Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Horhe Luis Borhes

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:16

Gvozdeni novcic

Evo gvozdenog novcica.
Pitajmo oba suprotna lika
i ona ce biti odgovor na uporno pitanje
koje niko sebi nije postavio:
Zasto je covjeku potrebno
da ga neka zena voli? Da vidimo.
U visim sferama se preplicu
cetvorostruki svod koji drzi potop
i nepromenljive zvezde planetarijuma.
Adam, mladi otac, i mladi Raj.
Vece i jutro. Bog u svakom bicu.
U tome cistom lavirintu je tvoj odraz.
Opet bacimo gvozdeni novcic
koji je i carobno ogledalo.
Njegovo nalicje je niko nista i tama i slepilo.
To si ti. Oba gvozdena lika daju samo jedan odjek.
Tvoje ruke i tvoj jezik svjedoci su neverni.
Bog je neuhvatljivi centar prstena.
On ne hvali niti kudi.
Najbolje djelo: zaborav.
Zasto te nisu htjeli voljeti?
U sjenci drugog trazimo svoju sjenku;
u ogledalu drugog svoje sopstveno ogledalo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:16

OPROSTAJ

Dan sto je potkopao nas rastanak.
Dan sjajan i blag i uzasan poput mracnog andjela.
Dan, kada su nase usne zivele u blagoj bliskosti poljupca.
Neizbezno vreme prelilo se iznad uzaludnog zagrljaja.
Oboje smo rasipali strast, ne za nas, nego za blisku samocu.
Danja svetlost nas je odbacila; noc je zacas pala.
Posli smo do ograde pritisnuti mrakom sto ga vec Danica blazi
Kao sto se covek vraca iz zemlje maceva, ja se vratih iz tvojih suza.
Dan koji je zivo urezan, kao san, medju drugim danima.
Tek kasnije sam dohvatio i nadmasio noci i plovidbe.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:17

MOJE KNJIGE

Moje knjige (koje ne znaju da ja postojim)
isto toliko su deo mene kao i ovo lice
sa prosedim zaliscima i sivim očima
koje uzalud tražim u prozorskom staklu
i koje opipavam zgrčenom šakom.
Ne bez izvesne logične gorčine
mislim da se suštinske reči
koje me iskazuju nalaze u ovim listovima
što ne znaju ko sam, ne u onim koje sam ispisao.
Tako je bolje. Glasovi mrtvih
reći će me zauvek.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:17

Sreca

Onaj sto grli zenu je Adam. Zena je Eva.
Sve se desava prvi put.
Video sam nesto belo na nebu. Kazu mi da je to
Mesec, ali
sta mogu uciniti sa jednom reci i jednom mitologijom.
Pribojavam se drveca. Tako je lepo.
Mirne zivotinje mi prilaze da im kazem njihova
imena.
Knjige u biblioteci nemaju slova. Kad ih otvorim,
naviru.
Kad prelistavam atlas, ocrtavam oblik Sumatre.
Onaj koji pali sibicu u mraku pronalazi vatru.
Iz ogledala nas gleda onaj drugi.
Onaj sto posmatra more vidi Englesku.
Onaj sto izgovara Lilijenkronov stih usao je u bitku.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustosile.
Sanjao sam mac i vagu.
Blagoslovena neka je ljubav u kojoj nema onoga
koji poseduje ni one koja je posedovana, vec
se oboje jedno drugom predaju.
Blagosloven neka je ruzan san koji nam otkriva da
mozemo stvoriti pakao.
Onaj sto sidje na reku saisao je na Gang.
Onaj sto gleda pescani sat vidi raspadanje carstva.
Onaj sto se igra bodezom sluti Cezarovu smrt.
Onaj sto spava je svi ljudi.
U pustinji sam video mladu Sfingu koju tek sto su
isklesali.
Nema niceg starog pod suncem.
Sve se dogadja prvi put, ali na vecni nacin.
Onaj sto cita moje reci izmislja ih.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:17

