Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Više o muzici...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Muzika za mase   Čet 31 Jan - 0:53

Pesma nas je održala



Za većinu nas muzika predstavlja neizostavni deo života, posebno od kada je pop počeo da biva sve slušaniji, negde od 50-ih godina prošlog veka . Od tada, muzički stilovi se smenjuju, menjaju i stapaju na sve moguće načine, te ne čudi ni da se načini na koje slušamo i doživljavamo muziku menjaju gotovo istom brzinom.

Sony-jeva muzička revolucija

Godina 1979. je i prosečni ljubitelj muzike ne može ni da zamisli da svoj gramofon nosi sa sobom dok džogira ili vozi bicikl. Očitih razloga je i previše: oni su preveliki, nepraktični, a i kako bi strujom snabdevao nezgrapni gramofon dok si u pokretu? Kasnije te godine, Sony je napravio revoluciju ličnim muzičkim plejerom - proizvodnjom prvog Walkman audio kasetofona na svetu.

1984. isti proizvođač izbacuje i diskmen, koji je iste veličine kao vokmen, ali sada svaki ljubitelj muzike može u pokretu uživati u svojoj kolekciji omiljenih CD-a.

MP3 plejer - mali, lagan i praktičan

Današnjoj deci je teško, gotovo nemoguće, da zamisle nešto tako „ogromno“ kao vokmen ili diskmen okačeno na rub farmerica, i to sa samo jednom kasetom ili CD-om koje si prisiljen da slušaš sve vreme dok se autobusom voziš u školu ili biciklom ideš do prijatelja. Obe ove sprave je zamenio MP3 plejer - manji, lakši, i mnogo praktičniji naslednik. Na njemu se može držati hiljade pesama, fotografija i video zapisa.

Takozvani 'MPMAN' počeo je da se prodaje 1998. ali njegov kapacitet od 32 MB memorije (svega oko šest pesama) tada i nije bio neko poboljšanje u odnosu na vokmene i diskmene, Ipak, ovaj kompaktan muzički plejer imao je svoju ulogu – otvorio je vrata nekim budućim inovacijama i poboljšanjima u svetu ličnih prenosivih muzičkih plejera.

iPod - do 1.000 pesama u džepu

Predstavljeni su i brojni drugi MP3 plejeri, ali „to nije bilo to“ sve do 2001. kada je Apple obelodanio svoj prvi iPod. Tek ovaj MP3 plejer brzo postaje novi masovno prihvaćeni oblik prenosnog muzičkog uređaja. Prva generacija iPod-a je rafinirani i elegantan komad tehnike, sa velikim ekranom i inovativnim tipkama, koje omogućavaju slušaocu da plejer kontroliše jednim laganim pokretom palca.

U kombinaciji sa hard diskom od 5GB (što je bila memorija više od nekoliko računara u to vreme), sa njim lako možete 'staviti do 1.000 pesama u svoj džep' - kako je i glasio Apple-ov slogan. Pored toga, tu je i iTunes, softver za računar, koji je omogućio lako označavanje i organizaciju svih pesama sa mp3 plejera. Tako je iPod promenio svet prenosnih muzičkih plejera.

Tokom godina, ne samo da je Apple usavršavao svoj iPod, koji je dolazio u sve novijim i elegantnijim verzijama (iPod Mini, Shuffle, Nano i Touch), već je ova kompanija povećala i iPod kapacitete za memorisanje ne samo muzike - već i drugih medija. Ova minijaturna spravica sada može sačuvati sve vaše fotografije sa letovanja, celu muzičku kolekciju koju posedujete, pa čak i filmove koji vas mogu zabavljati dok negde putujete… Sve to opušteno staje na hard od 160GB - opet veći nego što imaju nekih računari danas.

To naravno ne znači da je Apple jedina kompanija koja proizvodi MP3 plejere. Nije… Ali baš kao što su i Sonijevi vokmeni i diskmeni bili najpopularniji za slušanje kaseta i CD-a, iPod je najpopularniji za slušanje MP3 muzičkog formata.

Mobilni telefoni - nisu samo za telefoniranje...

Posle svega rečenog, ne može se jednostavno ignorisati ni sve veća zavisnost društva o mobilnim telefonima. Kao rezultat obe tendencije, proizvođači mobilnih su integrisali i muziku u svoje funkcije, pa sada i većina mobilnih telefona ima ugrađene plejere za muziku. Popularni smartphone telefoni danas mogu memorisati i do 64 GB, ne samo muzike, već fotografija, video klipova i igrica. A sa integrisanim internet i e-mail funkcionalnostima, ovi telefoni nude još više…

Pre samo 20-ak godina biste proveli minimum 15 minuta u povezivanju na dial-up modem i to samo da biste proverili svoj e-mail, a dok čekate, prebirali biste po svojoj polici za CD-e pokušavajući da odaberete jedan za svoj diskmen, koji ćete poneti na jutarnju vožnju do škole ili posla.

