10 najvećih misterija kosmosa i fizike

Iako je nauka daleko dogurala, ljudskom umu je i dalje teško da pojmi beskonačnost kosmosa. Pronašli smo odgovore za mnoge misterije koje nas okružuju, međutim, potraga za odgovorima na sve tajne kosmosa bila je i biće ispunjena teškim i naizgled nepremostivim



Iako je nauka daleko dogurala, ljudskom umu je i dalje teško da pojmi beskonačnost kosmosa. Pronašli smo odgovore za mnoge misterije koje nas okružuju (kako planete orbitiraju oko Sunca, zašto jabuka pada na zemlju i zašto je nebo plavo), međutim, potraga za odgovorima na sve tajne kosmosa bila je i biće ispunjena teškim i naizgled nepremostivim preprekama. Trabaće nam mnogo genija i brilijantnih ideja kako bi smo otkrili sve što čoveka zanima.


Mnogi fizičari već su se hvatali u koštac sa misterijama egzistencije, a i pored njihovog vrednog rada i doprinosa, još uvek ima mnogo toga da se reši.

Spremite se za 10 najvećih nerešenih misterija fizike - ovo su enigme na kojima su se slomili najveći umovi našeg vremena:

1. Tamna energija

Ne možemo da je vidimo, ne možemo da je osetimo, niko ne zna šta je, ali možemo da je jurimo testiranjem. Naučnici smatraju da tamna energija čini 70% svemira. Pretpostavlja se da delovanje ove energije sprečava galaksije da se raspu i istovremeno ih ubrzava i odaljava u odnosu na druge. Možete da je zamislite kao kontra gravitaciju, odnosno kao odbojnu silu, međutim kako tačno funkcioniše, to niko ne zna.

2. Tamna materija

Ovo je druga tamna "supstanca" u našem univerzumu, i kao i tamna energija, ova materija je nevidljiva i ne može se osetiti. Ona se razlikuje od energije jer je možemo primetiti indirektno - zna se da u svemiru ima više materije nego što vidimo jer možemo da izmerimo količinu gravitacije stvorene tom materijom. Ipak, niko ne zna od čega je sačinjena ova fantomska stvar.


3. Sad je talas, sad je čestica, a sad je i jedno i drugo

Zraci svetlosti imaju dvostruku prirodi - istovremeno su i talasi i čestice, a mogu biti i samo jedno po potrebi. Iako je ovo sasvim jasno, niko ne zna šta određuje da li će se ponašati kao jedno, drugo ili oba.

4. Vreme ide napred

Svakim sekundom sve smo stariji. "Panta rei" kako bi rekli stari Grci - "Sve teče". Znamo da vreme uvek ide unapred, ali da li je moguće obrnuti tok vremena i ići u nazad? Kvantna fizika pokazala je da je to matematički moguće, ali niko ne zna kako.


5. Živimo u hologramu

Ceo kosmos, sve što vidimo i osećamo, možda zapravo ima dve dimenzije. Kao 2D hologram na vašoj kreditnoj kartici, on ima dve dimenzije, ali u njemu vidimo 3D objekte. Postoji čitava struja među naučnicima koja podržava ovu teoremu i smatra da percipiramo samo projekciju ovog svemirskog holograma.

6. Materija i antimaterija

Postoji jasan jaz između ove dve supstance. Tebalo bi da postoji jednaka masa obe - svaka čestica ima svoju bliznakinju koja je drugačije naelektrisana. Međutim, sada je svemir preplavljen običnom materijom, a niko ne zna kako je antimaterija pobeđena. Očekuje se da će CERN-ov akcelerator pružiti uvid u ovu misteriju.

7. Kraj svemira

Možda se mi ne brinemo mnogo oko toga, ali neki naši ili vanzemaljski potomci u dalekoj budućnosti sigurno će lomiti glave, ili čime god drugo da razmišljaju, oko ovog problema. Naučnici predviđaju da će kraj kosmosa biti za nekih 10 milijardi godina. Tri teorije predlažu kako će se to desiti. Jedna se zove Veliko skupljanje, druga Veliko cepanje, a treća Veliko hlađenje.


Nažalost ili na sreću, naša generacija nikada neće saznati koji je scenario pogodio.

8. Zašto ne možemo da zamislimo četvrtu dimenziju?

Čovek sa svojim ograničenim sposobnostima ne može ni da zamisli četvrtu dimenziju, a postoje teorije koje dokazuju postojanje čak 11 hipotetički mogućih dimenzija. Kako su one utkane u našu stvarnost, niko ne zna, a kad bi saznao verovatno bi ga ozbiljno zabolela glava.

9. Zašto svemir ima ograničenje brzine

Premda postoje teorije o česticama koje se kreću brže od svetlosti, opšte prihvaćeno mišljenje u naučnom svetu jeste da se ništa u kosmosu ne kreće brže od svetla. Zašto je to tako, ne znamo, ali znamo da bez ovog ograničenja neš univerzum ne bi mogao da postoji.

10. Uklapanje velikog i malog

Sve veliko, kao planete i zvezde, sastavljeno je od malog, odnosno od čestica. Ajnštajnovi zakoni relativiteta objašnjavaju veliko, a kvantna mehanika malo. Međutim, gravitacija jednostavno ne funkcioniše u malom i ove dve teorije se jednostavno ne uklapaju. Neverovatno je da postoji jedna teorija za nastanak svega velikog, a druga za sve malo. Karika koja nedostaje i koja spaja ta dva još uvek nije pronađena.

(Newsweek.rs)