Samoubica

Nece ostati u noci nijedna zvezda.
Nece ostati noc.
Umrecu i sa mnom zbir
Nepodnosljive vasione.
Izbrisacu piramide, medalje,
Kontinente i lica.
Izbrisacu nagomilanu proslost.
U prah cu pretvoriti istoriju, u prah praha.
Posmatram poslednji zalazak sunca.
Cujem poslednju pticu.
Nikome nista zavestavam.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:18

Nostalgija za sadasnjoscu

Tacno u tom trenutku covek pomisli:
Sta ne bih dao za srecu
da budem pored tebe na Islandu
u velikom nepomicnom danu
i da delim sadasnjost
kao sto se deli muzika
ili ukus voca.
Tacno u tom trenutku
covek je bio sa njom na Islandu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:18

Gunar Torjilson
(1816-1879)

Secanje vremena
puno je maceva i brodovlja
i praha carstava
i sapata heksametara
i plemenitih bojnih konja
i vreve i Sekspira.
Ja volim da se secam onog poljupca
kojim si me poljubila na Islandu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:18

Na Islandu u zoru

Zora je.
Dosla je pre mitologija i belog Hrista.
Okotice vukove i zmiju
koja je i more.
Vreme je ne dotice.
Okoti vukove i zmiju
koja je i more.
Vec vide odlazak ladje koju ce sagraditi
od noktiju mrtvaca.
Kristal tame u kom se ogleda
Bog sto nema lica.
Tezi od svojih mora
i visi od neba.
U vazduuhu veliki zid.
To je zora na Islandu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:18

BRUNANBUR

Brunabur, ljeta Gospodnjeg .
Nikog kraj tebe.
Sinoć ubih čovjeka u bitci.
Bijaše srčan i visoka rasta, iz glasovitoga roda Analfovog.
Mač mu uđe u grudi, malo ulijevo.
A on se skotrlja na zemlju i postade stvar, Gavranov plijen.
Uzalud ćeš ga čekati, ženo koju vidio nisam.
Neće ga prenjeti lađe što umakoše po žutoj vodi.
U zoru, tvoja ruka će ga iz sna potražiti.
Postelja ti je hladna.
Sinoć ubih čovjeka kod Brunanbura.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:19

Mesec

Toliko samoce ima u tom zlatu
Mesec iz noci nije Mesec
koji je ugledao prvi Adam. Dugi vekovi
ljudskoga bdenja su ga ispunili
placem drevnim. Gledaj ga. Tvoje je ogledalo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:20

San

Noc nam namece svoju volsebnu
rabotu. Razatkati svet,
beskrajna racvanja
posledica i uzroka sto se gube
u toj vrtoglavici bez dna, vremenu.
Noc zeli da nocas zaboravis
svoje ime, pretke i poreklo,
svaku rec ljudsku i svaku suzu,
ono cemu te je mogla nauciti java,
varljivu tacku geometara,
liniju, ravan, kocku, piramidu,
valjak, loptu, more, talase,
svoj obraz na uzglavlju, svezinu
nove posteljine...
carstva, Cezare, Sekspira
i ono sto je najteze, ono sto volis.
Zacudo, jedna tableta moze
izbrisati kosmos i uspostaviti haos.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:20

Onaj sam koji bejah u zoru, pripadam plemenu.
Ležeći u kutu pećine
borih se da uronim u tamne
vode sna. Aveti životinja
sa zarivenim krhotinama strela
činjahu tamu stravičnom. Nešto,
možda održano obećanje,
smrt suparnika u planini,
možda ljubav, možda čarobni kamen,
behu mi dati, a ja ih izgubih.
Vekovima nagriženo, pamćenje se
seća samo te noći i toga jutra.
Drhtah u iščekivanju i premirah od straha.
Odjednom začuh beskrajni i potmuli topot
čopora koji zorom prolazi.
Hrastov luk, ubojite strele,
odložih i odjurih do pukotine
što se pri dnu pećine otvara.
Onda ih ugledah. Crvenkasto ugljevlje,
svirepi rogovi, brdovita leđa
i griva tamna kao oči
što motre, opake. Beše ih na hiljade.
To su bizoni, izustih. Reč
nikad mi ne beše prešla preko usana,
ali naslutih da im to beše ime.
Kao da nikad ranije ne gledah,
kao da bejah slep i mrtav
pre no što u zoru naiđoše bizoni.
Rodiše se iz zore. Behu zora.
Ne htedoh da drugi oskrnave
tu tromu reku božanske
surovosti, neznanja, oholosti,
ravnodušnu poput zvezda.
Zgaziše psa na svom putu;
isto bi ucinili i sa čovekom.
Potom ih u pećini naslikah
okerom i cinoberom. Behu bogovi
žrtvovanja i slavlja. Nikad usta mi
ne izrekoše ime Altamire.
Mnoga mi behu oblilja i umiranja.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:20

