Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Apsolutno zlo

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Apsolutno zlo   Uto 5 Feb - 23:55


Poznati pisac Filip Jensi čuo je jednom za Nemca koji je kao mladić učestvovao u oslobađanju ozloglašenog nacističkog koncentracionog logora Dahau i odlučio da ga upozna.

Kad su se sreli, Jensi ga je zamolio da mu opiše svoje iskustvo. Ovaj čovek je sklonio pogled u stranu i ćutao gotovo ceo minut. Oči su mu sevale dok se borio da osveži sećanje na prizore od pre pola veka. Tada je počeo svoju strašnu priču:

"Moj prijatelj i ja bili smo zaduženi za jedan teretni vagon. Unutra su bili leševi logoraša, uredno posloženi kao drva za potpalu. Nacisti, pedantni u svemu, poređali su ih planski, unakrsno, tako da je glava jednog leša bila do nogu sledećeg. Bili su složeni po visini i veličini tela. Naš posao ličio je na prenošenje nameštaja. Lagano bismo podigli svako telo i postavili ga na označeno mesto. Neki momci nisu to mogli da rade i stajali su pored bodljikave žice povraćajući. Nisam mogao da verujem kad smo na toj hrpi našli čoveka koji je još bio živ. Da, zaista. Neki leševi uopšte nisu bili leševi. To su bili živi ljudi. Poslali smo po lekare i oni su odmah počeli da zbrinjavaju ove preživele."

Potom je ovaj čovek nastavio priču: "Dva sata sam proveo u tom vagonu. Za tih dva sata iskusio sam svaku poznatu emociju: bes, saučešće, stid, gađenje... Osećanja su me obuzimala u talasima. Samo bes nije jenjavao, dajući nam energiju da radimo. Pošto smo odveli tih nekoliko preživelih u kliniku, obratili smo pažnju na neke oficire SS-a koji su zapovedali Dahauom. Naša obaveštajna služba postavila je svoj istražni centar u neposrednoj blizini, izvan logora. Kapetan je tražio dobrovoljce da privedu dvanaest zarobljenih SS-ovaca do istražnog centra. Čarli je odmah podigao ruku. Bio je to najglasniji, najdrskiji i najhirovitiji vojnik u našoj jedinici. Poticao je iz Cicera, predgrađa Čikaga koje je inače bilo poznato uglavnom po rasizmu, ali i po povezanosti sa Alom Kaponeom. Tvrdio je da je pre rata radio za Ala Kaponea, u šta niko od nas nije sumnjao. Čarli je zgrabio puškomitraljez i odveo niz put ovu grupu SS-ovaca, koji su išli pred njim sa rukama na potiljku. Nekoliko trenutaka pošto si zamakli za drveće, cela jedinica začula je 3 duga rafala. Zagrcnuli smo se. 'Možda je to nemački snajper u šumi', pomislili smo. Uskoro je Čarli došetao laganim korakom. Cev njegovog puškomitraljeza se pušila. Tada je rekao, sa izvesnom dozom zlobe u glasu: 'Svi su pokušali da pobegnu'."

Filip Jensi prekinuo je čovekovu priču kako bi ga upitao nije li mozda neko prijavio Čarlija i da li je kojim slučajem protiv njega preduzeta neka disciplinska mera. Čovek se nasmejao i pogledao Jensija kao da je hteo da mu kaže: "Uozbiljite se". Potom je rekao: "Ne. Niko ništa nije preduzeo i to me je pogodilo. Tog istog dana osetio sam Božiji poziv da postanem sveštenik. Prvi razlog tome bio je onaj užas u vagonu. Nisam mogao da podnesem taj prizor. Nisam ni znao da takvo apsolutno zlo postoji, ali kad sam to video, nije više bilo ni najmanje sumnje da ću svoj život posvetiti svakom obliku odupiranja takvom zlu; drugim rečima, da ću služiti Bogu. Onda se dogodilo ovo sa Čarlijem. Dobio sam paničan strah da kapetan ne odabere mene da ispratim sledeću grupu stražara SS-a. Potom me je obuzeo još veći strah da u tom slučaju i ja ne postupim kao Čarli. Zver koja je bila u tim stražarima bila je i u meni."

Možemo dugo da razmišljamo o ovom potresnom svedočanstvu. Ono nam govori mnogo o naravi zla u čoveku. Premda nije svako od nas tako zao, svako to može da postane. Ovaj događaj pomalo podseća na ono što je rekao ruski pisac Solženjicin: "Linija koja razdvaja dobro od zla prolazi ne kroz države, niti između klasa, čak ni između političkih stranaka, već upravo kroz svako ljudsko srce." U ovom je bio apsolutno u pravu. Ako zlo hranimo u sebi, ono može toliko porasti da nas potpuno obuzme. Svako od nas može biti junak ili zločinac, pošten radnik ili kriminalac, veran suprug ili preljubnik, humanitarac ili ubica. Niko od nas se nije rodio imun na zlo koje vidimo oko sebe. Svi smo rođeni sa sklonošću da činimo zlo. Međutim, to ne znači da smo svi zli. Razlika izmedju dobrih i zlih nije u sklonostima ljudskog srca. Te sklonosti su manje-više iste kod svakog čoveka. Razlika između dobrih i zlih ljudi temelji se na njihovim životnim izborima. Dobar čovek bira da čini dobro, dok zao čovek sledi impulse svog zlog srca i neposredno bira da čini zlo. Isus Hristos je to vrlo dobro sročio u rečenici zapisanoj u Lukinom jevanđelju 6:45: "Dobar čovek iz dobre riznice srca svoga iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice srca svoga iznosi zlo, jer usta govore ono što u srcu izobiluje." (prevod Luje Bakotića)

