Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Edgar Alan Po

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 12017

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Edgar Alan Po   Sre 9 Maj - 12:44









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 12017

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Edgar Alan Po   Sre 9 Maj - 12:44









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 12017

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Edgar Alan Po   Sre 9 Maj - 12:45









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 23355

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Edgar Alan Po   Pon 3 Dec - 17:07

Primi na čelo poljubac taj!
Na rastanku, sad kad je kraj,
Ovo mi barem reći daj –
Nisi u krivu što moj dan
Svaki je, smatraš, bio san;
Al’ ako iščezla je nada
Danju, il’ noću, bilo kada,
U snoviđenju, il’ bez toga,
Zar nestala je manje stoga?
Sve to što vidimo, il’ tu
Jesmo, to tek je san u snu.

Stojim i slušam huku
Valova što u obalu tuku,
U ruci se mojoj ljeska
Pregršt zrnca zlatnog peska –
Koliko ih je! al’ gle kako
Curi mi u dubinu svako,
Dok plačem tako – dok plačem tako!
Zar jači stisak ove kože
Ne može ih zadržati, Bože?
Zar spasiti ne mogu bar jedno,
Od vala što ih čeka žedno?
Zar sve što vidimo, il’ tu
Jesmo, to tek je san u snu?








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 23355

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Edgar Alan Po   Pon 3 Dec - 17:07

Najsrećniji dan taj..."

Najsrećniji dan taj - i minute drage,
koje još pamti moje srce svelo,
uzvišena nada gordosti i snage,
sve je odletelo.

Rekoh li: i snage? da! tako bar mislim;
vaj! sad su sve to sećanja daleka!
To prividi behu u danima milim -
nek prolaze, neka.

Hej, gordosti, kakva veže nas još sila?
Nek se odsad druga čela guše
pod otrovom koji na mene si slila -
smiri se, moj duše!

Najsrećniji dan taj - i minute drage,
koje predosećam - i kojih se sećam,
i najdraži pogled gordosti i snage,
prošli su, osećam.

Al' kad bi ta nada gordosti i snage
vratila se s bolom koji duša ova
spozna još onda - ne bih čase drage
doživeo snova!

Jer na njeno krilo stalno sve tmurnije
dok je lepršalo - pade
neka bit dovoljno jaka da ubije
dušu što je dobro znade.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 23355

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Edgar Alan Po   Pon 3 Dec - 17:08

JULALUMA

Kao pep'o siv je sav
nebeski svod,
Sklupčalo lišće svenule tajne -
Uvelo lišće u sne
očajne;
Samotni Oktobar usporio hod -
Godine moje te
prenesećajne;
Tmine i tmuše zatamnjuju rod -
Zgran - jezero strepi od
zebnje beskrajne
Sred utvarne Gore, zvane Nedohod,
Gde su gule grobne -
mračno zavičajne.

Jednom, kroz aleju kiparisa zgranski'
Sa svojom tu
dušom ja jezivo bludih -
Sa dušom, sa Psihom, kad srcem, vulkanski,
Rekama
od zgure bujicom poludih -
Kad lava uzrujnih bogaze pregudih
Sumpornim
vrtlogom niz slom velikanski -
Ka polarnom krugu susrete kad budih;
O kako
urliče prizor severjanski:
Cik promuklih zora borelano ludih.

Razgovor
nam bio ozbiljna i krut,
Al' misli, te misli od grca, od plaha -
I
pamćenje nade izdajničkog maha -
Okrobar je smrkli presazdao kut
(Koje li
nas noći obavio skut?) -
Ne znadasmo noći kretanje, ni put,
(Mada smo već
jednom sišli u taj slut):
Sve nam van sećanja, uzavrela daha -
Ta gora
utvarna i tog Zgrama ćut.

Pa dokle se Noći naginjala ravan,
Jutru
usmeravo zvezdanik je sat -
Jutro uskoravo zvezdanik je sat -
Odjednom,
gle, zvežđa mutni grumen tavan
Izroni na nebu dvorog čudno stravan,
Bledi
srp Astarte, maglen neboklat -
Dragulj dijamantski smamljen i
prizvat:
Tako razgovetan i dvorogo stravan.