Kao što je je Bob Dilan otpevao na svom albumu iz 1964. (sada dostupnom na brojnim muzičkim servisima za MP3 Download – direktno na mp3 plejer ili telefon), 'Vremena se menjaju ''. O da, Bob je definitivno imao pravo, ona se itekako menjaju – i to brzo!


Top -shop















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Više o muzici...    Čet 31 Jan - 1:31

Šta je muzika...

Ako tražimo definiciju muzike možemo reći da je to forma umetnosti koja se sastoji od zvuka i tišine. Elementi muzike su ritam, dinamika, struktura ton ili boja glasa i broj glasova (tekstura). Druga definicija pod muzikom podrazumeva sve - od strogo organizovane kompozicije do nasumično odsviranih ili otpevanih tonova (od pesme ptica, preko zvukova koje druge životinje ispuštaju, pa do komunikacije među ljudima).

Među svim umetnostima - muzika se može okarakteristati kao izvođačka umetnost, fina umetnost ili umetnost za auditorijum

Koliko često smo čuli i sami izgovorili ove fraze?

Kako je počelo...

Najstariji pronađeni instrumenti su bili napravljeni od kostiju životinja i korišćeni su poput frule ili nečeg sličnog njoj. Najstariji pisani dokument o postojanju muzike datira od pre 4000 godina i pronađen je u Indiji.
Indija ima jednu od najstarijih muzičkih kultura na svetu, a tu je i Kina. Značajna je i Antička Grčka, gde su igrane prve drame na sceni, koje su obavezno pratili pevači ili horovi.

U IX veku al Farabi je napisao „Veliku knjigu muzike“ u kojoj su varijacije arapskih instrumenata i prva arapska tonska lestvica, koja se i danas koristi u izvedbi Arapske muzike.

Kakva je bila srednjovekovna muzika?

U srednjem veku u Evropi muzika je bila u razvoju. Međutim, jedini repertoar koji je „preživeo“ do danas je monofona duhovna muzika Rimokatoličke crkve. Tokom XIV i XV veka razvijala se i svetovna muzika.
U doba renesanse oko 1600. godine napisana je prva opera odnosno širi se popularnost muzike pisane za više glasova.

Šta je klasična muzika?



Muzika klasičnog perioda je okarakterisana kao homofonijska, tj. muzika koja je sastavljena iz dva ili više delova koji su u međusobnom skladu. Ova muzika je bila dominatna i u srednjem veku.
Poznate muzičke tvorevine iz klasičnog perioda su sonata, concerto, simfonija..., a neki od najpoznatijih kompozitora ove muzike su Jozef Hajdn i Vofgang Amadeus Mocart.

Ko su bili romantičari među kompozitorima?



Ludvig van Betoven i Franc Šubert su tranzicioni kompozitori, čije kompozicije su vodile u pravcu takozvane romantičarske muzike, odnosno periodu romantizma gde dolazi do izražaja emocionalni i ekspresivni momenat, a zapostavlja se tradicionalizam.

U drugoj polovini XIX veka došlo je do procvata orkestarske muzike i do organizovanja koncerata, što je bila vrlo bitna karika u razvoju urbanog društva.

Šta je doneo XX vek?



Radio aparat! Ova sprava je značila revoluciju. Radio aparat je bio jedini medij preko kojeg je projektovan zvuk, a samim tim i muzika je izazvala mnogo više interesovanja i dobila širu popularnost.

   U XX veku se razvija džez, pojavljuje se rok muzika kao i mnogi drugi muzički pravci.
   Muzika se, u današnje vreme, izvodi u različite svrhe: iz estetskih razloga, u religiozne i ceremonijalne svrhe, kao zabava ili deo marketinga.
   Razvija se i amaterska muzika, koja se izvodi i svira zarad spostvenog zadovoljstva bez zarade
   Improvizacija postaje sastavni deo ili čak prednost u izvođenju u određenim muzičkim pravcima (kao što su džez, bluz, rege, soul...).


Top shop















Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:09

ISTORIJA RAZVOJA MUZIKE


Primitivna muzika

Prvi zvuci su se svodili na oponašanje zvukova u prirodi. Ovdje bi se na primjer mogla uvrstiti današnja Indijanska muzika, Muzika Aboridžina, Afrička muzika... U ovu muziku može ući narodna muzika ili tradicionalna muzika.

Muzika početaka civilizacija (Antička muzika) 1500 p.n.e - 476 a.d

Najstarija pronađena pesma (4000 g.p.n.e.) je u Mesopotamiji, u gradu Ur.