Međutim, postoji još jedna vrlo važna pouka ove priče. Ona se tiče vrednosti svakog ljudskog bića. Niko od nas nije bezvredan. Kad je pisac Filip Jensi završio intervju sa ovim čovekom, upitao ga je pomalo jetko: "Recite mi, imajući u vidu univerzalni karakter Vaše propovedničke službe, koja se sastoji u praktičnom suzbijanju najvećeg zla 20. veka, kako se osećate sedeći u uredu i slušajući kako vam neki prosečan poslovni čovek naširoko obrazlaže svoje lične probleme?" Sveštenik je brzo odgovorio: "Ja u tome vidim vezu. Ponekad se pitam šta bi se dogodilo da se neka iskusna i taktična osoba sprijateljila sa mladim i osetljivim Adolfom Hitlerom dok je zbunjeno tumarao ulicama Beča. Svet bi možda bio pošteđen svog tog krvoprolića pored Dahaua. Nikad ne znam ko je stvarno čovek koji sedi tu gde Vi sad sedite", rekao je sveštenik piscu, a onda dodao: "Iako trošim svoj život na one koji su naoko beznačajni, u onom vagonu sam naučio da ne postoje takvi. Ona tela koja su još imala puls najbliža su onima koji su beznačajni. Obični skeleti, zavijeni u nešto malo kože slične papiru. Ali, ja bih dao sve da sačuvam život tih nesrećnih ljudi. Naši doktori ostajali su budni celu noć da bi ih spasli. Neki u mojoj jedinici dali su svoj život da ih oslobode. Nema čoveka kog bismo mogli smatrati 'beznačajnim'. Onog dana u Dahauu naučio sam šta je Božja slika u čoveku", rekao je ovaj stari sveštenik. "Zato nemojmo da potcenjujemo same sebe. Mi mnogo vredimo u Božjim očima; do te mere da je On bio spreman da da svoj život na krstu da bismo mi živeli. Ne zaboravimo to!"

Frederik Miler
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Sub 20 Apr - 2:26

Svatko ima u sebi zlo i dobro.

Lako je sjediti u fotelji i prodavati muda pod bubrege. Te ja bi ovo, te ja bi ono. Ali kada dođe stani pani, kada je glava u pitanju, tada se čovjek pokaže u pravom svjetlu. Tko i u takvim okolnostima ne dopusti zlu da prevlada, svaka čast. Osobno, za sebe mislim da nebi dozvolio zlu da me preuzme. Cool

Međutim, Čarliju iz uvodne teme ne zamjeram ništa. Ni jedan jedini metak.

Isto bi postupio kao Čarli. Ne vidim tu ništa loše. Samo malo ranije izvršenje presude SSovcima. I velika ušteda. I novaca . I vremena.








love


Poslednji izmenio Abu Dabi dana Sub 20 Apr - 2:46, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Sub 20 Apr - 2:40

Namjerno sam odvojio postove. Zbog komentara priloženog pasusa. Komentar će možda izazvati negativne reakcije.

Romina ::
"Zato nemojmo da potcenjujemo same sebe. Mi mnogo vredimo u Božjim očima; do te mere da je On bio spreman da da svoj život na krstu da bismo mi živeli. Ne zaboravimo to!"

Frederik Miler



Pasus koji sam istaknuo mi se čini morbidan. I uvreda zdravog razuma. Da ne koristim riječi kojime bi ga rado okarakterizirao.

Neka taj svećenik pita osobe koje su završile na tim hrpama naslagane kao drva što one misle koliko vrijede u Božjim očima.

Može On sa svojim životom raditi što želi. Može ga žrtvovati ako mu je volja.

Ali nijedan Bog nema pravo da učini ljudima to što su ovi nacistički gadovi uradili u Dahau.

Koja je onda ustvari razlika između Boga koji je te zločine dopustio i ljudi koji su te zločine uradili? Shocked








love
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Čet 9 Maj - 0:00

Da ali ova priča potvrđuje tezu da ma koliko neko mislio da nešto čini iz dobrih razloga isto tako ga svrstava u grupu ljudi koji su to činili to tim jadnim logorašima. Ne mogu da kažem da saosećam sa tim Čarlijem i da opravdavam njegov postupak , jer na drugačiji način je tim zlim ljudima trebalo da se presudi ...