Pepeo

Hotelska soba, kao sve druge.
Cas bez metafore,
popodnevni odmor
koji nas rastace i uništava.
Svežina nasušne vode u grlu.
Nežnosvetla izmaglica
koja okružuje slepe,
i nocu i danju.
Adresa nekoga
koji je možda vec umro.
San i snovi koji se raspršuju.
Pod našim nogama
nejasna Rajna ili Rona.
Prolazna slabost.
Stvari odvec beznacajne za pesmu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:21

Pohvala tami

Starost (tim imenom je drugi zovu)
moze biti doba nase srece.
Zivotinja je uginula ili skoro uginula.
Ostaje covek i njegova dusa.
Zivim medju svetlim i nejasnim oblicjima
sto tmina jos nisu.
Buenos Ajres,
koji se nekada cepao na predgradja
do neprekidne ravnice,
ponovo je Rekoleta, Retiro,
blatnjave ulice Jedanaestog kvarta
i trosne stare kuce
sto ih zovemo Jugom.
U mome zivotu stvari su uvek bile prevelike;
Demokrit iz Abdere iskopao je sebi oci da bi mislio;
vreme je bilo moj Demokrit.
Ova polutama spora je i ne boli;
tece niz blagu padinu
i na vecnost lici.
Prijatelji moji lica nemaju,
zene su ono sto behu pre toliko godina,
raskrsca su mozda druga,
na stranicama knjiga nema slova.
Sve to bi trebalo da me plasi,
a radost mi cini povratak.
Od napisanih tekstova sto ih ima na zemlji
samo malo njih cu procitati,
samo one sto u secanju citam,
citam i menjam.
Sa Juga, Istoka, Zapada, Severa
susticu se putevi koji su me vodili
tajnom sredistu mome.
Ti putevi behu odjeci i koraci,
zene, ljudi, agonije, uskrsnuca,
dani i noci
polusnovi i snovi,
svaki najmanji trenutak jucerasnjice
i jucerasnjica sveta,
pouzdani mac Danca i Mesec Persijancev,
postupci mrtvih,
uzvracena ljubav, reci,
Emerson i sneg i tolike stvari.
Sada ih mogu zaboraviti. Stizem sredistu svome,
algebri svojoj i svome kljucu,
svome ogledalu.
Brzo cu saznati ko sam.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:21

Saucesnik

Razapinju me, a ja moram biti krst i cavli.
Pruzaju mi pehar, a ja moram biti kukuta.
Obmanjuju me, a ja moram biti laz.
Peku me, a ja moram biti pakao.
Moram da velicam svaki trenutak vremena
i da mu budem zahvalan.
Moja hrana su sve stvari.
Tacan zbir vasione, ponizenje, radost.
Moram opravdati onoga koji mi zadaje ranu.
Moja sreca ili nesreca su beznacajni.
Ja sam pesnik.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:21

Istorija noći

Tokom pokolenja
ljudi izgradiše noc.
U pocetku beše slepilo
i san i trnje što se zabadaše
u bosu nogu i strah od vukova.
Nikada necemo saznati
ko je skovao rec za vreme
koje deli sumrak i osvit;
Nikada necemo saznati
u kome je veku ona postala
znamen zvezdanog prostora.
Druga ce stvoriti mit.
Naciniše od nje majku mirnih
Parki što sudbinu pletu i žrtvovahu
joj crne ovce i petla što predvidaše njen kraj.
Dvanaest kuca joj dadoše Haldejci;
beskrajne svetove, Galeriju sa stubovima.
Heksametri latinski je uobliciše i
Paskalova strepnja.
Luis de Leon vide u njoj otadžbinu
svoje ucveljene duše.
Sada osecamo da je neiscrpna
kao staro vino
i niko je ne može gledati bez vrtoglavice,
a vreme ju je opteretilo vecnošcu.
I kad pomislimo da ne bi postojala
bez tog nežnog oruda, ociju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:22