Instrumenti Mesopotamije bili su harfa, lira, lutnja, frula, gajde i bubnjevi. U antičkoj Grčkoj već dolazi do stvaranja horova, i važnosti muzičkog obrazovanja. Pojavljuju se žičani instrumenti: lira, kitara. U ranu muziku može se ubrojiti narodna ili tradicionalna muzika, azijska muzika, jevrejska muzika, grčka muzika, rimska muzika, muzika Mesopotamije, egipatska muzika, muslimanska muzika ili arapska muzika.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta


Poslednji izmenio katarina dana Pet 27 Mar - 12:54, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:10

Rana muzika


U klasične tradicije se ubraja muzika koja je finansirana, muzika za koncerte, tu se ubrajaju:

   Andaluzijska klasična muzika
   Arapska klasična muzika
   Gagaku – Japanska klasična muzika
   Gamelan – Indonezijska klasična muzika
   Korejska klasična muzika
   Azijska muzika
   Kineska muzika – stara 3000 godina, izvodila se na Kineskom dvoru
   Japanska muzika
   Indijska klasična muzika (Karnatska i Hindustanska)
   Persijska muzika
   Evropska klasična muzika : Grčka muzika , Rimska muzika, Vizantijska muzika

Rana muzika je termin koji označava muziku od pada Rimskog carstva 476 g. do kraja baroka, sredinom 18. veka. Narodna muzika ovdje zasigurno ima svoje temelje.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:10

Istorija Evropske umetničke muzike

Srednjovekovna muzika (476 - 1400)
Renesansna muzika (1400 - 1600)
Barokna muzika (1600 - 1760)
Klasična muzika (1730 - 1820)
Romantićna muzika (1815 - 1910)
Savremena muzika








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:12

Srednjovekovna muzika


Jevrejska tradicija pjevanja psalama u sinagogama snažno utiče na hrišćansko pojanje. Ovde ulaze brojni monofoni grigorijanski napevi, koje je ustanovio papa Gregur I, kao liturgijska muzika. Polifono pevanje razvija se pri kraju ovog perioda i u Renesansi. Pojava trubadura u zapadnoj Evropi, koji su pevali i svirali. Otvaranje muzičkih škola za glasovno pjevanje. Poznati kompozitori su bili: Guillaume de Machaut i Francesco Landini, zatim Léonin, Pérotin, W. de Wycombe, Adam de St. Victor, Petrus de Cruce , Guillaume Dufay.
Uglavnom crkva je bila ta koja je mogla sebi priuštiti čuvanje i pisanje muzičkih zapisa na skupim manuskriptima, tako da većinom muzički zapisi tog perioda su tako čuvani.
Ovde je potrebno pomenuti, pre svega, srpsku srednjovekovnu muziku, koja se razvijala u ono doba po dvorovima, a i manastirima. Pavle Aksentijević, je samo jedan od interpretatora sličnosti srpske crkvene muzike tog doba, sa zapadnim muziciranjem.
Dolaskom Turaka, najveći deo dog dela srpske srednjevekovne kulture je potpuno yatrt i unušten. U narodu su se i dalje koristili neki od instrumenata kao npr. su gusle, frula, možda tambura, te su korištene u raznim svečanim prilikama vemoma često i uz vokalno pjevanje.



Veoma važna ličnost u svetu srednjovekovne crkvene muzike svakako je sv. Jovan Kukuzelis (1280-1360). On je bio je veoma poštovan vizantijski himnopisac i pojac. Rođen je na jadranskoj obali današnje Albanije, majka mu je bila Bugarka, otac mu rano umire. Kukuzelis je obrazovanje primio u Carigradu u dvorskoj vokalnoj školi i bio je jedan od vodećih muzičara tog vremena. Bio je veoma omiljen kod vizantijskog cara i glavni pojac na njegovom dvoru, preselio se kasnije na Svetu Goru Atonsku, gde je ostatak života proveo kao monah u Velikoj Lavri. Zbog lepote njegovog glasa i načina pojanja govorilo se da ima anđelski glas.
Do danas je sačuvano oko 90 njegovih dela.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:14

Renesansna muzika

Renesanski period karakteriše je veća upotreba instrumentalne muzike. Pojava bas instrumenata. Renesansa u muzici nije započela u Italiji, već u Belgiji, Flamaniji, Holandiji i Severnoj Francuskoj. Najpoznatiji kompozitori te Burgundske škole, sredinom 15. veka bili su Guillaume Dufay, Gilles Binchois, i Antoine Busnois.

Sredinom 15. veka kompozitori i pevači su počeli putovati Evropom, dolaziti u Rim, kod papa, na imanja vladara, vojvoda, pogotovo na sever Italije. Osnovne forme sakralne muzike tad su bile: misa, motet, madrigal i laude; svetovne forme su bile: šansona (balada, rondo), frotola, kanconeta i kasnije madrigal.

Instrumentalni žanrovi za plesanje bili su: bas dans, pavane, a galjarde, an alemandi ili kuranti.
Izum štamparske mašine doprineo je širenju muzike. Francusko-flamanski muzičari su se rasejali Evropom. Najpoznatiji su kompozitori: Johannes Ockeghem, Jacob Obrecht, Nicolas Gombert, i Josquin Desprez, - verovatno najpoznatiji kompozitor prije Palestrine, koji je tokom 16. veka bio najbolji u svim formama.