Nazad na vrh Ići dole
insajder

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 139

Lokacija : Vienna

Učlanjen : 13.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Pon 13 Maj - 1:39

interesantno je to što 'tvorac' dozvoli da nastrada toliko njegovog 'izabranog' naroda,tj. jevreja
demagogije tipa : ima svoje razloge, ne mogu nikako da priznam

apsolutno zlo ne postoji, postoje samo loša dela i namere, a to je već stvar psihologije
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Pon 13 Maj - 10:54

insajder ::
interesantno je to što 'tvorac' dozvoli da nastrada toliko njegovog 'izabranog' naroda,tj. jevreja
demagogije tipa : ima svoje razloge, ne mogu nikako da priznam

apsolutno zlo ne postoji, postoje samo loša dela i namere, a to je već stvar psihologije



Poludim kada nekome vjerniku umre dijete, pa se tješi time da ga je Bog uzeo sebi.

Užassssssssssss. affraid

Ima jedan film, ne sjećam se kako se zove. Čini mi se da Mel Gibson glumi nekog reportera na vijetnamskom ratištu. Upozna malog vijetnamca koji mu ispriča kao je bomba ubila njegovu majku i nekoliko sestara i braće.

I onda dečkić kaže:

"Taj dan sam prestao vjerovati u Boga."








love
Nazad na vrh Ići dole
insajder

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 139

Lokacija : Vienna

Učlanjen : 13.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Pon 13 Maj - 15:25

toliko je bilo pomora u biblijsko vreme a da ne pričam kasnije sve do današnjih dana, i opet se sva ta (ne)dela opravdavaju tom nekom božanskom pravdom

patetika happy
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Uto 14 Maj - 1:30





"Ako postoji Bog, morat će me preklinjati za oprost." - urezano u ćeliju koncentracijskog logora Mauthausen.








love
Nazad na vrh Ići dole
Excited4U

  

avatar

Muški
Poruka : 21688

Lokacija : between Ass XD

Učlanjen : 03.05.2011

Raspoloženje : So Excited ;-D


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Sub 25 Maj - 8:45

Pa nije ih Bog pobio nego LJUDI vasi dobri fini happy




Apsolutno zlo je Forumashica lol! vece u zivotu nisam sreo cool

Nazad na vrh Ići dole
Sagacity

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5298

Učlanjen : 29.07.2011


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Ned 26 Maj - 20:23

Ono što je meni nepojmljivo, da svako ko je učinio neko zlo pred Bogom ima pravo na oprost. Poslednjih godina razni ''sumnjivi likovi'' ulažu u manastire, grade crkve...i eto oni su se ''oprali'' pred Bogom.
Pa setimo se samo Andrije Artukovića, da li je njega njegovo zlo stiglo i kada? Pa nauživao i naživeo se čovek i tek je na kraju života osetio eto neku kaznu, ako ju je uopšte bio svestan.
Sve manje verujem u ''Stićiće ga Božija kazna'', kao i ''Dobro se dobrim vraća''...
Nazad na vrh Ići dole
insajder

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 139

Lokacija : Vienna

Učlanjen : 13.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Ned 26 Maj - 22:52

Sagacity ::
Ono što je meni nepojmljivo, da svako ko je učinio neko zlo pred Bogom ima pravo na oprost. Poslednjih godina razni ''sumnjivi likovi'' ulažu u manastire, grade crkve...i eto oni su se ''oprali'' pred Bogom.
Pa setimo se samo Andrije Artukovića, da li je njega njegovo zlo stiglo i kada? Pa nauživao i naživeo se čovek i tek je na kraju života osetio eto neku kaznu, ako ju je uopšte bio svestan.
Sve manje verujem u ''Stićiće ga Božija kazna'', kao i ''Dobro se dobrim vraća''...


njemu će goreti duša u paklu, džaba mu to što se nauživao happy
Nazad na vrh Ići dole
Excited4U

  

avatar

Muški
Poruka : 21688

Lokacija : between Ass XD

Učlanjen : 03.05.2011

Raspoloženje : So Excited ;-D


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Pon 27 Maj - 2:56

Sagacity ::
Ono što je meni nepojmljivo, da svako ko je učinio neko zlo pred Bogom ima pravo na oprost. Poslednjih godina razni ''sumnjivi likovi'' ulažu u manastire, grade crkve...i eto oni su se ''oprali'' pred Bogom.
Pa setimo se samo Andrije Artukovića, da li je njega njegovo zlo stiglo i kada? Pa nauživao i naživeo se čovek i tek je na kraju života osetio eto neku kaznu, ako ju je uopšte bio svestan.
Sve manje verujem u ''Stićiće ga Božija kazna'', kao i ''Dobro se dobrim vraća''...

Ima pravo na oprost , ali da li ce mu Bog oprostiti to je druga prica happy

Prema tezini dela happy

Na Dan Suda svima ce se suditi cak i mrtvima , nece ih smrt spasiti od kazne Bozije happy
Nazad na vrh Ići dole
Sagacity

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5298

Učlanjen : 29.07.2011


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Pon 27 Maj - 7:41

Pa dobro, sada bi se moglo postaviti pitanje postojanja ''Raja i pakla''?


