuskoj na kojoj se nalazi benediktska crkva. Ono se nalazi u zalivu Sent Malo, na oko stotinak metara od obale, sa kojom je povezano nasipom. Na ostrvcu se nalazi puno malih kuća i radnji, od kojih su mnoge sagradjene još pre XIII veka, a na najvišem delu, koje se nalazi na 75 metara iznad nivoa mora, je sagradjena benediktska crkva, koja se popularno naziva krunom ostrva.

Malo svetilište benediktske crkve je sagradjeno još 708. godine, a izgradnja glavne crkve je počela 966. godine. Ovo mesto se može posmatrati i kao retrospektiva gotske arhitekture. Tokom istorije, ovo ostrvo je odolevalo napadima Engleza, tokom stogodišnjeg rata, bilo je zatvor za političke zarobljenike, tokom Francuske revolucije, a danas je istorijski spomenik Francuske.

Dugo je ovo ostrvo bilo potpuno odvojeno od obale. Velike zidine oko ostrva, jake struje i vetrovi, karakteristični za ovo područje, su ga činili gotovo nezavisnim od francuskog kopna. Nasip, kojim je danas ovo ostrvo povezano sa obalom, je sagradjen početkom XIX veka.  1999. godine, na ovom ostrvu je živelo pedesetak monaha. Medjutim, ogroman je broj posetilaca i turista, koji dolaze da posete ovo mesto i dive se gotskoj arhitekturi srednjeg veka.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Uto 14 Maj - 1:29

Abu Simbel



Vladari različitih država i u različitim vremenima su bili „obgrljeni“ raznoraznim epitetima i atributima, kako bi dočarali svoju moć i neprikosnovenost.Ramzes II, egipatski faraon iz XIII veka pre nove ere je tako bio „moćni bik, bogat iskustvom i osvajač teritorija“, iako je imao svega 18 godina i veoma sumnjivo kraljevsko poreklo, bez i jedne velike ratne pobede.

U to vreme je došlo do zaoštravanja već tradicionalno loših odnosa izmedju Egipćana i Hetita, naroda koji je svoje kraljevstvo postavio ispod Crnog mora. Ramzes II da bi dokazao svoje vladarske sposobnosti odlučuje se da uništi ovaj narod jednom za uvek i kreće u svoj ratni pohod. Bitka kod Kadeša koju je vodio, krenula je katastrofalno po njega – vojska mu je pobijena, a on je zarobljen. U trenutku nepažnje neprijatelja, jedna mala grupa egipatskih vojnika nasrće na desetkovane Hetite, uništava ih i oslobadja Ramzesa.Ramzes je shvatio da sebi ne može priuštiti zadovoljstvo ponovnog napada na Hetite, a kako bi obezbedio sebi epitet svemoćnog, odlučio je da usmeri egipatsku kulturu.

Počela je masovna gradnja hramova i svetilišta po celom Egiptu. Obnavljani su stari, podizani novi, sve sa istim ciljem, proklamovanje Ramzesa II kao svemoćnog uz stalno oslanjanje na „veliku pobedu nad Hetitima“ u kojoj je njegova uloga tobože bila presudna.



Medju svim tim hramovima posebnu lepotu su imali hramovi u Nubijskoj pustinji, koja je bila veliki izvor zlata za Egipćane, ali je imala i veliku patriotsku važnost zbog toga što su se svojevremeno Egipćani tu sakrili od napada Hiksa i uspeli da se spasu. Najlepši hramovi su sagradjeni u Abu Simbelu, mestu koje su stari Egipćani poznavali kao Meka i koje je bilo veće selo u to vreme.

Ono što se smatra zaboravljenim svetskim čudom jesu dva hrama isklesana u steni posvećeni najvećim božanstvima zemlje, a to su: Amon-Ra, Ra-Harakte i Ptah, bogovi sunca i stvoritelj. U njihov rang je postavljen i sam Ramzes II. Manji hram je bio posvećen njegovoj supruzi Nefertari. Hramovi su bili izradjivani od peščara. Klesano je preko 20 hiljada tona stene za ova dva hrama.

Unutrašnje prostorije su napravljene kao pećine, koje su ustvari bile prostorije sa stubovima u uglovima. Niz tih prostorija je bio napravljen tako da je svaka sledeća bila manja od prethodne, kako se išlo u dubinu stene.Isklesane poruke na zidovima hrama govore o svemoćnosti Ramzesa II, njegovoj neprikosnovenosti i božanstvenosti. U jednom delu je isklesana njegova slika kako deli darove… samom sebi, a kome bi drugom, većem i moćnijem od sebe.



Na čelu hramova se nalaze velike statue egipatskih božanstava koje su prikriveno prikazivale i samog Ramzesa II, kao božanstvo.Sam Ramzes II je vrlo svesno govorio da želi da sagradi nešto po čemu će ga pamtiti buduća pokolenja i ceo svet. Očito da je u tome u velikoj meri i uspeo.Hram se nalazio u sred pustinje, na visokoj steni, tako da ga je vremenom pesak zatrpavao. Zaboravljen je u vreme postojanja Rimskog carstva, a poslednji zapis koji govori o njemu, kaže da su samo vrhovi glava ogromnih statua na čelu hrama virile iz peska.Hramovi su ponovo otkriveni početkom XIX veka, kada su evropski arheolozi krenuli u potragu za ostacima egipatskih gradjevina.

U bližoj istoriji ovi hramovi su mogli nestati sa lica zemlje. Potrebe savremene civilizacije su nametnule izgradnju nekoliko brana na okolnim tokovima Nila, a to je za hram značilo samo jedno – potapanje.

Zajednički jezik je pronadjen intervencijom Uneska, tako što je hram isečen na manje delove, premešten i rekonstruisan. On je održao svoj sjaj i danas, ali se ne nalazi na onom mestu gde je bio sagradjen.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Uto 14 Maj - 1:33

Partenon




Partenon je antički Grčki hram posvećen boginji Atini, koji se nalazi na Akropolju u glavnom gradu Grčke. Iako je danas u ruševinama, ovo je najznačajniji primer starogrčke arhitekture i dorskog stila, najstarijeg i najjednostavnijeg medju stilovima stare Grčke.