Inventar


Da bismo se popeli, lestvice treba približiti. Nedostaje mi jedna precaga.
Šta možemo tražiti na tavanu osim onog što je nagomilao nered?
Miris vlage. Vece ulazi kroz komad lima.
Grede na tavanici su blizu i vec smo gore.
Niko se ne usuduje da se popne.
Tu je rasklimatani poljski krevet na nogarama.
Nekakav nepotreban alat. Pokojnikova kolica na tockovima.
Postolje lampe. Paragvajska mreža za ležanje sa resama, pocepana.
Nekakav pribor i papiri. Ilustracija koja predstavlja štab
Aparisija Saravije. Stara pegla na cumur.
Casovnik sa slomljenim klatnom, koji pokazuje zaustavljeno vreme.
Ram sa oljuštenom pozlatom, bez slike.
Šahovska tabla od kartona i nekoliko rasparenih figura.
Mangal sa dve noge. Kožne bisage.
Ubudali primerak Foksove Knjge mucenika, štampan kitnjastom goticom.
Fotografija koja može biti bilo cija.
Upropašcena koža koja je nekad bila tigrova.
Kljuc koji je izgubio svoja vrata.
Šta možemo tražiti na tavanu osim onog što je nagomilao nered?
Zaboravu, predmetima zaborava, podigao sam ovaj spomenik.
Nesumnjivo manje trajan od tuci,
on im pripada.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:22

Zaboravljeni san

U nepouzdanu zoru usnih jedan san.
Znam da u snu behu mnoga vrata.
Ostalo sam zaboravio. Java je
jutros razvejala
tu intimnu pricu, koja sad
nije manje neuhvatljiva
no Tiresijina sen ili Ur Haldejaca
ili Spinozini korolari.
Proveo sam zivot sricuci
dogme koje izmisljaju filozofi.
Prica se da je u Irskoj neki covek rekao
da paznja Boga, koji nikad ne spava,
vecno opaza svaki san
i svaki usamljeni vrt i svaku suzu.
Radja se sumnja i raste polutama.
Kad bih znao sta je bilo sa onim snom
sto sam ga usnio, ili koji san sam usnio,
znao bih sve stvari.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:22

Pretpostavljana pesma

Pravnik Fransisko Laprida, koga su 22. septem-bra 1829.
ubile Aldaove pristalice, razmišlja pred smrt:
Fijucu kuršumi u poslednjoj veceri. Vetar i pepeo na vetru. Nestaju dan i bezoblicna bitka, a pobeda je njihova. Pobedili su varvari, gauci su pobedili. Ja što proucih zakone i propise, ja, Fransisko Narsiso de Laprida, ciji glas proglasi nezavisnost ovih surovih provincija, poderan, lica umrljanog krvlju i znojem, bez nade i bez straha, izgubljen, bežim ka Jugu, kroz poslednja predgrada. Kao onaj vojskovoda iz cistilišta koga je, dok je bežao ostavljajuci krvav trag u ravnici, smrt oslepila i oborila onamo gde neznana reka ime gubi, tako cu i ja pasti. Danas je kraj. Prijatna noc vreba me iz mocvare i korak mi usporava. Cujem kopita moje tople smrti što me traži; vidim jahace, konjske gubice, koplja. Ja što žudah da drugi budem, covek od zakona, ucen i mudar, ležacu tu, u kalu, licem k nebu; no radost potajna u srcu neobjašnjivom bogovima me cini ravnim. Najzad se susrecem sa svojom južnoamerickom sudbinom. Ka ovoj kobnoj veceri vodiše me mnogostruki lavirint sacinjen od koraka što ih isplete moj život još od detinjstva. Najzad sam otkrio tajni kljuc moga života, sudbinu Fransiska Lapride, slovo što je nedostajalo, savršen
oblik koji je bog od pocetka znao.
U ogledalu ove noci shvatam svoj nesluceni vecni lik. Krug ce se
zatvoriti. Cekam da se to desi. Noga mi gazi senke kopalja što me traže. Gubica moje smrti. Jahaci, grive, konji, nada mnom se susticu. Evo i prvog udarca, seciva tvrdog što mi grudi para, prisnog mi noža u grlo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:23