Šta će biti tamo na ''nekom svetu'', meni nije važno, pogotovo što se pouzdano ne zna da li taj pakao i zaista postoji, kao ni raj. Meni ta priča o raju i paklu podseti na one stare religiozne priče koje su služile za manipulisanje mase, tipa, ''Ako na ovom svetu imaš dobro vladanje, čeka te raj''.


Ja znam kako je na ovom svetu i znam da mnoge nije stigla nikakva kazna za učinjena nedela. Zašto je to tako, pojma nemam. Ali da je nepravedno, jeste.
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Pon 27 Maj - 9:37

Sagacity ::
Ono što je meni nepojmljivo, da svako ko je učinio neko zlo pred Bogom ima pravo na oprost. Poslednjih godina razni ''sumnjivi likovi'' ulažu u manastire, grade crkve...i eto oni su se ''oprali'' pred Bogom.
Pa setimo se samo Andrije Artukovića, da li je njega njegovo zlo stiglo i kada? Pa nauživao i naživeo se čovek i tek je na kraju života osetio eto neku kaznu, ako ju je uopšte bio svestan.
Sve manje verujem u ''Stićiće ga Božija kazna'', kao i ''Dobro se dobrim vraća''...



Imam dojam da Crkvi i nije važno da li si dobar. Čak da više vole da si loš.

Pa lijepo parama "pazariš" oprost grijeha.

A pare?

Pare su ipak najvažnije.

Zar ne?

I Crkvi.

Na žalost. Rolling Eyes








love
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Pon 6 Apr - 10:08

Da li su ljudi urođeno zli?


Da li ste čuli za Milgramov klasični eksperiment o poslušnosti i autoritetu?

Svako ko je slušao bilo kakva predavanja o psihologiji, verovatno zna za čuvenu studiju iz 1963. u kojoj su učesnici imali zadatak da daju bolne strujne šokove nedužnim ljudima.

Eksperiment koji je sproveo psiholog sa Jejla Stenli Milgram otkrio je da bi većina ljudi sledila naređenja i praktično izvršila egzekuciju druge osobe, čak i kad smatra da je to što radi pogrešno.

Milgramovo uznemirujuće otkriće često se uzima za primer kako obične ljude beskrupulozni lideri poput Hitlera mogu ubediti da počine razne zločine.

Međutim, novo istraživanje stavlja zaključak čuvenog psihologa pod znak pitanja. Da li su ljudi zaista spremni na takva zla? Da li je u našoj prirodi da se pokoravamo autoritetu, čak i ako to znači nanošenje bola drugima?

Milgramova studija ostavila je mnoga pitanja bez odgovora. Međutim, naučnici do sada nisu mogli da ponove njegove rezultate iz prostog razloga što su etički standardi sprovođenja takvih eksperimenata značajno pooštreni.

Međutim, tim australijskih i škotskih psihologa našao je način da prevaziđe takve prepreke koristeći tehniku nazvanu imerzivni digitalni realizam i ponovo sprovede Milgramov eksperiment.


Milgramova studija

Milgram je rekao učesnicima studije, grupi zdravih muškaraca u Konektikatu, da učestvuju u istraživanju o efektima kazne na učenje. Ispitanici su dobili ulogu “učitelja” i imali zadatak da daju strujne šokove drugom muškarcu, “učeniku”, svaki puta kada pogreši. “Učenik” je sedeo iza zavese i “učitelj” nije mogao da ga vidi. Voltaža strujnih udara se povećavala sa svakim pogrešnim odgovorom.

Naravno, “učenik” je bio glumac kog je angažovao istraživački tim, što “učitelj” nije znao, kao i da zapravo ne dobija strujne udare.

Rezultati su zapanjili Milgrama. Čak i kad je “učenik” vrištao od tobožnjeg bola i histerično tražio da ga puste napolje, 65 odsto učesnika nastavilo je da podiže voltažu, dok na posletku nije dalo i maksimalni udar od 450 volti, koji bi u slučaju da je bila reč o pravoj struji, sigurno ubio nesrećnog “učenika”.

Milgram je zaključio da je u ljudskoj prirodi da slepo sledi naređenja, čak i kad to znači da treba izvesti neslućena zverstva.

“Kako će čovek reagovati ne zavisi toliko od njegovog karaktera, nego situacije u kojoj se nalazi”, rekao je on tada.


Ponavljanje eksperimenta

U novoj studiji 14 glumaca dobili su različite uloge u ponovnoj postavci Milgramovog eksperimenta. Nakon testova, upitani su da li se identifikuju sa osobom koja sprovodi eksperiment ili “učenikom”.

Rezultati su odgovarali Milgramovim otkrićima – većina glumaca bila je spremna da sprovede bolne strujne udare, naročito ako su se identifikovali sa osobom koja sprovodi eksperiment. Međutim, kada je vođa studije pokušao da ih primora da pritisnu dugme i pošalju strujni udar, većina je odbila.