Akropolj je prirodno brdo od krečnjaka, koje se nalazi u centru Atine. Svojevremeno to je bilo utvrdjenje za odbranu grada, a kada su ga Persijanci potpuno uništili 479. godine pre nove ere, jedan od narenih vladara stare Grčke, Perikle, je odlučio da od ovog brda stvori religijski i kulturni centar Atine. Partenon je sagradjen izmedju 447. i 432. godine pre nove ere, u vreme vladavine Periklea, a pod supervizijom jednog od najvećih grčkih skulpturora, Fidija.

Centralni deo kompleksa Partenona je bio pravougaoni mermerni hram, sa 17 stubova na obe veće strane i 8 stubova na kraćim stranama. Izraženo u metrima, dimenzije su mu bile 31×70 metara. Hram se sastoji od dve dvorane koje su odvojene centralnim zidom. U jednoj od ove dve dvorane se nalazila statua boginje Atine, kojoj je i posvećen hram. Statua je bila visoka oko 10 metara i bila je izradjena od slonovače i zlata. Na osnovi statue je bilo uklesano rodjenje Pandore, prve žene na Zemlji prema starogrčkom verovanju. Ova statua više ne postoji, a podaci o njenom izgledu su nadjeni u zapisima iz II veka nove ere.

Ceo kompleks obiluje skulpturama srednje veličine i ukrasnim slikama. Zanimljivo je da su u celom kompleksu korišćene samo plava, crvena, oker i žuta boja. Statue su prikazivale mitske borbe iz grčke mitologije, ceremonije žrtvovanja životinja bogovima i slično. Istorija Partenona i Akropolja su posebno zanimljive. Partenon je u IV veku nove ere pretvoren u hrišćansku crkvu. Najduži period u njegovoj hrišćanskoj epizodi je bila njegova posvećenost Devici Mariji. Potom je Otomanska imperija zavladala Balkanom i Partenon je postao džamija. U svim ovim periodima on je pretrpeo velika oštećenja tokom ratova koji su prolazili kroz ovaj grad.

Zanimljivo je da je veliki deo skulptura Partenona prenešen u Veliku Britaniju. Britanski konzul je to tražio od Otomanskih vlasti, tokom njihove okupacije Atine. One se nalaze u Britanskom muzeju u Londonu od 1800. godine. Još od 1928., pa do danas se vodi intenzivna kampanja od strane vlasti Grčke da se te skulpture vrate. Takodje je interesantno da su u jednom trenutku gradske vlasti Atine imale problem sa „nestajanjem“ Partenona. Naime, milioni turista koji obilaze simbol Atine, često ponesu sa sobom mali kamen iz ruševina ovog hrama za uspomenu. Ovo je naravno sprečeno uvodjenjem brojnih zabrana za posetioce Partenona.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Uto 14 Maj - 1:35

Stounhendž




Stounhendž (Stounhenge) je građevina iz neolita i bronzanog doba, nalazi se u okolini Amensberija u Engleskom okrugu Viltšir, otprilike 13 km severozapadno od Solsberija. To je zasigurno britanska nacionalna ikona, koja simbolizuje mističnost, moć i istrajnost. Njegova osnovna svrha je ostala nepoznata do danas, medjutim, najverovatnije je da je to bio hram podignut kao znak obožavanja nekog od antičkih bogova. Postoje i druge verzije značenja ovog objekta – na primer da je to bila opservatorija pomoću koje je praćeno vreme i pravljeni kalendari ili da je to mesto na kom su podnošene žrtve velikim božanstvima.Sama antička upotreba ovog zaboravljenog svetskog čuda i nije toliko interesantna danas koliko je interesantan način njegove izgradnje.

Ono što mi danas možemo videti su ruševine Stounhendža. Manji i veći delovi su skinuti radi izgradnje puteva, porodičnih kuća, pa i rasuti od strane posetilaca i turista koji su od 1978. godine imali mogućnost veoma bliskog pristupa Stounhendžu.
Stounhendž je počeo da se gradi pre otprilike 4.000 godina, a gradnja je završena pre oko 3.500 godina. Za to vreme, ovo je bio ogroman poduhvat u kome su učestvovale hiljade radnika, za koji je bilo potrebno napraviti posebne alatke, nepoznate u to vreme i koji je zahtevao puno vremena i novca.
stonehenge-wallpaper-1  Unutrašnji krug Stounhendža je napravljen od takozvanog „plavog kamenja“ koje je doneto sa planina u Velsu, koje su udaljene više od 300 kilometara. U to vreme, transport ovog kamenja je bio veoma težak, trebalo je preći veoma nepristupačne terene i dve reke da bi se postavilo u Stounhendž. Svaki kamen je težio oko 4 tone, a bilo ih je osamdesetak u krugu. Ovaj deo je danas gotovo potpuno uništen, mada se smatra da još pri izgradnji ovog objekta, taj deo nije bio u potpunosti kompletiran.

Spoljašnji krug je napravljen od kamenja koje je doneto sa planina udaljenih oko 30 kilometara. Ovo kamenje je još veće od prethodno pomenutog – težilo je preko 50 tona i njegov transport je bio još veći problem od transporta „plavog kamenja“. Smatra se da je u nekim nepristupačnim delovima bilo potrebno preko 600 ljudi da bi se jedan kamen preneo. Na samom mestu podizanja, korišćene su velike poluge i jaki konopci, kako bi se kamenje postavilo u uspravan položaj.

Ko je podigao Stounhendž? Ovo je pitanje na koje ni danas niko nema siguran odgovor. Postoje razne teorije i mišljenja, ali svakom od njih nedostaje neki detalj, koji čini da ono ostane samo hipoteza. Prema legendi, Stounhendž je sagradjen od kamenja iz Afrike, koje su doneli džinovi, a koje je u krugove postavio čarobnjak Merlin, svojom magijom.