Sredinom 16. veka došle su nove promjene u muzici, poznati kompozitori tog perioda su Giovanni Pierluigi da Palestrina , Carlo Gesualdo. Pojavljuju se škole, po čemu je osobito poznata Venecija. Razvija se orkestracija. Poznati kompozitori Venecije su bili: Gabrielis, Andrea i Giovanni, kao I Claudio Monteverdi – jedan od najpoznatijih s kraja ere renesanse. U Engleskoj su se pojavili kompozitori kao Thomas Tallis i William Byrd, koji su pisali crkvenu muziku, bili su tu i Thomas Morley, John Wilbye i Thomas Weelkes.

U Španiji se pojavio Tomás Luis de Victoria – stvarao je muziku sličnu Palestrini. Tada se pojavila gitara kao novi instrument i mnogi su za nju pisali muziku.

U Francuskoj su stvarali Guillaume Costeley i Claude Le Jeune.

Jedna od najrevolucionarnijih pojava desila se u Firenci 1570-1580, radom Florentine Camerata, koji je imao nameru da obnovi muziku starih Helena. Njima je rukovodio Vincenzo Galilei, i Giulio Caccini. Plod njihovog rada bila je forma poznata danas kao opera. Prva opera napisana oko 1600. godine, i to označava kraj renesanse i početak baroka.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:15

Barokna muzika

Ovaj preiod beleži razvoj sonate i koncerta kao svetovnih formi muzike, kao i končerta grosa. Čembalo je dominantan instrument.

Rana barokna muzika (1600–1654)

Claudio Monteverdi (1567 – 1643), Heinrich Schütz (1585–1672) , Girolamo Frescobaldi (1583–1643), Thomas Campion (1567 - 1620) , Jacques Champion de Chambonnières (1601 ili 1602 - 1672)

Srednje barokna muzika (1654–1707)

Marc-Antoine Charpentier (c.1643 - 1704) , Jean-Baptiste Lully (1632–1687), Arcangelo Corelli (1653–1713), Dieterich Buxtehude (1637–1707) I , Henry Purcell (1659–1695), Johann Pachelbel (1653 - 1706) , Michel-Richard Delalande (1657 - 1726)

Kasna barokna muzika (1707–1760)

George Frideric Handel (1685–1759), Johan Sebastijan Bah (1685–1750), Jean-Philippe Rameau (1683–1764), François Couperin (1688-1733), Antonio Vivaldi (1678–1741), Jean-Marie Leclair (1697 - 1764) , Giuseppe Tartini (1692 - 1770) , Johann Adolph Hasse (1699 - 1783)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:18

Klasični period u razvoju muzike


U ovom preiodu klavir zamjenjuje čembalo kao instrument. Rani klasični period otvorio je Mannheim School, tu ulaze kompozitori kao Johann Stamitz, Franz Xaver Richter, Carl Stamitz, i Christian Cannabich, koji su uticali na Joseph Haydn i preko njega na druge. Wolfgang Amadeus Mozart je centralna ličnost ovog perioda u svim muzičkim vrstama.
Ludwig van Beethoven i Franz Schubert su velikani klasične muzike koji su stvarali na prelazu klasičnog preioda u romantični period.


Romantični period muzike

Muzika je u ovom periodu postala više emocionalna i sledila je književnost, filosofiju i umetnost. Poznati kompozitori su Schumann, Chopin, Mendelssohn, Bellini, i Berlioz., zatim u drugoj polovini perioda Johann Strauss II, Brahms, Liszt, Čajkovski, Verdi, i Wagner. Između 1890. g. i 1910. g. imamo novi talas kompozitora: Dvořák, Mahler, Richard Strauss, Puccini, Sibelius, zatim I ostali Grieg, Saint-Saëns, Fauré, i Franck.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:20

Savremena muzika

Kao pripadnici savremene civilizacije, svedoci smo i nastanka i razvoja savremene muzike. Pojava radia, te razvoj ostalih medija i tehnologija, pa samim tim i stvaranje novih elektornskih instrumenta i uređaja koji proizvode zvuk, rezultirao je brojnim pravcima i vrstama savremene muzike.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:44

Kako je začeta klasična muzika?

Muzika postoji od najranijih perioda ljudske istorije.
Primitivni ljudi su se izražavali vokalno i tako su nastajali zvuci koji su često bili i muzički.
Tokom milenijuma, muzika je postajala sve kompleksnija.
Čovek je izumeo muzičke instrumente da bi proizvodio one zvuke koje ne može da
otpeva.

Frule i zviždačke reprodukovale su glasove ptica i vetra; doboši
i bubnjevi su pojačavali zvuk udaranja srca. Muzičke skale (lestvice) još
uvek nisu postojale.

Prve pesme su bile paganske. Ljudi, puni strahopoštovanja prema
prirodi i straha od svog okruženja pevaju molitve i prinose žrtve. Ako je
vetar zavijao, oni bi uzvraćali zavijanjem, ako je sa neba pljuštalo, oni bi
pevali o kiši.

Pesma je slavila pobedu, ili bila znak zahvalnosti bogovima.