To sugeriše da je poslušnost stvar izbora.

“Što se učesnik više identifikovao sa osobom koja sprovodi eksperiment i njegovim naučnim ciljevima, to je bio spremniji da ga posluša”, kaže Aleks Haslam, psiholog Univerziteta u Kvinslendu i jedan od autora nove studije.

“S druge strane, što su se ljudi više identifikovali sa učenikom, odnosno žrtvom, to su bili spremniji da se odupru pritiscima”.

Šta to znači?

Da li je Milgram bio u pravu? Da li smo samo stvorenja koja slede autoritet bez pogovora, čak i kad to znači da ćemo nekoga povrediti?

Ne mora da znači. Iako su eksperimenti dali slične rezultate, istraživači kažu da su došli do sasvim drugačijeg objašnjenja za reakcije ispitanika.

“Milgramovi rezultati tumačeni su kao posledica toga što su ljudi prirodno skloni tome da prate naređenja”, kaže Haslam. “Međutim, to nije slučaj. Da li će poslušati autoritet, ili će mu se odupreti je stvar izbora zasnovanog na verovanju u svrhu njihovog delovanja”.

Haslam objašnjava da umesto slepog praćenja naređenja, većina ljudi zapravo sluša nadređene zato što može da se identifikuje sa određenim liderom ili njegovim ciljem, što im daje opravdanje da “pritisnu dugme”. To dakle čini svesno i namerno.

“Ljudi su spremni da naškode drugima kada su ubeđeni da to čine zbog višeg cilja”, dodaje jedan od autora Stiven Dejvid Rajher, psiholog Sent Endrjuz univerziteta u Škotskoj.

“Stvarni problem nije to da li su ljudi svesni da čine zlo. Problem je što misle da čine dobro”.


B92








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Ned 26 Apr - 21:01

Zlo u ljudima je tema večitih rasprava. Kako i ne bi kada je zlo jedan od najvećih problema i izvora patnji čovečanstva. Pored poreza, naravno. Koliko puta smo čuli da je neko znao da bi trebalo da ispravno postupi u nekoj situaciji ali ga je „nešto“ sprečilo i navelo na pogrešan put? Navelo da povredi druge ljude. Da li su neki ljudi prosto zli i tu se ne može ništa? Da li je zlo ontološka kategorija, tj. postoji samo po sebi ili je zlo prosto nedostatak dobra? Da li se u svakom čoveku bore dobro i zlo? Da li zlo u ljudima može da se „podobri“? I od čega sve to zavisi?
Svako od nas je, bar nekad, čuo za ljude koji su počinili nezamisliva zla. Setimo se samo Hitlera. Istorija vrvi od podataka koji dokazuju da su neki ljudi spremni da urade stvari od kojih nam se diže kosa na glavi. Krvoločni vladari, sumanute vojskovođe, moderne psihopate, masovne ubice. . imaju nešto zajedničko. Radili su loše stvari. Zlo je bilo prisutno. Da li su oni oduvek bili zli? Ili su oni smatrali da su dobri i da su njihovi postupci neophodni, opravdani, u redu? A mi sami? Koliko puta smo uradili nešto loše, nanieli neko zlo sebi ili drugome? Je li taj delić zla, ma kako bio malen, neopozivno dat svakom od nas? A možda su neki dobili i malo veći zalogaj. Krenimo od početka.
Zlo kroz istoriju
Kao što vidimo, sve zvanične religije smatraju da zlo postoji kao ontološka kategorija. Dakle, zlo nije odsustvo dobra već svakako postoji, prisutno je i u nama a da ono, tj. Zlo, bude veće, zlo ima i svoje predstavnike u vidu demona-duhovnih bića koja nas nagovaraju da radimo zle stvari.
Da krenemo od definicije zla. Zlo je širok pojam koji obuhvata neprihvatljive aspekte ljudskog ponašanja i mišljenja, kojim se nanosi šteta sebi ili drugima. Zlo uključuje aspekte kao što su: mržnja, okrutnost, sebičnost. samoživost itd. Neki smatraju da je zlo prosto odsustvo dobra. Kako je zlo počelo?
Hrišćanstvo o zlu