MATEJ, XXV, 30

Prvi most stanice Konstitusion i pod mojim nogama
tutnjava vozova što su gvozdene lavirinte pleli.
Dim i zvižduci jurišali su na noc
što neocekivano postade Strašni sud. Sa nevidljivog
horizonta i iz središta mog bica glas beskrajni
rece ove stvari (ove stvari, ne ove reci
koje su moj jadni prevod svetovni jedne jedine reci):
- Zvezde, hleb, biblioteke, istocne i zapadne
karte, šahovske table, tremovi, prozori na krovu i
podrumi,
telo coveka da hoda po zemlji, nokti koji rastu u noci, u smrti,
senka što zaboravlja, vredna ogledala koja umnožavaju,
padine muzike, najpomirljivijeg
oblika vremena, granice Brazila i Urugvaja, konji i jutra,
bronzani teg i primerak Sage o Gretiru, algebra i plamen,
juriš kod Hunina u tvojoj krvi, dani nastanjeniji
nego Balzak, miris orlovih nokata, ljubav i ocekivanje ljubavi i nepodnošljive
uspomene, san kao zakopano blago, darežljiv slucaj i secanje koje covek ne gleda
bez vrtoglavice, sve to ti beše dato, i uz to drevna hrana junaka: laž, poraz,
poniženje. Uzalud smo ti dali okean,
uzalud sunce, što ga videše zadivljene
Vitmenove oci, istrošio si godine i one
su tebe istrošile, a još nisi pesmu napisao.

1953.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:23

Jednom saksonskom pesniku

Ti cija put, danas rasuta u prah,
nekad ko naša pritiskaše zemlju,
ti cije oci videše sunce, tu zvezdu slavnu,
ti što ne življaše u krutoj prošlosti
vec u neprestanoj sadašnjosti,
na krajnjoj tacki i vrtoglavom vrhu vremena,
ti koga u tvom manastiru dozva
drevni glas junacke pesme,
ti što tkaše reci,
ti što pevaše o pobedi kod Brunanbura
i ne pripisa je Gospodu
vec macu svoga kralja,
ti što svirepo likujuci pevaše
o poniženju Vikinga,
o gozbi gavrana i orla,
ti što u ratnickoj odi okupi
obredne metafore svoga roda,
ti što u vremenu bez istorije
vide u sadašnjosti juce
a u znoju i krvi Brunanbura
odblesak drevnih zora,
ti što toliko ljubljaše Englesku svoju,
a ne imenovaše je,
danas si samo nekoliko reci
koje beleži germanista,
danas si samo moj glas
kad oživljava tvoje gvozdene reci.
Molim bogove svoje ili sveukupnost vremena
da moj život zasluži zaborav,
da moje ime bude Niko kao Odisejevo,
ali da neki stih potraje
u noci naklonjenoj secanju ili u jutrima ljudi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:24