Ritam se u istoriji muzike pojavio vrlo rano kao oponašanje ravnomernih
zvukova hodanja, trčanja, tj. zvukova proizvedenih pokretima, ili prirod-
nih zvukova.

Izmišljene su igre da bi se umirili bogovi, a uz igru se izvodila muzika.

U tim ranim godinama, muzika se prenosila predanjem.
Čak i danas u
nekim istočnim kulturama muzika opstaje na ovaj način.

Tek kasnije ljudi su počeli da zapisuju muziku.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:48

Gregorijanski koral


Prošli su mnogi milenijumi bavljenja muzikom pre nego što je nekome
palo na pamet da muziku zapiše.

Oko 600. godine nove ere, papa Grgur I, poznat pod nadimkom “Veliki”, uvodi prvi muzički kanon kojim sistematizuje muzičke lestvice do tada primećivane u crkvenoj muzici.
Papa Grgur je notama dao imena po slovima abecede A, B, C i D – ista ona koja
su i danas u upotrebi.

Po papi Grguru ostao je naziv gregorijanski koral: to su jednostavne melodije,
koje je unisono, na latinskom jeziku, pevao hor.

Malo je verovatno da je papa Grgur znao da će devedesetih godina 20. veka Gregorijanski
koral postati jedan od glavnih svetskih hitova, kada snimak muzike do
tada nepoznatih monaha iz Španije – bude dospeo na top liste.


Ovaj veliki povratak ima svoj razlog: gregorijanski koral poseduje istinsku duhovnu dubinu.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:50

Monah Gvido


Monah Gvido iz Areca zaslužan je za teorijsko zasnivanje solfeđa.

Sistem pevanja standardnih slogova za određene tonove lestvica, vekovima je
stara veština koju koriste operski pevači i muzičari širom sveta, a poznata
je pod nazivom solfeđo.

Naziv solfeđo odnosi se na ovu veštinu pevanja
i na teoriju o notnim i ostalim značenjima.

Gvido iz Areca je izmislio novi sistem muzičke notacije, uvodeći rudimentarnu verziju notnog linijskog sistema kakav je i danas u upotrebi

Teško je i zamisliti šta bi se desilo sa svetom muzike bez Gvidovih inovacija.
Srećom, ne moramo to da zamišljamo. Gvido je postojao, njegov
notni sistem se još uvek koristi, i pripada mu priznanje za značajan
doprinos istoriji muzike.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:52

Ite, missa est!


Nisu samo monasi uticali na dalji razvoj muzike.
Crkveni obredi, bogosluženja, mise, liturgije, postaju izvorište novog muzičkog stvaralaštva.

Katolička liturgija (ili na latinskom missa) dobila je ime po završnim
rečima svih latinskih liturgija starog doba: “Ite, missa est” (u grubom prevodu: “Napolje, slobodni ste!”).

Svaka misa ili muzičko delo namenjeno crkvenim obredima pisano je po određenim kanonima:

Kyrie eleison

(“Bože, imaj milosti” – još jedan starinski napev); Gloria in excelsis Deo
(“Slava Bogu uzvišenom”); Credo (“Verujem”); Sanctus, Sanctus, Sanctus
(“Sveti, Sveti, Sveti”) i Agnus Dei (“Jagnje Božje”). Sva ova muzička dela
bez obzira da li su bila namenjena obavljanju svakodnevne Božije službe
ili liturgijama o velikim crkvenim praznicima, imaju skoro nepromenjene
tekstove od renesanse naovamo.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 18:57

Muzička kultura prvobitne ljudske zajednice

Proučavanjem muzičkog života današnjih primitivnih plemena, može se dobiti slika o životu i muzičkoj kulturi naroda prvobitne ljudske zajednice.

U samom početku, muzika je bila u uskoj vezi sa magijom. Njena uloga bila je da pomogne da se neka radnja uspešno završi (npr. lov, ratni pohodi, prizivanje kiše ili lepog vremena…). Takva muzika je obično bila povezana sa plesom. U ovim magijskim obredima bilo je jako bitno da se muzika uskladi sa rečima, pokretima i mimikom, što nagoveštava začetke dramskog roda. Karakteristično je i ponavljanje pojedinih pevanih delova u tačno određenom broju.

Napevi su u početku bili vrlo jednostavni – melodija je bila malog opsega, ali je zato dinamičko i ritmičko nijansiranje bilo vrlo bogato. Sa razvojem kulture prvobitnih ljudi, menjaju se i napevi. Opseg melodije se širi do kvarte, kvinte, a zatim i do oktave, čime se omogućava fiksiranje tonaliteta. Pojavljuju se i prve lestvice, koje se sastoje od pet tonova (pentatonske) i imaju nekoliko varijanti (u zavisnosti od rasporeda intervala). Nastaju kolektivne pesme – plesovi, uspavanke, ljubavne i epske pesme, kao i radne pesme. Javlja se i podela uloga – plesači više ne pevaju, već samo igraju. Organizuju se i prva takmičenja među plemenima uz pesmu i ples.