Prema hrišćanskoj tradiciji prvi postupak koji je naneo zlo celom čovečanstvu se desio u Rajskom vrtu. Adam i Eva su zagrizli jabuku koju im je ponudila zmija i , od tada, ljudi su proterani iz raja. Više nisu mogli da uživaju u blagotetima bezbrižnog rajskog života već su morali da se suoče sa mukotrpnim zemaljskim bivstvovanjem koje uključuje i zlo. Čojek se oglušio o Božji plan da živi ne osetivši nikad muku i zlo i jedući sa Drveta Poznanja spoznao je i svoju dualističku prirodu. Na neki način, koren čovekovog zlog postupka je bilo nepoverenje koje je imao u odnosu na Božju zabranu da ne jede sa Drveta. Prekid odnosa poverenja i ljubavi sa Bogom je uslovio da čovek pati zbog svog zlog postupka. Ova biblijska priča objašnjava zlo u svetu kao posledicu prekida harmoničnog odnosa čoveka i Tvorca. Onda kada sumnjamo, ne poslušamo, oglušimo se o duhovni princip-padamo.
Naravno, postoje i druge interpretacije ove priče. Neki smatraju da ona prosto predstavlja metaforu za nužan proces čovekovog odrastanja. Ne možemo celi život provestu u raju majčinog zagrljaja. Moramo odrasti i suočiti se sa svetom. A u njemu ima zla. I druge religije su opisivale zlo kao princip proizašao iz čovekove prirode i delovanja. Mi smo nosioci Prvog grijeha i kao takvi moramo dokazati da smo dobri, mormo se trudili i zaslužiti dobro. Onda ćemo se vratiti u raj iz kojeg smo proistekli. Ovo vraćanje u doba nevinosti je put na kojem ima više trnja nego ruža. Ali tako je inače u prirodi. Kao što vidimo, sve zvanične religije smatraju da zlo postoji kao ontološka kategorija. Dakle, zlo nije odsustvo dobra već svakako postoji, prisutno je i u nama a da ono tj. zlo bude veće, zlo ima i svoje predstavnike u vidu demona-duhovnih bića koja nas nagovaraju da radimo zle stvari. Slikovita opisivanja borbe dobra i zla možemo da vidimo na zidovima mnogih crkava, manastira, katedrala. Živopisni opisi muka ljudi koji zbog svog zla gore u paklu služe kao upozorenja da ne radimo zle stvari. Naravno, ne bi trebalo takve poruke tumačiti bukvalno. Niko ne gori u užarenom kotlu poslje smrti u bukvalnom smislu, već se šalje poruka da duša poslje smrti, koja je opterećena sopstvenim zlim delima, ne može da nadje smiraj jer je progone teški osećaji krivice, kajanja itd.