Rekoh: ''Od Dijane topliji
je On;
Kroz etar uzdaha doplovi bezmeran -
Kroz etar uzdaha doplovi
bezmeran;
Vide da se suza ne osuši zvon
Sa obraza ljudskih, gde suza
zgon,
Pa je došo zračan, i ljubavan, On,
Iz sazvežđa Lava, da nam kaže,
veran,
Gde je zaborava umir neizmeran -
Da pokaže neba zaton tihobon
-
On da nam osvetli i zračan i smeran:
Gde je večnog mira prenebesni
tron;
Sa ležaja Lava dojezdio On.''

Al' Psiha podiže prst u vis, pa
tmurno:
''Ovoj zvezdi, avaj, ne poklanjam vere -
Bledilu tom njenom ne
poklanjam veru -
Nego ne oklevaj, prenimo se žurno:
Bežimo što dalje izvan
smisla, mere;
To jedino osta - samo bekstvo burno!''
U strahu grcaše, ko
gonjeno zvere
Klonuše joj krila - bezumno ih stere -
Padoše na zemlju da
ih blato ždere -
Na zemlju joj pade okrilje biljurno.

A ja odgovorih:
''To su snova sanje;
O, daj u biljurni da greznemo zrak!
O, daj da
prepurni prečeznemo zrak!
Sibilski taj blesak blešti nam: Uzdanje,
Nada i
Lepota njegovo su tkanje -
Gle: prolomi nebo i opak mu mrak!
O, verujmo
mirno u to nadbliskanje:
Vodiće nas pravo, to je uzdan znak -
Ta vidiš da
noću prolomi se mrak,
Graknu iz noći promukao grak:
Prolomi se mraka teško
očajanje.''

Smirio sam Psihu, poljub' dadoh njoj
S mnogo bolne strasti
s mnogo žalnog šuma
I ubedih Psihu, sred pečalnih gluma;
Tad pođosmo
dalje; kad, jezivo: Stoj!
Pred nama Grobnice izvio se kroj
Sa natpisom
nekim vrh svoda, vrh huma!
''Šta piše, o Sestro, kom za upokoj?
Kome,
izgubljenom, slova žalinh roj?''
Odgovori ona: ''Piše: Julaluma;
Počiva u
njemu tvoja Julaluma.''
Tad, ko pep'o siv mi dođe srca svod,
Ko lišće
sklupčano u sne očajne -
Ko lišće klonulo u svenule tajne;
Zavikah:
''Oktobar usporio hod,
Pre godinu dana tu dobrodih brod -
O, tu je
donesoh, strepnje mi beskrajne,
Tu sam je doneo mrtvim u pohod:
O sad
prepoznajem i taj Nedohod,
I sve što je u njemu najprisniji rod:
Zgran,
jezero magle, i te misli vajne -
Kroz utvarne gore gulom zavičajne.''








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 23355

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Edgar Alan Po   Pon 3 Dec - 17:08

SNOVI

Oh! taj moj mlad život bi trajan san!
Moj duh se budio nije, tek zrak jasan
Večnosti najavljivaše jutra druga.
Da! taj san dugi bi beznadežna tuga,
koja beše bolja nego stvarnost hladna
budnog života, tom čije srce sa dna
bi i još jeste, na zemlji sve što menja,
smršenost duboke strasti, od rođenja.
Al' da l' mogao je - kako bi san večno
trajao - sa snima nikad protivrečno
mladosti mi prve - da se ne koleba,
zbog lude nade u dar višega Neba?
Stog se opih - videć gde sunce osvaja
letnji svod - snovima od živoga sjaja
i ljupkosti - ostavih vlastito srce
u dnima svoje mašte, presekoh vrpce
sa svojim domom, s bićima što su bila
u mojoj misli - zar takva bi ta sila?
To bi jednom - tek jednom - i taj tren
divlji još dobro pamtim - beh kao plen
neke moći il' čini - kao hladni vihor
nagna me kroz noć, i ostavi taj prizor
sred moga duha - il' to bejaše luna
što zasja dok dremah, visoka i puna
odviše ledna - il' zvezde - takođe,
taj san bi kao taj noćnik - nek prođe.

Ja srećan sam bio i pored sveg u snu
Ja srećan sam bio - i volim temu tu:
Snovi! i njihovu sveživotnu boju
kao u kratkom, tamnom, maglenom boju
prividnog i stvarnog - boju koju dari
pomamnom oku najkrasnije stvari
Ljubavi i Raja - i sve nam najdraže.
Čas najsunčaniji mladu Nadu kaže.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Edgar Alan Po   

Nazad na vrh Ići dole
 
Edgar Alan Po
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pol Valeri
» Poslednje reči velikih ljudi
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-