Vrlo brzo dolazi i do pojave višeglasja, što znači da se jednoj melodiji suprotstavlja bar još jedna melodija, koja je delimično ili potpuno različita od prve, ali teče uporedo sa prvom. I tu ima nekoliko faza razvoja: prvo se pojavljuju paralelne kvinte i oktave, onda kvarte i terce, a zatim i paralelne sekunde. Nastaje i razvijeniji oblik višeglasja – heterofonija, gde se obe melodije kreću u unisu, ali na pojedinim mestima druga melodija se udaljava od prve ili varira prvu melodiju (kao kad se peva uz gusle). Bordun je takođe oblik višeglasja. Predstavlja stalno držanje ili ponavljanje jednog istog tona iznad ili ispod napeva.

Instrumenti

Prvi duvački instrument bio je ljudski glas, a prve udaraljke bile su ruke. Prvobitni čovek je pravio instrumente da bi mogao da proizvede zvuke koje nije mogao da otpeva (zvuk vetra, kiše i sl.). Pošto mu je dosadilo da udara dlanom o dlan, prvobitni čovek počeo je rukama da udara o neki drugi predmet ili čak predmetom o predmet. Tako je nastao čitav niz različitih udaraljki od drveta i metala. Postojale su i razne vrste čegrtaljki, koje su bile smatrane amajlijama.

Prvi žičani instrument bio je verovatno muzički luk. Ličio je na lovački, ali je bio veći. Sastojao se od rezonantne kutije i jedne žice, o koju se udaralo štapićem. Ostali žičani instrumenti bili su slični harfi, citri ili liri.

Prve flaute nastale su od kostiju ptica ili od trske i proizvodile su u početku samo jedan ton. Kasnije su na njima napravljeni otvori, koji su omogućavali izvođenje različitih tonova (muzičku slobodu). Pošto je shvatio princip rezonance i uvideo na koji način veličina instrumenta utiče na visinu i boju tona, prvobitni čovek je izmislio razne vrste drugih instrumenata i usavršio udaraljke, dodavši im bubanj i marimbu (vrsta ksilofona).


Zanimljiva muzika








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 19:02

Muzika starih istocnih civilizacija



Muzika starih istocnih civilizacija obuhvata muziku zemalja blizeg i daljeg Istoka: Egipta, Indije, Kine, Mesopotamije i Palestine. U ovim zemljama je vladao robovlasnicki drustveni poredak, tako da ove drzave imaju mnogo dodirnih tačaka.

Posto je drustvo bilo podijeljeno u klase, razlikovale su se muzika dvora i muzika obicnog naroda. Muzika dvora velicala je vladare i njegove poduhvate, te su tako nastajale himne. Muziku naroda su predstavljali rijetki pastiri koji su svirali neki narodni instrument.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 19:04

Egipat




    Muzika u Egiptu je imala važnu ulogu, a pojedini muzičari su imali toliki ugled da su smatrani faraonovim rođacima.

   Egipćani su poznavali mnogobrojne instrumente: udaraljke, čegtraljke(npr. kastanjete) i razne frule i trube koje su upotrebljavali pri vojnim pohodima.



    Harfe i citre su bili glavni predstavnici žičanih instrumenata. Pored pentanonske, Egipćani su znali i za hromatsku ljestvicu, koja bila sastavljena od polustepena.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 19:07

Kina



 Kineska muzika se dijelila na crkvenu (duhovnu) i svjetovnu (narodnu). One su se razlikovale prema slobodi kretanja melodijske linije.
  Pentanonska ljestvica je bila izuzetno zastupljena i u duhovnoj i u svjetovnoj muzici.



  Najpopularniji instrumenti su bili:



   king-sastavljen od mnogo pločica po kojima se udaralo čekićem
   šeng-kombinacija frule i orgulja
   kin-sličan citri
   pip-sličan gitari









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 19:16

Indija



Za razliku od Kine, u Indiji je postojala jasno definisana granica između crkvene i svjetovne muzike.
Crkvene melodije su nazivane saman (smiren), a svjetovne raga (uzbuđenost).
Najpoznatiji indijski spjev je "Ramajana", koji govori o raskoši dvorskog života.
Indijci su znali za mnoštvo instrumenata: bubnjeve, kastanjete, zvona, frule, oboe , ali najpopularniji je bio žičani instrument - vina.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 19:17

Palestina



Muzika i poezija su kod Jevreja bile bogato zastupljene jer im religija nije dozvoljavala izra žavanje u likovnoj umjetnosti.
Muzika je imala sinkretičan karakter - uz muziku se pjevalo i igralo. Postojali su instrumentalni sastavi sa velikim brojem muzičara.
U crkvenoj muzici je bila istaknuta tehnika responzorijalnog pjevanja, koje se sastojalo u naizmjeničnom nastupanju pjevača i hora.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 19:18

Mesopotamija



   Muzika se njegovala uglavnom na dvoru, koji je bio jako raskošan. Muzičari su bili profesionalni i brojni. Poznavali si mnogo instrumenata: čegrtaljke, zvečke, razne bubnjeve, a od duvačkih: rogove, duguljaste flaute, lire i harfe.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 13 Jun - 19:22