Budizam i zlo
Buda je smatrao da postoje četiri osnovna razloga zbog kojih činimo zlo: žudnja, strah, ljutnja i neznanje. Dakle, smatrao je da su uzroci zla u samom čoveku, ne u spoljašnjim silama koje ga na zlo navode. Čovek se sam odlučuje na to kakve će prirode biti njegovi postupci. Slobodna volja, naravno nije negirana ni u drugim religijama, iako postoje sile koje čoveka navode na zla dela. Na kraju odlučujemo sami. Ni horda demona nas ne može uvesti u zlo ako na to sami ne pristanemo. Tako su smatrali i filozofi.
Zlo i filozofija
Pretresajući ono što su o zlu imali da kažu razni filozofi vidimo kako s fokus s zla kao spoljašnjeg entiteta koji napada čovjeka pomera ka unutrašnjosti i pitanju čovekove slobodne volje da se za njega odluči.
Sokrat je smatrao da svekoliko ljudsko zlo proističe iz neznanja. Ukoliko bismo imali nephodno znanje, ne bismo ni činili ono što je zlo. Na pitanje zašto neki ljudi, ipak, svesno čine zlo drugim ljudima, Sokrat je odgovarao da oni ne znaju da su svi ljudi međusobno povezani i da kada nekome činimo zlo, činimo ga, u stvari, samom sebi. Sokrat je izgleda, imao uverenje o međusobnoj povezanosti ljudi vrlo slično onoj biblijskoj zapovesti:“ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. “Dakle, svi ljudi su Jedno. Povređujući druge, povređujemo sebe. Samo što to ne znamo, nismo još pronikli u ovaj duhovni princip. Sokrat je, inače, bio savremenik sv. Pavla koji je veoma cenio njegovo mišljenje, iako ga je smatrao paganinom.
Sv. Avgustin je smatrao da zlo ne postoji samo po sebi. Zlo je nedostatak dobra, zlo je nebiće. Takođe je bio uverenja da, kada bismo živeli u nekom „savršenom“ svetu, gde zlo ne postoji i nije moguće, ne bi bila moguća ni naša slobodna volja. Čovek je biće koje ima slobodnu volju, sam se odlučuje na dobro ili zlo, pa prema tome ovaj svet mora biti ovakav kakav je, jer savršen svet isključuje našu slobodnu volju. Zlo je neizbežna činjenica našeg postojanja. Kao i porez.
Spinoza je negirao antropomrfizam Boga. To znači da je smatrao da Bog nije biće, da je iznad našeg poimanja dobra i zla i prema tome, ono što nama izgleda kao zlo, to je uključeno u Božji plan jedne šire perspektive. Mi možemo nešto da tumačimo kao zlo. ali pošto ne vidimo sve aspekte stvarnosti svojim ograničenim umom, na širem planu to je takodje deo Božje promisli. Tako da zlo i dobro predstavljaju samo konstrukcije naših umova. Ono što danas smatramo dobrim za sebe, sjutra se možda neće pokazati kao dobro i obrnuto. Možemo da prihvatamo sve stvari sa distancom i mirom jer je sve relativno.
Kant je bio mišljenja da je jedino moralan odgovoran čovek slobodan čovjek. Sloboda proističe iz naše odgovornosti za sebe i druge ljude. Tek kada se moralno odlučimo i uobličimo, možemo reći da smo slobodni ljudi, koji ne robuju svojim strastima i hirovima. Tako da je zlo deo neizbežne ljudske prirode ali mi , na kraju, odlučujemo da li ćemo stati na njegovu stranu.
Pretresajući ono što su o zlu imali da kažu razni filozofi, vidimo kako se fokus sa zla kao spoljašnjeg entiteta koji napada čovjeka pomera ka unutrašnjosti i pitanju čovekove slobodne volje da se za njega odluči. Razvijajući svoja razmišljanja o zlu kroz istoriju filozofije mnogi mudri ljudi su došli do zaključka da smo za svoje zlo sami odgovorni, da je ono stvar našeg izbora, da imamo moć da se odlučimo, u svakom trenutku, kojim putem ćemo poći. Moralnost i nemoralnost na taj način postaju pounutrene, odnosno stvar naše savesti i srca. Izgleda da zlo otjelovljeno u liku đavola možda samo predstavlja našu projekciju onih mračnih dubina koje se nalaze u nama. Znajući sve to, zašto se ipak onda odlučujemo za zlo? Što ne napravimo ispravan izbor?
Psihologija zla
Čovek je dobar, najviše teži samoostvarenju i ljubavi, a zlo se javlja kao iskrivljenje na tom putu, kako pogrešan metod kojim se želi postići taj isti cilj. Za humaniste, ljudi koji rade zle stvari zapravo na izvitoperen i izopačen način žele da postignu iste ciljeve koje i svi drugi
Raspravljajući , kroz istoriju, da li je čovek po prirodi dobar ili zao, psiholozi su bili različitih stavova i mišljenja. Frojd je u čoveku video jedno animalno stvorenje kome je primarno da zadovolji svoje seksualne i agresivne nagone, a kojeg zajednica primorava da umnogome odstupi od svojih želja, da bi ljudi uopšte mogli ostati zajedno i ostvariti zajednicu. Ova pesimistička slika prave čovekove prirode progonila je Frojda skoro do smrti, kada je u poznoj starosti malo ublažio svoj stav. Jung je, sa druge strane, verovao da su svakom čoveku zapravo najvažniji oni impulsi koji ga vode samoostvarenju tj. individuaciji. Suština života je dostizanje harmonije sa sobom i prirodom. Jung je verovao u dobrog čovjeka, kao i humanistički orjentisani psiholozi. Frankl, Rodzers, From. . . Čovek je dobar, najviše teži samoostvarenju i ljubavi, a zlo se javlja kao iskrivljenje na tom putu, kako pogrešan metod kojim se želi postići taj isti cilj. Za humaniste, ljudi koji rade zle stvari, zapravo, na izvitoperen i izopačen način žele da postignu iste ciljeve koje i svi drugi ljudi, ljubav, poštovanje, smoostvarenje, povezanost. Ali, pošto su bili povređeni i doživeli mnogo zala sami, oni zlo proizvode i prenose dalje kao jedini način da postognu ono što svi želimo. Ali, to nije ispravan put, pa takvi ljudi pate i iz patnje se ponovo radja zlo. Začaran krug. Ne verujem da je postojao ijedan serijski ubica a da je imao divan život, ispunjen ljubavlju i razumevanjem. Obično su takve osobe i same bile žrtve zlostavljanja, zanemarivanja i svakojakih užasa. Naravno, to nije opravdanje za zlo. Ali je objašnjenje. Postoje i ljudi koji su svoju patnju preobratili u svoju najvišu vrednost. Koje patnja nije prozlila, već podobrila. Spominjani psiholog Viktor Frankl, koji je bio osnivač logoterapije tj. terapije smislom, i sam je prošao kroz koncentracioni logor. U logoru je izgubio svoje najbliže. Najstašnije ljudsko iskustvo. On ga je iskoristio da pomogne mnogim ljudima koji su izgubili smisao života ili imaju neke druge psihološke probleme. Njegov stav je bio da svako, i u najtežoj životnoj situaciji, ima izbor da li da se odluči za dobro ili zlo. On se odlučio za dobro. Iako je pretrpeo najveće zlo. Verovao je u ljude. Kao i Hristos koji je u Bibliji rekao: “Kao bogovi ste:“Ljudi, dakle imaju tu božansku moć, pitanje je kako će je iskoristiti.
Zlo i nedostatak empatije