Druga pesma o darovima

Želim da zahvalim božanskom
lavirintu posledica i uzroka
za raznovrsnost živih bica
koja sacinjavaju ovaj cudni svet,
za razum, koji ce neprestance sanjati
o planu lavirinta,
za Jelenino lice i Odisejevu istrajnost,
za ljubav koja nam omogucava da vidimo druge
kao što ih vidi božanstvo,
za tvrdi dijamant i neuhvatljivu vodu,
za algebru, palatu od dragocenih kristala,
za misticni novac Angelusa Silezijusa,
za šopenhauera,
koji je možda odgonetnuo svet,
za blesak vatre
koji nijedno ljudsko bice ne može gledati bez straha
iskonskog,
za mahagonij, kedar i sandal,
za hleb i so,
za tajnu ruže
koja nudi boju a ne vidi je,
za neke veceri i dane 1955,
za tvrdokorne gonice stoke što u ravnici
požuruju krdo u zoru,
za jutro u Montevideu,
za umetnost prijateljstva,
za poslednji dan Sokratov,
za reci koje su jednog sutona upucene
sa jednog krsta ka drugom krstu,
za onaj san Islama koji je obuhvatio
hiljadu i jednu noc,
za onaj drugi san, o paklu,
plamenoj kuli što ocišcuje
i slavnim sferama,
za Svedenborga
koji je na londonskim ulicama sa andelima razgovarao,
za tajnovite i drevne reke
koje se susticu u meni,
za jezik kojim sam, pre toliko vekova, govorio u
Nortumbriji, za mac i harfu saksonsku za more,
što je blistava pustinja i znamen stvari koje ne znamo,
za muziku reci engleske, za muziku reci nemacke,
za zlato što se u stihovima presijava,
za epsku zimu,
za naslov knjige koju nisam procitao: Gesta dei per Francos
za Verlena, nedužnog kao ptice,
za kristalnu prizmu i bronzani teg,
za tigrove pruge,
za visoke kule San Fransiska i ostrva Menhetn,
za jutro u Teksasu,
za onog Seviljca koji je napisao Moralnu poslanicu,
a cije ime, kao što bi on i želeo, ne znamo;
za Seneku i za Lukana iz Kordobe koji pre španskog jezika
napisaše citavu špansku književnost,
za geometrijski i otmeni šah,
za Zenonovu kornjacu, i Rojsovu mapu,
za lekovit miris eukaliptusa,
za jezik koji ume da oponaša mudrost,
za zaborav koji briše ili menja prošlost, za naviku
koja nas ponavlja i potvrduje poput ogledala,
za jutro koje nam daje iluziju nekog pocetka,
za noc, njenu tamu i njenu astronomiju, za hrabrost i srecu drugih
ljudi, za otadžbinu, koja miriše u jasminu ili macu starinskom,
za Vitmena i Franju Asiškog, koji su vec napisali pesmu,
za cinjenicu da je pesma neiscrpna,
da je neodvojiva od zbira svih stvorenja,
da nikada nece stici do poslednjega stiha,
i da se menja prema ljudima,
za Frensis Hejzlem koja je molila decu
da joj oproste što tako sporo umire,
za trenutke pred san,
za san i za smrt, ta skrivena blaga,
za tajne darove koje ne nabrajam,
za muziku, tajanstven oblik vremena.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:24

POHVALA TAMI (1969)

JOVAN, I, 14

Nece biti manje zagonetan ovaj list od stranica Mojih svetih knjiga ili onih koje ponavljaju neuka usta, misleci da su delo coveka, ne mutna ogledala Duha. Ja koji sam Jeste, Beše i Bice, opet pristajem na jezik, koji je neprekinuto vreme i znamen. Onaj koji se igra sa detetom igra se sa necim bliskim i tajnovitim; htedoh se poigrati sa Mojom decom. Bejah med njima sa strahom i nežnošcu. Dejstvom carolije rodih se neobicno, iz jedne utrobe. Življah zacaran, zatocen u jednom telu i skromnosti jedne duše. Upoznadoh pamcenje, novac što nikada isti nije. Upoznadoh nadu i strepnju, dva lica neizvesne buducnosti. Upoznadoh bdenje, pocinak, snove, neznanje, putenost, nesuvisle lavirinte razuma, prijateljstvo ljudi, tajanstvenu odanost pasa. Bejah voljen, shvacen, slavljen i raspet na krstu. Ispih pehar do dna. Videh sopstvenim ocima ono
što niko nikada video nije: noc i njene zvezde. Upoznadoh i glatko, i pesnikovo, i
neravno, i hrapavo,
ukus meda i jabuke
vodu u grlu žedi,
težinu kovine na dlanu,
ljudski glas, šuma koraka na travi,
miris dažda u Galilieji,
visoki cvrkut ptica.
Upoznadoh i gorčinu.
Poverih ovaj spis bilo kome;
nikada neće biti ono što želim reći,
neće prestati da bude njegov odraz.
Iz Moje večnosti ti znaci proishode.
Neka neko drugi, ne onaj koji sada beleži, pesmu napiše.
Sutra ću biti tigar međ tigrovima
i propovedaću Moj zakon njegovoj šumi,
jednom velikom drvetu u Aziji.
Ponekad s tugom pomislim
na miris drvodeljine radionice.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:24