Muzika starog Rima


U društvenom životu Rima muzika je igrala značanu ulogu i nije bila privilegija dvora, već umjetnost masa. Najvažniji instrument je bio aulos, a onda kitara. Instrumente i načine muziciranja preuzeli su od Grka, s tim što se njihova muzika djelimično razlikovala. Rimljani su bili ratnički narod, a to je uslovilo upotrebu i usavršavanje duvačkih instrumenata, naročito limenih – roga i tube.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 20 Jun - 0:59

Nesto više o istoriji gitare



Veruje se da istorija gitare pocinje jos iz antickog Bliskog Istoka (Vavilon). U Egiptu i Rimu su postojali instrumenti za koje se može smatrati da su preteče danasnje gitare. Takozvana Gitara Morisca su doneli Moorsi kada su osvajali Španiju. Ali za Gitara Latina se smatra kao prava preteča današnje moderne gitare.

U srednjem veku vidi se razvoj gitare sa tri, četiri i pet žica. U 15. veku gitara sa četiri zice dobija sve više na popularnosti. u 16. veku prestiž preuzima gitara sa pet žica. Gitare 16. veka su opisane kao virtuela iz vremena Luisa Milana, Rizzio Gitara iz Francuske, Gitara Battente iz Italije, od kojih neke i dan danas postoje i koriste se. Kompozitori koji komponuju na ovim instrumentima svoja dela zapisuju u vidu tablatura.

Italija je u 17. veku bila prestonica sveta gitare. U Francuskoj, gitara je postala instrument visokih i bogatih slojeva drustva, ali spanska skola gitare nije počela ozbiljno da radi sa svojim mladim talentima sve do kraja 18. veka. Italijanski kompozitori su komponovali ogroman broj dela na, kao svirači na gitari i čak kao ljudi koji su pravili gitare proputovali veći deo sveta.

Najvažniji faktor u razvoju gitare je odigrao trenutak kada je uvedena i šesta žica na gitari tokom sredine 18. veka. Tokom 19. veka, promene i napretci u drustvu su označavali početak prodiranja gitare u sve šire mase i znanje o umetnosti sviranja na gitari je počelo vrtoglavo da raste.

Muzika na gitari strahovito brzo napreduje u Spaniji tokom 19. veka. A. Torres je gitari dao konacan oblik, kakav i danas vidimo. Tokom 20. veka, revolucionarni tehnološki progres i ubrzanje i poboljšanje masovne medije i pravi muzički trend dovode do prave manije za gitarom. Gitara svakim danom postaje sve popularnija.





svetgitara.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85808

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pet 20 Jun - 1:01

Istorija elektrićne gitare


Ideja električne gitare nastala je oko 1920. godine, kad su se tražile mogućnosti da gitara bude glasnija i prisutnija. Ondašnji komercijalni i džez orkestri kao i studije za snimanje pozivali su proizvođače muzičkih instrumenata da naprave glasnije i jače gitare. Oko 1930. godine uvidelo se da se ovo može postići jedino uz električno pojačanje. Nova metoda naravno imala je i protivnika koji su smatrali da bi muzika time propadala. Prve električne gitare svirale su se u kantri, džez i bluz muzici.

Oko 1923. godine je Lojd Loar (Lloyd Loar) eksperimentisao sa elektromagnetnim konvertorima. Napravio je senzor koji je primao vibracije tela gitare i pretvarao u električne signale. Pošto su senzori bili prilično nepraktični, taj sistem nije imao veliki komercijalni uspeh.

Džordž Bjučemp (George Beauchamp) je zajedno sa Adolfom Rikenbejker (Adolph Rickenbacker) 1931. godine napravio zvukosnimatelj koji je primao vibracije direktno sa žica gitare. Zvukosnimatelj je stavio na jednu tzv. lapsteel ili havajsku gitaru. Nastao je osnovni princip današnjih električnih i time prva električna gitara. Patent za gitaru koja je nazvana frying pan(na srpskom: tiganj za pečenje), poslat je 1932 u Vašington na overu. U Vašingtonu imali su skeptiku prema novoj gitari, i kad je 1937 stigla overa, drugi proizvođači već su imali svoje modele električnih gitara, tako da patentiranje najzad nije ništa pomoglo.

Prva regularna serijska električna gitara bila je ES-150 (ES-150) iz 1936. godine od firme Gibson. ES-150 bila je namenjena kao džez-gitara. ES je stajalo electric spanish, manje zbog klasične „španske“ gitare nego zbog načina rukohvata nasuprot havajskim gitarama kao što je bila gitara od Bjučempa i Rikenbejkera. 150 je stajalo za ondašnju zvaničnu prodajnu cenu od 150 američkih dolara.