Danas je do Stounhendža relativno lako doći, jer se na manje od kilometra od njega nalazi autoput. Stounhendž je danas turistička atrakcija Britanije, izazov za mnoge istoričare i arheologe, ali i mesto okupljanja mnogih verskih sekti, koje veruju da i danas postoji duhovna moć ovog objekta, koja će im doneti.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Uto 14 Maj - 1:36

Krivi toranj u Pizi




Krivi toranj u Pizi je zvonarski toranj katedrale u ovom gradu i jedno od zaboravljenih svetskih čuda.

Piza je grad u centralnoj Italiji, centar Toskane. Nalazi se na reci Arno i jedan je od najvećih turističkih centara Evrope. U delu grada koji se zove Piazza del Duomo nalaze se gradska katedrala, baptisterija i zvonarski toranj.Kao i sama katedrala, toranj je sagradjen u stilu Romaneske, iz kog je kasnije nastao gotski stil.

Toranj je čuven po svom upadljivom nakrivljenju. Često se ovaj nagib tornja opisuje mističnim okolnostima i religijskim verovanjima, ali realnost je da se on pojavio zbog strukture zemlje na kojoj je izgradjen.

Ovaj osmospratni toranj je visok 55 metara, a prečnik na osnovi je 16 metara. Prizemni sprat je napravljen od betonskih arkada. Sledećih šest spratova imaju otvorene terase sa polukružnim svodovima, postavljenim u vertikalnim kolonama. Osmi sprat predstavlja zvonik i nešto je manjeg prečnika od ostalih spratova. Iako su zvona ostala na istim mestima kao i posle gradnje, ona više ne zvone. Eksterijer karakteriše višebojni mermer od koga je sagradjen veći deo tornja i uklesani crteži. Na ulaznim vratima, koja su posebno ukrašena, nalaze se uklesani crteži životinja.

Unutrašnjost tornja karakterišu 294 spiralne stepenice koje vode do zvonika.

Gradnja tornja je počela 1173. godine, a trajala je gotovo 200 godina. Glavni razlozi tome su strukturalni problemi sa tornjem. Naime, već kada su izgradjena prva tri sprata tornja, on je počeo da tone jednim svojim delom. Tada je obustavljena gradnja i to je trajalo čitavih 100 godina. Prvi pokušaji da se ispravi nagib krivog torrnja  u Pizi su počeli 1275. godine, kada je i nastavljena gradnja. 1301. godine je završeno šest spratova tornja, a konačan završetak tornja je bio 1350. godine. Već sa završetkom izgradnje toranj je svake godine povećavao svoj vertikalni nagib za po jedan milimetar. Vrhunac je bio vertikalni nagib od čak 5 metara.

Od 1990. godine, obilazak unutrašnjosti tornja je zabranjen za posetioce zbog bezbednosti.


munirablog.















Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Sre 19 Jun - 0:50

Ki Gompa











Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Gde je na svetu nebo najmračnije?   Uto 25 Jun - 22:47

Gde je na svetu nebo najmračnije?
| BBC, B92

Kada pitate prosečnog posetioca Brekon Bikons nacionalnog parka u Južnom Velsu, šta je najlepše što je tu video, sigurno će pomenuti vrhove Pen i Fen ili Kribin. Mali broj njih bi se setio da je njegova najveća vrlina to što je noću tako mračan, da možete nesmetano da posmatrate zvezde.


nimishgogri / Flickr.com

Naime, “čistoća” Brekon Bikonovog mraka donela mu je status “Rezervata tamnog neba” zbog toga što takozvano svetlosno zagađenje do njega nije stiglo.

Tako ovaj nacionalni park nudi optimalne uslove za posmatranje zvezda, a samo još pet mesta na svetu dobilo je takvu titulu.

“Rezervati tamnog neba su velika stvar za ljubitelje posmatranja zvezda”, kaže Kris Bremli, urednik Sky at Night magazina za BBC.

“Pošto toliko nas živi u gradovima, postajemo sve manje svesni šta se događa iznad nas. Zato je divno što ljudi mogu da gledaju u nebo na ovakvom mestu”.

Nacionalni park prijavio se za članstvo u Međunarodnoj asocijaciji tamnog neba, kako bi stekao svoj status. Taj proces obuhvata strogo praćenje nivoa svetlosnog zagađenja i prigušivanje svih spoljnih izvora svetlosti u blizini.

“Ako svojim očima date 40 minuta da se prilagode na mrak, vaše zenice će se raširiti i videćete mnogo više”, kaže Kris.

Ostali Rezervati mračnog neba su Eksmur, takođe u Velikoj Britaniji, Mont-Megantik u Kvebeku, gde se u julu i avgustu organizuje i Festival popularne astronomije, Aoraki Makenzi u Novom Zelandu i Namibrend u Namibiji.

A u Srbiji?



Iako je 60-tih i 70-tih godina postojala inicijativa da se Zvezdara zaštiti od svetlosnog zagađenja, planovi su propali, a u međuvremenu taj deo Beograda toliko izgradio da noćno nebo nije bilo ni izbliza dovoljno mračno za ozbiljna astronomska praćenja.

Tako je teleskop cevi dugačke 10,5 metara u Zvezdarskoj opservatoriji koji je Srbija dobila kao deo odštete posle Drugog svetskog rata gotovo neupotrebljiv.

Ipak, on uprkos vremešnosti (napunio je 90 godina), još uvek besprekorno funkcioniše i još ponekad srpskim astronomima pruža uvid u Sunčev sistem, pa čak i Andromedinu maglu.

Od kako se Zvezdara “osvetlila”, astronomi su morali da pronađu neko drugo mesto za posmatranje noćnog neba.

“Jedna od retkih planina u Srbiji koja se može pohvaliti tamnim nebom je Vidojevica u blizini Prokuplja, na kojoj je podignut teleskop od 60 centimetara”, objašnjava Milan Jeličić, sekretar Astronomskog društva “Ruđer Bošković”.