Kembridž

Nova Engleska i jutro.
Skrecem za Krejgi.
Mislim (vec sam mislio)
da je ime Krejgi škotsko
i da je rec krejg keltskog porekla.
Mislim (vec sam mislio)
da ova zima sadrži drevne zime
onih koji su napisali
da je put unapred obeležen
i da smo na domaku Ljubavi ili Vatre.
Sneg i jutro i crveni zidovi
mogu biti oblici srece,
ali ja dolazim iz drugih gradova
gde su boje blede
i gde žena, kad se vece spušta,
zaliva cvece u dvorištu.
Podižem oci i gubim ih u sveprisutnom plavetnilu.
Tamo dalje je Longfelouovo drvece
i usnula neprestana reka.
Nikoga na ulici a nije nedelja.
Nije ponedeljak,
dan koji nam daje iluziju da pocinjemo.
Nije utorak,
dan kojim upravlja crvena planeta.
Nije sreda,
dan onoga boga lavirinta
koga na Severu zvahu Odinom.
Nije cetvrtak,
dan koji se miri sa nedeljom.
Nije petak,
dan kojim upravlja božanstvo koje u šumama
splice tela ljubavnika.
Nije subota.
Nije u vremenu koje tece
vec u spektralnim kraljevinama pamcenja.
Kao u snovima,
iza visokih kapija nicega nema,
cak ni praznine.
Kao u snovima,
iza lica koje nas gleda nicega nema.
Lice bez nalicja,
novcic sa samo jednim licem - stvari.
Te nevolje su blaga
koja nam užurbano vreme ostavlja.
Mi smo svoje sopstveno pamcenje,
mi smo onaj himericni muzej nepostojanih oblika,
ona gomila razbijenih ogledala.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   Uto 13 Jan - 22:25

20. Maj 1928.

Sada je neranjiv poput bogova.
Ništa na zemlji ne može ga raniti,
ni ravnodušnost žene, ni sušica,
ni tegobe stiha, ni ona bela stvar,
Mesec, koji nece više morati da
recima iskazuje.
Koraca lagano ispod lipa; posmatra
ograde i kapije, ne da bi ih se secao.
Vec zna koliko noci i koliko jutara mu
nedostaje.
Voljom je sebi nametnuo nužnu disciplinu.
Uradice odredene stvari, proci ce
predvidenim ulicama,
dodirnuce jedno drvo ili gvozdenu ogradu,
da i buducnost bude nepovratna kao
prošlost.
Postupa tako da cinjenica što želi i
što se boji ne bude ništa drugo do
poslednji kamen medaš jednog niza.
Ide 49. ulicom; misli o tome da
nikada nece uci u ovu ili onu
kapiju. Oprostio se od mnogih prijatelja
a oni nisu posumnjali.
Misli na ono što nikada nece
znati, da li ce sutra biti kišan dan.
Susrece jednog poznanika i šali se.
Zna da ce se ta epizoda pricati
neko vreme kao anegdota.
Sada je neranjiv kao mrtvi. U odredenom casu popece
se uz mermerne
stepenice. (To ce ostati u
secanju drugih.)
Sici ce u toalet; na kockastom podu
voda ce vrlo brzo sprati krv.
Ogledalo ga ocekuje.
Zacešljace kosu, popravice cvor na kravati
(uvek je bio pomalo dendi, kao što
vec prilici mladom pesniku)
i pokušace da zamisli da onaj drugi, onaj iz ogledala,
nešto radi, a da on, njegov dvojnik, ponavlja te kretnje.
Ruka mu nece zadrhtati
kada dode poslednji cas.
Poslušno, cudesno, vec je prislonio
oružje na slepoocnicu.
Tako se, cini mi se, sve to odigralo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Horhe Luis Borhes   

Nazad na vrh Ići dole
 
Horhe Luis Borhes
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Horhe Luis Borhes
» Horhe Luis Borhes
» Horhe Luis Borhes
» Jorge Luis Borges
» Luis Álvarez Catalá
Strana 3 od 9Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-