Sledeći korak bio je the Log (na srpskom: panj) iz 1941. godine od Les Pola. Les Pol je uzeo akustičnu gitaru, isekao je u sredini i tu ubacio elektromagnetni konvertor. Time su znatno redukovane reakcije vibracija električnih gitara. Ovim se stvorio pravac tzv. solidbody-gitarama, tj. gitare sa jednim telom.

Prvu električnu gitaru sa jednim ili masivnim telom (solidbody) napravili su 1948. godine Pol Bigsbi (Paul Bigsby) i kantri muzičar Merl Trejvis (Merle Travis). Ova gitara u raznim varijantama prodavala se do ranih 1960-ih.

Na osnovi gitare od Bigsbija i Trejvisa je Leo Fender 1950. godine napravio svoju esquire-gitaru, koju će nešto kasnije da preimenuje u telecaster (prvobitno ime je bilo broadcaster). Telekaster je prva električna gitara koja je ušla u masovnu proizvodnju. Telekaster slede Les Pol od Gibsona iz 1952. godine i stratokaster (stratocaster) iz 1954. godine, sa kojima konačno počinje era električnih gitara




svetgitara.















Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94803

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    Pon 26 Sep - 12:19

Muzički instrumenti

Muzički instrumenti su naprave čija je svrha proizvođenje zvukova, bilo različitih frekvencija da bismo dobili melodiju, bilo uvijek istih frekvencija da bismo dobili ritam.

Vrste muzičkih instrumenata

Autohtoni narodni instrumenti
- instrumenti koji su specifični za pojedine dijelove neke zemlje.

Duvački instrumenti - proizvode zvuk tako što se upuhuje zrak u njih, bilo čovjek iz pluća (flauta, gajde, truba, klarinet), bilo mehanički (orgulje, harmonika)

Udaraljke - proizvode zvuk različitih (ksilofon) ili uvijek istih frekvencija (bubnjevi, činele)

Gudački instrumenti - proizvode zvuk ili okidanjem žica (gitara, saz, tamburica, bas, harfa) ili gudanjem po žicama (violina, viola, violončelo, gusle) (moguće je okidati i žice violine, i to se ponekad i radi)

Ljudski glas - ne samo strogo kao instrument, nego vrlo često proizvodi prekrasne zvukove.
Ženski glasovi: sopran, mezzosopran i alt. Muški glasovi: tenor, bariton i bas).

Elektronski instrument
i - danas mogu zamijeniti veliki broj muzičkih instrumenata, a krenuli su od tzv. ritam-mašine, danas su najpopularnije elektronske klavijature (obično se nazivaju sintisajzer, jer sintetiziraju zvuk).

Instrumenti s klavijaturama - proizvode zvuk obično tako što prenose ljudsko stiskanje tipki u udarce batića po žicama. Klavir je najpoznatiji predstavnik, dok su stariji čembalo i klavičembalo.

Nastanak muzičkih instrumenata

Mnogi muzički instrumenti koji su danas u upotrebi nastali su u doba baroka. Barokni oblici ovih instrumenata se po zvuku razlikuju od svojih nasljednika. U to doba ideal je bio da instrumenti podsjećaju na ljudski glas. Gudački instrumenti (poput barokne violine), ali i drveni puhački instrumenti su zvučali tiše i manje zvonko, ali sa mekšom bojom tona. U doba baroka je nestala velika raznovrsnost muzičkih instrumenata koja je postojala u renesansi. Blok flauta se koristi kao solo instrument i istiskuje poprečnu flautu. Trščani renesansni instrumenti su potpuno nestali. Od šalmaja se razvio tiši instrument, današnja oboa. Dulcijan i ranket, koji su još korišćeni u doba ranog baroka,zamijenio je fagot. Među limenim duvačkim instrumentima, pojavili su se trombon i rog. Rog je kasnije potisnula barokna truba i violina. Kod gudača, nestale su lire, rebeci i instrumenti „da gamba“, a zamijenila ih je porodica violinskih instrumenata. Harfa i lauta su zadržane, ali su unaprijeđene. U Italiji se od mandore razvila mandolina. Od udaraljki iz vremena renesanse zadržali su se jedino timpani. Cimbala su se pojavila u Saksoniji i Italiji (pod imenom Salterio) i dijelom proširila po Evropi. Za francusku baroknu muziku je karakteristična upotreba nekih starih instrumenata, poput orguljica ili gajdi. Za vrijeme baroka se standardizuju orkestri, zasnovani na gudačkim instrumentima pojačanim puhačima, čime se istiskuju proizvoljni muzički sastavi karakteristični za renesansu. Prvi značajni barokni orkestri osnovani su u Drezdenu i Varšavi. Instrumenti sa klavijaturama, poput čembala i orgulja, doživjeli su ekspanziju, jer su mehanička unaprijeđenja značajno uvećala njihov registar.

wikipedia








love
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Više o muzici...    

Nazad na vrh Ići dole
 
Više o muzici...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljive činjenice o muzici
» Muzika iz igrica
» Klasična muzika
» Balade
» Ska muzika
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Muzika, Film, Net :: Muzika :: Muzički stilovi i pravci-