“Poređenja radi, Bugarska je još davne 1979. podigla teleskop od dva metra na vrhu Rožen, u blizini grčke granice”, dodaje on.

Međutim, veliki skok u posmatranju noćnog neba u Srbiji trebalo bi da se desi postavljanjem teleskopa “Milanković” prečnika 1,5 metara na Vidojevici.








Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Pet 5 Jul - 1:17

Čudo u Ruminiji: ''Živo'' kamenje koje raste

Dimenzije kamenja se zaista menjaju tokom vremena




Verujemo da vam je jednako kao i nama teško da zamislite kamenje koja zaista raste, ali izgleda da možemo reći da su ove stene žive!

Ova specijalna vrsta kamena, trovanti, postoji samo u Rumuniji, a izvestan broj se čuva u Muzeju prirodnih rezervi u okrugu Valcea, oko 8 km udaljenog od mesta Horezu.

Preciznije, trovanti stanuju u malom selu Costesti i meštani veruju da oni u sebi čuvaju život i da ova misteriozna i fascinantna pojava predstavlja značajan geološki fenomen kog, na žalost, većina nas nije ni svesna. Termin "trovanti" je često korišćen u geologiji a u bukvalnom prevodu znači "zacementirani pesak".

Oni nastaju nakon pojačane seizmičke aktivnosti kada dolazi do pomeranja zemljišta i izbacivanja peska na površinu, od koga se kasnije formiraju sferični oblici i postaju kamenje. Zemljotresi koji su doveli do stvaranja prvih trovanata su se, kako naučnici kažu, dogodili veoma davno, tačnije pre više od 6 miliona godina.



Ono što trovante izdvaja od običnih, "mrtvih" stena jeste ono što se događa nakon njihovog kontakta sa vodom. Nakon obilnih padavina i jake kiše, trovanti počinju da rastu i dimenzije mogu da se promene u razmeri od 6-8 milimetara dok krajnja veličina trovanta može da dostigne čak 6-10 metara!

Morate priznati, to je impresivno u svakom pogledu!

Jedan od najzanimljivijih aspekata trovanata jeste što su toliko različiti kada se radi o veličinama i oblicima, tako da neki može da bude samo mali oblutak koji ne primetimo, dok neke prečnika 10m moramo da zaobilazimo jer ih je nemoguće preskočiti. Uz to, svaki trovant je prirodni unikat jer se zbog promenljivih uslova u kojima rastu, svaki kamen drugačije formira.



Kao začin čitavoj priči, kao da već nije dovoljno neverovatna, dodaćemo i informaciju da, kao i čuveno kamenje iz kalifornijske "Doline smrti" i trovanti često menjaju mesto.

Naučnici smatraju da kamenje raste zbog povećanja visoke koncentracije raznih mineralnih soli koje se nalaze ispod njihove "kore". Kada se površina pokvasi, mineralne soli počnu da se šire i da vrše pritisak na pesak, i na taj način trovanti "rastu".





Ipak, uprkos uloženom trudu, naučnici nisu našli dokaze i objašnjenje za to što kamenje imaju produžetke koje podseća na korenje biljke, a koji kada se odseku imaju godove, baš kao i drveće.

U svakom slučaju, ovaj fenomen je potpuno neverovatan i zato je i logično što se danas trovanti nalaze u muzeju pod zaštitom UNESCO-a.


shoppingstyle.















Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Uto 16 Jul - 20:25


Ales Stenar



Nils-Morner, umirovljeni geolog sa sveučilišta Stockholm, kameno nalazište u Švedskoj naziva mlađom sestrom Stonehenge-a. Naime, radi se o 59 kamenih gromada smještenih na samoj litici u blizini ribarskog sela Kaseberga. Svaki kamen, prosječne težine 1.800 kilograma, pažljivo je slagan u obliku 67 metarskog broda koji gleda u Baltičko more. Za većinu kamenih postavki u obliku broda se vjeruje da su nadgrobni spomenici i mnogi koji su pronađeni u Skandinaviji zaista sadrže jedan ili više grobova.

Smatra se da su za izgradnju Ales Stenara zaslužni pripadnici pomoraca ratnika koji su koristili bikove, robove, uže, saonice, drvene lopate i jednostavan čelični alat kako bi prikupili i podigli kamene gromade.



Arheolozi se većinom slažu da je ovaj prethistorijski kameni spomenik nastao prije 1.000 godina krajem željeznog doba, kao nadgrobni spomenik. Međutim, postoji i mišljenje da je zapravo star 2.500 godina, da datira iz skandinavskog brončanog doba i da je sagrađen kao astronomski kalendar sa istom geometrijskom metodom kao engleski Stonehenge.

Nils-Morner tvrdi da je njegov tim primjetio kako sunce zalazi i izlazi na specifičnim mjestima oko Ales Stenara za vrijeme zimskog i ljetnog solsticija, te pretpostavlja da ga je drevna kultura mogla izgraditi kao astronomski kalendar uz pomoć kojeg se određivalo vrijeme za godišnje religijske obrede, sadnju i žetvu. Također su primjetili da se određeni aspekti geometrije kamenog broda poklapaju sa Stonehengeom, spomenikom iz brončanog doba za kojeg neki entuzijasti vjeruju da je korišten kao kalendar.

No, arheolozi koji se služe određivanjem starosti uz pomoć ugljika su izračunali da je Ales Stenar sagrađen prije 1.400 godina na kraju skandinavskog željeznog doba, što je mnogo kasnije nego što je izračunao Mornerov tim.



Iz kojega doba potječe, koja mu je bila svrha, zašto je nastao…pitanja su na koja ćemo još neko vrijeme čekati točan odgovor.



wordpress.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Pet 26 Jul - 15:08

Old Faithful - najslavniji gejzir na svijetu



Gejzir Old Faithful ("Stari vjerni") je najpoznatiji, najslavniji i najposjećeniji gejzir u svijetu. Prava je zvijezda NP Yellowstone. Da bi se vidjela sva njegova ljepota, žurba nije potrebna, jer Old Faithful nije nikad zakazao. Naime, njegova erupcija javlja se prosječno, najčešće točno, svakih 65 minuta. Ona ne traje dulje od 4 minute, ali za to kratko vrijeme izbaci oko pola milijuna litara vode ili 2000 l u sekundi, a mlaz vode dosegne visinu od gotovo 60 metara!













Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Ned 28 Jul - 21:15

Kapadokija: Priroda kao vajar

Prvi pogled na Kapadokiju asocira na pejzaž iz filmskog hita "Gospodari prstenova", stvarajući osećaj da ste upravo stigli na neku drugu planetu



JEDNO od svetskih čuda prirode nalazi se nedaleko od turskog Kajserija, milionskog grada u centralnoj Anadoliji. Prvi pogled na Kapadokiju asocira na pejzaž iz filmskog hita "Gospodari prstenova", stvarajući osećaj da ste upravo stigli na neku drugu planetu.



Reljef oblasti koja obuhvata sedamdesetak kvadratnih kilometara delo je najčuvenijeg skulptora - majke prirode. Taloženjem vulkanskog pepela, erozijama i uticajem vetra nastali su neverovatni oblici i čudesne doline. Sa tla prekrivenog prašinom, koja neodoljivo podseća na Mesečevu, uzdižu se ogromne stene u obliku kupe i pečuraka s jednom, dve ili tri glave, nazvane vilinski dimnjaci.



Prateći tragove magične igre prirode, drevni ljudi su primitivnim čekićima uklesali svoje domove u meke vulkanske stene, danas pretvorene u privatne apartmane i luksuzne hotele sa pet "zvezdica", u kojima noćenje košta i do 120 evra.

Dar prirode od kojeg zastaje dah zaslužan je i za drugo ime Kapadokije - kolevka hrišćanstva. Progonjeni od rimskih upravnika Judeje, prvi hrišćani našli su utočište u vulkanskim stenama, i krajem drugog veka formirali veliku zajednicu. Religiju u povoju čuvali su i širili među paganskim stanovništvom u katakombama Kapadokije.

Izgradili su 38 podzemnih gradova, od kojih je najveći imao 19 nivoa i mogao da primi 50.000 ljudi. Bili su povezani uskim tunelima, koji su zatvarani loptastim stenama. Imali su i efikasne ventilacione sisteme koji su omogućavali boravak od šest do najviše deset meseci. Tokom boravka nisu smeli da izlaze, kako ne bi otkrili sklonište Rimljanima u neprekidnom lovu na hrišćane.

Kapadokija je u četvrtom veku postala poznata kao zemlja trojice svetaca: svetog Bazila, svetog Grigorija i svetog Đorđa, koji je i rođen u toj oblasti današnje Turske. U vulkanskim stenama izdubljeno je oko 600 hrišćanskih crkava i manastira, oslikanih freskama iz ranog vizantijskog doba. Neke od njih sačuvane su u celosti.

Čudo svetske kulturne baštine danas živi turističkim životom u najpoznatijim gradovima: Goreme, Avanos, Urgup i Mustafpaša. Preporuka "Nacionalne geografije" da je Kapadokija jedno od deset mesta na planeti koje morate da posetite, dozvala je turiste sa svih strana sveta. Turski trgovački duh prepoznatljiv je na svakom koraku po finoj kapadokijskoj prašini.

Suveniri, šopovi sa brošurama i simbolima borbe hrišćana za očuvanje religije, restorani s turističkim cenama, vinarije sa vekovnom tradicijom proizvodnje vina, koja možete degustirati i, ako vam se dopadnu, skupo da platite. Čak ni komercijalizacija nije uspela da naruši opčinjavajući izgled Kapadokije. U pamćenju svakog posetioca biće uklesani nestvarni prizori stena koje paraju kristalno nebo.

Glavna turistička atrakcija je let balonom iznad Kapadokije. Jedan sat nestvarnog pogleda iz vazduha u proseku košta oko 150 evra. Takvo zadovoljstvo sebi je priuštio selektor košarkaša Jordana Mario Palma, koji je poveo kompletan tim u obilazak Kapadokije tokom takmičenja u grupi u Kajseriju, na Svetskom prvenstvu u Turskoj.

BOGATA PROŠLOST

* RELIGIJA čuvana u katakombama Kapadokuje, na 60 metara ispod površine zemlje, ugledala je svetlost dana u Carigradu.

* GRADOVI Kapadokije su, zapravo, gradovi večne slave, kulturne riznice, istorijski fenomeni...

* ISTOVREMENO, to su i gradovi filozofa, ratnika i grčkih bogova, sa poznatim hramovima koje su kasnije pohodili apostoli, bacajući na njih anatemu.

* U RANOM hrišćanstvu, stara prestonica Kapadokije, Mazaka, pod novim imenom Kesarija (Ćesarija) bila je važno episkopsko središte.

* ZA Kapadokuju se kaže da je mesto svemirskog pejzaža koji neodoljivo podseća na Mesečevu prašinu.



FILMADŽIJE

RELjEFNA jedinstvenost Kapadokije privukla je i svetske filmadžije. "Vanzemaljske" lokacije korišćene su i za snimanje Spilbergovih filmova "Ratovi zvezda" i "Indijana Džons". Oblast u centralnoj Anadoliji iznedrila je i najveći turski kulturni izvozni projekat, plesnu grupu "Vatre Anadolije", za koju mnoge svetske zvezde i predsednici država tvrde da izvodi najbolji i najdinamičniji šou na svetu.


ĆUPOVI

GRNČARSKI zanat jedna je od dugih tradicija Kapadokije. Sačuvan je do današnjeg dana udruživanjem desetak porodica, koje su zadržale ručnu metodu izrade predmeta od crvene zemlje (terakota) i keramike. Posetioci imaju priliku da na licu mesta vide svaki korak u složenom procesu, koji se završava ulaskom u prostorije za prodaju gotovih proizvoda. Cene se kreću od nekoliko evra za jednostavnije posude pa do 6.000 evra, koliko košta veliki ćup najdelikatnije izrade.