U svojoj knjizi“Psihologija zla“ britanski psiholog Sajmon Baron Koen smatra da je zlo nedostatak empatije. Empatija je naša sposobnost da se uživimo i zamislimo kako se oseća drugo ljudsko biće. Što imamo manje empatije, to ćemo više biti zli,to jest manje ćemo moći da osetimo kako se drugi ljudi osećaju u raznim situacijama. Onda ćemo, bez posebne griže savesti, moći da ih povređujemo. Uzroci ovakvih ponašanja su, prema Koenu, u vaspitanju, genetici, lošoj sredini u kojoj dete odrasta. Bitno je da znamo da se svi nalazimo na jednom kontinuumu empatije, imamo je manje ili više i u odnosu na to smo više okrenuti dobru ili zlu. Dobra vest je da se empatija uči ako je nemamo dovoljno. Kada nam drugi ljudi postanu važni dobijamo stvari za koje nismo znali da postoje, a za kojima smo bezuspješno tragali na putu bavljanja zlom. Biti dobar je mnogo lepše.
Da bismo utvrdili svoju meru zla, potrebno je da se zagledamo duboko u sebe. To nije lako. Često svoje zlo projektujemo na druge ljude, pa smatramo lošim kod ljudi, upravo one naše osobine od kojih sami bežimo.
Zlo i fragmentacija ličnosti
Psiholog Robin Skiner je smatrao da su ljudi dobrog mentalnog zdravlja dobri, tolerantni ljudi jer su svesni povezanosti svih ljudi u Jedno. “Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. “Izgleda da važi i danas. Po njemu, zlo nastupa onda kada sebi ne priznajemo svoje loše osobine, kada ih guramo pod tepih. Mentalno zdravlje je stvar harmonije izmedju različitih delova naše ličnosti i u redu je da imamo i dobre i loše strane. Ako poričemo ove loše, postajemo neintegisani i samim tim smo skloni da činimo zlo, jer ne priznajemo istinu sebi. Na kraju i jedno ima za djavola je Diabolis tj. “onaj koji cepa na djelove. “Ako možemo da vidimo svoju nefragmentisanost, onda smo već na dobrom putu da svoje zlo otklonimo. Zli ljudi nisu u stanju da svoje zlo kao takvo vide, zato i rade zle stvari. Dakle, za svako zlo postoji objašnjenje, ono je uglavnom stvar nedostatka ljubavi, povezanosti, razumevanja drugih itd. Ali time zlo ne dobija opravdanje. Na kraju sami odlučujemo o tome kakvi ćemo biti. Neki ljudi su kroz patnju postali mučitelji, neki svetitelji. Za nas je dovoljno da se ponekad zagledamo u sebe i da dopustimo da nas naši iskreni uvidi „ucelove“ tj. učine celim. Na kraju, to je ono što riječ holy ili sveti znači. Onaj koji je celi, integrisani, potpun, Jedno sa drugim ljudima i Bogom. Jer na kraju, svi smo Jedno. Dobro je znati to.


Autorka je dipl.psiholog, psihoterapeut u edukaciji (TA Centar)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Ned 26 Apr - 21:03

„Gledamo zlo, činimo zlo i izloženi smo zlu. Žan Bodrijar se pita kuda je zlo danas nestalo i odgovara da je ono svuda. To me podseća na Andersenovu bajku ‘Snežna kraljica’, u kojoj se đavolovo ogledalo – koje izobličava na zlo sve što se u njemu ogleda – razbija, a krhotine dospevaju u oči i srca ljudi, tako da oni vide zlo i ružnoću kuda god da pogledaju. Za većinu nas pojam zla nije primarno vezan uz svakodnevnu realnost i naša svakodnevna iskustva, već nam se zlo prenosi putem masovnih medija. Zlo je, tako, istovremeno i odsutno i sveprisutno – odsutno iz našeg konkretnog iskustva, a sveprisutno u medijskoj stvarnosti.“
Ova knjiga nije istorija zla, iako se poziva na istorijske izvore. Zlo je i suviše široka i raznovrsna tema da bi je bilo koje delo moglo u potpunosti obuhvatiti. Zato se autor ograničio na pojedine i najvažnije aspekte zla. Centralno mesto u ovom filozofskom pristupu fenomenu zla pripada čoveku. Cilj ove knjige nije da otkrije koren zla, da nađe izvor iz kog ističu sva zla, već pre svega da opiše neke karakteristike ljudskog delanja, pozitivne i negativne mogućnosti koje se u njemu nalaze.









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Ned 26 Apr - 21:09

Bez obzira što smo stvoreni kao nesavršeni,i što je imanje zla i dobra smešteno u svakom od nas,nikada za zlo nisam imala opravdanje.Nažalost,u vremenu u kome živimo spoznajemo da je zlo svuda oko nas.izrabljivanja,iznude,mučenja,otmice,ubistva,ratovi.Mislim verovanje da će kao u bajci,preovladati dobro,sve više me udaljava od sebe.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   Sre 12 Okt - 22:28

Apsolutna vlast je apsolutno zlo


Lord Akton citat:


"Moć kvari a apsolutna moć kvari apsolutno"
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Apsolutno zlo   

Nazad na vrh Ići dole
 
Apsolutno zlo
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Filmski citati
» Đavo- apsolutno zlo??? ili ga samo religija tako predstavlja???
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-