B92















Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Zanimljiva geografija   Sub 3 Avg - 11:50

Prašuma Perućica


Na severozapadnom delu planine Maglića, na nadmorskoj visini između 800 i 2.386 metara, nalazi se najlepša i najčuvenija prašuma Jugoslavije, jedna od poslednjih prašuma u Evropi.



Prašuma Perućica prostire se pod Maglićem, nedaleko od mesta gde Sutjeska utiče u Drinu. Zahvata ceo šumski basen rečice Perućice, desne pritoke Sutjeske. Donji deo prašume, u kome preovlađuje šuma hrasta kitnjaka i graba, počinje na oko 800 metara nadmorske visine i dopire do gornje granice šume. Na rasponu od skoro 1.500 metara visinske razlike, pored šuma bukva, jele i smrče, očuvalo se sasvim nepromenjeno još nekoliko šumskih zajednica. Prašuma Perućica zahvata površinu od 1.234 hektara. I životinjski svet odgovara prašumskom karakteru biljnog sveta: medvedi, tetrebi, i druge retke životinje žive u okrilju Perućice, koja je zaštićena kao nacionalni park.















Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Ned 18 Avg - 15:31

Kamčatka



Kamčatka – poluotok poznat po preko 160 vulkana od kojih je 29 i danas aktivno. Sam poluotok je veoma slabo naseljen, prvenstveno zbog dugih snježnih perioda koji traju od  početka listopada pa do kraja svibnja, kao i zbog neprekidnih vulkanskih pojaseva koji omeđuju dolinu rijeke Kamčatke.



Djelovanje vulkana u kombinaciji s ledenjacima rezultiralo je prekrasnim ledenim špiljama. Međutim, uslijed globalnog zatopljenja i klimatskih promjena unutar posljednjih godina, stropovi skrovitih špilja ispod nekad debelih naslaga snijega sada su se toliko istanjili da sunčeva svjetlost lako prolazi kroz tanak sloj i dopire do same unutrašnjosti špilje, tajanstveno obasjavajući ledene strukture unutar nje.







wordpress.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Ned 1 Sep - 20:47

"Začarano ostrvo" Jakusima



"Začarano ostrvo" u Jakusimi je proglaseno za svetsku baštinu 1993. godine. To je najvlažnije područje u Japanu. Na ostrvu kiša pada gotovo stalno, sa izuzetkom od par dana u mesecu. To je omiljeno odredište gotovo 300.000 turista svake godine.























Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Pet 13 Sep - 11:39

Novootkriveni gigantski vulkan ispod mora najveći je na svijetu


Ispod Tihog oceana, oko 1600 kilometara istočno od Japana, otkriven je vulkan veličine New Mexica, što ga čini najvećim vulkanom na Zemlji, ali i jednim od najvećih u Sunčevu sustavu.



Divovski vulkan nazvan je Tamu Massif, a dosad se smatralo da je sastavljen od manjih struktura. No sada će znanstvenici, čini se, morati napustiti uvriježena mišljenja o morskoj geologiji. „Ono što smo otkrili suprotno je našim razmišljanjima, budući da smo otkrili da je riječ o velikom vulkanu“, rekao je profesor geologije na Sveučilištu Houston u Texasu, William Sager. Sager je vodeći autor ove studije objavljene u časopisu Nature Geoscience. „Ovaj vulkan u rangu je Olympus Monsa na Marsu za kojeg se smatralo da je najveći vulkan u Sunčevu sustavu“, rekao je za National Geographic.



Tamu Massif okrugli je ponor dimenzija 450 x 650 kilometara, a zauzima površinu od gotovo 260.000 kilometara kvadratnih. Njegov se vrh nalazi oko 2 kilometra ispod površine oceana, dok se podnožje vulkana nalazi na oko 6,4 kilometra dubine. Tamu Massif svojom veličinom posramljuje najveći aktivni vulkan na Zemlji – Mauna Lou na Havajima koja je površine 13.467 kilometara. Sastavljen od bazalta, Tamu Massif je najstariji i najveći dio oceanskog platoa nazvanog Shatsky Rise koji se nalazi u sjeverozapadnom dijelu Tihog oceana. Čitavo to područje veličine je Japana ili Kalifornije.

Sager je Tamu Massif počeo proučavati prije dvadesetak godina. Nazvao ga je tako jer je Tamu skraćenica za Texas A&M University gdje su tad znanstvenici radili na ovom vulkanu, a massif je francuska riječ za masivno i znanstveni je naziv za veliku planinu. Znanstvenici za Shatsky Rise znaju još od početka 20. stoljeća kad je to područje prvi put mapirano. „Znali smo da je riječ o velikoj planini, ali nismo znali ništa o njegovoj strukturi niti kako je nastao“, kaže Sager.

Tamu Massif drugačiji je od ostalih planina koje se nalaze u oceanu, ali ne dosežu površinu vode. Ovaj vulkan puno je veći i s puno blažim nagibom od ostalih vulkana koji se uzdižu s morskog dna. Blizu vrha, nagib vulkana je oko jedan stupanj, dok je s bočne strane vulkana nagib oko pola stupnja, što je manje od nagiba kod podnožja vulkana. Za usporedbu, nagib stepenica je oko 40 stupnjeva, dok skijaši početnici skijaju na nagibu od oko 10 stupnjeva. „Kad biste stajali na ovom vulkanu teško biste procijenili kojim se putem popeti, a kojim spustiti“, rekao je Sager.



Znanstvenici su smatrali da se veliki Shatsky Rise stvarao godinama tako da je nekoliko vulkana „sraslo“ zajedno u procesu koji je sličan onome kako su nastali Havaji – izlijevanjem lave pet odvojenih vulkana koji su prostorno bili vrlo blizu. No, kad su Sager i njegovi suradnici analizirali seizmičke podatke Tamu Massifa, bili su iznenađeni onime što vide. „Otkrili smo kako se lava izlijeva iz središta vulkana u svim smjerovima, bez vidljivog sekundarnog izvora vulkanizma“, rekao je Sager.

Tim je također proveo geokemijsku analizu na uzroku lave kojom su otkrili da je ova velika struktura napravljena od istog kamena iste starosti. Zbog toga su znanstvenici zaključili da je Tamu Massif stvorio jedan jedini vulkan, najvjerojatnije u relativno kratkom razdoblju koje je trajalo nekoliko milijuna godina. Vulkan je postao neaktivan ubrzo nakon što je formiran. To se najvjerojatnije dogodilo na prijelazu iz Jure u Kredu, prije otprilike 145 milijuna godina.

„Ako je doista istina ovo što oni govore, ovo je doista divovski vulkan“, rekao je geolog sa Sveučilišta u Wisconsinu, Brian Jicha. „Postoje mnogi oceanski platoi. Ako su neki od njih doista vulkani, ovo istraživanje može promijeniti način na koji razmišljamo kad je riječ o nastanku oceanskih platoa, a možda čak i onih kontinentalnih bazaltnih“, rekao je Jicha koji nije sudjelovao u ovom istraživanju.

Sager smatra da je potrebno dodatno istražiti oceanske platoe. „Moglo bi ih biti još desetak“, rekao je Sager o mogućnosti da ovakvih štitastih vulkana ima još ispod površine mora. Kako smatra Sager, Tamu Massif zasad je najveći poznati vulkan na Zemlji, no postoje brojni drugi vulkanski kompleksi, poput Sibirskih trapa, koji možda skrivaju još štošta. Oni su najvjerojatnije sastavljeni od različitih rastopljenih stijena, za razliku od Tamu Massifa.

Kako je vulkan nastao?

Sager kaže kako znanstvenici još uvijek pokušavaju saznati kako je Tamu Massif nastao. On smatra da je morsko dno sadržavalo potrebnu mješavinu elemenata, a za nastanak je zaslužna i činjenica da je to mjesto spajanja triju tektonskih ploča, tanka kora te izvor vruće magme ispod koje je mogla doći do površine. Rastopljeni se kamen izlio i, kako se hladio, sagradio je široki vulkan.

Kako je magma točno došla do površine je otvoreno pitanje. Možda je kamen bio vrlo vruć i kao takav se uzdigao do površine zbog sile uzgona. Ili su se, možda, pukotine u kori otvorile i omogućile rastopljenom kamenu da izađe van. „Sljedeći korak za znanstvenike je utvrditi izvor magme“, smatra Sager koji bi se htio vratiti i proučiti magnetska svojstva stijene. Ti bi mu podaci omogućili bolje shvaćanje kako se lava proširila. „Ako je doista riječ o samo jednom vulkanu, količina magme koja je morala proći kroz litosferu (koru) je izvan svih granica“, rekao je Jicha.

Sager nije siguran hoće li ovaj novi vulkan pomoći da bolje shvati Olympus Mons na Marsu, ali, kako kaže, sad vidimo površinu Marsa bolje nego što vidimo dno oceana. „Tamu Massif se skrivao 145 milijuna godina jer je našao odlično mjesto za sakriti se“, zaključio je Sager.



Izvor: NatGeo








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Pet 13 Sep - 18:35

Neobične i predivne "pustinjske ruže"

Čak u i pustinji se može pronaći predivan cvet,kada se priroda poigra Pustinjska ruža (ili peščana ruža) može nastati u mnogim pustinjama i ovo je prirodna tvorevina koja nastaje mešanjem i kristalizacijom minerala gipsa i barita sa pustinjskim peskom....

Pustinjske ruže mogu nastati u mnogim pustinjama, a formiraju se kad voda ispari u sušnim pjeskovitim uslovima, uglavnom nakon kratkih i veoma retkih kiša. Tokom svog rasta, zrna peska ostaju zarobljena u gipsu dajući ružama boju pustinjskog tla koja može biti drugačija, u zavisnosti u kojoj je pustinji ruža nastala



Najčešće se mogu pronaći u Sahari, kao i u velikim slanim površinama u južnom Tunisu.Ove ruže su popularna turistička atrakcija, na primer u Tunisu se mogu se mogu kupiti za 1 evro











Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Pon 7 Okt - 12:52

Viseća stena, neobična gološka formacija, nalazi se u Novom Južnom Velsu u Australiji. Kada se popnete na vrh ove stene, ispod vas se nalazi provalija od 100 metara.

Da bi se došlo do samom vrha i ivice koja je na kraju široka svega 50 centimetara, potrebno je oko 2 sata uspinjanja, a neretko avantiristi do gore dolaze i biciklom.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Čet 17 Okt - 12:43

Masada



Masada je nekadašnja jevrejska tvrđava. Postala je poznata po bici koja je vođena 73. godine pre nove ere za vreme prvog jevrejsko-rimskog rata između jevrejskih branilaca i rimskih legionara pod komandom Flavija Silve, koje su opsedale tvrđavu. Tokom opsade, većina branilaca (oko 1000) izvršila je samoubistvo shvativši da je pad tvrđave neizbežan.



"Zbog toga što jevrejska religija ne dozvoljava samoubistvo, pretpostavlja se da su branioci izvlačili slamku i naizmenično ubijali jedni druge do poslednjeg čoveka koji je bio jedini od branilaca koji je izvršio samoubistvo", zapisao je Josif Flavije, rimsko-jevrejski istoričar iz 1. veka.

Sama tvrđava imala je brojna skladišta, cisterne za skupljanje kišnice, barake, palate i oružarnicu. Do utvrđenih kapija grada vodila su tri krivudava putića.

Tačan položaj Masade  je ustanovljen tek 1842. godine.








Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Uto 22 Okt - 22:07

Halštat (Hallstatt), je prelepo selo u Salckamergutu (Salzkammergut), u Austriji. Ima oko 1000 stanovnika.



Iako usamljeno i negostoljubivo ovo područje se smatra za jedno od prvih koje su ljudi naselili. Razlog su bogata nalazišta prirodne soli, koja se iskopavala hiljadama godina. Neki od najstarijih nalaza, kao što je kamena sekira, datiraju još oko 5.000 godina pre nove ere. 1846. godine Johan Georg Ramzauer otkrio je veliko praistorijsko groblje blizu sadašnje lokacije Halštata, gde je otkriveno jedno od prvih kovačkih nalazišta.

Nalazi se na obali Halštatskog jezera (Hallstättersee), jednog od 76 jezera oblasti Salckamergut, na 508 metara nadmorske visine. Jezero je duboko 125 metara i jedno je od najbogatijih ribnjaka.

Halštat je ime dobio po starom keltskom nazivu za "so" - hal. So je bila dragocena roba, što je doprinelo da ova oblast u prošlosti bude veoma bogata.

Po selu se naziva i praistorijska "halštatska kultura" iz ranog gvozdenog doba, koja je deo Svetske baštine.



Do kasnog 19. veka, Halšatu se moglo prići jedino čamcem ili uzanom stazom.

Danas, pored industrije soli, koja se od 20. veka transportuje iz Halštata do Ebenzea cevovodom, turizam je glavni činilac halštatske privrede.













Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Pon 28 Okt - 16:41

Plava Rijeka na Grenlandu – Rijeka koja svake sezone izgleda drugačije



Poznata kao ‘Raj za ljubitelje vožnjom kajaka’, a sasvim sigurno i praznik za oči i dušu svim ljubiteljima prirode, Plava Rijeka na Grenlandu se pojavi svake sezone usljed topljenja Petermann Glečera.

Petermann je najveći plutajući glečer u sjevernoj hemisferi, a nalazi se u sjevero-zapadnom dijelu Grenlanda. Sam ‘jezik’ ovog glečera ima širinu od 15 km, dužinu od 70 km, te debljinu koja varira od oko 600 m u centru, pa sve do  30 metara na rubu.



Kada se ovaj ogromni glečer počne topiti (topljenje nema veze sa globalnim zatopljnenjem, već je prirodni sezonski proces), voda koju oslobađa spušta se u ravnice te formira lako uočljivu kristalno Plavu Rijeku.



S obzirom da rijeka uvijek pronađe drugi put kroz ogromna snijegom prekrivena polja ona svake sezone izgleda drugačije, a za samu jarko plavu boju odgovoran je glečerski mulj.











Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Pon 28 Okt - 17:00

Bajkovita Sagano šuma bambusa, Japan



Na našoj planeti postoji ogroman broj bajkovitih krajolika koji izgledaju nestvarno i koji nam na prvi pogled oduzimaju dah, a jedan od takvih je i poznata Sagano šuma bambusa u Japanu.

Nalazi se u sjeverozapadnom dijelu Kyoto Save, Japan, a obuhvaća površinu od 16 kilometara kvadratnih. Smatra se jednim najljepših prirodnih okoliša u cijelom Japanu, i to ne samo zbog svoje prirodne ljepote, već i zbog zvuka koji vjetar proizvodi dok puše kroz gustu šumu bambusa.



Zvuk vjetra u ovoj šumi toliko je poznat i važan u Japanu da ga je Japanska Vlada zaštitila i proglasila ‘jednim od stotinu zvukova koji moraju biti očuvani’. U zvuku vjetra i prekrasnoj prirodi posjetioci mogu uživati u ugodnim šetnjama po dugačkim uređenim stazama.



Oni koji su ovdje već bili toplo preporučuju svima da, ukoliko ikada posjete Japan, svrate i u ovo zaista posebno i jedinstveno mjesto i dožive potpuni osjećaj mira i ljepote koju pruža.







pixelizam








Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Sub 9 Nov - 12:05

Slope Point



Mesto Slope Point nalazi se na najjužnijoj tački Južnog ostrva, manjeg od dva glavna ostrva koja čine Novi Zeland. Ovaj region je pod stalnim udarima hladnih jugo-zapadnih vetrova koji duvaju sa Antartika.



Vetar je toliko jak i nemilosrdan da je svo drveće koje raste na ovoj padini povijeno i izvitopereno. Padinu stočari još uvek koriste za uzgoj ovaca, i mada ni njihov broj nije veliki ovde sem ovaca nema drugih životinja, a ni ljudi. Doseljenike koji  su pokušavali da nasele Slope Point gradeći barake u gustoj mreži drveća uporni vetrovi su brzo oterali.



Iako je nemoguće živeti i obavljati bilo kakav posao na ovom mestu, vredi doći samo zbog pogleda koji se pruža na stenovitu obalu, divlje grebene i ovo drveće sa kojim se oštra klima Slope Pointa vekovima poigrava.





















Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   Sub 16 Nov - 17:29

Za koliko tadašnjih dolara je Rusija prodala Aljasku Americi?



Da li znate da je Carska Rusija prodala Aljasku Sjedinjenim Američkim Državama za tadašnjih 7.200.000 USD?
Za koliko tadašnjih dolara je Rusija prodala Aljasku Americi?

Simboličnim spuštanjem zastave Rusije i podizanjem zastave SAD u jednoj vojnoj bazi na istoku Aljaske, 18. oktobra 1867. godine, označen je prelazak Aljaske u vlasništvo SAD.

Pokazalo se kasnije da je to bila jedna od najboljih transakcija SAD u svojoj istoriji, jer su uloženi novac uspeli da vrate za samo 3 godine.

Aljaska je na prvi mah predstavljala divljinu prekrivenu snegom i ledom, ali se ispostavilo da se ispod njih nalaze ogromna nalazišta zlata, srebra, bakra, olova, cinka, uglja, nafte itd...

Isplaćeni iznos bi prema današnjim vrednostima bio nešto manji od 100.000.000 USD.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz geografije   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz geografije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljivosti iz geografije
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz astronomije
» Zanimljivosti iz hemije
Strana 2 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Geografija-